Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, pravo na repliku.
Izvolite, kolega Jojiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovi problemi u kojima se nalazi Srbija vezani su usko za funkcionisanje pravosudnog sistema u ovoj državi. Još uvek nije okončano pitanje reforme pravosuđa.

Kako je moguće da tužilac za organizovani kriminal obećava da će biti u toku godine prvostepene presude za ove pljačkaške privatizacije, a do današnjeg dana da nema ništa? Kako je moguće, juče je objavljeno u dnevnom listu „Dnevnik“, da je samo u jednom predmetu, zbog pritvora u trajanju od 10 meseci, platila država iz budžeta 112 miliona dinara?

Ljudi, pa to nije više moguće tolerisati. Vi znate kakav je izbor sudija i tužilaca izvršen 2009. godine kada je Nata Mesarević postavila koga je ona htela, a nije imala pravo da učestvuje na suđenju povodom ubistva Zorana Đinđića.

Kada je u pitanju ovo, gospodine Rističeviću, što ste vi govorili o poljoprivredi, SRS na tome zaista čini što činiti može i mi se zalažemo za bolji položaj poljoprivrednih proizvođača, ali istovremeno vam predlažem da koaliciona vlast donese zakon ili izmene i dopune Zakona o državnom poljoprivrednom zemljištu i da po 10 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta da svakom mladom čoveku, koji želi da ostane u Srbiji, na 10 godina besplatno. Na taj način ćemo zadržati mlade i imaćemo prilike da na selu imamo više poljoprivrednih proizvođača. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Jojiću.
Nastavljamo po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Nikola Jolović.
Izvolite, kolega Joloviću.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, osnovni cilj Predloga zakona o trgovini je da obezbedi stabilno i snabdeveno tržište kako bi se obezbedila što efikasnija tržišna privreda. U sistemu propisa koji uređuju promet robe i usluga Zakon o trgovini ima centralno mesto, jer uređuje celokupni promet, što će reći i nabavku i prodaju i ponašanje učesnika u tom prometu.

Ono što je važno jeste da će Zakon o trgovini omogućiti smanjenje nivoa sive ekonomije i modernizaciju kompletnog trgovinskog sektora. Donošenje ovog novog zakona o trgovini, kojim se uređuje delatnost trgovine, predstavlja kontinuitet i nadogradnju važećeg zakona. Činjenica je da kupovina robe i usluga putem interneta raste iz godine u godinu, tako da, imajući u vidu rastući značaj tog oblika kupovine, novi zakon definiše nekoliko oblika trgovine. Novi zakon definiše i obaveze trgovca, koji obavlja elektronsku trgovinu, kao sticanje podataka o trgovcima i robi koji prodaju.

Nema preciznih podataka o broju subjekata koji se bave elektronskom trgovinom, jer ne postoje odgovarajući registri, a pored toga mnogi ne registrovani subjekti obavljaju svoje poslovne aktivnosti preko društvenih mreža. U Agenciji za privredne registre registrovano je oko 400 privrednih društava za obavljanje trgovine putem interneta, ali ovi podaci nisu precizni. Značajan broj lica obavlja ne registrovano delatnost trgovine, jer je tako teško izvršiti nadzor nad njima. Ovim zakonom će se to svakako i promeniti.

Trgovina predstavlja segment privrede u kome je sve veća konkurentska borba i mnogo je teže prodati robu, nego je proizvesti. Jednostavniji i transparentniji uslovi poslovanja, koji se definišu ovim novim zakonom, dovešće do stvaranja novih privrednih lanaca. Propisi kojima se uređuje tržište treba da budu takvi da omogućavaju lak pristup tržištu i jednake uslove poslovanja za sve, a to će se upravo omogućiti ovim novim zakonom o trgovini.

U skladu sa svime, pozivam vas da u danu za glasanje damo podršku zakonima, koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Joloviću.
Reč ima narodni poslanik Nenad Mitrović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, sa saradnicima, danas imamo na dnevnom redu set zakona o trgovini, a ja ću posvetiti pažnju Predlogu zakona o trgovini. U trgovini je zaposleno oko 19% od ukupnog broja zaposlenih. Udeo trgovine u BDP-u kreće se oko 10%. U 2017. godini trgovinu na veliko i malo u Srbiji obavljalo je oko 33 hiljade privrednih društava, što čini oko 33% od ukupnog broja registrovanih privrednih društava.

Osnovni cilj ovog zakona je da obezbedi stabilno i snabdeveno tržište uz što manje mešanja države u trgovinu, kako bi se obezbedila što efikasnija tržišna privreda. Ograničenje trgovine, koje je nužno za uspostavljanje i održavanje stabilnosti i snabdevenosti tržišta, određuje se izuzetno i samo po propisanim uslovima i mora biti ukinuto, čim se utvrdi razlog zbog kojeg je preduzeta mera ograničenja uvedena.

U sistemu propisa koji uređuju promet robe i usluga Zakon o trgovini ima centralno mesto, jer uređuje celokupan promet i ponašanje učesnika u tom prometu, odnosno promet roba i usluga na opšti način.

Razvoj trgovinskog, a posebno maloprodajnog sektora privrede ima direktan i indirektan efekat na ostale ekonomske sektore i njihove učesnike. Modernizacija i rast maloprodajnog sektora direktno se preliva i na razvoj svih ostalih sektora privrede. U zvaničnim dokumentima EU ističe se da maloprodaja predstavlja ključnu vezu između proizvođača i finalnih potrošača, ali i da takođe ima glavni uticaj na okruženje, obezbeđujući direktne veze između razvoja ruralnih i urbanih područja.

Delatnost trgovine bila je regulisana Zakonom o trgovini iz 2010. i 2013. godine kojim su uređeni uslovi za obavljanje ove delatnosti. Primena je pokazala da određene odredbe treba preispitati, pa je 2016. godine Ministarstvo trgovine i turizma formiralo radu grupu za izradu analize propisa iz delokruga rada Ministarstva, a naročito propise koji uređuju funkcionisanje tržišta. Posle analize koju je uradila radna grupa došlo se do zaključka da se treba pristupiti izradi novog zakona, jer je bilo potrebno uraditi izmene velikog broja članova postojećeg zakona.

Ono što hoću posebno da istaknem kod ovog Predloga zakona o trgovini je to što ovaj predlog zakona posebno definiše prodajne podsticaje. U važećem zakonu prodajni podsticaji su bili uopšteno definisani, ali je to u primeni izazvalo niz nejasnoća.

Novim zakonom se uređuje trgovina i bliže su propisani uslovi i način nuđenja robe i usluga sa naročitim podsticajima i oglašavanje prodaje robe sa prodajnim podsticajem.

Predlogom zakona propisani su nadzor i stvarna nadležnost na sprovođenje zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona. U pogledu stvarne nadležnosti za vršenje inspekcijskog nadzora ovaj zakon zadržava ranije zakonodavno rešenje da se poveravaju poslovi inspekcijskog nadzora jedinicama lokalne samouprave.

Na ovaj način se vrši decentralizacija dela poslova inspekcijskog nadzora koji su u tesnoj vezi sa komunalnim redom, ulična trgovina, tezge i sl. kao i poslovi lokalne samouprave. Sa druge strane zadržava se jedinstveno organizaciono rešenje tržišne inspekcije u delu poslova inspekcijskog nadzora nad prometom robe i usluga koji je od suštinskog značaja za jedinstvo i celovitost tržišta Republike Srbije, kao jednak i pravni položaj subjekta na njemu.

Predlogom zakona uređene su mere koje izriče tržišna inspekcija u skladu svojih ovlašćenja, a to su: preventivne mere, otklanjanje utvrđene nezakonitosti, privremena zabrana trgovine robom i uslugama, privremeno zatvaranje prodajnog objekta, privremena zabrana trgovine ličnim nuđenjem, privremena zabrana obavljanja daljinske trgovine i oduzimanje robe.

Predloženi zakon je dobro zakonsko rešenje koje na celovit način reguliše oblast trgovine i zato pozivam kolege poslanike da u danu za glasanje podrže Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Mitroviću.

Reč ima narodna poslanica Snežana R. Petrović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, sva tri Predloga zakona o kojima danas govorimo u Skupštini imaju svoju težinu i značaj i njihovo donošenje, kao i primena u praksi što je još važnije, omogućiće jedinstveno tržište, pun pravni položaj privrednih subjekata i sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti.

Obezbediti stabilno i snabdeveno tržište uz što manje mešanje države u trgovinu kako bi se obezbedila efikasnija tržišna privreda je osnovni cilj Zakona o trgovini. Razvoj trgovinskog, a posebno maloprodajnog sektora privrede ima direktan i indirektan efekat na ostale ekonomske sektore i njihove učesnike. Modernizacija i rast maloprodajnog sektora direktno utiče i na razvoj svih ostalih sektora privrede i predstavlja ključnu vezu između proizvođača i krajnjih potrošača, a takođe obezbeđuje direktne veze između razvoja ruralnih i urbanih područja.

Zakonom o trgovini sprovedene su značajne izmene u pogledu opštih uslova za obavljanje trgovine na unutrašnjem tržištu. Sprovedena je reforma inspekcijskog nadzora koji vrši tržišna inspekcija novim organizacionim i zakonskim rešenjima u cilju izgradnje savremenog i efikasnog sistema kontrole, poštovanja propisanih uslova u prometu robe i usluga, koji istovremeno obezbeđuju pravnu sigurnost subjekata u prometu.

Dugogodišnja primena zakona uslovila je potrebu preispitivanja određenih odredbi donošenjem osavremenjenih propisa. Shodno tome, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je 2016. godine formiralo radnu grupu za izradu analize propisa iz delokruga rada ministarstva, a naročito propisa koji uređuju funkcionisanje tržišta.

Nakon izvršene analize zakona, radna grupa je konstatovala da je neophodna izmena određenog broja članova zakona kako bi se obezbedila njegova efikasnija primena i nesmetano funkcionisanje tržišta. Navedeno ukazuje na sistemski i odgovoran pristup nadležnih u ministarstvu da se prate savremeni trendovi i zahtevi tržišta i odgovori novim vidovima i oblicima trgovine, kao što je elektronska trgovina, odnosno trgovina internetom.

Savremeni transakcioni tokovi pokazuju da elektronska trgovina, odnosno prodaja proizvoda i plaćanja roba i usluga putem interneta sve više uzima maha i da ekonomska razvijenost zemlje nije nužni uslov za rast i razvijenost ovog tržišta. Geografski potencijal ovog tržišta je neograničen pa se trgovci sve više odlučuju na otvaranje svojih internet prodavnica kako bih na taj način plasirali robu i usluge ne samo u svojoj zemlji, već u celom svetu.

Statistika kaže da preko 50% korisnika interneta nije kupovalo robu preko interneta i to ukazuje na veliki potencijal koji ovaj vid trgovine ima. Predviđanja su da će do 2030. godine više od 85% preduzeća globalno se baviti elektronskom trgovinom i da je neophodno da i Republika Srbija razvija ovu oblast kako bi iskoristila sve tehnološke potencijale za ekonomski prosperitet, jer elektronska trgovina ima više prednosti a to su da je dostupna 24 sata sedam dana u nedelji, 365 dana u godini i naravno na bilo kojoj lokaciji u svetu.

Zbog svega navedenog, a imajući u vidu da internet prodaja ima sve veće učešće u ukupnom maloprodajnom prometu, javila se potreba za njenim detaljnijim regulisanjem, što je i urađeno ovim Predlogom zakona.

Osvrnuću se sa nekoliko rečenica i na Zakon o robnim berzama iz razloga jer je uređeno robno berzansko tržište, indikator sigurnosti, konkurentnosti određene privrede, što utiče i na eliminisanje netržišnih rizika u poslovanju. Uspostavljanje savremene robne berze doprinosi izgradnji tržišno orijentisane privrede, a na prvom mestu sektora poljoprivrednih proizvoda.

Ovim zakonom se uspostavljaju potrebni pravni i institucionalni okviri za razvoj trgovine, terminskim ugovorima, što pruža osnov za uvođenje mehanizama kojima se eliminišu najveći rizici poslovanja u Republici Srbiji.

Donošenje ovog zakona je značajno i za javni sektor, a očekivali efekti uključuju efikasnije upravljanje robnim rezervama, kao i unapređenje politike razvoja poljoprivrede i agrobiznisa.

Imajući u vidu važnost svih predloženih zakona, u danu za glasanje, poslanici Srpske narodne partije podržaće predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem koleginice Petrović.
Kolega Radojeviću, vi ste u sistemu, po kom osnovu želite?
Ne možete sada govoriti kao ovlašćeni. Kada iscrpimo listu redosleda narodnih poslanika, onda možete iskoristiti svoje vreme. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Đorđeviću, sa saradnicima, svedoci smo ubrzanog razvoja elektronske trgovine u Srbiji, a samo prošle godine 1,8 miliona ljudi je kupovalo robu preko interneta, što je rast od 50% u odnosu na 2015. godinu.

Ovako velike promene u trgovini i prelazak na internet kao mesto kupoprodaje ukazuje na neophodnost regulisanja ove vrste trgovine i smatram da je pravo vreme za novi zakon o trgovini, kojim se reguliše elektronska trgovina i elektronsko poslovanje. Posebno se definišu sledeći oblici elektronske trgovine: prodaja preko elektronske prodavnice, e-prodavnice u kojoj trgovac nudi robu i usluge i prodaju robe i usluga preko elektronske platforme.

Preciziranje obaveza trgovaca koji obavljaju elektronsku trgovinu, kao i sticanje podataka o trgovcu i robi koja se prodaje je jedan od važnih razloga za donošenje ovog zakona. Nepreciznost obaveza koju su e-trgovci morali da ispune su stvarale probleme kojih nakon donošenja ovog zakona nadamo se neće biti.

Takođe, ostvariće se i važan cilj, smanjenje nivoa sive ekonomije zbog broja ne registrovanih subjekata koji vrše prodaju preko interneta. Takođe, uspostavljaju se i mogućnosti da tržišni inspektor može obaviti prikrivenu kupovinu robe "misteri šop", radi utvrđivanja činjenica za nelegalnu trgovinu i tako se stvara način da se sprečava siva ekonomija i nelojalna konkurencija.

Industrija e-trgovine poseduje sve uslove i osobine izuzetno privlačnog tržišta, veliko je, rastuće i profitabilno. U Srbiji je kao i za svako malo tržište karakteristično da globalne trendove u novim tehnologijama i novim metodama, kao što je elektro trgovina, prvo prihvataju potrošači. Zatim, najčešće za jednu do dve godine trendovi zažive i u lokalnoj trgovini.

Očigledno je da se ovi trendovi zaživeli kod naše trgovine, pa ovaj Predlog zakona sa jedne strane podsticaj za brži i sigurniji razvoj lokalnih e-trgovaca, a sa druge strane zaštite potrošača kod kojih je očigledna namera da sve više koriste e-trgovinu.

Međutim, smanjivanje iznosa transakcija pokazuju između ostalog i nedostatak poverenja u nove tehnologije i nove metode kupovine i plaćanja. U svetu će u naredne tri godine elektronska trgovina biti utrostručena, a po nekim predviđanjima, što donošenjem ovog zakona, da je dodatni značaj. Samo u Evropi iznos prodaje kod e-trgovine prelazi 600 miliona evra, a u Srbiji bilo četiri miliona evra transakcija preko interneta uz oko milion građana koji su koristili ovu vrstu trgovine. Uz ovaj zakon očekujem da domaća preduzeća budu ohrabrena, da koriste mogućnosti i svoju trgovinu prebace on-lajn.

Takođe, omogućiće se da se zna koje su e-prodavnice od poverenja, gde će ljudi moći slobodno i bez straha da trguju. Nažalost, danas je samo oko 1.500 trgovaca u Srbiji „onlajn“, a mogućnost za prelazak na elektronske platforme većeg broja trgovaca u Srbiji je nakon donošenja ovog zakona zaista velika.

Guvernerka Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković, je još 2017. godine, rekla na otvaranju konferencija - elektronska trgovina u Srbiji, siguran put za kupovinu na internetu, da je važno pružanje doprinosu u daljem razvoju elektronske trgovine u našoj zemlji, kako bi ona, kao u zemljama poput Kine, gde ona postaje inače star koncept, konačna postala deo svakodnevnog života.

U tom smislu je i odluka Narodne banke Srbije o uklanjanju jedne od najvećih preko prepreka, tzv. „inter čejndž fi“, kao osnovni generator visokih provizija za trgovce kod kartičnih plaćanja. Kao sledeća mera, uvedeno je instant plaćanje. Ciljeve korisnici usluga imaju veći izbor, bolje profilisane usluge i niže cene, trgovci pristup većem tržištu da banke postaju produktivnije uz niže troškove transakcija i veću operativnu osposobljenost, finansijske usluge da postanu inkluzivnije, a ljudi informisani pri donošenju finansijskih odluka.

Ovakav pristup Narodne banke Srbije, višestruko se isplatio prvo građanima, pa i privredi. Kako dolazim iz Leskovca, grada koji ima nagli razvoj posle 2012. godine, mogu da istaknem nekoliko trenda koji su u korelaciji sa predlogom ovog zakona. U poslednjih šest godina u Leskovcu je došlo do otvaranja 6.000 novih radnih mesta u stranim i domaćim firmama, posebno u firmama „Džinsi“, „Autostop“, „Falke“, „Jura“, a sada i „Aptiv“. Širili su se i kapaciteti domaćih firmi i tako dok smo pre 2012. godine imali vrlo nerazvijenu trgovinu gde uz dve lokalna, samo jedan trgovinski lanac koji posluje na teritoriji Srbije bio je prisutan Leskovcu, dok u poslednje vreme smo svedoci bukvalno buma trgovini u Leskovcu.

Pored „Rode“, i „Idea“, koja je izgradila novi trgovinski objekat ove godine u Leskovac su došli „Lidl“, „Maksi“, „Aman“, i izgrađen je „Kapital park“.

Leskovac je postao vrlo snabdeven grad i zbog konkurencije koja je nastala, cene su niže, a građani imaju velik izbor. Važan elemenat novog zakona unapređenje zaštite potrošača dolazi u pravo vreme, razvoj trgovine i veća trgovačka ponuda nameću potrebu za regulacijom termina, za obaveštavanje kupaca o sniženjima, popustima i slično.

Ovim zakonom se definišu osnovni oblici sniženja, akcijska ponuda, sezonsko sniženje i rasprodaja i svaka od njih ima posebna pravila, a sve u cilju da se onemogući nepoštena praksa dovođenje kupaca u zabludu o popustima i sniženjima, jer su korišćeni različiti termini.

Na kraju, politika SNS, Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, kao politika zaštite građana i unapređenju uslova života i poslovanja, potvrđena je i ovim zakonom ministre uz potvrdu u vidu velike podrške koju ova politika ima kod građana Srbije.

Naravno, u danu za glasanje podržaću ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.