Zahvaljujem.
Pravo na repliku narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Možda bi to bilo opasno da se radi o nekim novinama sa nekim ozbiljnim tiražom, ali vi ste nabrojali nekoliko novina koje čitaju uglavnom članovi redakcije i šira familija.

Trebalo bi da obratite pažnju i da skrenete pažnju zapravo nekim ustanovama, javnim preduzećima kojima vi upravljate da se tamo ne reklamiraju, odnosno da tamo ne daju oglase i na taj način pomažu jedne od tih novina koje su zaista antidržavne. Neki od direktori tih ustanova, najčešće je u pitanju ili neki poslovni prostor ili posao, itd, da bi što manje ljudi pročitao taj oglas daju ga baš u te novine i na taj način finansiraju te novine. To nije dobro zato što se u tim novinama nikada ne objavljuje ništa što je od interesa za državu Srbiju. Zapravo, ne objavljuje se apsolutno ništa što je realno, ali, ponavljam, dobro je da se radi o novinama koje čita toliko malo ljudi da ne postoji nikakva opasnost da to primi neke šire razmere.

Kad pogledate impresume bilo kojih od tih novina, onda ćete videti koliko su tamo neki kvazi novinari i bez obrazovanja. Dakle, nisu oni nikakva elita. Svako može da se proglasi kako god hoće, ali niko ne može biti elita zato što to sam za sebe kaže. Elita se postaje na neki drugačiji način, a u toj Vukadinovićevoj pisaniji nama najviše smeta što nas poistovećuje i dovodi u bilo kakvu vezu sa Čedomirom Jovanovićem, jer zaista srpski radikali možda jesu krezavi, ali nikada nisu bili krezavi zbog droge.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Ovo što sam rekao, rekao sam da bi barem pokušao da razbijem tu laž koja se već mesecima i godinama širi po Srbiji, a to je da u Srbiji ne postoji sloboda medija.

Ja sam naveo samo neke štampane i elektronske medije koji 24 sata šire najgoru moguću propagandu i najgore moguće laži i upućuju najgore moguće uvrede, pre svega, na račun Aleksandra Vučića, a onda i svih nas koji ga podržavamo, bez obzira da li smo narodni poslanici, ministri ili obavljamo neku drugu javnu funkciju.

Najmanje dve trećine štampanih medija u Srbiji je direktno protiv Vučića. Veliki broj elektronskih medija u Srbiji, na čelu sa N1, 24 sata ne radi ništa drugo nego širi najgoru moguću propagandu protiv Aleksandra Vučića.

Vi kad danas gledate Televiziju N1 kao da gledate HRT iz 1990. i 1991. godine. Po ceo bogovetni dan jugokomunisti, srbočetnici, agresija, velika Srbija, borba protiv mlade hrvatske demokracije itd, ubitačna propaganda koja se vrši po istoj matrici. Po istoj matrici se radi i danas - Aleksandar Vučić je lopov, sve što radi ne valja, izmislio je nova radna mesta, sin mu je narkoman, danas je košarkaški, sutra je fudbalski menadžer, brat mu je kriminalac, otac mu je lopov, majka mu je ovo, on je ovakav, on je onakav i to radite, gospodine Vukadinoviću, iz dana u dan.

Većina medija u Srbiji, nažalost, podržava vas, podržava Dragana Đilasa, podržava Vuka Jeremića. Podržava sve one koji kukaju i u Srbiji i po belom svetu kako u Srbiji nema slobode medija. Ne da je ima, nego je ima na pretek. Ima je na štetu ugleda predsednika Republike Aleksandra Vučića, koji je osvojio više od 60% glasova na izborima 2017. godine. O tome se radi.

Pa, ja sam ovde u Skupštini pokazivao naslovnu stranicu jednog nedeljnika, koji takođe kaže da u Srbiji nema slobode medija. Velika slika, fotografija ulazne kapije u Aušvic i na nemačkom „Arbeit macht frei“ – rad oslobađa. Tako se danas predstavlja Srbija u medijima koji podržavaju Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i vas. Znači, Srbija je u stvari jedan veliki koncentracioni logor. Srbija je fašistička država, tako vi govorite o sopstvenoj državi, a predsednik Republike je lopov, kriminalac, fašista, brat mu je kriminalac, cela porodica mu je kriminalna, a birači su nam krezubi, glupi, bolesni, Romi su, žive po mahalama itd. To je poruka koju vi iz dana u dan šaljete građanima Srbije.

Niste vi nikakva elita i niste vi nikakvi intelektualci, vi ste prošlost Srbije, samo što to sami sebi ne možete da priznate.

Zahvaljujem.
Pošto je očigledno da ćemo nastaviti sa krugom replika, određujem pauzu na osnovu člana 112. Poslovnika u trajanju od pet minuta.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Da li još neko želi reč na amandman na član 18. koji je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić?
Mora da je bio dobar amandman, čim smo raspravljali dva i po sata.
Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
(Miladin Ševarlić: Ja sam tražio po Poslovniku.)
Kolega Ševarliću, po Poslovniku. Izvolite.

Član 107. – dostojanstvo Skupštine.

Jedan od učesnika u prethodnoj raspravi je dovodio u pitanje intelektualni nivo profesora Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Mislim da bi takvih izjava ovde u Skupštini trebalo da se uzdržavamo, tim pre što u ovom sazivu, koliko ja znam, nema nijednog predstavnika Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji bi mogao eventualno da odgovara i polemiše.

Drugo, svi konkursi za izbor profesora bilo kog Univerziteta u Srbiji su javni i svaki građanin Srbije može da uputi predstavku, ukoliko smatra da neko od kandidata ne ispunjava kriterijume za izbor.

Dovoditi u pitanje ugled beogradskog Univerziteta, koji se nalazi u grupi između 200 i 300 najboljih univerziteta u svetu je zaista neprimereno od strane poslanika Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala.

Kolega Ševarliću, ne mogu ni u jednom delu da se složim sa vama, ni u jednom delu. Zato što, ako neko hoće da učestvuje u političkom životu Srbije, bez obzira o njegovim naučnim radovima, njegovom naučnom znanju, iskustvu, tituli koju ima, mora da prihvati da za izneti politički stav može da dobije odgovor, pogotovo, od narodnih poslanika.
Oni koji se ne bave politikom, a naučnici su, oni se bave naukom. A naučnici koji se bave politikom, najčešće su loši naučnici, zaista. Verujte mi. Zaista je tako.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni?
(Miladin Ševarlić: Da.)
Da.
(Aleksandar Martinović: Poslovnik.)
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Član 103, gospodine Arsiću.

Nisam ja imao zaista nameru da dovodim u pitanje bilo čiji izbor u zvanje ili da se bavim bilo kakvim formalnostima oko rada fakulteta. Ja sam govorio o nečem drugom – da iz pojedinih krugova, iz pojedinih, nisu takvi svi profesori, ali iz pojedinih krugova Filozofskog fakulteta u Beogradu dolaze veoma opasne teze, veoma opasne teze, ne samo o aktuelnoj političkoj situaciji u Srbiji, nego o tome šta se dešavalo na prostorima bivše Jugoslavije od 1990. godine i o tome je gospodin Marko Atlagić vrlo često govorio.

Dakle, mi Srbi smo odgovorni za raspad bivše Jugoslavije. Mi Srbi smo odgovorni za ratove koji su se desili u Hrvatskoj u Bosni i Hercegovini, mi smo odgovorni za sve užase i za sve zločine koji su se desili u periodu od 1991. do 1995. godine. Odgovorni smo za navodni genocid u Srebrenici.

Odgovorni smo što nas je NATO bombardovao 1999. godine. To je inače rekao Vuk Jeremić u intervjuu u nemačkom listu „Špigl“ i to možete da proverite, da je Slobodan Milošević u stvari izazvao NATO agresiju zato što je ubijao Albance na Kosovu i Metohiji i da je zbog toga NATO intervencija bila potpuno opravdana.

Dakle, te teze dolaze od pojedinih kvazi-intelektualaca, od ljudi koji su očigledno politički protivnici Aleksandra Vučića, da ne govorim o poslednjoj u nizu skandaloznih izjava gospodina Jove Bakića, koji kaže da nas koji smo sada trenutno na vlasti u Srbiji treba juriti po ulicama sa dugim cevima i da se on čudi onima koji su upali na RTS sa motornim testerama, šta će im motorne testere, trebali su da ponesu mitraljeze kao što su nosili 5. oktobra 2000. godine, da prekinu program RTS, tj. da prekinu emitovanje Dnevnika RTS i da kažu – mi smo preuzeli vlast u Srbiji.

To je rumunski scenario iz 1989. godine. Znači, šta će vam motorne testere? Mitraljeze u ruke i tako se osvaja vlast. To vam govore ti vaši veliki intelektualci i profesori, pojedini profesori sa Filozofskog fakulteta u Beogradu,

Inače, gospodine Ševarliću, sve sami bivši komunisti i „titoisti“.

(Miladin Ševarlić: Javljam se za reč.)

Kolega Ševarliću, po kom osnovu?
(Miladin Ševarlić: Spomenuo me je.)
Nemate pravo, bila je povreda Poslovnika.
Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da)
Koleginice Radeta, izvolite.