Dvanaesto vanredno zasedanje , 26.06.2019.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvanaesto vanredno zasedanje

01 Broj 02-6/156-19

2. dan rada

26.06.2019

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 19:45

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, potpredsednice Vlade.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, o putevima. Ili ćemo naći put ili ćemo ga izgraditi. Trećeg nema. Tražili smo mi autoputeve onih što su upali u med, onih pre nas. Tražili smo puteve Đilasa, Jeremića, Borka Stefanovića, ali ih nismo našli.

Jedini autoputevi koje su oni gradili su bili autoputevi prema njihovim džepovima. Tačno je da partije koriste narodni novac. Danas vladajuće partije koriste novac za izgradnju autoputeva, fizički saobraćajnica, a oni su gradili autoputeve prema svojim džepovima. Bili su veliki izvoznici. Novac koji je bio namenjen za izgradnju autoputeva, te partije predvođene Đilasom, Jeremićem, Borkom Stefanovićem i drugim crnim vragovima, svi njihovi autoputevi novca su vodili u njihove džepove ili na Kukova, Devičanska i druga ostrva.

Oni su bili najveći izvoznici našeg novca. Našeg, tu mislim na novac građana Srbije. Pošto nismo našli te puteve, morali smo da ih izgradimo. Nisu oni ostavili samo narod bez puteva i saobraćajnica, već bez perspektive. Kad su upadali u med, pelin su ostavljali građanima.

Dakle, bez posla, otpušteni, nije bilo potrebe da putuju radnici do fabrika, nije bilo potrebe da se izvozi roba, bilo je potrebe samo da se uvozi. Ostavili su ljude bez dostojanstva, plata, itd. Ostavili su ljude bez života.

Od 2001. godine poginulo je, za vreme njihove vlasti 15.000, i dan danas ginu kao posledica neizgrađenih puteva. Petnaest hiljada ljudi je poginulo na saobraćajnicama, ne samo zbog grešaka vozača, već i zbog nedostatka auto-puteva. Najveća srpska stratišta su Jasenovac, Jadovno, Ibarska magistrala, pa Šumarice. Četrnaest hiljada ljudi je izgubilo glavu zato što neko nije imao snage da koristi međunarodne kredite, da koristi domaća sredstva i da napravi saobraćajnice i da smanji rizik za živote i zdravlje, ne samo stanovnika i građana Republike Srbije, već regiona, Turaka, Albanaca, drugih nacionalnosti koji putuju kroz Srbiju. Ostavili su nas bez prihoda od tranzita.

Da bih ostavio vreme velikom poznavaocu seoskih puteva, Miliji Miletiću, ja ću zaključiti da smo sišli sa vašeg puta koji je vodio u pakao, sa puta koji ne vodi nikuda da bi izgradili puteve i stigli negde. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, kolega Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović. Izvolite, kolega Jovanoviću.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Branimir Jovanović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, koleginice i kolege, najpre ću da se osvrnem, odnosno da kažem nešto više o konkretnim prednostima koje nam donosi izgradnja Moravskog koridora, odnosno šta to u praksi dobijamo.

Ono što je najjednostavnije, što vidimo na prvi pogled, to je da sada kada bi smo prešli automobilom deonicu od Pojata do Preljine, to bi bilo za negde oko dva sata. Izgradnjom auto-puta na ovoj deonici u dužini od 110 kilometara tu istu deonicu, odnosno od Pojata do Preljine prelazićemo za manje od jednog sata, što je skoro duplo i više ušteda u vremenu.

Takođe, izgradnja nove saobraćajnice garantuje i veću bezbednost u saobraćaju, jer će samim tim biti i bolji kolovoz. Moravski koridor povezaće tri okruga – Raški, Rasinski i Moravički okrug. Veliki broj preduzeća ima sedišta i posluje u ovom području, kao što je već o tome bilo reči i logično je da će bolja saobraćajna infrastruktura uticati pozitivno na poslovanje ovih privrednih subjekata, povećaće njihovu konkurentnost na tržištu, ali će takođe ovo područje biti atraktivnije za privlačenje novih investicija.

Ja dolazim iz Kraljeva i moram da podsetim da je samo prošle godine u Kraljevu otvorena fabrika tekstila „Euro taj“, kao i fabričko postrojenje „Leoni“ i samo u ove dve fabrike treba da se zaposli više od šest hiljada ljudi.

Ovo ističem iz razloga što je Kraljevo pretrpelo jedan težak period nakon privatizacije gde su ugašeni veliki giganti i sada konačno nakon mnogo godina u Kraljevu se otvaraju nova radna mesta. Tako će ovaj deo Srbije ojačati i mislim da će nakon mnogo godina početi da beleži jedan ekonomski uspon. Pored toga, u toku izvođenja radova na Moravskom koridoru očekujem da bude angažovana domaća građevinska operativa i to će biti dobar vetar u leđa našim građevinskim firmama. Pozitivni efekti preliće se i na proizvođače i na prodavce građevinske opreme.

U delu Srbije kojim prolazi ova trasa auto-puta se nalazi veliki broj turističkih destinacija. To su, pre svega, planinski centri i banje. Napomenuću da se baš na ovoj trasi nalazi banja koja ima najveći broj prenoćišta u Srbiji, najposećenija banja, to je Vrnjačka banja. Znamo svi da je i iskustvo pokazalo da svaki dinar koji se uloži u infrastrukturu, a koji se odnosi na turizam, da se višestruko vrati.

Moravski koridor je naročito značajan, jer se na taj način povezuju Koridor 10 i Koridor 11. Time će biti kompletirana saobraćajna infrastruktura u ovom delu Srbije. Podsetiću da za nekoliko meseci, kao što ste, potpredsednice, već i najavili, polovinom avgusta će biti završen deo auto-puta od Obrenovca do Ljiga i kada uzmemo u obzir da je završen deo od Ljiga do Preljine, na taj način ćemo na Koridoru 11 dobiti u funkciji 102, 103 kilometra auto-puta.

Počeli su radovi na izgradnji deonice od Preljine do Požege. Ovo je naročito važna deonica, pre svega što se od Požege dalje račva na dva dela. Prvi je krak prema Crnoj Gori, prema Boljarima i on će biti deo buduće trase Beograd – Južni Jadran, a drugi je krak prema Kotromanu i biće deo budućeg auto-puta Beograd – Sarajevo.

Vratiću se na značaj Moravskog koridora i za dva dana u Lađevcima kod Kraljeva biće otvoren aerodrom „Morava“. To je posebno važno za stanovnike ovog kraja. Gotovi su radovi na proširenju piste i na njenom produženju, tako da ćemo sada imati jednu zaokruženu celinu, jednu kvalitetnu vazdušnu, železničku i drumsku infrastrukturu u centralnom delu Srbije.

Članom 1. ovog zakona je predviđeno da se svi postupci koji se sprovode smatraju hitnim. To posebno ističem, jer će zbog toga sva javna preduzeća, državni organi i lokalne samouprave morati da izdaju akte koja su u njihovoj nadležnosti, bez odlaganja. Ovo je veoma važno, jer ćemo na taj način sprečiti da se uspori izgradnja auto-puta bar u onom delu koji je u nadležnosti lokalnih samouprava, javnih preduzeća ili drugih državnih organa.

Takođe, predlog zakona je predvideo da se postupak eksproprijacije reguliše, rekao bih, na pravedan i precizan način. Vlasnici nepokretnosti koji treba da budu predmet eksproprijacije biće obeštećeni i to najmanje u tržišnoj vrednosti nepokretnosti koja je predmet eksproprijacije.

Takođe, definisana je i uloga lokalnih samouprava u ovom procesu i smatram da je u interesu lokalnih samouprava da budu što efikasnije, da što brže završe onaj deo posla koji je na njima, jer će oni imati najveću dobit od auto-puta.

Na kraju, moram da naglasim da je veoma važno što se vodilo računa da projekat bude usklađen sa standardima iz oblastima vodozaštite, s obzirom da jedan deo auto-puta prolazi, odnosno ima neke tačke preseka sa plavnim područjima. Naravno, ako već ne možemo da utičemo na vremenske nepogode, onda možemo na ovaj način da utičemo i smanjimo posledice toga. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, kolega Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, na samom početku ću izneti veoma jasan stav poslaničke grupe SPS da ćemo mi u Danu za glasanje nedvosmisleno podržati ovaj zakon.

U kratkim crtama, u ime nas socijalista, ću izneti neke stavove za koje smatram da mogu da budu korisni, kako u smislu pravnog tumačenja zakona, tako i u smislu nečega što bi možda vama moglo da pomogne, kako bi ovaj zakon doveli konačno do cilja, a to je da se kao leks specijalis može u celosti realizovati u veoma kratkim vremenskim rokovima, kako je inače ovde i definisano.

Ono što se na samom početku pojavilo kao dilema jeste ustavnost i zakonitost ovog zakona. Ta dilema je delimično otklonjena na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, jer je taj isti Odbor ocenio da ovaj Predlog zakona nije suprotan pravnom sistemu, odnosno Ustavu Republike Srbije.

Međutim, pošto je jedino nadležan Ustavni sud koji ima isključivu nadležnost da ocenjuje ustavnost i zakonitost odgovarajućeg akta, svako ko sumnja u eventualnu bilo kakvu neustavnost ovog zakona može svoju dilemu proveriti ili otkloniti inicijativom pred Ustavnim sudom.

Ono što je bitno, bitno je istaći da mi razumemo vašu, da kažemo nužnost da pristupite donošenju leks specijalisa, jer ovaj zakon zaista ima u pravom smislu reči sve atribute leks specijalisa, imajući u vidu razloge zbog kojih se donosi i imajući u vidu potrebu utvrđivanja javnog interesa za jedan projekat od vitalnog značaja za Republiku Srbiju. Taj vitalni značaj za Republiku Srbiju se ne može dovoditi u sumnju i tu smo potpuno saglasni kada je u pitanju neophodnost da se donese jedan ovakav zakon.

Što se tiče samih odredaba zakona, mislim da njih možemo okarakterisati kao pozitivne. Pozitivne kako u pogledu postupaka eksproprijacije, tako i u pogledu načina sprovođenja eksproprijacije. Pre svega, da krenemo od onoga što je suštinsko, eksproprijacija se sprovodi po tržišnim kriterijumima, što znači da će vlasnici nepokretnosti koje će biti predmet eksproprijacije imati potpunu pravnu sigurnost, ali ne samo pravnu sigurnost, već i ekonomsku sigurnost da će njihovi objekti koji budu predmet eksproprijacije biti istovremeno i nadoknađeni po tržišnim uslovima.

Što se tiče novina, nadovezaću se na ono što je prokomentarisao moj uvaženi kolega Đorđe Komlenski. Uvodite jedan pravni institut koji do sada nije postojao u zakonskoj regulativi, a to je institut privremenog zastupnika. Zaista, na ovaj način se omogućava, pod jedan - efikasno vođenje postupka, i sa stanovišta načela ekonomičnosti i racionalnosti i sa stanovišta načela koje podrazumeva pravičnost u postupanju, jer tamo gde do sada nismo imali primenu ovog instituta, mogli smo analogno da primenjujemo odredbe nekih drugih procesnih zakona, kao što su npr. odredbe Zakona o parničnom postupku.

Međutim, sada imamo veoma jasnu definiciju, veoma jasno normiranje jednog instituta koji nam je nedostajao, a zaista jeste nedostajao zbog toga što, ukoliko je kao vlasnik upisano lice čija je prebivalište ili boravište nepoznato, u toj situaciji se taj procesni problem rešava na jedini mogući način, a to je postavljanje privremenog zastupnika. U Zakonu o parničnom postupku imamo punomoćnika po službenoj dužnosti. Analogno tome imamo ovde jedan apsolutno sličan institut, odnosno istovetan institut, jer imaju potpuno istu funkciju i ista ovlašćenja. Šta će biti, možda, određeni problem? Možda će biti problem da se utvrdi na sasvim pouzdan način da lice nema prebivalište ili boravište, odnosno da je njegovo prebivalište ili boravište nepoznato. To, nažalost, advokati često koriste, pa se to posle pojavljuje u procesnom smislu reči kao jedna vrsta smetnje. Nadam se da do toga u ovim situacijama neće dolaziti i da će se to moći, na neki način, preduprediti.

Ono što je takođe, po meni, bitno, bitno je da se u ovom pravcu animiraju lokalne samouprave kako se tu ne bi napravio problem. Uvažena ministarko, nadam se da ćete biti saglasni sa mojim stavom, koji neće biti nimalo prijatan kad su u pitanju lokalne samouprave. Kapaciteti lokalnih samouprava nisu na onom nivou koji građani to žele i što građani očekuju s jedne strane. S druge strane, edukacije, kada su u pitanju stručne službe, naročito organi koji se bave postupcima iz oblasti upravnog prava, odnosno upravnih postupaka, nisu dovele do onog cilja koji mi želimo, a to je da stručne reference nadvladaju sve ono što može da bude prepreka u ostvarenju određenih ciljeva, a nama je ovde jedini cilj da se eksproprijacije sprovode efikasno, da se sprovode pravično, i da i korisnici eksproprijacije i oni u čiju se korist eksproprijacije vrše budu prevashodno zadovoljni.

Zbog toga se bojim da će pojedine lokalne samouprave, kojih nesumnjivo, kad pogledamo samu ovu mapu, ima dosta, da moraju odgovoriti zadatku. Postavlja se pitanje kakve su posledice ukoliko o tom zadatku ne odgovore. Zakonska regulativa je takva da konsekvence adekvatne ne postoje. Aleksandra, nadam se da se slažete sa mnom, ali isto tako postoji nešto drugo, postoji mogućnost pokretanja nekih drugih postupaka koji podrazumevaju čak i ustupanje nadležnosti kako bi se moglo rešiti pitanje koje predstavlja pitanje od vitalnog značaja, a to je da se eksproprijacija sprovede.

Dakle, moja sumnja kada su u pitanju lokalne samouprave nije optužba prema lokalnim samoupravama, već prevashodno jedna vrsta apela da se lokalne samouprave izdignu iz letargije, učmalosti, da se izdignu iz onoga što je postalo uvreženo, i da se postupci odvijaju na način kako je to propisano.

Šta je u konkretnom slučaju možda delimično polemično? Polemični su kratki rokovi. Ovde su rokovi definisani u veoma kratkom vremenskom intervalu, tri dana, pet dana i rok za žalbu osam dana. Sada, imamo i posle žalbenog postupka rok od pet dana u kome drugostepeni organ treba da odluči o žalbi. Ja, najdobronamernije ukazujem na nešto što smatram da je jako važno. Prvo, rok od tri dana za postupanje počev od inicijalnog akta pa do donošenja rešenja je veoma kratak. Zato i smatram da je veoma važno da se kompletne službe, naročito ljudi koji će biti zaduženi predmetima, ne samo edukuju, nego pripreme za nešto što će biti veoma teško, prikupljanje dokaza, sprovođenje dokaznog postupka, i što je najvažnije ocena dokaza, da li su dokazi u vidu pisane dokumentacije adekvatni da bi se po njima moglo postupati, da li su podobni da se po njima može postupati. Ukoliko jesu, nemamo problem, čista logika. Šta ako nisu? Onda se odbacuje zahtev. Odbačaj zahteva već usporava eksproprijaciju.

Prema tome, u konkretnom slučaju zaista mora biti sve dovedeno do perfekcije, a perfekcija podrazumeva da ni jedan jedini elemenat, koji podrazumeva delovanje u upravnom postupku, ne sme biti podveden pod bilo kakvu povredu zakona u upravnom postupku, Zakon o eksproprijaciji, Zakona o ozakonjenju itd.

Što se tiče titulara prava, tu zaista moram krajnje pohvalno da se izrazim na pojedine odredbe zakona koje se odnose, recimo na korisnika nepokretnosti, ne govorim o vlasniku, govorim o korisniku, kome takođe pripada odgovarajuća naknada. Ovde sada ne govorimo o naknadi po tržišnim kriterijumima, ovde govorimo o naknadi ako je u pitanju građevinski objekat prema tzv. građevinskim standardima, odnosno procenjenoj građevinskoj vrednosti tog objekta.

Dalje, ono što je takođe dobro kao norma, dakle, sistemski je dobro rešeno, jeste da i kod postupka ozakonjenja koji je u toku, imamo, po nekom mom dubokom uverenju, jasnu regulativu kako se može sprovesti postupak eksproprijacije, kao i u slučaju konverzije, odnosno pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine.

Sad, što se tiče roka po žalbi, imajući u vidu da u žalbenom postupku, kao drugostepeni organ, odlučuje jedini nadležan i zakonom ovlašćeni organ, a to je Ministarstvo finansija. Moram da skrenem pažnju da je Ministarstvo finansija opterećeno ogromnim brojem predmeta, nesagledivo velikim brojem predmeta, to sada više nije na hiljade i desetine hiljada, nego značajno više, pa se postavlja pitanje kako će se u roku od pet dana uspeti rešiti žalbeni postupak, odnosno okončati žalbeni postupak i doneti odluka kakva se i očekuje u jednom relativno, ili možda čak isključivo kratkom vremenskom intervalu.

Nadam se će i u tom pravcu Ministarstvo finansija pojačati svoje resurse kako kadrovski, tako i funkcionalno i materijalno, kako bi se mogao ovaj posao odraditi, jer ovaj posao zaista podrazumeva hitnost. U tom smislu, naravno da svi mi očekujemo od Vlade Republike Srbije, što je Vlada i opravdala, ovo govorim ne samo politički, nego poznajući materiju upravnog prava i upravnih postupaka, da se kada se radi o hitnim postupcima i kada se radi o tzv. prekorednom odlučivanju, zaista tako i rešava. Nadam se da će u tom pravcu takva praksa biti i nastavljena.

Za sve ovo ostalo što se vezuje za procesne odredbe zakona, ja ne bih iznosio nekakav poseban komentar, imajući u vidu da su procesne odredbe zakona usaglašene sa odredbama Zakona o upravnom postupku i mislim da tu neće biti nekih velikih problema.

Takođe, odredbe Zakona o eksproprijaciji su savršeno jasne, samo se postavlja pitanje njihove praktične primene i ko će ih primenjivati. Ako ih budu primenjivali oni koji sa odgovarajućim stručnim referencama to mogu da iznesu na svoj teret, onda nećemo imati problem.

Da se ne bih vraćao na tu dilemu, nastaviću sad nešto što je čisto sa aspekta ekonomske opravdanosti svega ovoga o čemu mi pričamo i svega onoga što je naš cilj. Naš cilj je da ovaj zakon dovedemo na nivo da njegova praktična primena bude optimalna, odnosno optimalno efikasna.

Sam put ili trasa puta podrazumeva ono što danas nisam čuo od kolega koji su diskutovali, da je jako teško definisati sva pitanja koja se vezuju za realizaciju jednog ovakvog, da ga nazovem, mega projekta, imajući u vidu dve činjenice. Prva, ovde se niko nije osvrnuo na odredbe Zakona o putevima, apsolutno niko. Po Zakonu o putevima definisan je ne samo put koji će biti pod asfaltnim zastorom, nego i putni pojas i zaštitni pojas. Ako uzmemo u obzir da putni pojas ima određenu površinu i dužinu, pa onda još više od toga zaštitni pojas, to znači da sama trasa puta podrazumeva pokrivanje znatno veće površine od onoga što je u predrasudama ili u pogrešnoj slici stanovništva koji očekuje da će relativno brzo to da se reši.

Dalje, vi se sukobljavate sa jednim problemom koji je nasleđen, a to je nesređeno stanje katastra. Vi stanje katastra pokušavate da uredite, da ga privedete onome što je neophodno potrebno. To stanje katastra podrazumeva da imamo apsolutno neadekvatne podatke, da imamo čak i nešto što nigde nije ni upisano u katastru, a mora da bude upisano. Ne govorim samo o kablovima, ne govorim samo o podzemnim instalacijama, ne govorim samo o tome, govorim o mnogočemu drugom, jer imamo lokalne samouprave koje čak nisu prstom mrdnule da se zemljište koje je u javnoj svojini i koje po Zakonu o javnoj svojini treba biti upisano na lokalnu samoupravu to nije učinjeno. I dan-danas robujemo sa jednim takvim problemom na teritoriji Republike Srbije. Vi ste uvažena ministarko i te kako svesni činjenice i borite se sa tom činjenicom. Nemam tu apsolutno nikakvu dilemu da to potvrdim kao tačno.

Šta je dalje problem? Rekao sam da odredbe Zakona o javnim putevima definišu površinu puta, ne samo puta pod asfaltom, nego puta koji podrazumeva i značajno veću površinu koja će biti zahvaćena trasom koja bude definisana kao konačna, a vidimo je. Ono što će takođe biti tehnički, a ne pravni, jer ovo ipak govorim sa stanovišta struke profesionalno, isključivo iz nekog pravnog fokusa pa pokušavam da budem krajnje konstruktivan, naravno, prevashodno dobronameran. Mislim će još dolaziti do određenih situacija gde ćemo morati konsultovati i druga zakonska rešenja i praksu koja je do sada bila prisutna, kada su u pitanju vodotokovi i kada je u pitanju rešavanje tzv. iznenadnih ili nepredviđenih prepreka i pojava koje se budu dešavale u toku izvođenja samih radova.

Veoma je važno, kada govorimo o izvođaču, ko će biti izvođač radova, sa kakvim referencama, koliko kapaciteta će imati taj izvođač radova itd. Do sada, praksa je pokazala da nismo imali problema, uveren sam da nećemo imati ni sada i najveći benefiti od ovog zakona su sigurno benefiti koje će koristiti građani Republike Srbije.

Ja ću se vezati prevashodno za grad iz kojeg ja dolazim, a to je Užice. Užice je grad koji je investiciono mrtav, ne zahvaljujući Vladi Republike Srbije, već nekim drugim okolnostima, gde investicije već dugo, dugo, dugo nisu dolazile, gde je trasa auto-puta koja je bila u jednom idejnom rešenju preko Užica izmeštena na trasu auto-puta, govorim auto-put Beograd–Preljina, izmeštena na drugi pravac, a to je pravac preko Sjenice, odnosno Arilja do Sjenice, a od Sjenice ka Boljarama. Dakle, konačno Užice dobija nešto što će podrazumevati mogućnost investicionog preporoda, što podrazumeva mogućnost afirmacije svega onoga što do sada nije moglo da se afirmiše. Zašto? Zbog toga što investitori zbog nemogućnosti da koriste infrastrukturu na adekvatan način, prevashodno putnu infrastrukturu, nisu Užice videli i prepoznali kao svoju destinaciju, odnosno svoju ciljnu tačku.

Nadam se da će to sada, u svakom slučaju, biti prevaziđeno i da će to biti prepoznato, odnosno da će svi potencijali sa kojima Zlatiborski okrug raspolaže, kako ekonomski, turistički i svi ostali, sada biti afirmisani i da će imati upravo onaj stepen prepoznatljivosti koji podrazumeva dolazak ljudi koji će tu ulagati i gde će krajnji efekat biti zapošljavanje građana, a svakako i ekonomska korist.

Naravno, da ne budem stereotipan, jer ste to mnogo puta do sada čuli, naročito sa tih krajeva, da želimo i revitalizaciju u punom kapacitetu aerodroma „Ponikve“. Ne sumnjam uopšte da će do toga doći, ali po principu step baj step, a to znači korak po korak, jer za sada uslovi za ono što se očekuje ne postoje, ali to ne znači da neće postojati u neko buduće vreme kada se okolnosti steknu da bi upravo ono što mi očekujemo da bude aerodrom „Ponikve“ zaista tako i bilo. Nemam sumnju da je taj put trasiran u jednom dobrom pravcu i da će se i to realizovati.

Na samom kraju želim da podržim, naravno, sve ono što je ovde predloženo, da u ime poslaničke grupe SPS još jednom iskažem zadovoljstvo što će posle toliko dugog vremenskog perioda nerealizacija jednog projekta koji je mogao ranije da se realizuje sada to biti konačno rešeno, da će infrastruktura, naročito putna infrastruktura Srbije, dostići onaj nivo koji podrazumevaju ne samo evropski standardi, jer nam nisu sad toliko bitni evropski standardi, iako idemo ka harmonizaciji, nego nam je bitno da li ćemo zadovoljiti interes građana na adekvatan način ili nećemo, jer od nas očekuju građani Republike Srbije nešto što podrazumeva boljitak, a kroz ovo će se, nadam se, to ostvariti.

Zbog toga ćemo glasati za ovaj zakon. Ja vam se zahvaljujem.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, kolega Jovanoviću.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

| Ministarka rudarstva i energetike
Hvala vam puno na komentarima. Vi uvek učestvujete sa nama kada dođu zakoni u parlament i zaista sve ono što kažete mi s dužnom pažnjom i čujemo, a i kroz amandmane.
Mislim da potpuno delim vašu bojazan kada govorimo o jedinicama lokalnih samouprava, kada govorimo o njihovim kapacitetima i kada govorimo često i o tim nekim stručnim referencama. To je takođe jedan od razloga zašto, između ostalog, imamo ovaj zakon, jedan od mnogih razloga. Do sada, a verujem da ćemo tako i nastaviti, Ministarstvo će raditi sa svim jedinicama lokalnih samouprava. Mi smo ti koji smo im praktično nad glavom, zovemo, tražimo, držimo sastanke, pomažemo da završe svoje poslove upravo na važnim infrastrukturnim projektima, svesni koliko je to važno ukoliko nešto ne završe.
Svi postupci unutar ovog zakona su hitni postupci, ne završi li lokalna samouprava, biće Ministarstvo finansija, ali ćemo se mi truditi, kao što sam prethodno govorila, da zaista sve bude završeno u jedinici lokalne samouprave, uz svu moguću našu pomoć. Verujem da ćemo u tome i uspeti.
Predlog zakona koji je pred vama je takav da smatramo da sve što smo predložili je nešto što možemo da sprovedemo i u praksi, svesni svih problema koje smo imali na prethodnim infrastrukturnim projektima i pokušavajući da izbegnemo te probleme. Zato smo sada ovakav jedan poseban zakon i predložili.
Tu bih se zadržala, zato što sve drugo, mi smo saglasni da moramo učiniti da se ovaj zakon realizuje, na nastavimo da radimo infrastrukturne projekte. Mali je samo dodatak vezano za aerodrom „Ponikve“. Dakle, pokrenut je postupak da i aerodrom „Ponikve“ bude takođe u sastavu aerodroma Srbije, što će nam omogućiti da sa strane Vlade Republike Srbije pokušamo korak po korak da ulažemo pre svega u prilaz uopšte aerodromu „Ponikve“, a zatim u sve ono što je potrebno da bi jedan aerodrom takođe postao, kao što je niški aerodrom, kao što je kraljevački aerodrom za nekoliko dana, tako da budu i „Ponikve“, jer zbog privrednog rasta, zbog turizma je to zaista interes tog kraja.
Hvala na komentarima.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, potpredsednice Vlade.
Reč ima dr Muamer Zukorlić.
Izvolite, dr Zukorliću.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Dame i gospodo, poštovani prisutni, tema putevi, posebno auto-putevi mi je najomiljenija tema sa kojom se mogu susresti ovde u Narodnoj skupštini, jer zapravo put je jedan od pojmova sa izuzetno velikom važnosti u čoveku pojedinca i zajednice.

Dakle, po definiciji put je trasa opremljena za kretanje ljudi i transport roba, međutim u suštinskom, kulturnom i civilizacijskom smislu, pojam put je mnogo više od toga. Pa, imamo životni put, kao liniju života, pa u vrednosnom smislu imamo pravi put i krivi put, odnosno stranputicu. Zato država i vlast koja i koji zapravo žele dobro svojem narodu uvek temu puta stavljaju u prvi plan. Tamo gde ima puta, gde je put dobar ljudi odlaze i dolaze, a tamo gde nema puteva, odnosno gde su putevi loši ljudi odlaze, ali više obično ne dolaze. Zato me jako raduje ova tema, pogotovo kada se nađe pred nama u ovako konkretnom smislu gde imamo, dakle odluku o izgradnji još jednoga veoma važnoga puta za celu zemlju, a ja ću kazati da je zapravo i put od Pojata prema Preljini, od izuzetne važnosti za regiju Sandžak, pogotovo nakon što se izgradi put preko Požege, gde će zapravo to biti najbolja i najkraća linija kretanja prema istoku, odnosno prema Istambulu.

U tom smislu, posebno sam zainteresovan za celokupnu ideju izgradnje puteva, na prostoru Sandžaka, zato što pripadam onoj politici koja smatra da su problemi koji su gomilani na prostoru Sandžaka, proteklih stotinu godina, više od 50% upravo izazvani svojevrsnom ekonomsko-socijalnom depresijom koju je u značajnoj meri uzrokovala činjenica da su tu regiju zaobišli svi važni putevi. Zato je nezaobilazna tema i nadam se ubrzo i konkretnost, ono o čemu je već bilo reči, a to je auto-put Požega – Boljare. Raduje me da je to zapravo sledeći deo ovog projekta, na Koridoru 11 i ako mislim da bi trebalo iznaći ili istražiti dodatne mogućnosti oko finansiranja i ukoliko ne postoje one uobičajene, kao do sada, ne treba isključiti ni mogućnost koncesija. Ukoliko se Vlada odluči na koncesiju ili otvoreno pitanje, spreman sam i lično pomoći, jer imam saradnju i komunikaciju sa veoma važnim ulagačima koji su spremni uložiti sredstva, investirati kroz koncesije i u ovaj deo autoputa.

Zato je Stranka pravde i pomirenja, jednu od centralnih tačaka svoga programa, zapravo postavila auto-puteve, odnosno Sandžak, kao regija raskršća autoputeva sever – jug, istok – zapad. Krećemo se u tom smeru i mislim da ćemo realizacijom te ideje i realizacijom tog projekta zapravo otvoriti jednu sasvim novu stranicu i unutar Sandžaka, a i u celokupnom odnosu prema Sandžaku.

Pripadam onoj politici koja ne može da se saglasi da se Sandžak, da se Bošnjaci, da se Bošnjačko nacionalno veće, koriste za razne ciljeve, često nečasne ciljeve, često tuđe ciljeve, gde se permanentno ove teme, evo nedavno smo imali temu specijalnog statusa Sandžaka, koja se delegira dva dana pre skupštinske sednice o Kosovu, trebamo biti površno inteligentni, pa prihvatiti da je to sasvim slučajno i da se ne radi o određenim režijama.

Neću da ćutim na te teme, kao što se ne slažem i osuđujem ih, blagonaklon odnos Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu koja zapravo, na neki način doprinosi takvim zloupotrebama u Bošnjačkom nacionalnom veću. To veće treba da radi svoj posao, u skladu sa zakonom, ali zapravo svi zajedno treba da idemo u pravcu deblokade Sandžaka, kroz puteve, razvoj, privredu i naravno Sandžak, kao regiju koja će biti regija susreta, a ne sudara. Hvala vam.