Reč ima ministar, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala vam što ćete glasati za predlog ovog zakona. Veoma je važan ovaj deo vezan za regulisanje Morave i njenih pritoka. Važan je zbog toga što kada taj posao budemo završili unutar ovog projekta, onda verujem da ne mogu da se dese neke stvari koje su se desile skoro, dakle koliko prošle nedelje.
Želim, takođe, da vas informišem, vodićemo naravno računa, mislim da se o tome i vodilo računa, ali evo dajem reč da ćemo ponovo to pogledati, ali da znate da od projekta, odnosno od dužine deonice koja je 110 kilometara, dakle 68,15 kilometara su hidro-tehnički radovi.
Zbog građana Srbije, da znaju, regulacija vodotoka bez zapadne Morave je 11,5 kilometara. Regulacija reke 31 kilometar. Rekonstrukcija i izgradnja nasipa, znači 22 kilometra će biti samo nasipa. Zatim, izgradnja obaloutvrde četiri, gotovo četiri kilometra. Ukupni radovi na reci, praktično, će biti na 56 kilometra. Znači, autoput bez regulacije reke ne bi dao te efekte koje mi u stvari hoćemo. Mislim da je jednako važan kao i sama izgradnja autoputa. Tako da, hvala još jedan put što ste to rekli. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Da bi nas narod razumeo, najpre da pojednostavim ovaj kompleksan naslov zakona. Mi danas raspravljamo o Predlogu zakona kojim će se utvrditi opšti interes za izgradnju autoputa od Preljine do Pojata, a to znači da će na toj trasi biti oduzimane nepokretnosti od fizičkih i od pravnih lica i zemljište i kuće i poslovni objekti, itd.

Samo utvrđivanje opšteg interesa je nešto što je zaista u redu i ne znam da li postoji dobronameran čovek u zemlji Srbiji koji bi imao nešto protiv izgradnje i ovog autoputa i svakog drugog autoputa i železničke pruge i regionalnih puteva i lokanih puteva.

Dakle, mi smo još daleko od toga da možemo da kažemo da smo zadovoljni putnom infrastrukturom. Da se radi, radi se, nećemo da osporavamo ono što je činjenica, ali ovaj zakon nije dobar. Ovaj zakon nije trebalo da se radi na ovaj način kao leks specijalis, jer tačno je da postoji obaveza da se utvrdi opšti interes da bi se mogla eksproprisati ili izuzimati nepokretnosti, ali je bilo dovoljno da se u ovom zakonu napiše koja je to trasa, kuda ide, koja dužina, uslovi izbora izvođača itd. Ali, dobro, ako je i ovako, bilo bi mnogo bolje da se niste pozvali na one najlošije delove Zakona o eksproprijaciji.

Zakon o eksproprijaciji na koji mora da se naslanja ovaj leks specijalis je jako loš i to od 2001. godine. Zaista, moram da podsetim, da je od te 2001. godine kada su oni revolucionari donosili zakone, onda donet mnogo štetan Zakon o eksproprijaciji, koji je zapravo bio jedan od načina tada otimačine, krađe kada je krenulo sve da se otima i fabrike i preduzeća. Iz tog vremena još uvek imamo velike količine, velike komplekse zemljišta, sretali ste ih, gospođo Mihajlović, i na ovom Koridoru koji je sada završen, sretaćete ih i na ovom sledećem, i ako se bude radila druga poletno sletna pista na aerodromu „Nikola Tesla“, svuda ćete naći onako, jednog, dva ili pet vlasnika koji imaju veliku količinu zemlje, koji su tada bili bliski tadašnjim vlastima, pa su imali informacije gde se planira šta da se radi, a imali su specifičan način ubeđivanja vlasnika, koji su bukvalno morali da im prodaju svoje parcele da bi oni pravili te komplekse i da bi u postupku eksproprijacije uzeli ozbiljan novac. Vi tu sada ne možete ništa. Ko je vlasnik, vlasnik je, mora da se postupa sa njim, ne ulazite i ne možete da ulazite u to kako je on postao vlasnik. Ovo napominjem da se ne bi desilo i u ovom periodu i na ovom Koridoru i na nekom budućem, da se ne bi dešavale slične stvari.

Šta je u ovom zakonu loše? Vi kažete da ovaj zakon na izvestan način garantuje pravnu sigurnost, ali verujte da svaki leks specijalis govori suprotno, govori o tome da ne postoji pravna sigurnost, pa se onda leks specijalisom neke stvari utežu, formulišu na neki drugačiji način itd. Verujte, gospođo ministar, imaćete mnogo problema upravo primenom ovog zakona, mnogo problema.

Utvrđeni opšti interes. Svi vlasnici moraju da trpe i tu ja mislim da se apsolutno svi slažemo, ali niko ne mora da trpi štetu. Po ovom zakonu, kako ste vi ovo koncipirali, biće štete. Sama činjenica da će izvođač moći da uđe u posed, a da nije ni krenuo postupak utvrđivanja naknade, govori da vi možete posle da radite šta god hoćete sa onim čije je zemljište. Ako je već izgrađen autoput na nečijoj njivi, šta će on posle? Koliko god mu se na kraju u sudskom postupku ponudi, prihvatiće poravnanje, šta će, mora.

Dakle, država mora da obezbedi dovoljno sredstava da ljudi čije se nepokretnosti eksproprišu budu, da dobiju pravičnu naknadu. Opet ponavljam, moraju da trpe činjenicu da je utvrđen opšti interes, da njihove nepokretnosti obuhvata taj opšti interes, ali štetu niko ne mora da trpi.

Sada da prokomentarišem neke od ovih članova, naravno, šire ćemo o tome po amandmanima, jer mi smo zaista podneli veliki broj amandmana, i to koncipiranih. Ako ih niste videli, videćete, na taj način da smo faktički sve ovo što ste vi ovde predvideli obuhvatili i, mi tvrdimo, na mnogo pravedniji, pravičniji i pravno ispravniji zakon regulisali, takoreći u kombinaciji sa delovima ovog zakona koji nismo menjali, to je jedan potpuno nov zakon, a suštinski isti. Mislimo da to i jeste suština i podnošenja amandmana i da je zato dobro da smo mi konačno u situaciji da možemo da raspravljamo o jednom zakonu kao o jednoj tački dnevnog reda, pa možemo i na taj način da radimo.

U članu 5. vi ste odredili „Srbijavode“ za korisnika eksproprijacije za izvođenje radova na regulaciji reka u obuhvatu planskog dokumenta iz člana 3. ovog zakona, sad da ne govorim o tom članu 3, nije to ni bitno, ovde je bitno nešto drugo. Poslanici SRS tri i po godine svaku priliku koristimo kad je tu ministar poljoprivrede, kad je tu predsednik Vlade, pa mislim nekoliko puta kroz neke zakone i vama smo skretali pažnju na veliki problem, pogotovo uz reku Moravu i uz ceo sliv reke Morave, u pitanju je bukvalno krađa parcela zbog nelegalnog iskopavanja šljunka. Ljudi koji su katastarski vlasnici tih parcela i danas-dan plaćaju zato porez. Plaćaju, zamislite apsurda, naknadu za odvodnjavanje, a parcela im nema. Svi ministri kojima smo se obraćali, koji su nadležni, rekli su – da, to jeste problem i moramo to da rešimo. To nije rešeno i to će biti jedan od problema u sprovođenju ovog zakona.

Predsednik Republike je juče rekao, vi ste danas nešto slično ponovili, da će, između ostalog, ovim zakonom i izgradnjom ovog koridora biti rešen tok cele reke Morave, odnosno Moravskog sliva, znači svih pritoka reke Morave. Ali, dok ovo ne rešite kao neko prethodno pitanje, vi ništa nećete moći rešiti. Vi ćete praviti obalu utvrde. Na čijem zemljištu? Na čijem zemljištu ćete praviti obalu utvrde, kada su, zato što država nije funkcionisala, ljudima nestale prosto velike količine zemljišta? Nisu nestale kao posledica elementarne nepogode, što bismo mogli i da razumemo, dakle, nije Morava menjala svoj tok zbog nekih elementarnih nepogoda, nego zato što se kralo od opštine do opštine, opštinske vlasti ćutale, verovatno mnogi bili u dilu sa tim ljudima koji su to radili. Vi zaista morate taj problem da rešite, ako mislite da vam se ne desi da vam dođe koridor tamo do nekog dela uz Moravu i da ljudi izađu i da vam ne daju da idete dalje dok ne rešite njihov problem. To mora da se razume. Jer, jednom ako se pređe preko toga, oni nikad više to neće rešiti, a to traje nekoliko godina.

Predlog za eksproprijaciju kažete da će se podnositi najkasnije u roku od tri godine. Mi smo vam rekli da to treba biti jedna godina, zato što ste i sami rekli da je dosta ovog posla već pripremljeno, urađeno i otprilike da se čeka ovaj zakon da se za koji dan, ako ste rekli u toku leta, onda je to za koji dan, da počne izgradnja ovog koridora. Onda je ovo opet veliki rok, koji će zapravo opet da ometa i radove i da produžava rok koji ste vi planirali za završetak ovog koridora.

Kada je u pitanju naknada za građevinsko zemljište na kojem je izgrađen objekat koji je građen bez građevinske dozvole, ovo je takođe nepravično rešenje. Kažete da vlasnik takvog objekta ima pravo na naknadu u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta. Pitamo vas zašto samo ovde procenjena građevinska vrednost i ko će je procenjivati, zašto ne tržišna vrednost, kao u svim drugim nepokretnostima? Iza tržišne vrednosti stoji neki organ, stoji Uprava prihoda. Valjda treba da očekujemo da će, ako ništa drugo, na isti način tretirati sve nepokretnosti, pa neće moći nečiju kuću približne vrednosti da procene na 100.000 evra, a onu drugu 150.000 ako su skoro identične.

Dakle, kad se već donosi leks specijalis, onda se zaista mora svaki detalj urediti. Ovo mi govorimo i zato smo i pisali te amandmane, da bi zaista konačno ovaj put mogao da se radi i da se ne desi da za nekoliko meseci čitamo u novinama – otišla Zorana Mihajlović na koridor, neće se odande pomeriti dok mašine ne počnu da rade, a mašine ne mogu da rade zato što su ljudi izneli svoje mašine na svoju parcelu i ne daju nikom živom da prođe. Neće proći, dok ne bude dobio naknadu.

Vi kažete – najpre će se, rekoh to već, uvesti u posed, to je član 13, po pravosnažnosti rešenja stiču se uslovi za pokretanje postupka za sprovođenje određivanja naknade. To nije dobro. Možda ovo formalno i nije, hajde da kažem, potpuno nezakonito, ali valjda vama nije stalo da vi kroz ovaj zakon napravite veliki broj nezadovoljnih ljudi vlasnika, valjda vam je stalo da se ovaj posao završi ne samo na zadovoljstvo Vlade koja će ovo raditi, ne samo na zadovoljstvo svih građana koji će koristiti ovaj koridor, već valjda i na zadovoljstvo ljudi čije će se nepokretnosti uzimati da bi se ovaj koridor izgradio. Tu zaista morate biti krajnje oprezni.

Izneću vam jedan primer. Bilo je to davno, po Zakonu o eksproprijaciji koji je bio mnogo bolji i pravičniji od ovog, kada se naknada utvrđivala pred organom koji vodi postupak eksproprijacije. Ja lično sam u opštini Zemun radila eksproprijaciju, mislim da je to bila možda još 1996, 1995. godina, tada je nešto naprasno dogovoreno da se konferencija KEPS-a održi u Beogradu, a KEPS je prethodnica OEBS-a i onda je morao po cenu života, najbrže moguće, da se izgradi onaj put od onog puta za Surčin do aerodroma i to je trebalo da služi kao pomoćna poletno-sletna staza, tako je i građen i toliko širok itd. Tada su predstavnici Zavoda za izgradnju grada došli sa dokumentacijom, sa vlasničkim listovima, to je samo bilo potrebno, mi smo u opštini pozvali sve te vlasnike, bilo je negde sto i nešto ljudi i na licu mesta smo na zapisnik oni davali saglasnost za eksproprijaciju. Predstavnik Zavoda se odricao prava na žalbu, oni se odricali prava na žalbu i odmah, istog momenta, zaključivano poravnanje. Zaista su dobili ozbiljnu cenu, možda čak i nešto preko tržišne, ne nešto dramatično, ali ozbiljnu cenu, svakako ne ispod tržišne vrednosti, i niko nije imao primedbu i niko nije uložio žalbu i posao eksproprijacije završen za nedelju dana.

Ovo jeste zaista veća trasa, veća površina, ali ako ne budete tako radili, nećete uraditi posao. Znate, da vi kažete da imate pravosnažno rešenje, vi ćete brzo postići pravosnažno rešenje i ako se bude žalio vlasnik, vi ćete se potruditi da rešenje brzo postane pravosnažno, da se nađe razlog da on nema pravo na žalbu, on ode na sud, a vi kažete – imamo konačno rešenje, idemo u posed. To nemojte da radite, to nije dobro. Verujte, ubrzaćete postupak ako prihvatite da radite na ovaj način.

Jedna ozbiljna primedba koju mi imamo na ovaj zakon, to je član 17, ovaj poslednji stav, gde ste vi rekli da prilikom izbora strateškog partnera i zaključenja ugovora o projektovanju i izgradnji Moravskog koridora, kao i prilikom izbora stručnog nadzora nad izvođenjem radova ne primenjuju se propisi kojima se uređuje postupak javnih nabavki.

Što se tiče nas iz SRS ovo je apsolutno neprihvatljivo, čak i da nemamo aferu sa „Behtelom“ mi ne bismo mogli da prihvatimo da se ovako ozbiljan posao i ovako ozbiljna sredstva ulažu bez javnih nabavki. Vi se zaklinjete svi iz vlasti da od kad ste vi preuzeli vlasti da nema više nikakvih problema sa javnim nabavkama, da nema više nikakvih afera, da nema više da, ne znam, koliko država uštedi zato što se sve radi po javnim nabavkama. Mi, Bogami prošle nedelje imali i ovde izveštaj državnog revizora i još nekih nezavisnih tela Fiskalnog saveta, ne znam još Komisija za konkurenciju, dakle svi su stavili primedbu vlasti, Vladi, lokalnim samoupravama da se mnogi poslovi rade bez javnih nabavki. To nije dobro.

Kada je u pitanju „Behtel“, moram da podsetim na ono što smo još prošle godine pokrenuli kao temu, kada ste vi, čini mi se, 15. oktobra potpisali Sporazum sa „Behtelom“, ili je to bilo pre, nije još bio Memorandum i kada smo mi došli do tog sporazuma, kada ste vi zapravo sa predstavnicima američke ambasade potpisali taj neki sporazum, mi smo tada dobili taj Sporazum i ovde predsednik naše stranke pitao predsednika Vladi, dali smo joj da pogleda taj sporazum, pitao je da li ona zna da je Vlada odobrila potpisivanje Zorani Mihajlović tog sporazuma, Ana Brnabić je rekla da to prvi put vidi. Sve ostalo zapisano.

Vi ste tada rekli da mi srpski radikali imamo nešto protiv vas, pa onda izmišljamo neke priče da bismo vama naškodili. Ne prođe dva, tri meseca, pojavi se u javnosti ugovor sa „Behtelom“ isti onakav kakav smo vam mi osporili i rekli da ste ga zajedno sa Skotom uradili bez znanja predsednika Vlade, po izjavi predsednika Vlade. Tada smo rekli i to je javna tajna, svi sada o tome pričaju da je posao koji ste vi ugovorili za 800 miliona evra, da je mogao sa kineskom firmom da se ugovori za 500 miliona evra, čak se javljaju i neke naše firme i pojavljuju se u medijima neki koji tvrde da bi to uradili za 600 miliona.

Dakle, u svakom slučaju 300 miliona evra, po našem mišljenju, ne po našem mišljenju nego po papirima, je iznos koji ste vi uzeli iz budžeta Republike Srbije, dali ga „Behtelu“, da li je „Behtel“ dao vama nešto za to, da li Skot itd. to je tema za neke druge organe. Ali, da ste to radili legalno i putem tendera, onda bismo sada mogli razgovarati da li je neko podneo bolju ponudu, da li nije, ovako mi ne možemo da upoređujemo. Možemo da upoređujemo šta je „Behtel“ radio u drugim zemljama, šta je radio u Rumuniji, šta je radio u Hrvatskoj, šta je radio u Albaniji, sve pod firmom i to ste i vi pokušali, mislim negde u nekom intervjuu da sam pročitala da ste rekli, da ta saradnja zapravo govori o našoj boljoj saradnji sa SAD. Kakve veze SAD imaju sa „Behtelom“? Da li je „Behtel“ državna firma? Nije, privatna firma i ne može to što se nalazi na teritoriji SAD, to zaista nema veze sa međudržavnim odnosima. Što niste pojačali odnose sa Kinom, pa uzeli ovu kinesku firmu koja bi to radila za mnogo manje para?

Podsećamo takoše da je taj „Behtel“ imao aferu kod gradnje auto-puta Dubrovnik – Split, pa je tada njihov pomoćnik ministra posle otkrivanja te afere podneo ostavku, pa je onda građen put u Rumuniji, pa su čak predstavnici rumunske vlasti tada rekli da su svesno pogazili određene standarde EU, da bi udovoljili „Behtelu“. Mi nemamo nijedan jedini razlog da „Behtel“ bude ta firma, da to radi. Ne bismo imali ništa protiv ni da radi, ali samo da je do tog ugovora došlo na legalan način.

Najgore od svega je, gospođo Mihajlović i kolege poslanici, najgore od svega je to što ste vi u ovaj zakon i što će vam skupštinska većina usvojiti ovaj zakon, zapravo legalizovali tu krađu od 300 miliona evra koju je dobio „Behtel“ i koju je verovatno podeli, opet kažem, možda vi, Skot, ko još ne znamo. Saznaće se jednog dana.

Reč ima ministar, gospođa dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala na vašim komentarima, na vašim procenama i sudovima, mada postoje druge institucije koje tim uvek i treba i verujem da će se uvek baviti i onim što ja radim i onim što vi radite i sada i u budućnosti.
Dakle, mnogo je neistine i poluistina sa kojima ste imali vaše izlaganje i to je razlog zašto ću ja da pokušam bar nešto od toga da odgovorim, opet ne zbog vas nego pre svega zbog građana Republike Srbije zato što oni treba da imaju sve one informacije koje Vlada Republike Srbije, odnosno ono šta radi Vlada Republike Srbije na koji način to radi i šta su interesi cele naše zemlje.
Dakle, da krenemo sa samim zakonom, sigurna sam da ćemo o tome pričati i u pojedinostima pošto ste određene članove zakona pomenuli, ali vezano za Zakon o eksproprijaciji, dakle, postoje stvari gde zaista mislim da ste potpuno u pravu. Kada pričamo o Zakonu o eksproprijaciji naše razmišljanje već nekoliko godina jeste da on zaista treba da se promeni, ali moramo da uvažimo iskustvo i praksu i sve ono što živimo kroz sve pogotovo kada govorimo o velikim linijskim infrastrukturnim projektima. Dakle, postoje stvari koje moraju da budu mnogo efikasnije, bolje i koje treba da nam omoguće tu pravičnost o čemu ste vi govorili.
Kada govorimo o ovom zakonu, mi smo se zaista potrudili da u ovom posebnom zakonu učinimo sve da se prođe kroz ceo proces eksproprijacije ali da to zaista bude mnogo brže. Razumem sve što ste rekli po pitanju naknade, to je jedna od tačaka gde očekujem da poreska uprava kada bude procenjivala po svojoj nekoj jedinstvenoj metodologiji, ako to ima, da to zaista bude pravedno, jer najveći problemi koje imamo trenutno na infrastrukturnim projektima jesu upravo zbog različitih procena koje potpuno nekad, prosto ne deluju realno. Naravno, nakon toga svi oni problemi sa kojima se susrećemo.
Nije interes Vlade Republike Srbije da ošteti bilo kog građanina. Nije interes Vlade Republike Srbije da načini nezadovoljne građane. Znači, interes je da kroz ovaj zakon i kroz ovaj infrastrukturni projekta da napravimo auto-put da on bude u skladu sa svim standardima, srpskim standardima, međunarodnim standardima, svim našim zakonima ali da nam omogući da budemo brži.
Naravno da ćemo razgovarati sa građanima. Naravno da ćemo probati da sve što budemo rešavali u oblasti eksproprijacije bude vezano, odnosno da bude rešeno u samoj opštini, kroz opštinsku administraciju, da ne dolazimo u neke druge situacije. Potrudićemo se da niko ni u jednom trenutku ne bude oštećen, postoje druge institucije koje će nam, verujem u tome pomoći.
Pomenuli ste takođe „Srbijavode“, zašto su one, između ostalog zakonom i šljunkare. Ne mogu da vam kažem tačan odgovor na ovo što ste pričali i govorili o šljunkarama, ali mislim onako zdravo razumski, dakle, da zaista to pitanje ćemo morati da rešavamo. Možda je sada došao trenutak zbog ovog zakona i zbog ovog projekta da to sada mora da se reši. To je definitivno pitanje nekoliko ministarstava. To su stvari koje ne smeju ostaviti građane nezadovoljnim. Možda se sada desio momenat kada ćemo na tome raditi. Potrudiću se da sa kolegama u Vladi vidim na koji način je to moguće rešiti, ali sa stanovišta ovog zakona, dakle, mi ćemo se voditi u odnosu na upisanog vlasnika određene katastarske parcele.
Kada govorite o članu 17. samo bih da podsetim da smo mi, dakle, sada na početku jednog novog investicionog ciklusa, da prethodnih nekoliko godina smo takođe što završavali, što počinjali neke nove projekte u infrastrukturi. Moram da priznam da gotovo 70% infrastrukturnih projekata jesu upravo na bazi međunarodnih što strateških sporazuma, odnosno međunarodnih ugovora koje smo definisali sa Narodnom Republikom Kinom, Azerbejdžanom, Rusijom, Turskom. To su sve zemlje, odnosno i kompanije koje su dolazile iz tih zemalja gde smo potpuno direktnim pregovorima dolazili do ugovora i počinjali ili se sada već nalaze u procesu mnogi radovi. Preljina – Požega između ostalog što smo počeli sad pre dva meseca, jeste takođe na osnovu, direktnom pogodbom, bez javnih nabavki i u skladu sa međunarodnim sporazumom koji Srbija ima sa Narodnom Republikom Kinom. To nije jedina deonica, nego mnogo deonica koje radimo sa pomenutim državama.
Dakle, nama je interes da što pre otpočnemo radove na svim koridorima, nama je interes da napravimo sve pripremne radnje, nama je interes da radimo sa najboljim kompanijama na svetu, da li su one na istoku, na zapadu, ali da budu najbolje i nama je interes, dakle da te projekte završavamo.
Što se tiče, tako da znači svi ovi projekti koje sam pomenula u infrastrukturi, od Obrenovac – Ub, Lajkovac – Ljig, Ljig – Preljina, Preljina – Požega, Surčin – Obrenovac, evo sada pregovaramo Novi Beograd – Surčin, takođe sa „Sirbisiem“, dakle sve su to projekti koje radimo, upravo na ovaj način na koji sam rekla, direktnim pregovorima sa ovim kompanijama, bez javnih nabavki, što verujem, takođe da vrlo dobro znate.
Ovde, ovaj zakon nije zakon o „Behtelu“, dakle ovaj zakon nije zakon o bilo kojoj kompaniji. Dakle, ovaj zakon je zakon da stvori posebne uslove koji će nam omogućiti da budemo brži, efikasniji u tome da počnemo radove na jednom ogromnom projektu koji košta stotine miliona evra.
Takođe, ovaj zakon ne definiše cenu, pogotovo nema veze sa ovim što vi govorite u delu definisanja cene, ovaj zakon nije tu da potvrdi neki memorandum, nego da stvori uslove.
Netačna je potpuno informacija i potpuno neistinita, da je Vlada Republike Srbije potpisala bilo kakav ugovor, velika je razlika kada potpišete memorandum, pa potpišete ugovor.
Dakle, mi imamo dva memoranduma, gde pod punim ovlašćenjem Vlada Republike Srbije, ih jesam potpisala ja, ali smo doneli zajedno odluku na sednicama Vlade Republike Srbije i oni nisu tajna, dakle oni su potpuno javni i mi smo o tome i pričali, mislim da je jedan iz 4. oktobra 2018. godine, a drugi je od 28. avgusta 2018. godine, jedan se zove Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti infrastrukture, između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD.
I ne znam šta je tu sporno i ne znam zašto je to problem, pogotovo ne znam zašto je to problem SRS, vi ste podržavali Trampa i sve, pa što ne bi podržali da imamo bolje odnose u oblasti infrastrukture između Amerike i Srbije.
Drugi memorandum je, Memorandum o razumevanju o saradnji na projektu izgradnje autoputa 761 Pojate – Kruševac – Kraljevo – Čačak, odnosno Preljina – Moravski koridor, između Vlade Republike Srbije i kompanije Konzorcijuma „Behtel Enka“.
Memorandum, ponavljam, to građanima možda znači ili ne, ali postoji ogromna razlika, memorandumi pokazuju zainteresovanost partnera da rade na određenom projektu, a bogami ugovor je nešto sasvim drugo, ugovor je dogovor dve ugovorne strane, gde se jasno određuju i uslovi i odgovornosti i sve ono što se tiče vezano za jedan projekta.
Dakle, nije potpisan, dragi građani Srbije, nikakav ugovor za Preljina – Požega deonicu, odnosno za Moravski koridor, ne postoji nikakav ugovor, dakle nema obaveze Vlade Republike Srbije, niti bilo koga kada govorimo o tome.
Mi danas pričamo o zakonu koji treba da nam omogući da rešimo, pogotovo one pripremne stvari koje nam se ili pripremne radnje koje nam se dešavaju iz iskustva na velikim infrastrukturnim projektima i da omogući Vladi Republike Srbije da donese poseban podzakonski akt, gde će jasno definisati koji su to sve kriterijumi koje Vlada Republike Srbije traži, da bi neko uopšte mogao da radi Moravski koridor.
Dakle, pa kada budemo definisali te kriterijume, pa doneli podzakonski akt, pa formirali komisiju Vlade Republike Srbije, onda ćemo videti ko su zainteresovane kompanije, koje žele da rade Moravski koridor.
Naš interes je, ponavljam još jedanput, da to rade najbolje svetske kompanije.
Druga neistina, koja se čuje, posebno pre svega od vas, jeste o ceni. Dakle, ne postoji ni jedan jedini dokument o tome, da Moravski koridor košta 500 miliona evra, dakle tim pre što u tom nekom vremenu kada se pominju sada, Verica Kalanović itd. imali smo priču o autoputu, a nismo imali ni jednog trenutka priču o Moravi i njenim pritokama, telekomunikacionom koridoru, niti smo, naravno u to vreme imali uopšte promene Zakona o vodama, zbog svega onoga što se dešavalo 2014. godine.
Dakle, moramo da znamo šta je istina, a šta nije istina i moramo da znamo koja dokumenta postoje, a koja dokumenta ne postoje. Ne, ni zbog vas ni zbog mene, ne nego pre svega zbog građana Srbije. Da li sam ja nešto uradila što nije u skladu sa zakonom? Opet postoje organi koji će o tome da vode računa i ja mislim da tu nemam nikakvu brigu.
Ali, ono što je važno, što mislim da je važno, vezano za ovaj zakon, jeste da on zaista, prvo nije prvi put da Srbija ima posebne zakone za velike infrastrukturne projekte ili uopšte za velike važne projekte, nije to samo Južni tok, ko je tu neko pomenuo, tu je Beograd na vodi, tu je i Železara, ja mislim da je razgovor takođe da bude vezano za još jedan infrastrukturni projekat.
Da li je to pravi način i da li bi možda bolje bilo da imamo jedan zakon o kapitalnim projektima unutar, ovim važnim kapitalnim projektima, unutar kojeg bi bili svi ovi problemi koje mi de fakto vidimo u realnom životu, možda, ali hajde da pričamo o tome, ne danas, ali hajde da vidimo da li je to možda način da rešavamo ovakve probleme, ali je činjenica da ne možemo da čekamo mesecima i godinama da neki projekti otpočnu ili da neki projekti u tom nekom dužem vremenskom periodu se rade, nije to samo pitanje ugovaranja, to je pitanje planskih osnova i projektno tehničke dokumentacije.
Još jedna stvar, pominjali ste rok za eksproprijaciju. To je da se završiti kompletna eksproprijacija, ali mi imamo mogućnost da fazno radimo. Nijedna jedina deonica, dakle Moravskog koridora, nećemo početi da radimo dok ne bude završeno apsolutno sve.
Zašto još ovaj zakon? Jeste jedan deo eksproprijacije urađena kod Kruševca, ali ta središnja deonica gde smo menjali uopšte samu trasu, koja je jako problematična, upravo zbog Morave, može da napravi problem u trajanju tih pripremnih radnji, odnosno svega onoga što želimo da uradimo.
Probala sam malo da odgovorim, a verujem da će u pojedinostima biti prilike da pokušam da odgovorim više.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Što se tiče ovog dela o Zakonu, nisam ja rekla da smo mi izričiti protiv donošenja ovog zakona. Samo sam rekla da je mogao biti u nekoj drugoj formi. U suštini, nema tu mnogo nerazumevanja. Samo je pitanje koliko ćete vi sve ovo zaista što ste rekli, a što se otprilike poklapa što je bio i deo moje rasprave, koliko ćete zaista i tako i raditi na terenu.

Ali tu ste Vi, tu smo mi, viđađemo se i mi zaista želimo pre svega zbog ljudi čije će nepokretnosti biti eksproprisane, znate, postoje neki ljudi, a valjda ste to kroz ove poslove mogli i da vidite.

Možete i zlatom da platite, on ne da svoju parcelu, svoju pojatu, svoju njivu i ne znam šta. Ali taj neko mora da trpi činjenicu da je utvrđen opšti interes i taj opšti interes je u redu, ali ne smete ni vi da se iživljavate, zato što ćete reći Upravi prihoda da procenjuje ovoliko ili onoliko.

Ono što ste vi rekli malopre, pokazuje da ste videli i na ovom koridoru i različite procene i bilo bi dobro da se angažuje neki nezavisni veštak, pa da svako ima i predstavnik države i vlasnik, imaju pravo da stave primedbe na nalaz veštaka i možda je to najbolji način da se dođe do neke realne cene, da bude ni, na štetu države da, možda bi to bio recimo dobar način, ali to je nešto što ćete u praksi da radite.

Ali imam u ovom članu 17. i ovaj pretposlednji stav, je vrlo interesantan, gde kažete da će strateški partneri biti, da ne čitam sada sve, privredna društva ili povezana lica koja se osnuju za potrebe realizacije ovog projekta. Koja su to privredna društva, koja će se osnivati za realizaciju ovog projekta?

Valjda postoje svi elementi, već postoji u društvu da nema potrebe da se u državi nešto posebno osniva.

Evo završavam, kolega Arsiću, samo naravno, kada je u pitanju „ Behtel“, nikada se nećemo složiti, možemo o svim drugim i članovima i stavovima vašim i našim da razgovaramo, ali za „Behtel“ se nećemo složiti.

Da, mi smo podržavali Trampa, da na vlast ne bi došla Hilari Klinton, koju ste podržavali vi i oni neki, zato što su to uradili, zato što su bili pametni, i koju je podržavao Skot itd.

Mi i dalje tvrdimo da je „Behtel“ firma, koja nije trebala na mala vrata da se uvede u ove poslove i dalje tvrdimo da je 300 miliona evra spornih i da su nestale na putu između Vlade, preko vas i Skota, i dalje do „Behtela“.

Dakle, to je nešto oko čega ne možemo da se složimo. I sami kažete, postoje nadležni organi, bilo bi dobro da počnu da rade svoj posao. Hvala.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović.
Izvolite.

Ne mogu da dozvolim, opet zbog građana Srbije, da bilo ko govori da je izgubljeno 300 miliona evra na putu od Vlade do ovog, do onog, da je to vezano za bilo kog člana Vlade, pa i mene lično, zato što mislim da se time urušava ugled jedne važne institucije, a to je Vlada Republike Srbije.
Dakle, Vlada Republike Srbije, pre nego što donese bilo koju odluku, ne donosi je lično ni jedan ministar, nego prođe mnoge institucije, mnoge Odbore, pa se na Vladi Republike Srbije donese odluka.
Vlada Republike Srbije je jedna ozbiljna, odgovorna institucija i „ne gađa se“ sa desetinama, stotinama miliona evra, nego vodi računa o svakom dinaru, o svakom evru koji treba da utrošimo za izgradnju bilo puta, bilo železnice.
Znači, to mora da se zna i uvek ću reagovati kao što vi reagujete za neke druge stvari, tako ću i ja reagovati za to. Ne postoji nikakva dokumentacija, nikakvi papiri, nikakvi ugovori koje je ova Vlada Srbije potpisala sa bilo kim u izgradnji Moravskog koridora, jer naš interes je da stvorimo zakonske uslove, naš interes da budemo brzi, naš interes je da dođu najbolji, naš interes je da definišemo uslove i kriterijume. Ne definiše ih Zorana, nego ih definiše institucija Vlade Republike Srbije i svih onih koji u njoj rade, odnosno svih Odbora koji u njoj postoje.
Druga stvar, ne postoje nikakvi predlozi, projekcije, ugovori, predugovori, bilo šta na Moravskom koridoru iz nekog prethodnog perioda. Da li postoje u glavama nekih političara koji su tada pričali i vodili razgovore po kafanama i danas nam govore i objašnjavaju da li je to moglo da košta ovoliko ili onoliko, i iza sebe nisu ostavili ni jedan jedini kilometar auto puta, verujem da postoji. Da li je Velja Ilić, da li je Verica, da su ovi, ko god da je? Da, postoji, ali iza njih nema ništa. Da, iza nas će da postoji sve onako kako je po zakonu, dakle u skladu sa zakonom, tako da zadovolji interese svih građana Srbije i tako da na kraju imamo završene auto puteve.
Niko ovde ništa nije ukrao i ja uvek pozivam kada god SRS kaže da je Zorana Mihajlović uzela, ukrala, šta god uradila, jedan evro, a ne 300 miliona evra ja pozivam nadležne državne organe da se pozabave sa Zoranom Mihajlović, jer ona onda nije normalna. Dakle, ako je bilo šta mogla da uradi na uštrb građana Srbije. Prema tome nadležni organi rade svoj posao, ja radim svoj posao. Ja sam ovde ovlašćena ispred Vlade Republike Srbije da danas predstavim važan koridor, a građani Trstenika, Kraljeva, Kruševca, Ćićevca, Mrčajevaca, možete da vidite ko je protiv koridora, a ko je za koridor. Sve druge radnje pustite nek nadležne institucije rade svoj posao. Hvala.