Zahvaljujem, predsedavajući.
Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo ministre sa saradnicima, ja ću podržati kao i poslanička grupa ovaj zakon koji ste predložili iz jednog jednostavnog i prostog razloga.
Ovaj zakon omogućava da se na potpuno jasan, definisan, precizan i odgovoran način kako prema građanima Srbije, tako prema budžetu Republike Srbije posao oko izgradnje Moravskog koridora završi u najkraćem mogućem roku, onoliko koliko to naravno dozvoljavaju svi tehnički preduslovi koje treba pripremiti da bi se to uradilo.
Možemo mi da komentarišemo iz svojih uglova šta je dobro, a šta nije dobro, šta ostavlja nekakvu sumnju, šta ne ostavlja nekakvu dilemu, da li javne nabavke daju veću garanciju da neće biti nekih stvari koje nam se ne sviđaju ili ovakav sistem direktne odgovornosti, gde praktično Vlada Republike Srbije, odnosno vaše ministarstvo, koje vodi celokupan posao, apsolutno na sebe preuzima potpunu odgovornosti da će izabrati najpovoljniji način, najbolji način izgradnje tog puta, najjeftiniji način, apsolutno odgovarati ispred građana Srbije za svaku radnju koja bude preduzeta od izbora do finansiranja do potpunog završetka Moravskog koridora.
Preuzimati odgovornost u današnje vreme je jako velika hrabrost, ali to i pokazuje da Vlada Republike Srbije ima znanje i kompentencije da se sa ovim stvarima uhvati u koštac.
Meni je apsolutno jasno, ukazaću samo na par nekih sitnica i detalja koje su u ovom zakonu zaista bile potpuno logične, jer da vi niste predvideli i predložili član 4. stav 2. mi bismo imali problem i dalje sa lokalnim samoupravama kako će tumačiti sprovođenje postupka eksproprijacije.
Vi ste ovde predložili, citiram – kada je predmet eksproprijacije nepokretnost na koje je vlasnik upisano lice čije prebivalište, odnosno boravište je nepoznato, a koje nema punomoćnika, organ koji vodi postupak eksproprijacije postaviće tom licu privremenog zastupnika koji ima prava i obaveze utvrđene zakonom koje uređuju opšti upravni postupak.
Ovo ne postoji kao odredba u ranijim zakonima. Ovo je bila stvar tumačenja i analogne primene nekih drugih odredbi koje su se nalazile u tim zakonima. Jedna lokalna samouprava je tumačila na jedan način, druga lokalna samouprava na drugi način i bilo je situacija gde su primenjivale na ovakav način, što je pravilno tumačenje tog zakona, jer time su omogućavale eksproprijaciju, da ona bude uredno i na vreme i blagovremeno sprovedena, onako kako se to i očekuje, naravno posle proglašenja javnog interesa za određeno zemljište, a da stranke koje su u poziciji da im se postavlja privremeni zastupnik ne budu ni na koji način oštećene, da li će naknadu ostvariti u ovom trenutku ili bilo kojem budućem drugom trenutku, ne dolazi do bilo kakve zastarelosti prava na naknadu za naknadu tržišne vrednosti nepokretnosti koja im se ekspropriše.
Na žalost, bilo je i onih lokalnih samouprava koje su to tumačile na drugi način, prekidale postupak eksproprijacije dok se ne pronađe vlasnik po bilo koju cenu tog zemljišta i jednostavno nešto što je javni interes Republike Srbije je stajalo u zapećku i gubilo se dragoceno vreme, jer nije u pitanju samo tih mesec, šest meseci, godinu dana. Znam za neke predmete koji stoje i po pet godina u prekidu zato što nisu uspeli da pronađu vlasnike koji su se odselili negde i ne vode računa o svojoj imovini.
Sami kažete ono čega smo svi ovde svesni, da se tržišni uslovi, da se tehnički uslovi iz dana u dan menjaju tako da ono što je bilo aktuelno pre tri meseca kao moguća metodologija danas je već prevaziđena stvar.
Isto tako, postupak obezbeđivanja finansija. Na žalost, nismo dovoljno bogati i naš budžet nije toliko veliki da mi direktno finansiramo, nego smo dužni da novčana sredstva pribavljamo i siguran sam da je zbog ovakvih propusta u proceduri, koji su se dešavali, dolazilo do toga da neke povoljnije kreditne aranžmane koje smo bili u situaciji da moramo da uzmemo izgubili.
Prema tome, ovo je potpuno logično i ovakva odrednica, tako da ga nazovemo, leks specijalisa, koja ovde praktično, onako žargonski, tako danas vole da kažu, je tri u jedan, tri oblasti vrlo bitne definiše, a to su ciljevi o kojima vi govorite pored izgradnje autoputa, uređenje sliva i obezbeđenje telekomunikacionog koridora. Ovde je sasvim dobro i u skladu sa svim postojećim zakonima otklonjena svaka moguća smetnja da javni interes Republike Srbije, koji inače treba da bude nezaustavljiv, moram da podsetim i uvažene kolege i građane, da ono što se proglasi javnim interesom, određena trasa prolaska, konkretno gde je koridor, ona će biti izuzeta, ona će biti isplaćena i ne postoji način, niti postoji postupak kojim se to može sprečiti i pustiti na volju pojedinca da jednostavno onemogući građane Srbije da se nešto što je od interesa za celu državu ostvari.
Prema tome, ovo je jedna od ključnih stvari, samo jedna od ključnih stvari koja ovim zakonom treba da bude regulisana na odgovarajući način. Isto tako je bilo pitanje i tržišne naknade, odnosno građevinske naknade za objekte koji nisu izgrađeni u skladu sa zakonom. To je takođe u skladu sa propisima, ali ovde je praktično napravljen jedan siže iz nekoliko zakona koji omogućava onome koji bude radio na eksproprijaciji da pred sobom ima jednu potpuno jasnu sliku i zakonski osnov po kojem će postupati na način da se posao dovede do kraja sa potpunom odgovornošću prema onima koji treba da dobiju naknadu za eksproprisanje nepokretnosti, bile one izgrađene u skladu sa zakonom, da li su u postupku ozakonjenja ili ne, naravno, da ne trošim o tome više vreme, ali i ispoštovati rokove koji se postave.
Što se tiče javnih nabavki ili direktno pregovaranja, hajde da to kolokvijalno kažem, ja sam uvek bio za to da su direktna pregovaranja i direktna ugovaranja uvek bila daleko korisnija, jer apsolutno podrazumevaju mnogo veću odgovornost onoga ko kao potpisnik na strani investitora, odnosno Vlade Republike Srbije u ovoj situaciji stoji iza svega toga.
Znate, u praksi kroz javne nabavke smo imali sve i svašta, kriterijum najniže cene ili izmišljenog najbolje ponuđenog roka koji nam svima posle izađe na nos, jer ne znamo šta ćemo da radimo sa tim izvođačima, pa dok se raskine ugovor, pa eventualna arbitraža, pa sudski sporovi, da li je sa razlogom ili bez razloga raskinuto. Znate, mi polazimo u ovim nekim našim pričama od toga da je sve idealno, da su ti svi koji nude svoje usluge na gradnji dobronamerni, oni razmišljaju o tome. Ne, oni gledaju da dođu do posla. Naravno, tu treba napraviti selekciju između ozbiljnih firmi, ali ozbiljne firme koje daju adekvatnu ponudu i što se cene tiče i što se rokova tiče u nekom trenutku budemo prinuđeni da ostavimo sa strane zbog neodgovornih koji su zvanično ponudili daleko kraći rok, daleko nižu cenu, a onda u građevini, to su neka moja iskustva iz advokature, na nepredviđenim naknadnim i ostalim radovima pokušavaju da izvade trošak razlike zato što su dali damping cenu.
Mislim da će ovo jednostavno sprečiti da do toga dođe.
Kada pričamo o obećanjima, postavlja se pitanje – šta je sada nekakvo obećanje koje čovek može realno da da o svemu tome? Od 1978. godine slušam da će Obrenovac biti povezan autoputem od Obrenovca do Beograda. Načekao sam se poprilično i od one vlasti koja mi je bila mnogo bliža i draža i onog sistema koji je važio do ranih devedesetih godina, a u međuvremenu tek čega sam se naslušao do današnjeg dana ne bih ni pominjao.
Uskoro ćemo imati završen koridor. Prema tome mora se verovati onima koji sa svojim rezultatima pokazuju da su odgovorni u svemu tome.
Znate, projektovanje Koridora 10 i izvođenje radova nije počelo prekjuče, nije počelo pre dve godine i ne znam tu detalje, ali znam za detalje, sada će reći – ko o čemu, baba o uštipcima, o putu Obrenovac-Ub, Znam da je počela rekonstrukcija 2007. godine, pa nije urađeno gotovo ništa, pa je onda rađeno predprojektovanje koje nikakve veze sa realnošću na terenu nije imalo 2010. godine.
Na osnovu takvog preprojektovanja o kojem sam govorio i za koje sam molio da ispitate, i pošto smo već učinili to što smo učinili po pitanju Inženjerske komore, odgovornosti projektanata, zaista molim da ispitate odgovornost tog ko je sebi dozvolio da radi projektovanje takvog puta a da nije izašao da vidi deonicu puta uopšte, ni jedan jedini put se nije pojavio na licu mesta. Ja to ne mogu da vam dokažem, ali sam apsolutno siguran u ovo što vam govorim. Takve ljude treba postaviti na stub srama, ukinuti im licence i jednostavno treba sprečiti da se igramo sa tim.
Šta sad da radimo? Ko je kriv za to što taj put danas ne može da trpi opterećenje koje trenutno trpi? Ko? Današnja Vlada? Današnje ministarstvo? Nije tačno. Došao je red da neko preuzme na sebe odgovornost danas da vrši rekonstrukciju tog puta za kojeg ja pretpostavljam da nije ni u najružnijim snovima sanjao da će morati Republika Srbija ili izvođači na auto-putu da ulažu novac kad se bude koridor završio da ga rekonstruišu u potpunosti. To se sigurno desilo i na Koridoru 10, dole, kroz Grdelicu, gde smo svi svedoci nečega što je bilo dramatično u nekom trenutku, doživljeno dramatično, kroz medije propraćeno, ali ono što ja znam, kakvih se sve problema naišlo prilikom izvođenja radova kroz Grdelicu, možda je čak ono obrušavanje potpornog zida jedna sitnica u odnosu na sve one druge probleme koji su u hodu morali da budu rešavani.
Prema tome, nema razloga da se ovaj zakon ne donese. Ovakve zakone treba donositi. Naravno, ne smeju da postanu pravilo, ali potreba da Srbija poveže Koridor 10 i Koridor 11, da jednostavno otvorimo put i investitorima i njihovoj zainteresovanosti da dođu u Srbiju, da centralnu Srbiju otvorimo i da investitore zainteresujemo za nju, je jako važno i izuzetno je važno da se ne izgubi ni jedan jedini dan zbog toga što postoje bilo kakve nedoumice u proceduri ili tamo možda neki činovnik ima različito mišljenje od nekog drugog činovnika u nekoj drugoj opštini, a prepustili smo lokalnim samoupravama da rade eksproprijaciju, jer, jednostavno, svaki dan gubitka u završetku ovog posla može dovesti do toga da neko od investitora koji bi želeo da dođe, nezavisno od svega ovoga, odustane od tog posla.
Izgradnja auto-puta koji prolazi pored Obrenovca i vezuje ga s Beogradom i zainteresovanost investitora koji su već otvorili fabrike u Bariču i neposrednom okruženju Obrenovca i interesovanje koje se sad pokazuje, jasno govore koliki je značaj ulaganja u infrastrukturu, u putnu infrastrukturu, u auto-puteve, jer jednostavno to jeste budućnost. Investitora u svetu ima jako malo, ozbiljnih, i u toj borbi oni su u poziciji da svaka sitnica koja se njima svidi ili ne svidi odlučuje o tome hoće li doći, hoće li negde investirati svoj novac i hoćemo li mi dobiti nova radna mesta.
Ja neću da napominjem i sledeću stvar, ovo rešavanje vodnih problema, uređenje toka Morave, ja samo kažem koliko sada u Obrenovcu se čovek može osećati bezbednije, iako je Obrenovac jedan od najugroženijih velikih gradova koji su uvek u potencijalnom riziku od poplava, praktično, auto-put nama sada predstavlja još jedan zaštitni bedem od Kolubare, Tamnave i drugih bujičnih reka koje su praktično Obrenovac 2014. godine i potopile.
Prema tome, meni su potpuno razumne i jasne ove izmene i čekanje do kojeg je došlo. I bolje što se pokazalo gde su kritične zone koje, praktično, sa ovim poslom tri u jedan možemo otkloniti. Ako treba izmestiti trasu koridora auto-puta da bi se istovremeno rešio i problem plavljenja i regulisanja Morave, onda je to zaista nešto što je potpuno svrsishodno i naravno da će usvajanjem ovakvog zakona biti daleko ubrzanija procedura da mi stignemo do tog konačnog cilja, a to je da jednostavno Srbija bude premrežena auto-putevima i dobrim lokalnim putevima, jer će lokalni putevi biti mnogo bolji nakon toga, zato što više neće biti opterećeni količinom saobraćaja za koju nisu predviđeni.
Mogu nabrajati ja još mnogo razloga, ali mislim da je sasvim dovoljno, da bi građani Republike Srbije shvatili zašto treba podržati ovaj zakon. Naravno, u danu za glasanje, poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke i Ujedinjene seljačke stranke za ovaj zakon. Hvala.