Zahvaljujem, predsedavajući.

Molim vas da me izvinite što neću ustati dok govorim, jer to obično činim, ali sam ukočena i nadam se da mi ne zamerate.

Današnja rasprava bi trebalo da se vodi o izveštaju Poverenika o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Međutim, nekoliko sati u toku rasprave mi smo imali prosto utisak sa ove strane plenuma da se radi o izveštaju službi bezbednosti. S tim u vezi ja apelujem na kolege koji sede prekoputa da u budućem radu Narodne skupštine prosto ne zloupotrebljavamo plenarna zasedanja za obračun sa političkim neistomišljenicima, bez obzira da li su oni delovi političkih organizacija ili nezavisnih institucija, kao što je slučaj sa gospodinom Rodoljubom Šabićem, o kojem je najviše bilo reči, iako se nije raspravljalo konkretno o radu i o liku i delu gospodina Rodoljuba Šabića, već je trebalo da se raspravlja o Godišnjem izveštaju o radu čitave jedne kancelarije u čijem radu učestvuje gotovo 80 ljudi. Prosto, imali smo takav jedan fin izveštaj ispred nas, mogli smo da se držimo više nego dovoljno teme koja je na dnevnom redu.

Pohvalila bih, u isto vreme, i namere Narodne skupštine da se u poslednjih, pa gotovo mesec dana, raspravlja o izveštajima nezavisnih institucija. Poslednjih mesec dana raspravljali smo o Izveštaju Državne revizorske institucije, Izveštaju Fiskalnog saveta, Komisiji za zaštitu konkurencije. U toku ovog zasedanja raspravljaćemo o godišnjem Izveštaju Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, o godišnjem Izveštaju Zaštitnika građana i o Izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije.

S tim u vezi, s obzirom da se jako dugo ovo nije nalazilo na plenarnom zasedanju, ja bih pohvalila nameru predsednice Skupštine da se ovo nađe na dnevnom redu Skupštine.

Kao što već rekoh, drago mi je što posle četiri godine imamo na dnevnom redu Skupštine Izveštaj Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja. Imali smo nekoliko puta u toku ovog mandata prilike da o ovim izveštajima raspravljamo na odborima, ali ja i dalje mislim da jeste važno da se o ovim izveštajima raspravlja i u plenumu, kako bi građani dobili u potpunosti informacije o tome šta jeste posao jedne nezavisne institucije kakva je ova i uopšte šta jeste posao svih drugih nezavisnih institucija, jer, prosto, suženost rada u okviru odbora i nedovoljna pažnja javnosti, čini mi se da, s tim u vezi, prosto onda javnost nema konkretne informacije čime se ove institucije bave.

Godinu 2018. obeležiće, nažalost, to što je bio otežan rad, na neki način, Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, s tim u vezi što se, evo, kao što smo mogli i da vidimo, u toku ovog plenarnog zasedanja mnogo više bavilo javno mnjenje likom i delom nekoga ko je prvi među jednakima u okviru ove institucije, nego što se bavilo konkretno poslom koji obavlja sama institucija i nadležnostima koje ona ima.

S tim u vezi, izostala je i nekako saradnja između Narodne skupštine i Kancelarije Poverenika, i to ne samo u onom delu koji se tiče rasprave o godišnjem Izveštaju Poverenika, već je prosto izostala saradnja i kada su u pitanju mišljenja na određene zakone koje treba Skupština da usvaja, a na čije smo se mišljenje, makar mi, poslanici sa ove strane sale, jako često pozivali.

Obeležilo je 2018. godinu i ćutanje uprave u nekom manjem procentu nego što je to bio slučaj u 2017. godini, ali ja bih opet sada zastupala stav Stranke moderne Srbije i stav moje poslaničke grupe, čini nam se da je to u neku ruku nedopustivo, ne u neku ruku, nego da prosto jeste skandalozno i negde bih pronašla da je uzrok svega toga upravo izostanak lične odgovornosti vršioca javnih funkcija, bez obzira da li se oni nalaze na funkcijama na nivou države, lokalne samouprave ili javnih preduzeća.

S tim u vezi, onda se prosto stiče jedan utisak da oni ne osećaju dozu odgovornosti koju bi trebalo da osećaju vršeći ove funkcije u interesu građana i onda olako pristupaju tome da javnost ne upoznaju dovoljno sa informacijama koje jesu u interesu njihovom, pre svega mislim na sam rad države, lokalnih samouprava ili javnih preduzeća, pa onda, na kraju krajeva, i ono što, čini nam se, najviše pogađa građane, a to je upotreba budžeta, način na koji se raspoređuju sredstva unutar budžeta.

Neću nabrajati, da kažem, pojedinosti iz vašeg izveštaja. Imali smo dovoljno prilike da se upoznamo tokom današnjeg dana. Ja bih samo izvukla neke, odnosno pokušala sam da izvučem tokom ove rasprave nešto na šta bih volela da skrenem pažnju i što mislim da jeste važno da javnost zna čime ste se vi bavili. To su karakteristični slučajevi koji se tiču izigravanja prava na pristup informacijama od javnog značaja. Pomenuću neke od slučajeva koji jesu i u vašem izveštaju pomenuti.

To je slučaj javnog preduzeća novinske agencije „Tanjug“, slučaj projektnog finansiranja medijskih sadržaja na nivou grada Beograda i slučaj Radiodifuznog preduzeća „RTV Pančeva“. Neću ulaziti u pojedinosti, kažem, već su kolege iz pojedinih poslaničkih grupa o ovome govorili.

Zatim, slučajevi koji se odnose na trošenje javnog novca koji nam se čine da su možda i najzanimljiviji. Čini mi se i da niko nije upoznat sa slučajem kupovine novogodišnje jelke u Beogradu. Zatim, rekonstrukcijom sedam malih hidroelektrana, slučaja izbornog jemstva.

Zatim, vi ste u vašem Izveštaju napomenuli slučajeve koji su karakteristični za privatizaciju, a od kojih se posebno izdvaja slučaj privatizacije PKB i slučaj 24 sporne privatizacije, koje nas već decenijama unazad prate.

Zatim, uskraćivanje i otežan pristup informacijama koje se odnose na zakonitosti rada organa javne vlasti. Među njima, najpoznatiji, čini nam se, slučaj iz izborne noći 2016. godine. To je slučaj „Savamale“. Zatim, slučaj izgradnje nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu. To je slučaj koji je i danas itekako aktuelan i slučaj nekadašnjeg gradonačelnika Beograda, danas ministra finansija, Siniše Malog.

Jedna stvar jeste zanimljiva u ovom izveštaju pored mora statističkih podataka koje ste vi izneli i koji u velikoj meri jesu zabrinjavajući u odnosu na to kojim kapacitetima vi raspolažete, a sa kolikim brojem slučajeva se u praksi susrećete, jeste nešto što se nalazi na samom kraju ovog izveštaja i nalazi se jako lepo raspoređeno u dokumentima na sajtu Poverenika, a to je broj neizvršenih rešenja po organima vlasti, kojih ukupno u ovom trenutku, odnosno zaključno sa Izveštajem za 2018. godinu, ima 382.

Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste što u tome prednjači gotovo polovina ovih neizvršenih rešenja na strani ministarstva. Odmah za njima su i organi i organizacije u lokalnoj samoupravi, zatim drugi republički organi i organizacije, lokalna javna preduzeća, organi u oblasti pravosuđa i republička javna preduzeća. Dakle, jako veliki broj neizvršenih rešenja je ovde u pitanju i čini nam se da prosto, kad pogledamo koja je struktura ne reagovanja, jeste alarm za koji treba da se zabrinemo mi, pre svega, kao narodni poslanici koji vrše kontrolu izvršne vlasti.

O ovome svemu bilo je i reči u Izveštaju o napretku Srbije od strane Evropske komisije. Nekoliko stvari jeste stavljeno, da kažem, na račun Kancelarije Poverenika, a to jeste kašnjenje sa izborom Poverenika i upravo ovi primeri koje jesam navela, a to je ne odazivanje na poziv javnosti da imaju uvid u informacije koje jesu za njih značajne, kao i ne transparentnost u radu državne, lokalne samouprave i javnih preduzeća.

Što se stranke Moderne Srbije i moje poslaničke grupe tiče, to jeste pitanje za koje treba da se, takođe, upali alarm.

Neko od kolega dobacuje, ali ne znam da li ima nekih pitanja sporednih.

Dakle, gospođo Mandić, vi ste imali kratko izlaganje povodom godišnjeg izveštaja i rekli ste da vam se ne dopada to što su zaključci Odbora u neku ruku manjeg obima nego što su zaključci koji se nalaze, odnosno preporuke koje imamo od strane Poverenika. Neke od ovih preporuka se iz godine u godinu ponavljaju i vi ste ih na kraju ovog izveštaja, s obzirom da ste i vi potpisnica ovog izveštaja, svrstali u dve grupe: preporuke koje idu na račun Narodne skupštine i preporuke koje idu na račun Vlade Republike Srbije.

Prva preporuka tiče se, ja ću ih ponoviti zarad javnosti, a možemo ih zajedno prokomentarisati ukoliko vi imate želju, Narodne skupštine i kaže da blagovremeno do stupanja na snagu ovog zakona, što je uskoro, Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, on bi trebalo, s obzirom da smo ga nedavno i usvojili, da stupi na snagu 21. avgusta 2019. godine, da se usvoje i predlozi koje ste vi uputili do samog stupanja na snagu. Dakle, predlozi izmena i dopuna ovog zakona da se usvoje do samog stupanja na snagu ovog zakona, kako bi on prosto bio primenljiv i u praksi.

Zatim, da se bez odlaganja usvoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je pripremljen u saradnji i u skladu sa sugestijama Poverenika u tekstu koji bi doprineo unapređenju prava koje zakon uređuje.

O trećoj i četvrtoj stavki danas u stvari mi raspravljamo. To su da nadležni odbori razmatraju Izveštaj Poverenika za 2018. godinu i upravo imamo raspravu danas što se tiče plenarnog zasedanja. Zatim, da se obezbedi stalni nadzor nad sprovođenjem svojih zaključaka raspoloživim mehanizmima kontrole nad radom Vlade Republike Srbije, odnosno izvršne vlasti, insistirajući na odgovornosti za propuste u radu organa vlasti. To je upravo ona statistika koju sam napomenula od 382 neizvršena rešenja.

Dakle, meni se čini da smo mi tu malo kao narodni poslanici zakazali i da smo mogli mnogo bolje da vršimo kontrolu nad radom, kako državne, lokalne samouprave i javnih preduzeća.

Zatim, da nadležni odbori i stručne službe Narodne skupštine prilikom usvajanja zakona s dužnom pažnjom razmotre stavove Poverenika u pogledu usklađenosti, kao i mogućih efekata tih zakona na ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaj i prava na zaštitu podataka o ličnosti.

Moram da kažem da se bar poslanici, što se tiče opozicije, jako često rukovode vašim mišljenjima i jako često sugerišu na to na šta vi ukazujete. Žao mi je što se te odredbe ne usvajaju, pa ćemo onda biti prinuđeni da u neko dogledno vreme ponovo vršimo izmene zakona, iako smo to mogli da uradimo u prvom momentu.

Kao poslednju preporuku Narodnoj skupštini, vi ste rekli da blagovremeno i adekvatno pruži punu podršku Povereniku kao samostalnom državnom organu koji je nezavistan u vršenju svoje nadležnosti. Moj utisak kao poslanice je da ovo jeste tako.

Što se tiče predloga upućenih Vladi Republike Srbije, prve dve odredbe, čini mi se, da jesu, da ih ne ponavljam sada, u vezi sa preporukama koje ste uputili Narodnoj skupštini.

Zatim, treća preporuka mi se čini da je jako zanimljiva za javnost. Kaže da u skladu sa sopstvenim obavezama propisanim Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uspostavi adekvatan mehanizam obezbeđenja i izvršenja konačnih izvršnih i obavezujućih rešenja Poverenika, kao i efikasniji nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. Ova komplikovana rečenica u suštini sugeriše Vladi da poštuje zakon. Dakle, vrlo je jednostavna preporuka koju vi upućujete i meni se čini da bi to trebalo da bude nešto što je prihvatljivo.

Zatim ova četvrta preporuka je da u skladu sa sopstvenim obavezama, propisanim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, utvrdi strateški plan procesa usaglašavanja sektorskih zakona u odnosu na zaštitu podataka o ličnosti. Da ne nabrajam sve, da ne odlazim toliko u širinu sa ovim preporukama.

Čini mi se da je sedma preporuka jako važna, a to je da Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo obezbede adekvatne uslove i finansijska sredstva za nesmetan rad Poverenika kao nezavisnost i samostalnog organa, naročito u odnosu na proširenje nadležnosti ovog organa utvrđenim novim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i zbog rastućeg obima postojećeg posla, čije neblagovremeno izvršenje proizvodi troškove sudskog spora na teret budžeta.

Stranka moderne Srbije nedvosmisleno se zalaže za osnaživanje nezavisnih institucija među kojima prednjači institucija Poverenika. Dakle, mi mislimo da nije tek tako neprimereno izdvajanje veće količine sredstava u budžetu za narednu kalendarsku godinu, s obzirom na obim poslova koje ste vi opisali u godišnjem izveštaju, koje ste u vašem kratkom izlaganju naveli. Dakle, posla je sve više, ljudi je sve manje i prosto moramo, ukoliko želimo da imamo transparentan rad državne uprave, javne uprave, da ulažemo u isti.

Za kraj je nešto što sam u suštini htela da kažem na početku. Međutim, ova rasprava je otišla u nekom neprimernom toku, pa sam to ostavila za kraj. Dakle, Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja Skupština je usvoji u novembru 2004. godine. Na svoju dužnost je 22. decembra 2005. godine stupio gospodin Rodoljub Šabić. Reizbor je bio negde u 2011. godini i bio je na toj dužnosti do 2018. godine. Vi ste mu se, čini mi se, pridružili negde u aprilu 2005. godine, ako me sećanje ne vara. Ja bih rekla da je to jedan tim koji svih ovih 15-ak godina, uz neka adekvatna proširenja, kako su uslovi dozvoljavali, radi na osnaživanju i na jačanju praktično institucije Poverenika.

Šta mi je zanimljivo? Tragom ovog godišnjeg izveštaja malo sam zavirila i u neke prethodne izveštaje o kojima, nažalost, Skupština nije raspravljala. Kad kažem zavirila, mislim na one mnogo ranije izveštaje i našla sam jednu zanimljivost, a to je prvi izveštaj koji se nalazi na vašem sajtu, a okačen je 3. novembra 2005. godine. Zarad javnosti ću reći koji je problem ima institucija Poverenika i koja nema veze sa ovom vlašću, već ima veze sa svim vlastima pre toga, sa kojim se sve problemima susreće, nekad je to izraženije, nekad je manje izraženo, ali ova institucija svakako trpi jako velike pritisak.

Prva rečenica, znači obraća se gospodin Šabić tadašnjem predsedniku Odbora za kulturu i informisanje gospodinu Aleksandru Lazareviću, kaže ovako: „Po mojoj oceni u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja evidentne su pojave koje ukazuju na ozbiljne probleme i koje samim tim zaslužuju pažnju Narodne skupštine. Izveštaj koji vam predstavljam u prilogu posledica je navedene ocene“.

Zašto je ovo važno? Zato što je ovo bio izveštaj koji se tiče rada navedene institucije Poverenika tek nekoliko meseci, i to kaže da smo mi imali otpor prema ovoj instituciji 2005. godine kada je ona uspostavljena, a da je nažalost, i makar iz ove rasprave možemo da zaključimo ako nismo imali dovoljno primera u javnom prostoru u toku 2018. godine, dakle, da vidimo da zaista institucija Poverenika trpi izuzetno velike pritiske, političke, javne, svakakve i da jeste pravi izazov odoleti takvoj vrsti pritisaka.

Zaključiću da u našem društvu jeste neophodno prosto podigne na neki način podigne kultura poštovanja javnosti na pravo da ima pristup informacijama od javnog značaja i da na adekvatan način zagovaramo poštovanje podataka o ličnostima i da to jednostavno, mora da bude nekako naš zadatak, posebno nas u Narodnoj skupštini koji o ovome imamo priliku da razgovaramo i sa građanima, makar ovako u direktnom prenosu, s obzirom da jako mali broj građana prati rad odbora, ali je i vaš zadatak da odolevate pritiscima raznih vrsta i u budućnosti. Ja sam kao jedna od predlagača, odnosno moja poslanička grupa je imala tu sreću da ispred naše poslaničke grupe predložimo kandidatkinju Nevenu Ružić, koja dolazi iz Kancelarije Poverenika, i tada sam upoznajući se sa njenom radnom biografijom upoznala se ko u stvari čini kancelariju Poverenika, i zaista mi je velika čast i zadovoljstvo da li ću se nekoj budućnosti naći kao članica Narodne skupštine ili ne, da takav imate izbor stručnjaka na nivou jedne nezavisne institucije. Ono što će biti izazov u stvari ispred vas u budućnosti jeste da zadržite kontinuitet u radu. O tome smo jako mnogo razgovarali na Odboru na kom smo raspravljali o potencijalnim kandidatima za naslednika nekadašnjeg Poverenika. Da, biće izazov i za vas i sve dosadašnje zaposlene, i za onog kandidata kojeg će verovatno Narodna skupština izabrati.

Dakle, ja vam želim puno sreće u radu. Što se mene tiče unazad tri godine čitam vaše izveštaje, svi su vrlo precizni, vrlo detaljni i drago mi je što odolevate svim pritiscima.

Hvala, koleginice Macura.
Da li se još neko od narodnih poslanika javlja za reč? (Ne.)
Onda mi preostaje da se zahvalim svim narodnim poslanicima.
Izvinjavam se, evo ga u sistemu Đorđe Komlenski.
Izvinite kolega Komlenski.

Glasati za ovaj izveštaj ili ne glasati ostaće dilema da li ovo treba da ostane trajno kao jedna vrsta udžbenika kako Poverenik za zaštitu informacija ne treba da radi i kao jedno dobro uputstvo i nama da moramo mnogo ranije da reagujemo kada uočimo propuste u radu, na jedan mnogo odgovorniji način, a to je tražeći i smenjujući one koji svoj posao ne rade kako treba i ne rade u interesu Republike Srbije, nego ga, danas sam čvrsto uveren posle ove diskusije, rade u interesu nekih drugih kojima Srbija nije na srcu i koji Srbiji ne žele dobro. Kako drugačije objasniti da Poverenika više zanimaju informacije koje su interesantne za strane obaveštajne službe i za poverenike nekih drugih susednih zemalja, kada je u pitanju raspored vojnih jedinica i one stvari koje su bitne za bezbednost Srbije, nego što ga interesuju informacije koje su važne za obične građane.

Kako to da reaguje i po službenoj dužnosti zabranjuje objavljivanje imena na portalu suda, na osnovu inicijative prevaranata i kriminalaca i time štiti njihove interese i direktno onemogućava građanima Republike Srbije da provere s kime sklapaju poslove, od koga kupuju stanove, s kime ugovaraju poslovnu saradnju i time im pričinjava direktnu štetu?

Da nema jednog aršina pokazuje i to što nikakva inicijativa, pa ni po službenoj dužnosti ga nije naterala da zatraži informacije o tome kako je Predrag Stevanović u vreme gazdovanja opštinom Trstenik od Miroslava Aleksića, koji je inače ogroman poreski dužnim, dobio monopol na uvođenje gasifikacije, dobio priliku da ono što je već imao izgrađeno bez ikakve dozvole naplati ponovo od građana opštine Trstenik i da može da legalizuje.

Zašto nikada nije pitao tog Aleksića zašto je Stevanović omogućio sticanje profita i opštinu Trstenik zadužio za 100 miliona dinara na ime kupovine četiri kontejnerske gasne centrale i 12 kondenzovanih gasnih blokova. Zašto nikad nije tražio informaciju o radu Fonda za unapređenje resursa građana, koji je osnovao Aleksić sa svojom ženom i tastom i poslovanje ove nevladine organizacije sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, u kojoj je tast prešao posle da radi i prelivao ogroman novac iz Nacionalne službe za zapošljavanje u ovu nevladinu organizaciju.

To ga nije zanimalo. Nije ga zanimalo, a moram tražiti razloge zašto ga to nije zanimalo. Očigledno ga je ova vrsta preko granične saradnje mnogo više zanimala. Mnogo ga je više zanimalo kako da izađe u susret Gvozderčevim sledbenicima, proverenim korupcionašima koji finansiraju zemlje koje finansiraju džihad i islamske teroriste, nego što ga je interesovalo da postupa po zahtevima običnih građana, prvenstveno njima izlazi u susret.

Ako je tačno, a proveravao sam, da najveći broj ne postupanja po rešenjima i zahtevima Poverenika je upravo iz najosetljivijih sektora u Vladi Republike Srbije, a to su iz ministarstava koja su zadužena za bezbednost, onda moram da im čestitam na tome što su bili dosledni i rizikovali da odgovaraju i da se protiv njih pokreću i prekršajni i krivični postupci, da se protiv njih pokreće hajka preko graničnih kanala, preko onih koji ne žele dobro Srbiji i to je ono na čemu budući Poverenik za zaštitu informacija mora da vodi računa, da ne dođe u takvu situaciju da ugrožava bezbednost Republike Srbije zarad nekih svojih sopstvenih ličnih, ružnih interesa, a ovaj izveštaj, ako i budemo glasali za njega, će biti samo dobar udžbenik i dobar pokazatelj kako ne treba raditi ovaj posao. Hvala.

Hvala kolega Komlenski.
Reč ima Đorđe Vukadinović. Izvolite.
Samo da znate, više neću ni prema kome biti tolerantan pošto sam bez problema mogao da zatvorim sednicu. Nema smisla, nije kolegijalno. Izvolite.

Zahvaljujem.

To kažite kolegama drugim, ja sam kolegijalan, nisam čak imao ni nameru da se javljam. Mislim da je sve jasno više ili manje iz ove celodnevne rasprave zbog izveštaja.

Prvo, hteo sam javno predstavnicima ovde prisutnim iz kancelarije Poverenika, kažem ono što sam rekao i u raspravi na Odboru za kulturu. Zato nema potreba da nešto previše dužim i širim, u osnovi sam zadovoljan i pozitivnim sam ocenjivao rad te institucije. Pri tome, nisam nikada preterivao i bio euforičan u pogledu pohvala. Siguran sam da je bilo i propusta i bar nešto od onoga što se ovde čulo, verovatno ima i osnova za zamerke, ali oprostite, koliko sam shvatio, kancelarija reaguje po onim zahtevima koji idu prema njoj. Dakle, niste vi ti koji ste primarno odgovorno zato što je, ne znam, jedna grupa pitača i jedna vrsta informacija možda bila dominantnija u odnosu na druge.

Dakle, to je dosta kvalitetan rad ove institucije i tu odgovornost prvog čoveka, kako i odgovornost, tako i zasluge prvog čoveka te institucije ne može da bude ne pomenuta, što ne znači da nije bilo, kao što rekoh, propusta i da nešto nije moglo bolje.

Ono što je posebno važno i zbog čega hoću da kažem i po malo pozovem i prozovem kolega sa druge strane, da prosto razmisle, makar u sebi, ako ne javno, ovde da polože račun, kako će oni nakon svega što su govorili danas ovde, nakon svih kritika, uvreda, kleveta, na račun pre svega same institucije i njenog prvog čoveka, gospodina Šabića, kako će sada da glasati, a glasaće i svi znamo da će glasati za ovaj izveštaj?

Dakle, prosto ovo je jedan, ali nažalost ne jedini, ne prvi primer vrišteće nedoslednosti, jedne, kako bih rekao, da ne otvaramo preveliki krug replika, mada će ih verovatno biti, gotovo licemerja, da se šest, sedam sati najstrašnije kritikuje i kleveće rad te kancelarije i tog Poverenika, a onda se glasa za taj izveštaj. Zašto? Zato što je taj izveštaj i glasanje za taj izveštaj, on će ići negde dalje, i biće pozitivno vrednovan u nekim evropskim telima, kao što je i u ostalom rad same kancelarije Poverenika jeste pozitivno vrednovan i u ocenama Evropske komisije i znam pouzdano da su se neki ministri i neki ljudi iz vlasti, Vlade hvalili, između ostalog i time, kako ta kancelarija dobro radi, kako napreduje, a sa druge strane za domaću javnost, za publiku, za biračko telo slušamo najstrašnije kritike, i rekao bih, strašne stvari, paralele, ne znam, sa fašizmom, sa Hitlerom, sa nacistima i sve ono što smo mogli da čujemo tokom ove višesatne debate, da ne govorimo o kolateralnim prozivkama političkih protivnika, odsutnih ili prisutnih.

Dakle, to može da prođe jednom, dva puta, pet puta, deset puta, ali posle toga gubite kredibilitet i u očima tih evropskih tela, kojima ćete se obratiti glasajući za ovaj izveštaj. Jer, zbilja, ja znam da moje kolege sa leve strane neće glasati, oni smatraju da ta institucija ne treba ni da postoji, nemam ništa protiv, mogu i da ih pomenem, to su radikali, dakle oni su kritikovali, oni smatraju da ta institucija, da taj Poverenik ne treba iz razloga koje su navodili. Ali, vaše kritike, diskusije, pre svega gospodina Martinovića, ali i niz drugih, su bile oštrije, gore, duže, malignije, malicioznije, kako god hoćete, prema instituciji, prema ličnosti gospodina Šabića, čak i od kolega radikala, a vi ćete posle toga glasati. Onda budite dosledni, onda glasajte protiv ili pređite na ovu stranu, ne bi vam bio prvi put gospodine Martinoviću da promenite stranu, pa da onda osvojite protiv.

(Narodni poslanik, Aleksandar Martinović, dobacuje.)

Smirite se kolega Martinoviću.

Dakle, opet je bilo neumesnih komentara, opet ste pominjali sendviče i to više puta, ručkove, ko je ručao, ko nije ručao. Nemojte se previše ljutiti. Evo, vidite, i sada ne možete da ćutite pet minuta da istrpite kritike, dobronamerne kritike.

Dobro, nastavite slobodno.

Predsedavajući, tek o vašem ponašanju bi se moglo razgovarati, ali nećemo sada, s obzirom da ste dopuštali replike od po osam i deset minuta. Svi znaju, poslanička replika traje dva minuta. Lepo je dopustiti da se završi misao, neka traje i dva i po minuta, da se završi rečenica, vi ste kolegi Martinoviću tri, četiri puta za redom omogućavali replike od osam, štopovao sam, osam i po, deset, deset i po minuta. Znači, umesto dva, deset i po. To je prosto samo ilustracija kako se radi ovde u parlamentu i onda se čudite što nema nekih poslanika.
Iako, kada smo već kod toga i kada smo i kod njih, ja mislim da je bilo fer i da bi bilo fer da su došli, pogotovo oni koji su godinama unazad hvalili instituciju Poverenika, imali samo reči hvale za rad gospodina Šabića, da su došli i ovde ponovili neke pohvale i branili ga od, rekao bih, neosnovanih napada. Ali, to je sada njihova politička procena i njima na dušu i na savest.
Dakle, vi koji ste ga kritikovali i sada i ranije, vi ste svoje kritike ponovili, ja u vezi sa tim ne mogu ništa da vam zamerim, ali mogu da zamerim ako vi sada posle svega ovoga što ste radili, što ste izrekli danas, glasate za ovaj izveštaj. To će biti samo zbog toga da biste mogli, kao prosto se legitimisati kako biste i dalje na reformskom, evropskom putu poštujete nezavisnost institucija, a sa druge strane…
(Narodni poslanik, Aleksandar Martinović, dobacuje.)
Smirite se gospodine Martinoviću, zašto ste tako nervozni?
(Aleksandar Martinović: Nisam nervozan.)
Ne pitate, mislim dobacujete.
Da predsedavajući radi svoj posao…

Gospodine Martinoviću, nemojte molim vas, pustimo kolegu Vukadinovića da završi svoj govor.
Nastavite kolega Vukadinoviću.

Da predsedavajući radi svoj posao, vi biste dobili već opomenu, oduzeta bi vam bila reč više puta, bili biste kažnjeni, ali naravno da se to neće dogoditi.
(Aleksandar Martinović: Bio bi streljan da si ti bio na vlasti.)
Ne biste bili streljani, gospodine Martinoviću, ja bih vas branio, verujte mi i braniću vas ako dođe taj trenutak i ja budem em živ, em nešto se pitao u ovoj zemlji.
Bilo kako bilo, dakle…
Evo, vidite kolege, i kako vi očekujete, više puta i ja moram konstatovati da je predsednica Skupštine i rukovodstvo Skupštine pokazalo jedan napor da se urede ove sednice, da se zakazuju odvojene tačke, da se ne spajaju tačke, da se unapred zakazuje, da se ostavi vremena poslanicima da se upoznaju sa materijalom.
Dakle, bilo je tu dosta, formalno gledano, a na tragu ovih primedbi i kritika Evropske komisije, da se tim kritikama izađe u susret. Formalno se izašli, ali način kako vi to doživljavate ili bare, pardon, većina ili dobar deo ili jedan deo poslanika vladajuće većine, kako to sprovodi i ono što demonstrirate ovih dana, prosto pokazuje da vi možete formalno, institucionalno neke stvari ispoštovati, ali vi ne možete ili nećete ili ne želite da stvarno shvatite šta znači parlamentarna demokratija, šta znači da se čuje drugačije mišljenje, čak i kada je to mišljenje umereno i kada nije militantno formulisano.
Vi ste opet ovu raspravu, ovih dana pretvorili u neku vrstu streljačkog voda, da ne kažem stuba srama za vaše političke protivnike, pominjući besomučno, desetinama puta imena ljudi koji ne sede u ovoj sali i koje zapravo, možete usput nekoga od njih pomenuti, nemaju nikakve veze sa tačkama dnevnog reda. Vi ste u sredu pomenuli gospodina Đilasa 28 puta, plus još tri puta pod imenom Điki mafija i 28 puta pod imenom Đilas. Jeremić je bio svega 15 puta. Zato ste se sledećeg dana popravili, pa je Đilas bio pomenut čak 82 puta u toku jednog dana, Jeremić svega 7.

Kolega Vukadinoviću, izvinjavam se, ako mi samo dozvolite, ja mislim da vi niste, vi predstavljate sebe u parlamentu, narodni ste poslanik, diskutujemo o veoma važnoj temi, zaključku Poverenika i ja mislim da nema potrebe da na taj način, niste vi advokat ni Dragana Đilasa, niti bilo koga. Onda kažete, što imate reakciju sa druge strane. Mislim, normalno je, možete pričati koliko god želite, imate pravo, niko vas ne diskriminiše, pogotovo ja, i to vrlo dobro znate.
Tako da vas molim, dajte da dostojanstveno završimo ovu sednicu.
Izvolite, govorite koliko god želite.