Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, instrumenti predviđeni Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u svrhu kontrole zakonitosti rada organa javne vlasti.

Danas je pred nama na dnevnom redu izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama što je od velikog značaja za naše građane, posebno kada su u pitanju slučajevi spornih privatizacija koje su se dešavale tokom vladavine tzv. demokratske vlasti.

Kako izgleda zloupotreba privatizacije? Naime, još od dosovs-kog režima u Srbiji je sprovedena kriminalna pljačkaška privatizacija sa katastrofalnim posledicama po privredu i celo društvo. Novi vlasnici su uzimali velike kredite od banaka i umesto da novac ulažu u razvoj preduzeća i rast osnovne delatnosti izvlačili su i preko svojih ofšor kompanija i doveli privatizovane firme na rub propasti. Nažalost sa njima i veliki broj radnika i dobavljača. Došlo je do uništavanja imovine, nisu bile isplaćene minimalne zarade, radnici nisu imali povezan radni staž niti overene zdravstvene knjižice.

Ključni problem je bio u samom Zakonu o privatizaciji po kome je tada sve bilo moguće i apsolutno ništa nemoguće, u zavisnosti od toga ko kupuje i sa kim je napravljen dogovor.

Imovina je višestruko potcenjivana, nije bilo nikakve kontrole porekla novca. Finansijski izveštaji nisu imali nikakve veze sa stvarnim stanjem firmi. Nije bilo nikakve smislene kontrole poslovanja nakon privatizacije. Ogroman problem je bio to što nije postojao jasan popis i procena sve imovine, zatim popis svih obaveza, komercijalnih i poreskih obaveza za doprinose uključujući i ugovornu poresku i zakonsku zateznu kamatu.

Pored svega toga postojao je i veliki broj nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, uključujući i veliki broj parnica koje su bile u toku.

Na našu žalost, veliki broj firmi je privatizovan sa ovim problemima. Zbog celokupne situacije nije se postavljala obaveza kupca da izmiri dugovanja, što je ozbiljno ugrozilo nedužne radnike, pre svega, razvoj naše privrede i našoj državi umesto prosperiteta donelo dugoročni i teško rešiv problem.

Na našu sreću i sreću naših građana Srpska napredna stranka uspela je da na čelu sa našim predsednikom, gospodinom Aleksandrom Vučićem, i kolegama poslanicima, usvoji Zakon o privatizaciji i Zakon o stečaju još 2014. godine.

Novi zakon predviđa da se svim radnicima poveže radni staž i isplate sve zaostale zarade. Predviđena je jasna kontrola ispunjenosti ugovora nakon privatizacije, obaveza usklađenosti finansijskih izveštaja sa zakonom i uvedene su nove i korisne metode privatizacije, pre svega za naše građane i našu državu Republiku Srbiju.

Naglasila bih važnost Svetske banke koja podržava ovaj novi zakon. Naš predsednik Aleksandar Vučić vodi računa o interesu naše države i o interesima poverilaca.

Važno je da smo pronašli način i sistem koji je primenjiv i štiti interese, pre svega naših građana i države, a problematične državne kompanije više ne opterećuju budžet, što je jako važno

Novi zakon o privatizaciji je uveo red i stvorio vrednost naših domaćih kompanija. Zahvaljujući primeni navedenih rešenja uspeli smo da prodamo RTB Bor, Železaru Smederevo i mnoge druge na način na koji bi to uradile sve uređene države u svetu.

Dovesti ova preduzeća u red nije nemoguća misija, naš predsednik gospodin Aleksandar Vučić je to dokazao. Uspeli smo da privučemo nove investicije, da zaposlimo naše građane da rade u zdravim i normalnim uslovima. Suficit u budžetu iznosi preko 200 miliona evra. Srbija se finansijski i ekonomski, uprkos taksama i brojnim teškoćama fiskalno oporavlja i ubrzano razvija. Imamo novca da pomognemo našem narodu i oporavljamo našu privredu.

U poslednjih šest godina urađeno je mnogo dobrih i bitnih stvari za Srbiju i posebno sam ponosna na ekonomske reforme. Iz minusa i zatečenog haotičnog stanja smo ušli u visoki plus. Smanjujemo javni dug velikom brzinom na mesečnom nivou. Nezaposlenost naših građana je smanjena sa 26% na 11%, a plate i penzije rastu. Pre svega, to smo uspeli zahvaljujući našim građanima, njihovoj veri u teške reforme i zahvaljujući našem predsedniku, gospodinu Aleksandru Vučiću, koji nije izgovorio laka i lažna obećanja. Hvala na pažnji.

Hvala koleginice Avramov.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, za razliku od Aleksandra Vučića koji je izjavio, citiram – spreman sam da branim pravo svakog čoveka u ovoj zemlji, postoje i oni koji su bili ili su još uvek na funkcijama i čija je dužnost da se na isti način ponašaju, ali to ne čine i pored toga što im zakon na to ukazuje na nedvosmislen način.

Pogodićete, i ja ću govoriti o Rodoljubu Šabiću, nekadašnjem Povereniku za informacije od javnog značaja. On je dobar primer šta poverenik ne bi trebalo da radi. Zloupotreba te funkcije u čak dnevnopolitičke svrhe je ozbiljna stvar koja se njemu zamerala.

Nije dobro kada je neko bio političar i onda preko noći postane nezavisni stručnjak. Sa pravom se postavlja pitanje da li neko ko se isključivo bavio politikom, bio ministar, narodni poslanik, potpredsednik Narodne skupštine može zaboraviti svoju političku pripadnost i u obavljanju svoje nove funkcije Poverenika odnositi se prema svima na jednak način.

On sam nam je pokazao da to nije moguće. Svakodnevno je zloupotrebljavajući svoj položaj i funkciju učestvovao u dnevnoj politici i bavio se temama koje nikako ne bi smele da budu u delokrugu rada Poverenika. Pri tome se otvoreno stavio na stranu političke opcije.

Naravno, oni su to iskoristili za slanje političkih poruka Aleksandru Vučiću i SNS i, kako to kod njih već funkcioniše, Šabić je kao njihov poslušnik redovno napadao članove i funkcionere SNS po njihovim direktivama. Podsetiću vas da je tako organizovao i učestvovao u verbalnom šikaniranju šefa poslaničke grupe SNS Aleksandra Martinovića, iznoseći najstrašnije uvrede da bi se to pretvorilo u svojevrsni linč na društvenim mrežama.

Zašto? Samo zato što je Aleksandar Martinović postavio pitanje kako se troši državni novac. Šta, takozvani Poverenik, Šapić radi da bi opravdao svoju platu? Vrlo brzo smo dobili odgovor na to pitanje. Dakle, za više od 200.000 dinara mesečno, on je uglavnom tvitovao, visio na društvenim mrežama, bavio se politikanstvom i pljuvačinama i zloupotrebljavao svoj položaj. Tak je to radila DOS-ovska vlast, tako su oni birali ljude, pa su i njega tako izabrali za poverenika dva puta.

Tako, umesto da poverenik Šabić sprovodi zakonom predviđene aktivnosti koje se, na primer odnose i na afirmisanje prava učešćem na predavanjima i na tribinama, a i na obukama, on je učestvovao na stranačkim tribinama i u političkim emisijama. Prema tome, zbog svega što sam ja navela, dobro je što na dnevnom redu imamo Izveštaj o sprovođenju zakona, o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2018. godinu, jer je potrebno ukazati na manjkavosti u radu prethodnog poverenika kako bi se u skladu sa tim unapredio rad ovog nezavisnog državnog organa. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Žarić Kovačević.
Reč ima Studenka Kovačević.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pravo da vam kažem, meni ovaj izveštaj gospodina Šabića liči na jedan opozicioni bilten.

U uvodnom delu gde je Šabić dao svoju uvodnu reč, shvatate da je udario u kuknjavu kako nije mogao da radi, kako nije imao saradnju, što je u nastavku demantovano u delu gde se navodi da je dobio sve što je tražio.

Tu neozbiljnost, gospodina Šabića, mogli smo da potvrdimo i pre par meseci kada je u medijima pisalo o njegovoj povredi koju je zadobio kada je u alkoholisanom stanju pao i udario glavom o trotoar, a pokušao da to prikaže kao napad. Sreća, te su neke sigurnosne kamere snimile kako je pao, pa tako povređen pravio selfije, jer su gospoda Đilas i gospodin Trifunović i ostala ekipa odmah krenuli sa zloupotrebama i taj pijani pad hteli da prikažu kao atentat na Šabića i da za to okrive vlast.

Ko se služio ovakvim trikovima? Šta to govori o bivšem režimu i kako mi znamo da Vučić radi prave stvari za Srbiju? Upravo po tome što je njima toliki trn u oku, nemoćna opozicija sastavljena od kojekakvih licemera koje narod neće, a sa druge strane građani Srbije Vučiću daju ogromnu podršku.

Znate, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti bi trebalo da bude, pre svega, nepristrasan, da objektivno brani prava da bude nezavistan i ne sme tražiti niti primati naloge, i uputstva za svoj rad od drugih organa ili lica.

U slučaju gospodina Šabića nije se ni potrudio da deluje da ispunjava bilo koji od ovih navedenih uslova. Jedini podao koji je radio sa mesta poverenika, jeste bavljenje politikom, a sve o trošku građana Srbije.

Skoro 200 miliona budžetskih para, a kada vidimo šta je sve kupovano, i ajfoni i nameštaj, a od silnih putovanja gospodina Šabića građani Srbije nemaju apsolutno nikavu korist. Rodoljub Šabić sa mesta Poverenika nije služio građanima Srbije i to se jasno vidi iz njegovog sopstvenog izveštaja, on je služio dnevnom listu „Danas“, nedeljniku „Nin“, listu „Vreme“ tu su i CINS, KRIK, BIRN, „Insajder“ i, naravno „N1“.

Svi ovi mediji su direktno protiv vlasti, to svi znaju. Šabić im je služio da preko njega dolaze do informacija, a često su tražili informacije čije bi pojavljivanje u javnosti moglo ugroziti i Nacionalnu bezbednost.

Dakle, istekom mandata Rodoljuba Šabića, prekinuta je zloupotreba državne funkcije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti. Apsolutno podržavam inicijativu kolega da se Tužilaštvo pozabavi ovim slučajem. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Kovačević.
Sada reč ima dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Evo, na samom kraju današnje rasprave, bar u ovom delu koji se odnosi na prijave za reč, moram da vam kažem da zanimljive komentare dobijamo od ovih medija, koji, po pravilu, zastupaju one interese o kojima ste danas govorili vi, uvažene kolege narodni poslanici, a koji ne mogu baš da se poistovete sa interesima države Srbije, naprotiv.

Vidim da je upravo jedna od udarnih vesti na Televiziji N1 da je predstavnik Šer fondacije Krivokapić izjavio da danas nije imao ko da brani ovaj izveštaj, da danas nije imao ko da obrazloži stavove Rodoljuba Šabića, odnosno Poverenika.

Eto, gospođo Mandić, vi danas, Bogu hvala, živi i zdravi ovde odgovarate na pitanja, dajete svoje procene, tumačenja, dodatna objašnjenja, a oni ljudi kažu nema nikoga da sučeli stavove sa nama narodnim poslanicima.

Inače, reč je o ljudima koji dolaze iz kruga potpisnika onog, moram da kažem, genijalnog zajedničkog saopštenja, da ne sme da se dozvoli da jedan odbor u Narodnoj skupštini, zamislite, glasanjem donosi odluku na temu koga će podržati za narednog Poverenika. Zamislite, glasanje, demokratsko glasanje i javno na odboru od strane narodnih poslanika, to je neprihvatljivo? To vam je slika i prilika onog stava pristupa te tzv. samoproglašene i umišljene elite.

Dakle, ne mogu predstavnici naroda, ne može ni sam narod da govori šta i kako smatra da treba i ne može da se donosi odluka kada je reč o narodu i njegovim predstavnicima, nego ti neki ljudi, koji smatraju da su oni bogom danu da odlučuju o svemu, oni treba da se pitaju, bez obzira koliko glasova imali, odnosno nemali na bilo kojim izborima.

Pored toga što je zaista za raspravu zastupanje interesa Fonda za humanitarno pravo, ali i kojekakvih drugih nosilaca zanimljivih interesa, poput ovog BIRN-a, ja sam i njih video među onima koji su potpisnici različitih zahteva iza kojih je stao Rodoljub Šabić. Inače, neka me neko ispravi ako grešim, ali šef, lider tog BIRN-a, Slobodan Georgijev je autor one čuvene rečenice koju je sam izgovorio, sam sebe snimio, pa onda preko tog čuvenog tvitera još je objavio. Snimao je simpatizere i članove SNS i izgovorio rečenicu – sve ćemo mi vas u logore i onda je to okačio da se pohvali.

Dakle, to je ta tzv. elita i to je ta smoproglašena elita, koja prezire narod, koja ne može da podnese narod iz jednostavnog razloga, što narod te ljude, zbog toga što su ti ljudi takvi ljudi, ne podržava i ne pada na pamet narodu za takve ljude da glasa i da im daje u ruke moć koju su brutalno zloupotrebljavali u vremenima iza nas, u vremenima koje jako dobro pamtim i tom narodu drali kožu s leđa i nipodaštavali ga, kao što to rade danas i potcenjivali ga kao što to rade danas i sve najgore mu mislili i činili, kao što rade danas, a tek kao što bi radili ako im se samo prilika ukaže.

I na te stvari je ukazao u svom današnjem autorskom tekstu i predsednik Republike Aleksandar Vučić. Vidim da se danas, u pravu je gospodin Martinović, uzibretilo i kuso i repato da na to reaguje, pa je to uradio lično i Đilas Dragan, poznati tajkun, najpoznatiji po toj zloupotrebi moći, ali raznorazni drugi ovde u holu Narodne skupštine, i Živković Zoran. Svi su oni govorili o tome kako nešto strašno pogrešno ima u navodima Aleksandra Vučića, a nema ničega do onoga što narod zaista misli i što je pokazivao svaki put kada smo ga za mišljenje pitali, a pita se zna se gde. Pita se narod na izborima.

Opet su nešto pokušavali u svom dobropoznatom maniru klasičnih podmetačina, prljave propagande i kleveta da pričaju o koje kakvim diplomama drugih ljudi po sistemu – mi elita imamo lepši papir za diplomu nego vi i zbog toga je naša prava, dobra i originalna, a vaša ne valja ništa. Samo ne znam zašto, ako je to sve tako, Đilas Dragan kada sretne nekog profesora sa mašinskog fakulteta, čiju diplomu ima, pogled obara i u pod gleda? Verovatno se on seća koliko je dobra i kvalitetna, koliko je zaslužena svaka njegova ocena, pa i ta njegova diploma, ali to je više pitanje za njega.

Što se tiče Republike Srbije, svaki je građanin ove zemlje jednako vredan. Svaki građanin u ovoj državi je jednako pozvan da se pita, da glasa i da odlučuje i baš zbog toga što je to tako mogu da ponavljaju Jeremić i ova njegova ekipa, koja je znate šta već radila majci Srbiji, time se hvale i na račun toga se silno zabavljaju i cerekaju. Citiraću vam njegovog visokog oficira Gajića – u Srbiji da pobedimo na izborima Aleksandra Vučića ne možemo, jer postoji 60% funkcionalno nepismenih ljudi. To oni o nama misle o ljudima koji za Aleksandra Vučića glasaju misle i oni će uvek biti oni koji njega podržavaju i zbog toga mi moramo da preuzmemo vlast na drugi način. Zbog toga ulica, zbog toga linč, zbog toga nasilje, zbog toga prevrat i duge cevi. Pošto sve to tako lepo misle, narod to tako lepo čuje i tako dobro razume i zbog toga narod kad god se pita moći će glasno, jasno, ubedljivo, kao i nikada do sada, da kaže - ne hvala takvima, sa takvima posla ne želimo da imamo, daleko vam lepa kuća. Hvala najlepše.

Hvala doktore Orliću.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo da govori?
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Poverenika za informacije od javnog značaja, koleginice i kolege, kada govorimo o izveštaju Poverenika za informacije od javnog značaja, odnosno o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i sprovođenju Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, želim najpre da istaknem da je važno da uzmemo u obzir da ova jedna institucija mora da radi i da poštuje četiri principa, a to su pre svega nezavisnost, transparentnost, polje javnog i depolitizacija.

Za SDPS veoma je važno da svaka institucija u ovoj zemlji bude nezavisno, naročito jedna ovakva kao što je Poverenik za informacije od javnog značaja i važno je da ovakva institucija bude efikasna i da profesionalno i odgovorno radi svoj posao.

Dobro je što danas raspravljamo o ovom izveštaju i mislim da smo mogli čuti različita mišljenja i različite stavove. Mogli smo čuti i određene kritike i zamerke od strane predstavnika Poverenika za informacije od javnog značaja, ali isto tako smo mi narodni poslanici dobili reč da ocenimo ovaj izveštaj, ali i da kažemo nešto o radu samog Poverenika.

Idealno bi bilo kada bi plod ovakve rasprave bio to da iskristališemo jedno mišljenje i da damo smernice koje bi bile dobre za budući rad Poverenika za informacije od javnog značaja.

Naš posao, posao narodnih poslanika jeste da donosimo zakone, odnosno u ovom konkretnom slučaju da stvorimo jedan pravni okvir u okviru koga bi i ova institucija radila, radila nezavisno, u interesu građana.

Mi smo krajem prošle godine usvojili novi Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. To je bilo u novembru mesecu i on će za nekih mesec i više dana stupiti na snagu. Smatram da smo time doprineli da se proširi nadležnost Poverenika za informacije od javnog značaja i to je samo jedan od načina da se unapredi rad ove institucije.

Takođe, ja kao član Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja mogu da kažem da je Poverenik kod nas uvek nailazio na otvorena vrata, da smo izlazili u susret, da smo davali pozitivna mišljenja. Recimo, poslednji put navešću kada je traženo odobrenje o maksimalnom broju zaposlenih u ovoj instituciji dali smo pozitivno mišljenje na predlog Poverenika i to je bio jedan od načina da i mi na pozitivan način utičemo u radu ove institucije.

Poverenik po definiciji treba da bude nepristrasan i objektivan u odbrani prava svih građana. Zato je i propisano da se on bira na mandat od sedam godina, da to trajanje mandata se ne preklapa sa mandatom zakonodavne vlasti, ni sa mandatom izvršne vlasti, ali ono na čemu insistiramo uvek jeste da Poverenik mora da radi u okviru zakona i u okviru Ustava i da na kraju, ko god bio Poverenik, kada odlazi sa te funkcije da ne govorimo o imenu i prezimenu, nego jednostavno da govorimo o njegovom radu i da prosto ime i prezime u tom slučaju ne budu važni, nego da iza njega ostane jedan konkretan rezultat.

Uloga institucije Poverenika u prethodnom periodu bila je, između ostalog, i edukativna, jer je Poverenik imao i jedan zadatak, da radi na podizanju svesti građana što se tiče onih oblasti gde građani imaju pravo da traže određene informacije.

Podaci iz ovog izveštaja i pokazuju da je vremenom, od 2004. godine pa do danas ojačala institucija Poverenika, ali i svest građana. Na primer, tokom 2005. godine Poverenik je imao 438 podnesaka, a prošle godine, 2018. godine, taj broj je bio 13.591.

Ne možemo više ni govoriti da je ova institucija u povoju, jer ona, jednostavno, postoji skoro deceniju i po. S druge strane, treba vremena da ona dostigne jedan nivo gde će zaista biti u funkciji zadovoljenja potreba građana.

Pored toga, potrebno je još vremena da građani učvrste poverenje, da steknu naviku i da se upoznaju u kojim situacijama imaju pravo da se obraćaju Povereniku za informacije od javnog značaja.

Drugi važan princip koji želim da istaknem jeste princip transparentnosti, posebno za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije i smatramo da je normalno da građani žele da znaju na koji način neko vrši vlast u njihovo ime i na koji način neko troši novac svih poreskih obveznika. To je jedno legitimno pitanje.

Građani treba da budu informisani i o radu organa vlasti na svim nivoima, počevši od republičke, pokrajinske i lokalne.

Transparentnost kao jedan od principa dobre uprave podrazumeva da državni organi, ali i građani, mogu lako da vide ko i na koji način donosi i sprovodi odluke. Ona je važna jer doprinosi većem nivou odgovornosti nosilaca funkcija, pod brojem jedan, a broj dva, ona je na neki način i brana potencijalne korupcije.

Kada govorimo o podeli vlasti, uvek govorimo o podeli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Ja moram da pomenem teoretičara "Politike" Hanu Aren, koja je uvela još jednu kategoriju, a to je kategorija polje javnog. To je, kako je ona nazivala, neformalna grana vlasti i mislim da Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja treba ovde da ostvari jednu ulogu i mislim da će u narednom periodu, ko god da dođe na to mesto, zapravo trebalo bi da vodi ovu instituciju ka tom putu, jer, jednostavno, smatram da se rad Poverenika dobrim delom oslanja upravo na ovo polje javnog, jer je on veza između građana i državnih organa i bez njega i ovaj pojam gubi jedan potpuni smisao.

Ono što moram takođe da istaknem to je da ne smemo da dozvolimo da se institucija Poverenika politizuje, ni na koji način, bilo da ima politički uticaj na ovu instituciju, bilo da ova institucija ima neke političke primese. I ne smeju problemi u radu institucije da se prenesu na politički teren i da budu, na primer, deo nekih svakodnevnih političkih obračuna.

Upravo treba, još jednom ću da ponovim, da se oslonimo na principe koje sam rekao na početku, a to su nezavisnost, transparentnost, depolitizacija i polje javnog.

Jer, koncept pristupa informacijama od javnog značaja temelji se na principu da se u demokratskom društvu građanima na taj način omogućava da u javnom životu i na neposredan način, putem izbora ili posredno, putem upravo ovog učešća u javnom životu, mogu da utiču na kreiranje odluka koje se direktno njih tiču.

Za kraj, podsetiću da je pravo na pristup informacijama od javnog značaja deo osnovnog prava na izražavanje i sastavni deo univerzalne Deklaracije o ljudskim pravima iz 1948. godine. Najpre je Švedska 1766. godine donela jedan zakon koji se odnosi na ovo pravo o pristupu informacijama, a onda su skoro dva veka kasnije to učinili Finska i SAD. Ovo sam naveo kao primer, opet da pokažem da smo mi mladi u ovoj oblasti i da je važno da svi zajedno radimo da bismo doveli ovu instituciju na jedan nivo koji ima, pod broj jedan, neosporan autoritet u odnosu na sve državne organe, a pod broj dva, da uživa poverenje svih građana. Hvala.

Hvala, gospodine Jovanoviću.
Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima Tatjana Macura. Izvolite.