Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Uvaženi, gospodine Sikimiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, u Srbiji se zaista svakoga dana beleže sve bolji i bolji rezultati kada je reč o borbi protiv korupcije. U prethodnih godinu dana, ugroženo je i procesuirano više od 500 lica koji su bili optuženi za krivična dela korupcije i kriminala.
U toj borbi nisu bili pošteđeni ni visoki državni funkcioneri, pomoćnici ministara iz prethodnog perioda, predsednici opština, direktori javnih preduzeća.
U Srbiji više nikoga neće štiti partijska knjižica, niti materijalni položaj koji neko zauzima u društvu. I, po tome se mi kao SNS, zaista razlikujemo od prethodnika koji su vladali ovom Srbijom i od Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Tadića i od Obradovića.
Pokazali smo na delu, zaista i tome služi ovaj Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije kako se zaista bespoštedno vodi borba protiv korupcije u našem društvu. Slučajevi u Požegi, Leskovcu, Nišu i Beogradu od ove godine idu tome u prilog, kao i stari slučajevi iz perioda kada je DS žalila i palila nad Srbijom, mislim na sudsku presudu koja je nedavno bila u vezi kažnjavanja pomoćnika ministra Olivera Dulića za zloupotrebu službenog položaja kada je bio na čelu ministarstva za zaštitu životne sredina.
U vašim preporukama koje ste dali na strani 15 Izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije stoje stvari koje smo mi kao Narodna skupština već uradili. Usvojili smo Zakon o sprečavanju korupcije, zaista smo i kao članovi Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radili na tome da se pojačaju kapaciteti vaše Agencije, svake godine imamo preporuke koje dolaze sa vaše strane kada je reč o povećanju broja zaposlenih, jačamo kapacitete i ka opremi, kadrovima, vidim da ste zaista i vi nastavili da organizujete veliki broj treninga, edukacija, da imate dobru međunarodnu saradnju i to je nešto na čemu moramo nastaviti i u narednom periodu.
Jako nam je važna ta međuinstitucionalna saradnja i dobra saradnja između Narodne skupštine i vaše Agencije, ali i između svih institucija u lancu borbe protiv korupcije, pre svega mislim na policiju, tužilaštvo, pravosuđe, sudove koji procesuiraju onu visoku korupciju, ali i na nižu korupciju koja se javlja za dela koja ne prelaze više od 200 miliona dinara.
Podsetiću vas, mi kao narodni poslanici iz redova SNS i koalicije, zaista smo u prethodnom periodu dosta radili, kada je reč o regulisanju i toj nekoj vrsti zakonodavnog okvira koji nam je nedostajao. Pored zakona o sprečavanju korupcije, mi smo usvojili i Zakon o zaštiti od uzbunjivača, izmenili smo i dopunili Zakon o javnim nabavkama, usvojili smo Zakon o lobiranju. Mnoge zemlje članice Saveta Evrope nemaju Zakon o lobiranju, a jedna Srbija koja hrabrim koracima ide napred, koja želi da se modernizuje, ima jedan tako važan zakon.
Takođe, želim sve građane ali i sve narodne poslanike ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije da podsetim da je od 1. marta prošle godine, 2018. godine, počela primena Zakona o organizaciji i nadležnosti organa u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma i da, kako vidimo po izveštajima Ministarstva pravde, zaista beležimo sjajne rezultate kao država.
Izveštaj je dobra prilika i da se prisetimo kako je to bilo ranije, kada govorimo o jednoj ovako jako značajnoj temi, temi korupcije u srpskom društvu, kako je to bilo, kako se zloupotrebljavao službeni položaj, kako se to isisavao novac iz budžeta za reklame, za oglašavanje, kako smo imali propale projekte širom Beograda, Srbije, propale projekte DS, Dragana Đilasa, na svakom koraku.
Hajka koju sada imamo u medijima svakoga dana, ali i na ulicama Beograda, hajka na ministra Stefanovića i na rad Ministarstva unutrašnjih poslova, sprovodi se danima, upravo zato što se ministar Stefanović usudio da udari na to osinje jezgro. Svima nam je do sada jasno da se predsednik Aleksandar Vučić i potpredsednik Vlade, dr Nebojša Stefanović, zaista ne napadaju zato što čine nešto loše za Srbiju, već da se neko iz opozicije uporno trudi da zaustavi naš napredak i želi da zaustavi dalji rast i razvoj moderne i napredne Srbije.
Svima nam je do sada jasno da Dragan Đilas zaista nema ni obraza, ni dostojanstva, ni morala i da je najbolji primer dala moja koleginica Milena Turk u današnjem izlaganju, da je zaista to primer i u svetskoj istoriji, u svetskim okvirima, kako se jedan čovek u politici na jedan brz i lak način može obogatiti kada je bio na vlasti, jer tada nije vladala nikakva kontrola. Čiste izmišljotine su one priče koje priča svakoga dana u medijima, da se obogatio u Češkoj, valjda na nekakvoj, gospodine Orliću, prodaji žvaka ili čega već. Bogatio se tako zato što je prelazio sa funkcije na funkciju.
Mi možemo preklopiti sve njegove firme u kojima je Dragan Đilas bio vlasnik ili imao vlasnički udeo sa njegovom političkom biografijom od 2003. godine naovamo i tako možemo videti kako je rastao neto dobit njegovih firmi od kada je on na vlasti i od kada je on menjao političke funkcije.
Ja ću vam sada izneti podatke na koje je ukazivao Savet za borbu protiv korupcije, koje je bilo savetodavno telo Vlade Mirka Cvetkovića, 2011. godine, na čijem čelu je bila pokojna Verica Barać. "Multikom grupa" je osnovana 2004. godine i "Multikom" i "Dajrekt medija", od vodećih Đilasovih firmi, pored "Emoušona" i "Big printa" koje je Đilas imao ili i dalje ima u svom posedu, beležile su zaista rast neto dobitka iz godine u godinu. Tako je "Dajrekt medija" prema podacima APR u 2008. godini ostvarila neto dobitak od 558 miliona 628 hiljada dinara, dok je u prethodnoj godini, 2007, taj prihod bio manji za gotovo 200 miliona.
Iz biografije Dragana Đilasa možemo videti da je on 2007. godine obavljao različite funkcije. Počeo je najpre 2004. godine u kancelariji predsednika Borisa Tadića, da bi nakon toga bio ministar bez portfelja, zadužen za Nacionalni investicioni plan, nakon toga je postao i gradonačelnik Beograda i na toj funkciji je bio od avgusta meseca 2008. godine pa sve do 2013. godine.
Slično se dešava i sa njegovom drugom firmom, reč je o "Multikom grupi", koja je zajedno sa povezanim preduzećima 2008. godine ostvarila neto dobitak od čak 498 miliona 432 hiljade dinara. U 2009. godini taj dobitak je rastao i on je iznosio 563 miliona 130 hiljada dinara, dok je u 2010. godini neto dobitak iznosio 790 miliona 216 hiljada dinara.
Zanimljivi su zaista i podaci koje smo dobili od Trezora Narodne banke Srbije, a na koje je ukazivao Savet za borbu protiv korupcije još 2011. godine, kada je utvrdio da štamparija "Big print" koja je članica "Multikom grupe" ostvaruje direktnu poslovnu saradnju sa državnim institucijama, među kojima su one koje se najviše finansiraju iz budžeta grada Beograda, čiji je gradonačelnik upravo Dragan Đilas. Ta firma je pružala usluge Skupštini grada Beograda, gradskoj opštini Novi Beograd, većini beogradskih pozorišta, Turističkoj organizaciji grada Beograda, Biblioteci, Kulturnom centru, Domu omladine i svim onim institucijama čiji je osnivač grad Beograd, dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik.
Takođe, Verica Barać, ukazuje u svom izveštaju na jedan fenomen, da je Dragan Đilas preko svojih agencija kontrolisao zakup najvećeg dela reklamnog prostora na nacionalnim i regionalnim televizijama u Srbiji. Kako bi proverio ove informacije, Savet je tražio 27. septembra 2010. godine od RTS pristup informacijama od javnog značaja. Te informacije Savet nije dobio. Tijanić je, prosto, doneo odluku da traženu dokumentaciju ne dostavi, da je bolje da kao direktor tadašnjeg RTS plati novčanu kaznu za nepoštovanje zakona i da informaciju od javnog značaja ne dostavi.
Deo zahteva RTS-u upućen je i radi provere koju je Savetu dostavilo i Udruženje „Ujedinjeni televizijski eksperti“. U tim zahtevima je zaista Udruženje „Ujedinjeni televizijski eksperti“ zaista iznelo navode o ozbiljnim zloupotrebama službenog položaja, korupciji, sukobima interesa, kadrovskim manipulacijama, finansijskim malverzacijama, kršenja Zakona o radu, javnim nabavkama.
Zbog tog ćutanja u RTS, rad Saveta je bio pod blokadom i Verica Barać je zaista trpela ogromne pritiske i nije mogla da dođe do tačnih informacija i do ugovora na koji način posluje RTS za vreme dok je Tijanić vodio ovu kuću.
Takođe, RTS poverava poslove nezavisnim produkcijama u netransparentnoj proceduri, što izaziva sumnju da pojedine interesne grupe ostvaruju finansijsku korist, čija se vrednost meri desetinama miliona evra. Jednom godišnje se formalno raspisuju konkursi za izbor programa nezavisnih radio i televizijskih produkcija, ali rezultati ovih konkursa se ne saopštavaju javnosti. Toliko o transparentnosti finansiranja RTS, Javnog servisa, koji plaćaju građani Republike Srbije i koji se finansira iz budžeta Republike Srbije.
Ja bih sada želela da na jedan slikovit način, kroz dva primera, objasnim i manir i karakter tadašnje vlasti Borisa Tadića, Dragana Đilasa, ali i čelnih ljudi u RTS-u. NIRA film i „Television consalting“, serijal „Vreme je za bebe“, ta firma je istovremeno i suvlasnik multigrupe, zajedno su sa Draganom Đilasom pokrenuli serijal „Vreme je za bebe“, iako je više meseci pre potpisivanja ugovora između RTS i ove firme NIRA film i „Television consalting“, postojao identičan serijal sa identičnim sadržajem koji je pripremala ekipa RTS-a po nalogu direktora TV Beograd, Nikole Mirkova. Međutim, pre nego što je snimanje počelo, generalni direktor RTS, Aleksandar Tijanić, zaključio je ugovor sa privatnom produkcijom.
Isto je bilo i sa serijalom „Četrdeset osam sati svadba“. Imali smo situaciju da je firma „Emoušn prodakšn“ dobila da snima ovaj film i da je sklopljen prvo Aneks ugovora, 19. juna 2006. godine, između firme „Emoušn prodakšn“, tada u vlasništvu Dragana Đilasa, i RTS, kojim se predviđa da RTS za prava i emitovanje 104 epizode ovog serijala emisije „Četrdeset osam sati svadba“ isplati „Emoušnu“ čak 12.948 evra po jednoj epizodi.
Znači, RTS je plaćao 13.000 evra, znači skoro 13.000 evra, za jednu epizodu serijala „Četrdeset osam sati svadba“. Što je još gore, 29. juna 2007. godine zaključen je i Aneks o produženju važenja ovog Ugovora za još 104 epizode.
Takođe, suvlasnik te produkcije do nedavno je bila i „Multikom grupa“ Dragana Đilasa. Kako se navodi u Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, Đilas je u ovoj firmi imao 49% udela. Prema navodima ovih nezavisnih eksperata televizijskih, RTS serijski igrani program nezavisnim produkcijama plaća još i više, od 80 do čak 130 hiljada evra po epizodi, navodi se u izveštaju Verice Barać.
Mi danas raspravljamo treći dan o izveštajima nezavisnih regulatornih tela. To prate mnogi mediji, mnogi vredni novinari koji zaista svakodnevno informišu građane Republike Srbije objektivno, istinito i tačno. I u ovoj sali danas imamo i kamermane, u sali pored nas imamo režiju koja emituje ovaj naš današnji program. Zaista sam ubeđena da tu ima dosta vrednih, sposobnih, kreativnih novinara, ljudi koji rade u medijima, kamermana, snimatelja, ljudi koji se bave o tonu, slici, rasveti i zaista sam sigurna i ubeđena da i oni imaju šanse, da i oni imaju prava da kreiraju sadržaje, ali prosto tu šansu nisu imali za vreme Dragana Đilasa, jer je njegov manir vlasti bilo apsolutno i lično bogaćenje. Taj za istinu, objektivno, istinito novinarstvo apsolutno nije mario.
Takođe, mi smo danas ovde imali prilike da od predstavnika SRS često čujemo imovinska karta političara, koliko to novca je imao Dragan Đilas. Kao što sam već rekla, Dragan Đilas svoj novac nije zaradio prodajući žvake ili televizijska prava za određene emisije u Češkoj.
Pre svega, želim da vas podsetim na imovinsku kartu koju je on prijavio na početku vladavine, kada je bio Koštuničin ministar. Tada je prijavio sledeću imovinu: ženinu kuću na Dedinju, polovni auto marke „Sab“ i ušteđevinu od oko 70.000 evra. Danas, prema njegovom priznanju, ima imovinu vrednu 25 miliona evra, i to isključivo u nekretninama, nismo zalazili u drugu imovinu.
Da su ti podaci zaista tačni i da sve ovo što su danas iznosili i gospodin Martinović i gospodin Orlić, a o tome je pisao i portal KRIK koji je govorio o toj radnoj biografiji Dragana Đilasa, ukazivao je više puta. Portal KRIK je sabrao celokupnu imovinu Dragana Đilasa. Ta celokupna imovina, prema portalu KRIK iznosi 1.649 metara kvadratnih, odnosno 24 miliona 375 hiljada 347 evra. To je imovina Dragana Đilasa kada je sišao sa vlasti i kada je odlučio da bojkotuje izbore, da pravi ove cirkuse koje pravi u javnom prostoru.
Završila sam političke nauke i studirala sam sa brojnim novinarima, sa ljudima koji se danas zaista bave politikom i istraživačkim novinarstvom na jedan ozbiljan i kvalitetan način. Tada su nas na fakultetu učili da je moć sklona korupciji i da apsolutna moć korumpira i kvari apsolutno. Isto tako srpski jezik je bogat jednom starom narodnom izrekom, jednom starom narodnom poslovicom koja kaže – daj čoveku vlast, pa da vidiš kako je. Znači, daj čoveku moć, daj čoveku vlast, pa će proći neko izvesno vreme i ti ćeš moći da utvrdiš kakav je on zaista u stvari. Zato što moć oslobađa, moć pokazuje kakav je čovek u stvari. Mi smo imali prilike da vidimo kakvi su to ljudi dok su bili na vlasti i Dragan Đilas, i Vuk Jeremić, i Boris Tadić, a i ljudi jako bliski njemu.
Nakon svih ovih podataka i najava koje sam vam rekla, želela bih da kažem da sve ovo što se dešava na javnoj sceni i sve ovo što se dešava u medijima plod je, inicijalnu kapislu za to zapalio je ministar Nebojša Stefanović kada je pokrenuo jednu jako dalekosežnu istragu i koordiniranu akciju između policije i tužilaštva oko ispitivanja malverzacija, oko prodaje i preprodaje reklamnog prostora, isisavanja novca i finansija iz javnog servisa, kakav je RTS.
Lično je taj Dragan Đilas, glavom i bradom, doneo rijaliti u Srbiju. U Pionirskom gradu, u mestu nadomak Beograda, u Košutnjaku, na mestu koje je bilo namenjeno za prostor za igru, rekreativni sport, zabavu dece Beograda, on je napravio skalameriju, doveo prvi rijaliti u Beograd. Reč je o rijaliti programu „Veliki brat“ i na taj način zagadio javni prostor, a danas nam on priča o reakcijama REM, danas nam on priča o rijaliti programima i komentariše programe u Srbiji.
Zaista, ja sam se detaljno pripremala za ovo današnje izlaganje. Pročitala sam dosta materijala. Jedna od informacija do koje sam došla je i situacija kako se RRA, znači reč je o Republičkoj radiodifuznoj agenciji, koja je preteča REM, kako se RRA ponašala te 2011. godine i da li su članovi RRA radili svoj posao ili ne.
Tek 2011. godine počinje da reaguje RRA, kada podnosi prekršajne prijave protiv medija u Srbiji, uključujući i RTS zbog kršenja Zakona o oglašavanju. U 2010. godini najveći prekršaj u radu RTS koji je RRA utvrdila odnosio se na zaštitu srpskog jezika u programu, jer se često dešavalo, kako RRA naglašava, da natpisi budu na latiničnom pismu, ali se tvrdi da RTS ispunjava sve nadzirane programske obaveze. Znači, jedina prekršajna prijava koja je bila protiv RTS i programa tada na javnom servisu i kod ostalih emitera je bila zašto se natpisi ne pišu na ćirilici, nego na latinici. Toliko o radu RRA.
Takođe, imamo situaciju da su u vreme Vuka Jeremića, Dragana Đilasa državne institucije zaista velika finansijska sredstva izvajale za reklame. Moj kolega Vlada Orlić je juče izneo podatak da je čak 2,5 miliona plaćeno za reklamiranje Đilasa i tzv. uspeha njihove vlasti. Ja dolazim iz Beograda i zaista taj uspeh nisam sve ovo vreme mogla da vidim. Mogla sam da vidim samo propale projekti koji su ostali iza nekadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, od „Pazl grada“, makete Terazija, podzemnih kontejnera, najskupljeg mosta u istoriji, najskupljeg mosta u svetu, mosta na Adi, koji ni dan danas nije završen, nego ga mi završavamo kao SNS.
Na kraju, želela bih da završim, ta kvazi elita je pokrala milion i milione evra. Ja dolazim iz radničke Rakovice, više od 600 hiljada građana je ostalo bez posla. Radnici koji su vredno radili, koji su izgarali, koji su stvarala te fabrike su tokom noći postali gubitnici, izbačeni na ulice, bez plate, bez novca da finansiraju svoju porodicu, budućnost svoje dece.
Šta je radila ta kvazi elita u međuvremenu i zašto oni zapravo ponovo žele da se dograbe fotelja, zašto ponovo žele da dograbe vlasti i zašto svakoga dana na najrazličitije načine vređaju svoj narod, nazivajući ih pogrdnim imenima da smo kao narod, glupi, ružni, krezubi. To je ono što je karakter vlasti lidera i sadašnjih lidera opozicije koji.. Zašto im je narod kriv? Pa, narod im je kriv zato što se usudio da im uskrati poverenje i zato što se srpski narod i svi građani Republike Srbije zato što su se usudili da im otkažu poverenje i da im uskrate glasanje na svim izborima od 2012. godine na ovamo. Nećete više potcenjivati narod u ovoj zemlji. Nećete ih nazivati pogrdnim i pežorativnim imenima. Mi smo narod koji se diže i mi smo narod koji zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću ponovo dobijamo ponos koji nam je u prethodnim decenijama, prethodnim vekovima, možda nekada i bio poljuljan. Mi smo narod koji zaista veruje u budućnosti i koji će zaista svakog dana sa odgovornom politikom predvođenom predsednikom Aleksandrom Vučićem i SNS zaista zalagati da Srbija ide napred i da bude deo modernog sveta. Zahvaljujem.