Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Dvadeset pete posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika¸ konstatujem da sednici prisustvuje 76 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika.
Nastavljamo rad i prelazimo na jedinstveni pretres – Razmatranje Izveštaja o radu za 2018. godinu sa Izveštajem o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine i Akcionog plana za njeno sprovođenje, koji je podnela Agencija za borbu protiv korupcije, sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 13. juna 2019. godine i Predlogom zaključka Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu od 17. juna 2019. godine.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju direktor Agencije za borbu protiv korupcije Dragan Sikimić, v.d. pomoćnika direktora u Sektoru za sukob interesa i pitanje lobiranja Verka Atanasković i v.d. pomoćnika direktora u Sektoru za prevenciju i jačanje integriteta Marijana Obradović.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno čl. 192, 193. i 238. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Izveštaju o radu za 2018. godinu sa Izveštajem o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine i Akcionog plana za njeno sprovođenje, sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava 13. juna 2019. godine i Predlogom zaključka Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu od 17. juna 2019. godine.
Da li predstavnik predlagača, direktor Agencije za borbu protiv korupcije Dragan Sikimić želi reč?
Izvolite.

Hvala vam.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, Agencija je Narodnoj skupštini Republike Srbije podnela deveti po redu Izveštaj o radu za 2018. godinu sa Izveštajem o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana za primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine.

U dokumentu koji je pred vama predstavljeni su rezultati koje smo postigli tokom protekle godine, izazovi sa kojima se u radu suočavamo, kao i preporuke za unapređenje koje se odnose kako na normativni okvir za borbu protiv korupcije, tako i na jačanje kapaciteta Agencije za borbu protiv korupcije.

Kako vam je poznato, Agencija ima značajne nadležnosti preventivne, kontrolne i nadzorne prirode. Prevencija korupcije predstavlja ključni segment delovanja Agencije i pored represije koja je u nadležnosti drugih državnih organa, nesumnjivo je stub uspešne borbe protiv korupcije svake države.

Upravo iz tog razloga, od suštinskog je značaja odgovarajuća saradnja i koordinacija sa svim nadležnim organima i relevantnim akterima, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou. Istakao bih izuzetnu saradnju sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, republičkim javnim tužiocem, Ministarstvom pravde, Ministarstvom spoljnih poslova, Upravom za sprečavanje pranja novca, Poreskom upravom, Državnom revizorskom institucijom, Narodnom skupštinom, posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije MUP-a, tužilaštava i sudova, kao i drugim nadležnim državnim organima, nezavisnim telima, organizacijama civilnog društva i medijima.

U svom postupanju Agencija često inicira delovanje drugih državnih organa, što je značajno, ali manje vidljivo, imajući u vidu zakonske odredbe i tajnost postupka. Koristim priliku i da naglasim da je Agencija za borbu protiv korupcije dobila podršku nadležnih institucija Republike Srbije u vidu jačanja kapaciteta, uključujući i veća budžetska sredstva, imajući u vidu nove i proširene nadležnosti koje će imati po početku primene Zakona o lobiranju i Zakona o sprečavanju korupcije. U prilog tome govori i činjenica da su nadležni odbori Narodne skupštine odobrili novi Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u službi Agencije za borbu protiv korupcije, kao i odgovarajuće popunjavanje radnih mesta.

Kako na potrebu sveobuhvatnog osnaživanja Agencije upućuju i relevantni izveštaji međunarodne zajednice, uključujući izveštaj Evropske komisije i Grupe država protiv korupcije Saveta Evrope (GREKO), želeo bih da izrazim zahvalnost i zadovoljstvo činjenicom da nam međunarodni partneri kroz instrumente razvojne pomoći kontinuirano pružaju podršku u radu i unapređenju kadrovskih i tehničkih kapaciteta Agencije. U prethodnoj i ovoj godini Agencija je uspešno sprovodila i sprovodi projekte i aktivnosti uz podršku Evropske unije, odnosno delegacije Evropske unije u Srbiji, Misije OEBS-a u Srbiji, Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Ambasade Sjedinjenih Američkih Država.

S obzirom na to da su detaljne informacije i statistički podaci prikazani u Godišnjem izveštaju za 2018. godinu, ovom prilikom ću navesti samo neke od njih.

U domenu provere izveštaja o imovini i prihodima funkcionera, Agencija je u prethodnoj godini nadležnim tužilaštvima podnela 16 krivičnih prijava, zbog postojanja osnovane sumnje da funkcioneri nisu prijavili imovinu ili su dali lažne podatke o imovini, sa namerom njihovog prikrivanja. Pored toga, Agencija je nadležnim tužilaštvima i drugim državnim organima podnela 13 izveštaja zbog postojanja osnovane sumnje da su funkcioneri čija su imovina i prihodi bili predmet provere izvršili neko drugo krivično delo.

Kada je reč o sukobu interesa, istakao bih kao pozitivan trend visok procenat postupanja funkcionera, 93,33%, po konačnim izvršnim rešenjima Agencija kojima su odbijeni zahtevi za vršenje više javnih funkcija, odnosno obavljanje drugog posla.

Nešto višim procentom 96,43%, možemo se pohvaliti u domenu postupanja nadležnog organa po konačnim izvršnim rešenjima agencije, kojima je utvrđen prestanak druge javne funkcije po sili zakona. Povećan je broj zahteva funkcionera za davanje mišljenja o sumnji u postojanju sukoba interesa, kojih je za 87,8% više u odnosu na 2017. godinu, što je svakako rezultat intenzivnih obuka koja Agencija sprovodi, a koje su usmerene na jačanje svesti funkcionera o značaju ovog mehanizma, prevencije, korupcije, kao i unapređenje njihovog integriteta.

Generalno u vezi sa svim donetim rešenjima i izrečenim merama, kao i datim mišljenjima, ističem da je većina funkcionera uvažila odluke agencije i da se data mišljenja agencije poštuju. Ono što, sa druge strane, predstavlja izazov u radu, odnosi se na manji broj slučajeva u kojima nadležni organi koji su izabrali, imenovali ili postavili funkcionere, ne izvršavaju i ne poštuju preporuke agencije za razrešenje, što je, pre svega, primećeno kod nižih nivoa vlasti. Većina organa koji ne poštuje odluke agencije, kao razlog za ne postupanje navodi da su oni utvrdili da nema sukoba interesa iako je za to nadležna isključivo agencija. Ovakvo postupanje ne doprinosi dodatnom unapređenju vladavine prava putem dosledne primene zakona, ukazao bih i na aktivnost agencije u oblasti prevencije, korupcije na lokalnom nivou.

Agencija je izradila model anti-korupcijskog plana, kao i model pokrajinskog anti-korupcijskog plana, na osnovu analiza, uzoraka i pojavnih oblika korupcija na lokalnom i na pokrajinskom nivou. Ovi planovi predstavljaju dokumente u kojima se identifikuje nadležnosti, oblasti i procesi i procedure, kod kojih postoji rizik za nastanak različitih oblika u korupciji i kojima se predlažu načini za upravljanje ovim rizicima, odnosno način i za njihovo otklanjanje.

Primenom akcionih planova i uspostavljanje adekvatnih mehanizama za praćenje njihovog sprovođenja jedinice lokalne samouprave, odnosno organi i službe na pokrajinskom nivou jačaju otpornost na nastanak korupcije na nepravilnosti i zloupotrebe javnih resursa, odnosno jačaju kapacitete za zaštitu, zastupanje i ostvarenje javnog interesa građana.

U protekloj godini uspostavljanje sistem podrške jedinicama lokalne samouprave za izradu i usvajanje lokalnog anti-korupcijskog klana i formiranje tela za praćenje, sprovođenje ovog dokumenta. Izvršena je kontrola kvaliteta i objektivnosti planova integriteta u 24 institucije i za različitih sistema, pravosuđe, prosveta, zdravstvo, socijalna politika, lokalna samouprava. U sedma gradova u Republici Srbiji izrađeni su izveštaji u kontroli sa preporukama za unapređenje kvaliteta usvojenih planova integriteta na uzrokovanim institucijama.

U oblasti međunarodne saradnje Agencija je uspešno okončala tvining projekat, prevencija i borba protiv korupcije, nakon dve i po godine, izuzetne saradnje sa partnerima iz Republike Italije i Kraljevine Španije. Projekat je investirala EU u vrednosti od dva miliona evra.

Zadovoljstvo nam je i da istaknemo da je Agencija izabrana za jednog od dva potpredsednika mreže institucija za prevenciju korupcije, koja je formirana u oktobru 2018. godine, trenutno je čine anti-korupcijske institucije iz 19 zemalja. Mrežom predsedava Nacionalan agencija za borbu protiv korupcije Republike Italije, a drugi potpredsednik je Agencija za borbu protiv korupcije Republike Francuske. Svrha ustanovljenja mreže je razmena iskustava i dobrih praksi u oblasti i prevenciji i borbe protiv korupcije.

Naglasio bih i da Republika Srbija od marta ove godine nije više među državama koje se nalaze u globalno nezadovoljavajućem režimu u mislu usklađenosti sa preporukama GREK, grupa države protiv korupcije, Saveta Evrope u četvrtom krugu evaluacije koji obuhvata prevenciju i korupciju u odnosu na poslanike, sudije i tužioce. Ovakav uspeh je rezultat posvećenosti rada nadležnih institucija Republike Srbije.

Što se tiče nacionalne strategije i akcionog plana, jedna od nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije, nadzor na sprovođenju strategije za borbu protiv korupcije i akcionog plana i sektor svih akcionih planova, kao i davanje mišljenju u vezi sa primenom ovih dokumenata. Izveštaj o sprovođenju strategije koja je Narodnoj skupštini je podnet u martu 2019. godine u sklopu godišnjeg izveštaja o radu, deveti ovakav izveštaj o sprovođenju strateških dokumenata za borbu protiv korupcije koji Agencija podnosi Narodnoj skupštini, a šesti koji se odnosi na Strategiju iz 2013. godine. Izveštaj obuhvata postupanje organa javne vlasti u prošloj godini na osnovu Nacionalne strategija za borbu protiv korupcije i revidiranog akcionog plana za njeno sprovođenje za period od 2016. godine do 2018. godine.

Cilj izveštaja da se na jednom mestu sistematizuje što veći broj dostupnih podataka o sprovođenju ovih dokumenata tokom protekle godine, da se na osnovu tih podataka da ocena njihove ispunjenosti, da se ukaže na izazove koji su se u sprovođenju pojavili kao i da se daju preporuke za njihovo prevazilaženje. Posebnost ovog izveštaja je u tome što sadrži i pregled sprovođenja svih aktivnosti evidentiranog akcionog plana za sprovođenje nacionalne Strategije za borbu protiv korupcije čije je važenje isteklo 2018. godine.

Prema mišljenju Agencije potrebno je dodatno jačanje kapaciteta subjekata koji su odgovorni za sprovođenje kompleksnih mera koji iziskuju temeljno planiranje, pripremu i internu koordinaciju sprovođenja aktivnosti. Agencija će nastaviti da radi na povećanju efikasnosti i efektnosti kako u odnosu na postojeće tako i na nove proširene nadležnosti sa ciljem još uspešnije primene unapređenja mehanizama prevencije korupcije i jačanje integriteta u javnom sektoru. Hvala vam na pažnji.

Hvala vam, gospodine Sikimiću.
Reč ima profesor dr Aleksandra Tomić, predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine Sikimiću sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, prema Poslovniku o radu Narodne skupštine Republike Srbije Odbor za budžet, finansije, kontrolu trošenja javnih sredstava zajedno sa Odborom za pravosuđe razmatra izveštaje o radu Agencije za borbu protiv korupcije.

Mi smo imali prilike kada se govorilo o novom Zakonu o Agenciji, da vidimo da je zaista potrebno bilo da se mnoge promene izvrše iz prostog razloga što je Srbija mnogo napredovala kada su u pitanju i borba protiv korupcije i sprovođenje strategije, a to se najbolje ogleda u tome što preporuke GREK-a, jedne stručne komisije čiji je član i gospodin Sikimić, od pre tri godine kada smo svega šest preporuka implementirali u naše zakonodavstvo, od 13, sada došli do deset, u odnosu na 13, a ono što je u nadležnosti rada Narodne skupštine svelo se na minimum.

Mi smo na Odboru za budžet finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava, 13. juna 2019. godine imali prilike da raspravljamo o ovom izveštaju, ali smo otvorili debatu o mnogim temama koje nas u društvu negde pogađaju i da li Agencija za borbu protiv korupcije adekvatno odgovara na te probleme u društvu, a koliko je ustrojen praktično sistem kada su u pitanju državni funkcioneri. To smo mogli da vidimo na osnovu izveštaja od prošle godine. Ono što je nas zanimalo takođe koliko je novca potrošeno za ovakav rad i ono što može da se vidi na osnovu finansijskih sredstava i kapaciteta koji imate da ste dosta toga uradili.

Na osnovu izveštaja koji ste podneli pravosuđu, želela bih zbog narodnih poslanika da prezentiram otprilike statistiku za 2018. godinu, koliko je čega urađeno iz prostog razloga što ćete videti da je teret negde najveći pao, kada govorimo uopšte o nepravilnostima, pokrenutim postupcima na narodne poslanike.

Zašto to govorim? Zato što mislimo da smo mi najviše izloženi sudu javnosti upravo zbog transparentnosti rada vaše Agencije. S druge strane, mislim da je to dobar pokazatelj svih drugim funkcionerima u društvu da ako mi kao narodni poslanici, na kraju krajeva, nemamo problem sa tim i da se objavi kontrola i naše imovine uopšte onoga što je obaveza nas kao narodnih poslanika prema Agenciji za borbu protiv korupcije, da je onda obaveza svih drugih funkcionera kao što je i na republičkom nivou, a pogotovo na lokalnom nivou da jednostavno poštuju zakonske okvire kada je u pitanju ova oblast.

Na godišnjem planu gde je izvršena provera za prošlu godinu, u izveštaju se navodi da je provera izveštaja o imovini, prihodima za 2018. godinu izvršena za 317 funkcionera. U tih 317 funkcionera spadaju i ministri, državni sekretari, pomoćnici ministara, narodni poslanici, predsednici viših sudova, tužioci, javni tužioci, da je vršena provera podataka iz izveštaja za sedam funkcionera koji su bili predmet i vanredne provere koja je pokrenuta u prošloj godini.

Kada pogledate podatke videćete da je provera izveštaja izvršena za 275 funkcionera koji su bili provereni tokom 2018. godine. Pa, evo, sad rezultati zbog kolega govorim kada je u pitanju republički nivo pokrenuta je 186 postupaka, jedan protiv ministra, 36 protiv narodnih poslanika, jedan protiv savetnika predsednika Republike, 76 protiv sudija i ranijih sudija, osam protiv tužilaca i zamenika tužioca, dva protiv državnog sekretara, osam pomoćnika i v.d. pomoćnika ministara, 34 predsednika i članova upravnih i nadzornih odbora, 19 direktora i zamenika direktora, kao i protiv jednog rektora univerziteta.

Na lokalnom nivou pokrenuto je 116 postupaka od kojih četiri protiv gradonačelnika, 12 protiv načelnika, podsekretara i v.d. sekretara upravama, jedinicama lokalne samouprave, 34 članova veća u skupštinama, jedinica lokalne samouprave 18 predsednika, zamenika predsednika opština, 46 protiv direktora, zamenika direktora javnih preduzeća i ustanova koje su na lokalnom nivou, jedan postupak protiv predsednika izborne komisije i upravnih odbora članova društva i 310 mera je izrečeno gde govorimo o povredi Zakona o agenciji.

Znači, ovo je statistika kada govorimo o radu Agencije po pitanju funkcionera, sprovođenju zakona, kada je u pitanju i prijava imovine i kada su u pitanju obaveze svih za podnošenje provere imovine koje podležu i prekršajnoj i krivičnoj odgovornosti.

Ali, ono što je za nas važno reći, za Odbor za finansije, koji je postavio pitanje koliko je u stvari para potrošila Agencija, s obzirom da je radila ovako odgovoran posao. Dobili smo informaciju na Odboru da je ukupno opredeljeno 364 miliona 266 hiljada dinara, da programske aktivnosti koje se odnose na samu korupciju i kontrolu u funkciji sprečavanja korupcije iznose 207 miliona i 126 hiljada, da projekti obuke u oblasti borbe protiv korupcije tri miliona i 461 hiljada i da podizanje svesti javnosti je tri miliona 731 hiljada dinara u prikupljanju informisanosti za alternativne izvore koje su predviđene strateškim planom i okvirom za borbu protiv korupcije oko milion i 461 hiljada, milion i 381 hiljada dinara je dato donacijama pripadnicima civilnog društva, zatim osam miliona i 514 hiljada dinara za monitoring redovnih izbora za odbornike Skupštine grada, nemojte da zaboravite da ćemo sigurno imati republičke izbore sledeće godine, redovne i lokalne izbore, tako da će taj obim sredstava biti mnogo veći i za IPA projekte iz 2013. godine, 118 miliona 727 hiljada i 7,5 miliona dinara je potrošeno iz budžeta Republike Srbije.

Prema ovim podacima, ono što možemo da vidimo, po dolasku novog direktora od prošle godine mi praktično imamo promene koje se odnose i na finansijske kapacitete i na ljudske kapacitete i da pre dolaska samog stupanja na funkciju direktora DRI je izvršila kontrolu funkcionisanja Agencije i izašla sa izveštajem da ne postoje nepravilnosti, odnosno da nepravilnosti nisu pronađene, da je dobila pozitivan izveštaj, što je jako dobro. Ono što je važno reći da je povećan budžet za 2018. godinu u odnosu na 2017. godinu za 18 miliona 642 hiljade, da je odobreno novih 49 radnih mesta za Agenciju, samim tim se Agencija u svom radu ojačala i da je izvršeno 100% realizacije sredstava iz budžeta koja su trošena.

Ono što imamo prilike da čujemo to je da postoje određene preporuke Agencije kako treba nastaviti dalje rad, s obzirom da smo i mi kao poslanici primetili da u vašem radu imate otežavajuće okolnosti zbog toga što ne postoji koordinacija sa drugim institucijama kao što je DRI, kao što je budžetska inspekcija, a to je recimo u nadležnosti rada Ministarstva finansija, odnosno mehanizma na osnovu kojih mi možemo da utvrdimo gde postoje koruptivne radnje, gde postoje osnovane sumnje za pokretanje postupka i šta je sa prošlošću. Zato što mi imamo postupke koji se ne vode pred Agencijom, jer ja mislim da ne postoje mehanizmi sa kojima pokrećete određene postupke, a evidentni su u javnosti. Mislim, postavljaju se pitanja Zakona o finansiranju stranaka, da određene političke stranke po zakonu sprovode finansiranje na osnovu budžetskih sredstava koja dobijaju na osnovu poslanika, na osnovu ugovora o donacijama.

Mi smo imali primere i na predsedničkim izborima i na lokalnim izborima, da vidimo da postoje neki tokovi novca iz inostranstva, koja se uplaćuju na žiro račune nosioca udruženja građana koji izlaze na izbore u milionskim iznosima i nikada se nije postavilo pitanje odakle osam miliona evra, recimo, Vuku Jeremiću za kampanju koju je vodio za predsedničke izbore, odakle Saši Raduloviću za republičke izbore kada su plaćani direktno ljudima koji su radili internet kampanju. Znači, bez ikakve mogućnosti da se to kontroliše od strane državnih organa.

Revizor je pokušao da prati određene tokove novca, ali to je jedino moguće ukoliko prati javne prihode. Znači, to su prihodi koji prolaze kroz određene budžetske račune.

Znači, mi sada vama govorimo ovde o nekim pojavama u društvu koje ne postoje, o nemogućnosti da se na određen način sankcionišu, odnosno da se pokreću postupci za koje postoje osnovane sumnje i očiti dokazi.

Mi imamo i međunarodne afere koji se odnose na Vuka Jeremića, koji je sarađivao, a gde svetski sudovi sude za međunarodnu korupciju i mi ovde sada ne možemo da kažemo, i da kao institucija izađete sa određenim postupcima na osnovu ovih saznanja. To je za nas poražavajuće.

Mi kao narodni poslanici nemamo problem s tim, ni da se naša imovina kontroliše, ni da se prijavljuje. Ako se proda neki stari automobil koji nema veća vrednost od milion dinara, ako se zakasni sa tom prijavom da se to ponovo uradi, ali imamo problem sa tim da javnost zna istinu o onima koji imaju imovinu kao što je gospodin Đilas od 25 miliona evra, koji je prijavio vašoj Agenciji, a koji ima 1.641 kvadrat stambenog prostora uknjiženog na svoje ime.

Znači, postavlja se pitanje, šta je bilo u prošlosti? Ne možemo sada raditi određeni posao u punom svom kapacitetu, zato što smo najzad dobili i ljude koji će to da rade i sredstva iz budžeta, i vas kao novog direktora koji ste spremni da se suočite sa svim izazovima, a da kažemo da prošlost ne postoji, jer iz te prošlosti mi vidimo da neko planira svoju budućnost, da se ponovo vrati u državne institucije i da pokuša da sve to zaboravi, kako je u stvari došao do para i do svoje imovine i na grbači ovog naroda, na osnovu toga što je upravljao budžetom, na takav način da je svoje lične privatne firme jednostavno punio novcem građana Srbije.

To je ono što je za nas veliki problem. Ono što ste vi dali kao niz preporuka koje govore na koji način treba ići ka unapređenju rada same Agencije i unapređenju strategije borbe protiv korupcije, to je ono što je nama potrebno, da treba da se donese nova strategija i to će sigurno biti veliki posao i vaš i naš i Ministarstva pravde.

Mislim da to zajednički, zaista treba da pokrenemo i da uobličimo. Ono što je važno i što će trebati jeste da se usvoji novi zakon o finansiranju političkih stranaka, odnosno aktivnosti, to je ovo o čemu vam govorim koje probleme u stvari mi u našoj zemlji imamo. Potrebno će nam biti koordinacija i to ste vi sve naveli u vašim preporukama i zahvaljujemo vam se što ste sistematizovali na određeni način sve ove zahtev, kako da određene institucije kao što je DRI, a mi smo imali prilike da razgovaramo u protekle dve nedelje i po pitanju javnih nabavki i po pitanju trošenja javnih sredstava na određen način u javnosti, potpuno otvoreno, kako koordinirati sve institucije, pa i vašu na određeni način i zaista vršiti unakrsnu kontrolu svih subjekata u društvu koja se bave politikom, i kada je u pitanju oblast korupcije.

Za nas je važno da se donese nacionalna strategija. Važno je da se vama zaista pomogne da vam se ojača infrastruktura, i kada je u pitanju kadrovska struktura i kada je u pitanju finansijska struktura, znači projekti. Neophodno je, takođe da zbog tih evropskih integracija Akcioni plan, koji se odnosi za Poglavlje XXIII, upotpuni onom oblašću koju vi obuhvatate.

Zakon o lobiranju, mi smo ovde u Skupštini Srbije razmatrali taj zakon, doneli i izglasali. Ono što je jako važno, pošto kao i poslanik, jedan od poslanika delegacije Saveta Evrope imamo čime da se pohvalimo da smo zaista napredovali kada je u pitanju i Zakon o lobiranju i GREKO preporuke.

Naša je obaveza da učestvujemo, jednostavno, zajedno sa vama, jer u vašoj nadležnosti je donošenje tzv. pravilnika o sprovođenju Zakona o lobiranju. To je ono što je na vašu inicijativu i OEBS, jedna radionica koja treba da se održi sledeće nedelje, gde ste pozvali i Odbor za pravosuđe i Odbor za budžet i finansije, Administrativni odbor, da učestvujemo u toj radionici, da čujemo šta to agencija predlaže, šta mi kao narodni poslanici vidimo kao važno da se to donese i za nas je jako važno da u javnosti prezentujete to krajnje korektno, krajnje egzaktno, da bi znali o čemu se radi.

Zato što i kada pričamo o Zakonu o borbi protiv korupcije i kada, recimo, mi prijavljujemo svoju imovinu, možda neko ne zna da popuni onaj formular, ali mora suština da se zna. Važno je da možemo na papiru da popunimo ono što su zaista naši podaci. Da li je formular ispravno popunjen ili ne, tu mogu da nam pomognu i vaši zaposleni, jer smatramo da je najvažnije da imamo rezultat toga koji se odnosi na prijavu imovine, koji se odnosi uopšte na samu zakonsku regulativu i sprovođenje zakona. Znači, to se odnosi i na samo sprovođenje Zakona o lobiranju.

Nama je važno da znamo koje granice moraju da se poštuju kada su u pitanju učesnici u ovom postupku, kada je u pitanju lobiranje. Znači, i da u javnosti zaista budu dobro prezentovane i da svi koji učestvuju ne kažu - pa mi nismo znali da to smemo da radimo ili ne smemo da radimo.

Znači, na vama je da imate i taj edukativni karakter, ne samo kazneni. Znamo za to da postoje određene kazne, da je podignut nivo obaveštavanja i kažnjavanja pojedinaca, ali obaveštavanje javnosti je jako važno.

Na kraju bih rekla da je vaše učešće na sednicama Odbora i javnim slušanjima, koje smo mi organizovali zajedno sa DRI, u lokalnim samoupravama, koje smo imali prošle godine u Subotici, za nas od velikog značaja i mislim da ćemo vas i dalje pozivati na ta javna slušanja, upravo i zbog lokalnih funkcionera i zbog javnosti, gde želimo da čujemo sve ove promene koje morate da nosite sa donošenjem novog zakona, jer u tim novim promenama mislim da funkcioneri na lokalnom nivou trebaju najviše da budu obavešteni.

Mi smo to videli na osnovu Izveštaja i državnog revizora i vas, suštinski, da negde na lokalu ta svest lokalnih funkcionera je u manjem obimu upravo zbog toga što negde oni od onih svakodnevnih, valjda, poslova i saradnje sa građanima ne obraćaju toliko pažnju na ono što su njihove zakonske obaveze kada su u pitanju različiti vidovi Zakona o upravljanju javnim finansijama, Zakona o borbi protiv korupcije.

Za to određene lokalne samouprave koje imaju svest o tome, imaju, čak donesene strateške planove o borbi protiv korupcije na lokalnom nivou, i te planove imaju usvojene od strane skupština, ali ima onih koji to nemaju, koji jednostavno ne žele da se bave time ili nemaju dovoljno kapaciteta, kao što ni vi niste imali.

Zato kažem da bi zaista bilo dobro da na određeni način na osnovu edukativnog rada vašeg siđete u lokalne samouprave, održite određene skupove kojima ćete zaista informisati ljude o tome šta je njihova obaveza i šta treba raditi.

Na kraju bih pohvalila nov način funkcionisanja agencije u proteklih godinu dana kada govorimo uopšte o vašoj saradnji sa nadležnim odborima i vašoj inicijativi da, jednostavno, sva tri odbora učestvuju zajednički u radu kada su u pitanju neki strateški dokumenti.

Ono što može da se vidi na osnovu statistike prema vašoj oceni od 250 ispitanih aktivnosti, statistika govori da je u prošloj godini 37 aktivnosti usklađeno sa indikatorima koji se odnose na Akcioni plan, 60% nije, a 3% Agencija nije ni ocenilo.

Za nas je interesantan ovaj podatak zbog toga što on pokazuje taj nedostatak koordinacije u sprovođenju koordinacionog tela za primenu Akcionog plana i drugi razlog je što ne postoji koordinacija kada je u pitanju sprovođenje kompleksnih mera.

S toga predlažem da Narodna skupština, s obzirom da je nadležna za vaš rad, zaista, uz pomoć ova tri odbora pokuša da napravi zajednički sa vama jedan predlog programa kako bi u budućnosti, zaista koordinirala i na sprovođenju zaključka svih institucija koje su u nadležnosti Skupštine, zato što je potreba da zajednički u ovoj oblasti radimo.

Mnogo je problema, mnogo je izazova, kako vi kažete, ali mislim da je veliki deo problema, pa i na osnovu ove statistike se vidi, već rešeno, ali mnogo toga nas još čeka da rešavamo. Treba da se usklađujemo sa evropskim standardima, a sa druge strane, treba društvo da učimo određenoj vrsti samokontrole i borbe protiv korupcije. I, s druge strane, svi u tome treba da učestvujemo na adekvatan način.

U danu za glasanje, mislim da je u interesu svih narodnih poslanika da podržimo ovakav izveštaj, jer on govori o tome da podržavamo izveštaj koji ste dali, vaše preporuke koje ste dali smo ostavili za sledeću godinu, zato što smatramo da ste ih sad dali u ovoj godini, pa bi trebali da uđu u sledeći izveštaj, a nadamo se da ćete ih vi do pisanja novog izveštaja i revidirati. Mislimo da ćemo mnogo u ovoj godini i uraditi.

Zahvaljujemo vam se na ovom vidu saradnje i nadamo se da ćete u budućnosti, zaista sve ove probleme o kojima smo vam govorili, na adekvatan način nam pomoći da ih rešimo. Hvala.

Hvala, koleginice Tomić.
Da li gospodin Petar Petrović želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima gospodina Aleksandar Stevanović.
Izvolite, kolega Stevanoviću.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi direktore Agencije za borbu protiv korupcije sa koleginicama, dame i gospodo.

Pred nama je jedan izveštaj koji prilično detaljno opisuje kako same aktivnosti Agencije za borbu protiv korupcije, tako i dokle smo stigli u ispunjavanju mera iz Akcionog plana.

Imamo jedno obilje materijala o tome kakvi su rezultati postignuti. Sam Izveštaj po sebi je korektno napisan, ne možemo reći da je bilo šta prećutano, ulepšano, nacrtano sivim bojama. Izveštaj ko izveštaj je korektan. Samom Izveštaju ne bi čovek trebao nešto posebno da dodaje, urađen je na profesionalan način. Međutim, nije ni sama poenta da raspravljamo samo o tome kakav je Izveštaj sam po sebi, nego da izvučemo neke pouke i da sagledamo probleme, izazove sa kojima se Srbija suočava iz nekoliko različitih uglova.

Jedan ugao jeste sam Izveštaj, koji je osnova za raspravu o tome kako radi Agencija za borbu protiv korupcija. Ono što jeste finalni autput svake rasprave, je u suštini to kako se mi kao cela država nosimo sa korupcijom, jer nije Agencija jedina koja treba da se bori u tom procesu, ona je vidljiva zbog svoje uloge kao četvrta grana vlasti, ali daleko da se tu odvija sav posao, što ne znači da taj posao koji radi Agencije nije jako bitan.

Ako bi počeo subjektivno, od sopstvenih iskustava sa Agencijom, meni su ta iskustva fantastična, jer kada god je postojala neka najmanja sumnja, Agencija je kontaktirala na razuman način sumnje su otklonjene i ja mogu samo da kažem moje komplimente zbog toga što nikoga ne štedi od poslanika i što se u razmeni dokumenata sumnja može razvejati, ili to postaje pitanje za neke druge organe ako je sumnja takva da ostaje osnovana i nakon razmene dokumenata.

S moje strane preporuka, bez namere da utičem na način kako funkcioniše četvrta grana vlasti, je da se tako nastavi, jer borba protiv korupcije je bitna iz prostog razloga što korumpirana društva ne mogu brzo rasti, a opet, s druge strane, rast je preduslov da se korupcija smanji. Koliko god se nekome ne sviđalo, zemlje koje imaju niske prosečne plate, koje još još uvek imaju, ja bih rekao, preveliku državu, one su nužno podložnije korupciji. Takođe, imate i nekih institucionalnih nasleđa i kulturološki karakteristika južnjačkih društava, tako da, šta da vam kažem, verovatno je teže voditi Agenciju za borbu protiv korupcije u Srbiji nego npr. u Danskoj, što i nije nešto novo.

Dobili smo i set nekih preporuka koje je usvojio nadležni odbor Narodne skupštine i ja ne mogu da kažem ništa da su preporuke na mestu. Međutim, od samih preporuka, opet, mnogo je bitnije kako ćemo te preporuke realizovati, kako će izgledati strategija za borbu protiv korupcije za naredni petogodišnji ili čak desetogodišnji period. Ne bih imao ništa protiv i da bude duža, ali da se vrši revizija kako će izgledati akcioni planovi za naredne godine.

To je suštinsko pitanje koje treba da proistekne upravo iz ovih preporuka do kojih se došlo zajedničkim radom Skupštine i Agencije. Prevencija ostaje bitna i Agencija tu ima prilično jaku ulogu upravo tako što preventivno kontroliše i ima mehanizme reagovanja kada postoji osnovana sumnja da se korupcija desila.

Iako to nekada deluje da je na neki način, pa skoro kao Dervišu i smrti, nametanje sumnje koje su nekada neosnovane, mislim da je trošak i neugodnost ako neko prođe kroz sumnju, a ta sumnja se razvije mnogo manje nego mogućnost da nam korupcija promakne, kao i neka druga krivična dela, pošto vi po prirodi stvari ćete utvrditi da nekad iza korupcije stoje ja bih rekao nekad i mnogo ozbiljnija krivična dela.

Takođe, i preporuke za unapređenje zakona jesu esencijalne, posebno transparentnost. Transparentnost je osnova svega i detaljno izveštavanje državnih organa o svakom potrošenom dinaru jeste jedan od najboljih mehanizama kako da se borimo protiv korupcije. Zato to nikada nije dovoljno ponavljati, samo detaljni izveštaji o svakom dinaru sa analizom efekata i, to što bi rekli oni koji su malo vičniji projektnom menadžmentu, sa analizom uticaja, engleska reč je inpakt, jesu pravi način kako da idemo napred u borbi protiv korupcije.

Takođe, kod svake izmene zakona, iako ljudi kada menjaju zakone očekuju da imaju bolje ljude koji žive u jednoj zemlji, ne patimo mi samo od toga i ponekad zaborave šta su realni impulsi. Jedini način da smanjite suštinski korupciju je da smanjite broj prilika gde korupcija nastaje.

Dakle, ljudi će pokušati da zaobiđu zakon ako im zakon nanosi troškove, a sankcija koja je zaprećena ili nije velika ili je mala verovatnoća da budu sankcionisani, jer mnogo ljudi to radi. Tu je veća odgovornost Narodne skupštine kada usvaja zakone da dobro razmisli koliko tačaka korupcije kreira. Što više želite da ulazite u spontane odnose ljudi na tržištu, to ćete kreirati više šansi za korupciju. Što više želite da državnu podstaknete privredu, kreiraćete nove tačke korupcije. Što više tačaka kreirate, doći ćete u poziciju da neće imati moralne supermene, niti da ćete imati dovoljno ljudi da kontrolišu. Onda ćete postaviti i pitanje ko kontroliše kontrolore.

Dakle, suština borbe protiv korupcije jeste da smanjimo te tačke gde se koza i kupus susreću i gde koza prilazi kupusu i kaže – super je ovaj kupus, neće me niko videti, a i ako sam pojela kupus, nije strašno. Sankcija nije neka, mala je verovatnoća da se zbog toga odgovara. To je nešto što nije vaš prevashodni zadatak, ali vaše preporuke bi sigurno bile dragocene u momentima javnih rasprava o zakonima koji se najviše tiču vaše bitne misije u društvu.

Takođe, kada je reč o grupama građana i uopšte o toj zoni, to je tačno, zona je potpuno neuređena. Ja sam imao jedno iskustvo neposredno i tu imamo potpuno oscilovanje od toga da grupa građana nema apsolutno… Možete izvlačiti jedino pravne analogije, ali nemate čvrsto utemeljenje u našem pravu za mnoge stvari. S druge strane, imate opet neka tumačenja, gde grupa građana koja primi 30.000 dinara iz budžeta opštine, mora podneti revizorski izveštaj koji košta više svake godine i s te strane uvek treba praviti tu jednu lepu tananu razliku gde je korupcija verovatnija, a gde je manje verovatno i nikada ne težiti da zahvatite mrežom jako, jako široko i da vaše vreme bude potrošeno na neke stvari koje nisu najveći rizici u ovom društvu.

Još jedan zaključak koji je bitan tiče se borbe protiv korupcije i terorizma i kriminala i pranja novca. Takođe uloga Agencije tu jeste bitna i treba da ojačava. Naredne sedmice ćemo raspravljati o jednoj jako bitnoj konvenciji koju će Srbija usvojiti, a reč je o saradnji poreskih uprava i tu će se otvoriti dosta prostora, jer ne postoji država na svetu, čak ni one najozbiljnije koje se mogu meriti sa motivom onih koji ostvare velike koristi, da svoju korist sakriju i da ne odgovaraju za to. Šta god da uradite, onaj ko ima mnogo veći budžet, kome preti mnogo veća kazna, imaće i mnogo veća znanja da to izbegne. Jedan od načina je što je vaš domet u Srbiji, a kriminal, pranje novca i mnoga druga krivična dela mogu da se razviju i van Srbije i tu će vam biti vezane ruke, koliko god se trudili, jer čak i ovu konvenciju koju ćemo potpisati naredne godine, potpisalo je 90 država u svetu, a 90 nije. U mnogim segmentima, jednostavno, biće to višedecenijska borba mačke i miša i od toga ne možete pobeći, ali ono što jeste realno je da uradimo ono što možemo u Srbiji i sa zemljama koje su spremne u svako doba da sa nama sarađuju putem saradnje poreskih uprava, kao i putem saradnje Agencija koja se bave sličnim poslovima. Zato je međunarodna saradnja jako bitna.

Takođe, zaključak o izgradnji kapaciteta jeste bitan, jer izgradnjom kapaciteta stvarate zaposlene koji su u stanju da razumeju koliko su kompleksne materije kao što je pranje novca i koliko ima načina da se pranje novca obavi i koliko je to oblast koja je inovativna, jer ono što ste naučili 2018. godine, 2020. godine neće važiti, jer kao što inovacije napreduju u realnom sektoru, napreduju i u nekim drugim oblastima gde se nastoji sačuvati ono što je stečeno u onim oblastima koje nisu zakonite. To je, takođe, stalna borba.

Manje-više oko tih zaključaka ne bih ja ništa rekao da su pogrešni. Oni će biti pravi ili pogrešni ako budemo imali dobru strategiju, dobar akcioni plan, dobre mere u akcionom planu i dobru rešenost da se akcioni plan sprovodi.

Obrnite, okrenite, neće to biti sve do vas i zato je ono što je spomenuto jako bitno, a to je da borba protiv korupcije jeste borba svih institucija ove zemlje, ne baš svih, ali gotovo svih, a takođe to je i pitanje građana koji takođe treba raditi na podizanje svesti, da prijava korupcije ne mora značiti za njih neprijatnost, nego treba da znači dobru stvar.

Mi smo kao društvo donekle podbacili u periodu od 2013. do 2018. godine, kada posmatramo indikatore koje smo sami sebi postavili u akcionim planovima i strategijama. Kod političkih aktivnosti, broj stvari koje su ispunjene je značajno manji, sedam. Dvadeset četiri nisu ispunjene. Kod javnih finansija je 50%. Kod privatno-javnih partnerstava i privatizacije je prilično loše. Kod pravosuđa oko 50%. Kada je reč o policiji i sili, ispunjeno je manje od 50%. Kod prostornog planiranja dobri rezultati su postignuti. Kod zdravstva – loše, obrazovanje – loše, mediji – oko 50%. Može biti to stvar ambiciozno postavljenog akcionog plana, može biti to stvar ambicioznog promišljanja o tome da će se organi bolje koordinisati, državni, i da će se zaista kompleksne stvari realizovati u ovom društvu.

Ono što je bitno, kada se bude postavljao novi akcioni plan, da se uvaže ključne stvari i nova strategija našeg evropskog puta, Poglavlja 23, koje ćemo mi svake godine pomalo morati da zatvaramo da bismo mogli otvoriti nova poglavlja i gde će nas taj izazov pratiti sve do dana kada budu rekli - sve je u redu, sada idemo na pojedinačnu ratifikaciju kod svake zemlje članice EU.

Kada budemo pripremali novu strategiju bilo bi jako poželjno da stalno razmišljamo o 23, jer to jeste osnova svega.

Tangiraju se i druga poglavlja, nije to netačno. Poglavlje 32 je neraskidivo povezano s vama, iako smo sada istakli, koleginica je istakla, da postoje određene ne koordinacije između DRI i vas i nekih drugih tela, ali, to je nešto na čemu se treba raditi i biće dosta lakše ako budemo bili dobri đaci, kada je reč o uvođenju elektronske uprave i elektronske razmene podataka. Biće mnogo brže.

Znači, poenta je, ako pripremamo strategiju, da je pripremimo tako da su ciljevi realni, merljivi, ostvarljivi i da budu vrlo usklađeni sa time što zahteva Poglavlje 23.

Još jedan indikator koji donekle mene zabrinjava je da corruption perceive index ili indeks opažene korupcije u Srbiji trenutno stagnira. Naravno, svaka percepcija je subjektivna, ali nismo izmislili bolji način merenja korupcije, iz prostog razloga što vam objektivne podatke ljudi koji se bave korupcijom neće dati. Tako da svaki indeks, koji jeste subjektivan, ima određenu dozu, ali, ono što je bitno, metodski isti za sve zemlje u svetu koje se ocenjuju.

Izazov koji postoji je da smo 2010. do 2018. godine indeks pomerili sa 35 na 39. Što je indeks veći, korupcija je manja. Godine 2016. smo imali 42.

Ono što je nama neophodno je nova energija da se uđe u borbu protiv korupcije, ali, ja bih rekao, opet, dobro vodeći računa o odnosu koze i kupusa i smanjujući mogućnost da koza i kupus dođu, a ne povećavajući šansu da sankcionišete kozu. Jer, ako ima mnogo koza i mnogo kupusa, teško će se to desiti.

Kada komparativno posmatramo indeks opažene korupcije, što vredi istaći, hajde da se poredimo s regionom. Postoje slične tendencije u regionu. Hrvatska koja je u procesu izgradnje institucija nekih sedam do osam godina ispred nas, 2010. godine je startovala sa 41, došla je do 51, stagnirala je na 48. Bosna i Hercegovina koja kasni za nama barem pet do šest godina, startovala je sa 30, popela se na 42, pala je na 38. Bugarska je manje-više startovala 2010. godine sa 38, pala na 33, sada je uvećala svoj skor na 42.

U poređenju s regionom, može se reći da je to slična tendencija, ali ne bi trebalo da nas zadovoljava. Na primer, Estonija, koju ja volim istaći kao primer uvođenja elektronske uprave i uopšte jedne razumne države, startovala je 2010. godine sa 66, da bi taj već dobar indikator podigla na 73 u 2018. godini.

Ono što bih ja rekao, da političke volje ne nedostaje toliko, koliko nedostaje energije da se stvari izvedu do kraja i jedne dobre rešenosti društva da se protiv korupcije bori. I opet bih rekao, nije stvar do Agencije, da je ona tu slaba karika, stvar je u problemu, da nije lako kordinisati različite institucije, povezati ih u smislenu celinu i ostvariti kompleksne indikatore uspeha. To jeste prvorazredni zadatak.

Osim što ću i stoti put ponoviti - maknimo kozu od kupusa kada god možemo.

Za kraj, još jednom ću ponoviti ono što je najbitnije, Izveštaj sam po sebi nema razloga da se ne usvoji. On je zaista rekao šta ste radili, koliko ste radili, koliko ste postupaka sproveli, koliko ste novca potrošili, na jedan vrlo transparentan način, vrlo detaljan. Postoji jedan jako detaljan pregled ostvarenja akcionih planova, ko je, naravno, želeo da to čita. Svake godine se objavljuje.

Sa te strane, nije poenta u tome šta radi Agencija za borbu protiv korupcije, ali jeste poenta reći da za borbu protiv korupcije treba nešto više od vašeg rada i da, opet ću ponoviti, treba mnogo više saradnje između različitih organa ove zemlje.

Takođe, kada postavljamo visoka očekivanja, ja bih više voleo da postavimo malo viša očekivanja nego da ih imamo vrlo nisko, ili da imamo nerealno visoko. Treba znati da nijedna država nije iskorenila korupciju i dovela je na nivo Danske, koja ima ocenu 88 od 100, mi imamo 38, a da je bila siromašna. Dakle, nećete naći siromašnu državu u kojoj nema korupcije, osim ako ta država nije perverzija istorije sa najtežom diktaturom i država u kojoj je borba protiv korupcije u stvari pojela život. Takvih država, na sreću, više nema u svetu.

Bez rasta neće biti smanjenja korupcije, bez rasta plata neće biti smanjenja korupcije, jer ako neko ima moć da uradi nešto što je protivzakonito, malu šansu da se to uhvati i platu od 500 evra, svi podsticaji sveta tu postoje. Samo rast može biti faktor koji će značajno smanjiti korupciju u jednom društvu i tu uopšte nema spora. S druge strane, korupcija sprečava rast. Zeznuta matematika.

Druga stvar koja je bitna i koju vredi ponoviti, kada se razmišlja o politici, kada se razmišlja o zakonima, kada se razmišlja o represiji, uvek treba razmisliti šta je stav ljudi, da li kreiranjem tačaka gde se susreću država i privreda, državne institucije i pojedinci, gde imamo manjak ponude, recimo, državnih usluga, koliko je verovatno da će pojedinci vrlo racionalno reagovati i posegnuti za korupcijom. Jedino uklanjanjem tih tačaka može se ukloniti motivacija ljudi da se bave korupcijom.

Pre nekih 10 godina imali smo potpuno korumpirano građevinarstvo. I vi ste mogli svu silu ovoga sveta da upotrebite kada je korupcija bila najjeftiniji način da se to ukloni. I danas imate probleme, manje nego tada, i ljudi racionalno reaguju, iako je to nezakonito, ali ako imate loš zakon ili zakon koji podstiče korupciju, bojim se da nemamo ljude, ne bi ih bilo ni u jednoj zemlji koji bi pobegli od tog izazova. To jeste suštinski izazov.

Želim vam da nastavite da radite kao do sada, da osnovna poslovica bude - ni po babu, ni po stričevima, da niko u ovoj zemlji, bio to narodni poslanik kao nosilac suvereniteta, bio to ministar, predsednik Vlade, predsednik države, ne bude izuzet iz našeg rada, vašeg rada, hoću reći i iznad svega.

Kada razmatramo kako nam funkcioniše Agencija za borbu protiv korupcije i poredimo je sa drugim zemljama, da imamo u vidu da živimo u institucionalnom okviru Srbije, ne Danske, ne Švedske, ne Norveške, ne Nemačke, i da je domet koji možete imati ograničen time, da se treba truditi svake godine iznova, da učimo kako se bori protiv te bolesti i da budemo svesni da se ta borba nikada neće završiti, ali ono što bi trebalo biti naše zadovoljstvo je kada vidimo dobre akcione planove, a ja se nadam da ćemo imati takve, da vidimo i ostvarenje indikatora, da vidimo dobre ocene za Poglavlje 23, kada stižu godišnji izveštaji EU, kao vrlo neutralnog evaluatora i da vidimo, iz godine u godinu, da vrednost CPI indeksa raste. Niko ne očekuje da će za 10 godina on biti 60, ali da probamo svake godine da dobijemo za jedan ili dva bolju ocenu. Hvala vam na pažnji.

Hvala, gospodine Stevanoviću.
Reč ima Marija Jevđić. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani gosti iz Agencije za borbu protiv korupcije, danas imamo priliku da analiziramo i raspravljamo o Izveštaju o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije.

Kada govorimo prevenciji i borbi protiv korupcije, JS smatra da je to jedan od prioriteta u procesu reformi koji se sprovodi u Srbiji na putu ka članstvu u EU. Skoro svakodnevno se može primetiti odlučnost države da stane na put korupciji, kao i volja u sprovođenju antikorupcijskih, sistemskih mera koje sprovodi ovaj visoki dom i Ministarstvo pravde i sama Vlada.

Postoje kritike koje su vezane za borbu protiv korupcije i koje donekle zbunjuju građane, ali jasno se može reći da je Republika Srbija, od Antikorupcijskog tela Saveta Evrope, pozitivno ocenjena za donošenje sistemskih antikorupcijskih zakona i mera koje se sprovode u državi.

Ono što nas očekuje je promena Ustava u delu pravosuđa, gde će biti uvedeni novi mehanizmi za jačanje nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa i to je u završnoj fazi. Donet je Zakon o sprečavanju korupcije. U završnoj fazi je i pripremanje zakona o poreklu imovine, koji su mnogi decenijama najavljivali, ali očigledno da nije bilo ni političke volje, ni političke snage za njegovo donošenje i usvajanje. Upravo će ova Vlada uputiti taj zakon Narodnoj skupštini i time će dodatno biti unapređena borba protiv korupcije.

Za JS to znači da će građani Srbije biti zadovoljniji još višim stepenom ojačavanja sistemske borbe protiv korupcije u Srbiji.

Problem korupcije ne postoji samo u Srbiji ili regionu, to je problem svetskih razmera i iskoristila bih priliku da pohvalim saradnju naše Agencije za borbu protiv korupcije i Nacionalne antikorupcijske agencije Italije. Ta saradnja se ogledala kroz tvinig projekat koji je trajao dve godine i bio je finansiran od strane EU. Tokom realizacije projekta razmenjena su iskustva i znanje između ove dve agencije, što je veoma značajno, jer je iskustvo Italije u borbi protiv korupcije značajno veće.

Uspešna je i saradnja našeg Tužilaštva za organizovani kriminal, ali i Tužilaštva za borbu protiv mafije Italije i to je od izuzetnog značaja, kada govorimo o borbi protiv transnacionalnog kriminala. Od 2018. godine srpski tužioci i policajci pohađaju stručnu obuku u Italiji u oblasti protiv korupcije i finansijskog kriminala.

Kada govorimo o borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Srbija je prva država koja je pozvana da bude deo mreže institucije za prevenciju korupcije, a u cilju prikupljanja i razmene informacija, kao i dobre prakse između institucija za prevenciju borbe protiv korupcije. Mrežu čini više od 15 zemalja i vi ste, gospodine Sikimiću, jedan od dva potpredsednika ove organizacije.

Kao što sam i napomenula, JS smatra da je ova Vlada prepoznala da se borbom protiv korupcije poboljšava kvalitet života građana, vraća se poverenje u državne institucije i poboljšava se celokupna slika naše zemlje u svetu. Jasna je i politička volje Srbije, Vlade Srbije i njena odlučnost za borbu protiv korupcije i mislim da će Zakonom o poreklu imovine, na koji se čeka već 30 godina, biti napravljen veliki korak u toj ni malo jednostavnoj borbi.

Jedinstvena Srbija smatra da Srbija ima institucionalni okvir za borbu protiv korupcije i u prilog tome govore rezultati iz protekle godine, gde je povećan broj osuđujućih presuda, kada je reč o krivičnim delima sa koruptivnim elementom, a najčešće je reč o presudama protiv odgovornih lica za zloupotrebu službenog položaja i primanja mita. Među tim postupcima su i postupci koji se vode i protiv visoko pozicioniranih službenika, poput direktora i odgovornih lica u državnim institucijama.

Da bi Agencija za borbu protiv korupcije u svom radu bile efikasnija, mi smo pre par mesecu u Narodnoj skupštini odobrili veći broj izvršilaca u radu Agencije i mislim da je to direktna potvrda da je država rešena da istraje u borbi protiv korupcije.

Srbija ima evropski standard i pokazuje da prednjači u regionu protiv korupcije i kada govorimo o konkretnim merama koje se sprovode, ne možemo a da se ne osvrnemo na Zakon o zaštiti uzbunjivača, koji je urađen po najvišim standardima Saveta Evrope, zbog čega mnoge zemlje, prvenstveno iz centralne Evrope, traže pomoć upravo iz Srbije u pisanju takvih zakona. Uzbunjivači su potrebni Srbiji, jer oni ne narušavaju, već štite sistem i ovim zakonom je napravljen veliki korak napred, jer lica koja ukazuju na korupciju imaju adekvatnu zaštitu pred sudom i samim tim se sam sistem pokrenuo. Oni društvu ukazuju na problem i društvo to treba da prepozna kao dobar korak u sprovođenju pravde i uređenju sistema i treba da se suoči sa problemom na adekvatan način i da ga rešava u samom začetku.

Zakon o zaštiti uzbunjivača primenjuje se od 2015. godine, a pre njegovog stupanja na snagu je oko 1.200 sudija i preko 300 službenika, sudijskih pomoćnika bilo obuhvaćeno obaveznim programom obuke i time je stvoren osnova da se ovaj zakon implementira i adekvatno sprovodi.

Jedinstvena Srbija podržavana napore Vlade u sistemskoj borbi protiv korupcije. U Danu za glasanje podržaće Izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije i sve što Agencija za borbu protiv korupcije bude radila u narednom periodu u cilju iskorenjivanja korupcije iz sistema, jer samo tako ćemo garantovati vladavinu prava i povratiti poverenje građana u državne institucije. Hvala.

Hvala, koleginice Jevđić.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.
Izvolite, kolega Torbica.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine Sikimiću sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poslanička grupa Pokret socijalista – Narodna seljačka stranka – Ujedinjena seljačka stranka će u Danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati Izveštaj o radu sa Izveštajem o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine i Akcionog plana za njeno sprovođenje, jer za to stvarno imamo razloga.

Izveštaji su urađeni kvalitetno i ono što je kod samog Izveštaja o radu Agencije u 2018. godini najvažnije, jeste činjenica da je izuzetno detaljno opisan, kako rad Agencije po sektorima, tako i rezultati tog rada, uz izdvajanje ključnih rezultata svakog sektora. Tako da, moram priznati, da je pravo zadovoljstvo bilo pročitati dobijeni materijal.

Izveštaj jasno i nedvosmisleno pokazuje da Agencija kao samostalan i nezavistan državni organ u svom radu je pokazala visok nivo profesionalnosti i efikasnosti, što predstavlja značajan napredak u odnosu na neke od prethodnih godina. Ono što je najvažnije vidi se da u radu Agencije ima značajnog napretka da se radi i bolje i kvalitetnije i efikasnije.

Period od petooktobarskog puča 2000. godine, pa sve do promene vlasti 2012. godine, bio je obeležen izuzetno visokim stepenom kriminalizacije bivšeg režima, koji je i to slobodno mogu reći, bio bezobzirno i nepodnošljivo korumpiran. Korupcija je bila toliko ukorenjena u sistem vlasti bivšeg režima da čak ni sam vrh tadašnje Agencije za borbu protiv korupcije nije bio imun na nju.

Da ovo što govorim nisu prazne reči možemo se uveriti ako pogledamo izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije, tokom prvih deset godina svog rada koji se poklapaju sa decenijom vladavine DS ili da budem još precizniji vladavine današnjih opozicionara Borisa Tadića, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Zorana Živkovića i njihovih satrapa.

Upravo taj Savet za borbu protiv korupcije na čijem se čelu nalazila Verica Barać od oktobra 2001. godine, kada je osnovan, pokrenuo je preko 30 slučajeva visoke korupcije i spornih privatizacija. Najveći odjek u javnosti imali su slučajevi „Novosti“, „Luke Beograd“, šećerne afere, Veterinarskog zavoda, „Sartida“, ali samo jedan slučaj za vreme DOS-ovske vlasti dobio je i sudski epilog. Reč je o privatizaciji „Jugoremedije“.

Savet za borbu protiv korupcije republičkim vladama u čak pet mandata, koliko su ih puta formirale partije okupljene oko DS ili DSS, poslali su izveštaj o svim utvrđenim slučajevima visoke korupcije i kriminalnim pljačkaškim privatizacijama na koje ni jedna od tih DOS-ovskih vlada nikada nije ni odgovorila. Naravno, po naredbi vrha tadašnjih vlasti koju su činili današnji lideri saveza za novu pljačku Srbije, ni pravosuđe se takođe nije izjašnjavalo o preko 90% slučajevima o kojima ih je Savet obavestio ili su davali kratak odgovor da su predistražne radnje još uvek u toku.

Tako na primer, vezano za šećernu aferu, prvi izveštaj o malverzacijama oko šećera Savet je podneo Vladi Srbije 2003. godine. Godinu dana kasnije usledio je drugi, a zatim i treći izveštaj. Nikakav odgovor, čak ni tri Vlade, prve Zorana Đinđića čija je Vlada bila direktno umešana u malverzacije sa šećerom, druge Zorana Živkovića i treće Vojislava Koštunice, nikada Savetu nisu dali odgovor niti je Tužilaštvo ikada istražilo ko je odgovoran za ogromnu količinu šećera koja je bez carinske kontrole uvezena u zemlju, prepakivana, a potom po preferencijalnim uslovima izvožena i prodavana, zbog čega nam je EU na određeno vreme bila i zabranila izvoz šećera.

Sve ovo je dokaz da je Verica Barać u potpunosti bila u pravu kada je u julu 2011. godine za Srbiju, kojom su tada vladali Đilas i Tadić, izjavila da se centar korupcije u državi nalazi u samoj republičkoj Vladi.

Upravo tako su se, dok su bili na vlasti protiv korupcije borili oni koji danas kroz savez za novu pljačku Srbije žele da se vrate na tu istu vlast. Za razliku od slučajeva korupcije i pljačkaške privatizacije, tužbe za klevetu koju su protiv Verice Barać kao predsednice Saveta za borbu protiv korupcije podnosili tajkuni, čija su se imena zbog brojnih kriminalnih radnji nalazila u izveštajima Saveta, bili su odmah procesuirane.

Milan Beko je podneo desetak krivičnih prijava za klevetu, narušavanje ugleda i duševnu bol protiv Saveta i Verice Barać. Krivičnu prijavu protiv Baraćeve je zbog zloupotrebe službenog položaja i navodnog prekoračenja granica svojih ovlašćenja, pred Drugim opštinskim javnim tužilaštvom podneo i Miroslav Mišković zbog nemerljive štete nanete njegovoj kompaniji „Delta“.

Kako je u to vreme bila kriminalizovana celokupna vlast, tako ni pojedinci iz samog vrha tadašnje Agencije za borbu protiv korupcije nisu mogli ostati van, za to vreme, opšte prihvaćenog stila ponašanja. Tako smo, nažalost, imali jednu sramnu epizodu da član, a mislim da je čak bio i predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, bude krivično gonjen i odgovara za krivično delo, doduše ne na način na koji je trebalo da odgovara, ali to je već problem funkcionisanja pravosudnih organa.

Možda će se nekom učiniti da je slučajnost što se radi o čoveku kog su nam nedavno Đilas, Jeremić i Obradović kao vajnog eksperta predložili za nekog pregovarača i zastupnika njihovih interesa, ali kada se radi o ovoj trojci iz saveza za novu pljačku Srbije ništa nije slučajnost.

Naravno da nije slučajnost da zastupnik njihovih interesa, koji se uglavnom zasnivaju na ličnom bogaćenju, bude Čedomir Čupić, čovek koji je odlukom Trećeg javnog tužilaštva u Beogradu, u predmetu KT331/15 omogućeno da izbegne krivično gonjenje tako što se nagodio sa Tužilaštvom i na taj način izbegao da odgovara za falsifikovanje zapisnika koji je počinio u vreme dok je bio član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.

Osim krivičnog postupka koji je vođen protiv Đilasovog ljubimca Čedomira Čupića, podsetiću vas da se više krivičnih postupaka vodi protiv prve direktore Agencije za borbu protiv korupcije, ne znam da li je uopšte potrebno da napomenem da se radi o kadru DS, kadru koji odgovara zbog zloupotreba službenog položaja koji su se odnosili na nezakonito trošenje dnevnica za službena putovanja, kao i zloupotrebe oko kupovine zgrade u kojoj je danas sedište Agencije za borbu protiv korupcije, gde je utvrđeno da je zgrada kupljena po mnogo višoj ceni od realne, kao i da je zgrada kupljena sa nameštajem, a kada je trebalo da se preuzme, tog nameštaja u zgradi više nije bilo, zbog čega su iz budžetske rezerve ponovo izdvojena sredstava za novi nameštaj, pošto je onaj koji je kupljen sa zgradom, jednostavno ispario, kao što su isparile mnoge stvari tokom vladavine prethodnog režima.

Srećom po državu Srbiju, pobeda koalicije okupljene oko SNS i promena vlasti 2012. godine, dovela je do korenitih promena u odnosu države, kako prema prevenciji, tako i prema borbi protiv korupcije, koji su danas postali jedan od prioriteta svih republičkih vlada od 2012. godine do danas. Odgovornom politikom i doslednom borbom protiv svih oblika korupcije uspeli smo u velikoj meri da povratimo poverenje građana u državne organe, pre svega u pravosudni sistem koji je zbog brojnih zloupotreba ozbiljno bio poljuljan do 2012. godine. Posle ovih nepunih sedam godina kako se sprovode reforme, moramo priznati da se država nalazi na dobrom putu u borbi protiv korupcije, a ono što je najvažnije, da u toj borbi učestvuju sve državne institucije bez izuzetka.

Shodno tome, tokom poslednjih nekoliko godina povećan je broj osuđujućih presuda kada je reč o krivičnim delim sa koruptivnim elementom, pa, tako samo u poslednjih godinu dana imamo više od 400 osuđujućih presuda kojima je izrečena kazna zatvora, a Tužilaštvo je postupalo po više od 10 hiljada krivičnih prijava. Ozbiljnost i posvećenost u borbi protiv korupcije govori činjenica da je više od tri godine trajala javna rasprava i rad radne grupe za donošenje novog Zakona o sprečavanju korupcije koji smo u ovom domu usvojili pre dva meseca.

Novim zakonom o sprečavanju korupcije proširena je nadležnost Agencije za borbu protiv korupcije, njime je pojačana njena nezavisnost i finansijska samostalnost, pojačana je zaštita javnog interesa, smanjeni rizici od mogućnosti nastanka raznih oblika korupcije i povećana odgovornost organa javne vlasti i javnih funkcionera.

Ovaj zakon počeće da se primenjuje od 1. septembra sledeće godine. Ne samo da su novim zakonom stvoreni uslovi za kvalitetniji i efikasniji rad Agencije, već je to učinjeno i konkretnim potezima Vlade i Skupštine, preduzetim od kraja prošle godine, a koji se odnose, pre svega, na uvećanje budžetskih sredstava namenjenih za rad Agencije, kao i značajno povećanje broja zaposlenih, tako da će biti izuzetno zanimljivo kada ovogodišnje rezultate rada sledeće godine uporedimo sa rezultatima koji će biti ostvareni posle povećanja budžeta i posle povećanja broja zaposlenih i vidimo da li je došlo do povećanja u efikasnosti rada Agencije, u šta stvarno ne sumnjam da će biti tako.

Naravno, da za potpun učinak u prevenciji i borbi protiv korupcije nisu dovoljne samo aktivnosti Agencije, već je neophodno da svi državni organi pruže maksimalni doprinos. Tako je neophodno da sve aktivnosti Agencije u potpunosti prate i pomažu, pre svega, policija, sudovi, tužilaštvo, poreska uprava, Uprava za sprečavanje pranja novca i brojni drugi državni organi. Tek tada, kada sagledamo rezultate ovih organa, možemo stvoriti potpuniju sliku o rezultatima borbe protiv korupcije.

Moram da spomenem i činjenicu da su rad Agencije u prethodnom periodu pojedini mediji često znali da banalizuju i da prikazujući pojedine aktivnosti Agencije, stvaraju lažnu sliku o potpunoj korumpiranosti najvećeg dela javnih funkcionera, što naravno ne odgovara istini. Istina je da su tokom vladavine bivšeg režima brojni funkcioneri koristili javne funkcije u svrhu ličnog bogaćenja i stvaranja monopola za svoj biznis. Ali, sve ove promene, kako zakonske, tako i organizacione, doprinele su da se takvi slučajevi više ne ponavljaju.

Donošenjem novih zakona i uvođenjem novog principa rada, upravo mi se borimo da se Srbiji više nikad ne ponovi neko poput Dragana Đilasa, čoveka koji je tokom mandata provedenih na nekoliko javnih funkcija, brojnim zloupotrebama stekao imovinu koja se meri stotinama miliona evra. Upravo, mi se borimo da u Srbiji nikada više ne bude pravilo da svaka javna investicija mora da preraste u aferu i da bude sinonim za lopovluk i pljačku. Upravo, mi se borimo da više niko u Srbiji poput Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, samo zato što poseduju stotine i desetine miliona evra, zarađene na nezakonit način imaju mogućnost da kupuju političke partije, cele poslaničke grupe, pojedine poslanike i odbornike. Upravo, mi se borimo da više nikada niko kao što je Boško Obradović ne može da pere pare koje za potrebe kampanje dobio iz republičkog budžeta tako što će nekoj privatnoj zanatskoj radnji uplatiti iznos od pola miliona za fiktivne, tj. nepostojeće elektro radove. Upravo, mi se borimo da na čelo Vlade Vojvodine nikada više ne dođe čovek poput Bojana Pajtića, idejnog tvorca afere „Kamenica 2“, Razvojna banka Vojvodine, Fonda za kapitalna ulaganja i još mnogo raznih pljački pokrajinskog budžeta, kao i da na čelo bilo koje opštine više nikada ne dođe neko poput Radoslava Milojičića Kene, koji je za budžet opštine Smederavska Palanka, bio ravan kataklizmi.

Ono što ovaj izveštaj o kom raspravljamo nedvosmisleno pokazuje jeste da Srbija ima jedan uređen okvir za borbu protiv korupcije i da se borbi protiv korupcije pristupa sistematski. On jasno pokazuje da u aktuelnoj borbi protiv korupcije nema zaštićenih, što je bio slučaj u nekim prethodnim vremenima. Postupci koje Agencija vodi protiv svih funkcionera, bez obzira da li pripadaju vlasti ili opoziciji, bez obzira da li su funkcioneri na lokalnom ili republičkom nivou, jasno pokazuju da u ovoj borbi definitivno nema onih koji su zaštićeni partijskom knjižicom, društvenim statusom, bogatstvom, funkcijom koju obavljaju.

Ono što je iz izveštaja vidljivo, jesu i odlični rezultati Agencije na polju međunarodne saradnje, što je dovelo do toga da direktor Agencije, gospodin Sikimić, bude izabran za jednog od dva potpredsednika mreže institucija za prevenciju korupcije, koju čine antikorupcijske institucije 18 zemalja.

Ovaj uspeh je očigledno priznanje kako gospodinu Sikimiću i Agenciji, tako i državi Srbiji za pokazane rezultate u borbi protiv korupcije.

Na kraju bih ovo svoje obraćanje završio jednom preporukom. Pošto se u izveštaju o radu, u 2018. godini, nalazi odeljak sa karakterističnim primerima iz prakse, a znam da mnogo kolega, koji su zbog nejasnih propisa ili nedovoljno informisanja, grešili prilikom prijave imovinskog stanja, da u nekom skorijem vremenu objavite izdanje u kom bi bile obuhvaćene sve najčešće greške i propusti funkcionera prilikom prijave imovinskog stanja ili prijave promene tog imovinskog stanja kako bismo s jedne strane te greške i propuste sveli na najmanji mogući nivo, a sa druge strane Agenciji uštedeli vreme potrebno za sprovođenje postupka kod takvih banalnih propusta i grešaka, koje mogu biti izbegnute boljom edukacijom. Hvala.