Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Studenka Kovačević.
Izvolite koleginice.

Zahvaljujem, uvaženi gospodine Arsiću.

Predstavnici Ministarstva, uvaženi građani Srbije, kada govorimo o trgovini kao privrednoj delatnosti, a znamo da trgovina uređuje celokupan promet jedne zemlje, uz sve novine koje se u ovoj delatnosti javljaju, jasno je da zakonska rešenja moraju pratiti određene promene koje nastaju u funkcionisanju tržišta.

Praksa je pokazala da je neophodno uraditi normativnu konkretizaciju strategije trgovine. Najvažnija novina u zakonu, sastoji se u tome da je urađena nova sistematika. Zakon uvodi novu podelu trgovine na malo, te tako razliku trgovinu na prodajnom mestu, trgovinu ličnim nuđenjem i daljinsku trgovinu, koja podrazumeva elektronsku trgovinu i ostalu daljinsku trgovinu putem drugih sredstava.

Dakle, internet prodaja je detaljnije regulisana. Definisani su oblici elektronske trgovine koji su prepoznati kao najzastupljeniji modeli poslovanja na digitalnom tržištu, a posebno su definisane elektronske prodavnice, elektronske platforme i tzv. „drop šiping“ oblik elektronske trgovine, pri kojoj se roba potrošaču isporučuje direktno iz magacina proizvođača.

Što se tiče elektronske trgovine, ovaj vid trgovine je već uveliko zastupljen kod nas, s tim što je to tržište do sada bilo pogodno za razvoj sive ekonomije i stvaranje nelojalne konkurencije, pa će se ovim zakonom uvesti veća efikasnost u suzbijanju kako sive ekonomije, tako i suzbijanju nelojalne konkurencije. Predviđeno je uvođenje ovlašćenja inspektorima da obave prikrivenu kupovinu i na taj način kontrolišu poštovanje ovog zakona.

Članovi zakona od 36 do 38, odnose se na uređenje prodajnih postupaka i oglašavanje prodaje robe sa prodajnim podsticajima. Ovi članovi su posebno važni u cilju zaštite potrošača. Naime, do sada nije bilo definisano šta je rasprodaja, šta je akcija, a šta je sniženje. Na taj način su kupci često bivali obmanjeni i dovođeni u zabludu, jer su trgovci koristili pogrešne termine za obaveštavanje kupaca, te kupci donosili odluke koje inače ne bi donosili o kupovini. Sada će se tačno znati da li se radi o sezonskom sniženju, akcijskoj prodaji ili rasprodaji koja podrazumeva da je reč o robi koja se kod tog trgovca više neće prodavati i da su cene niže.

Ima još izmena u ovom zakonu, zbog kratkog vremena istakla sam one koje su se meni učinile kao najvažnije, ali u svakom slučaju, podržaću usvajanje i ovog, a i ostalih zakona iz ovog seta. Zahvaljujem.

Zahvaljuje.
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.

Hvala predsedavajući.

Činjenica je da trgovina ima veliki i direktan uticaj na sve oblasti ekonomije, a tu pre svega treba govoriti o maloprodaji koja u stvari predstavlja i najvažniji deo trgovine, istovremeno predstavlja i direktnu sponu između proizvođača i potrošača.

Međutim, šta je tu važno, važno je napraviti vezu i uopšte govoriti o obimu, odnosno broju i proizvođača, ali i govoriti pre svega o kupovnoj moći potrošača. Jer, govoriti o trgovini, maloprodaji, zakonskoj regulativi, bilo kakvoj zakonskoj regulativi u ovoj oblasti je izlišno ukoliko imate takvo stanje da je broj proizvođača mali, a da su potrošači u takvoj situaciji da je njihova kupovna moć mala ili nikakva.

Sećamo se tog perioda negde do 2012. godine, priznaćete i opšteg stanja trgovine, ali i opšteg stanja oblasti ekonomije, kada verovatno zbog tog jednog opšteg stanja ekonomije ovakva i slična zakonska rešenja nisu bila čak ni potrebna. Međutim, stanje se od 2012. godine polako ali sigurno menja u nekom drugom pravcu. U severnoj pokrajini to stanje se drastično menja tek od 2016. godine, a priznaćete povezano je i te kako sa ulaganjima u infrastrukturu, otvaranjem nekih novih proizvodnih pogona u to doba i samim tim povećanjem broja radnih mesta u pokrajini.

Ono što je sigurno je da će takav jedan razvoj događaja uticati na povećanje kupovne moći stanovništva i direktan uticaj na trgovinu. Sve ovo mogu svedočiti na primeru grada Subotice. Subotica je jedan od retkih gradova koji ima od 2016. godine spoljno-trgovinski deficit i on se kreće negde od 7 do 10%, u zavisnosti od godine. Tome najviše doprinosi izvoz koji uglavnom ide iz slobodne zone koja je opet otvorena naporima države na čelu sa predsednikom i naporima gradonačelnika i lokalne samouprave. Naime, udeo izvoza iz slobodne zone u Subotici je nekih 60% u ukupnom izvozu iz grada Subotice, ali to svakako ima i svoje primarne i sekundarne efekte pored onoga dela koji se odnosi na spoljno-trgovinski suficit. To je, pre svega, povećanje, ti primarni efekti su,, pre svega, povećanje broja zaposlenih i povećanje zarada i u konačnici kao primarni efekat povećanje kupovne moći stanovništva.

Upravo te i takve pojave dovode do potrebe usklađivanja ovakvih modernih zakonskih rešenja koje će regulisati oblast trgovine i daljeg razvoja ekonomije u Srbiji. S tim u vezi, poštovani ministre, do god vi zajedno sa predsednikom istrajavate na poslu otvaranja proizvodnih pogona u Srbiji, povećanja broja radnih mesta, povećanja zarada u Republici Srbiji, ne sumnjajte da ćete u parlamentu i u nama posalnicima iz SNS imate i te kako dobrog saveznika, ne samo za ove zakonske predloge o kojima danas govorimo, nego i za neke druge slične zakone. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vesna Marković.
Izvolite, koleginice.

Hvala.

Najpre bih iznela podatke koji idu u prilog donošenju novih zakonskih rešenja u oblasti elektronske trgovine. U Srbiji se 80% trgovine odvija na klasičan način. Iako se 73% naših građana koristi internet, samo 30,9% koristi elektronsku trgovinu. To je veliki pomak u odnosu na 2011. godinu, kada ih je bilo samo 18%. Iako internet trgovina beleži rast, ona još uvek nije dovoljno razvijena i očigledno je da postoji potreba za preciznom zakonskom regulativom elektronske trgovine koja bi pratila savremen način života, ali i razvoj novih tehnologija.

Po Međunarodnom indeksu digitalne ekonomije društva, Srbija je sa 45. mesta u 2013. godini uspela da skoči na 34. mesto. U Evropskoj uniji se po internet korisniku generiše oko 800 dolara, a u Srbiji čak 10 puta manje. Najveći izazov za jačanje elektronske trgovine je da se poveća poverenje građana u ovakav vid trgovine. Brojne analize rađene u ovoj oblasti pokazale su da je jedna od najvećih barijera za razvoj elektronske trgovine veliki udeo sive ekonomije, jer veliki deo sive ekonomije se upravo odvija preko interneta.

Ovim Predlogom zakona uvodi se ovlašćenje inspektora koji ima pravo da obavi prikrivenu kupovinu. U pitanju je inspekcijski metod koji poznaju evropski upravni i inspekcijski prostor. Motiv za uvođenje ovakve vrste kontrole je veća efikasnost u otkrivanju nelegalne trgovine, suzbijanju sive ekonomije i sprečavanju nelojalne konkurencije. Takođe se uvodi mehanizam za uklanjanje nedopuštenih i nezakonitih sadržaja sa interneta. Na ovaj način sprečava se dovođenje kupaca u zabludu, jer su često korišćeni termini koji nisu na adekvatan način davali informacije o proizvodu. Propisano je i šta sme da sadrži oglasna poruka koja se odnosi na prodajni podsticaj. Najvažnije je da odlučujuće informacije budu transparentne, kako bi potrošač dobio preciznu informaciju.

Predlogom zakona o trgovini definisani su osnovni oblici sniženja, akcijska prodaja, sezonsko sniženje i rasprodaja i za svaki od njih postoje pravila. Definisanje sniženja je dato na osnovu analize uporedne prakse zemalja članica Evropske unije. Ovakva praksa postoji u 10 zemalja članica Evropske unije i ovo je takođe jedan od načina zaštite potrošača.

Osnovni cilj donošenja Zakona o trgovini i izmena i dopuna Zakona o elektronskoj trgovini je pre svega bezbednost potrošača, jer smanjuje se mogućnost prevare, podsticaj ovakvog vida kupovine, vraćanjem poverenja, mnogo strožim kontrolama nego što je to bio slučaj do sada.

Naravno, smatram da ovakva zakonska rešenja treba podržati.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević.
Reč ima narodni poslanik Marija Jevđić.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, set zakona o kojima danas raspravljamo vezani su za trgovinu i doprineće približavanju našeg tržišta evropskim i svetskim standardima, a to će uticati na brži razvoj naše digitalne ekonomije i društva.

Jedinstvena Srbija smatra da je uređenje trgovinskog sektora neophodno usled stalne modernizacije i razvoja, a posebno sektor maloprodaje, imajući u vidu podatak da 19% od ukupnog broja zaposlenih radi u trgovini, a njen udeo u BDP-u iznosi oko 10%. Predloženi zakon o trgovini ima dosta izmena u odnosu na važeći zakon koji je prilično star. Uveo je nove pojmove koji nisu postojali u sadašnjem zakonu i poboljšao je postojeću terminologiju i definicije sa ciljem smanjenja pravne nesigurnosti zbog nedorečenosti i neodređenosti.

Predlogom Zakona o trgovini će se regulisati internet prodaja, s obzirom na to da ona ima sve veće učešće u ukupnom maloprodajnom prometu. Podatak da je u prošloj godini u Srbiji oko 30,9% ljudi koristilo elektronsku trgovinu je stvorio osnov da Srbija sa 45. mesta po Međunarodnom indeksu digitalne ekonomije skoči na 34. mesto, ispred mnogih zemalja u okruženju. Koliko je bitno da pratimo modernizaciju i digitalizaciju i da tu ne smemo da ispustimo korak sa drugim zemljama, procena je da će do 2030. godine čak oko 85% biznisa da se odvija u obliku elektronske trgovine.

Mislim da je najveća prepreka za brži razvoj elektronske trgovine manjak edukacije kako prodavaca, tako i potrošača. Istraživanje je pokazalo da je najveći neprijatelj neznanje i nedovoljna informisanost pre svega potrošača, ali i trgovaca o mogućnostima elektronske trgovine. To znači da je neophodno povećati svest građana o prednostima elektronske trgovine i izgraditi poverenje. Postojeći zakon o elektronskoj trgovini je prilično dobar i on je usklađen sa direktivom Evropske unije, tako da su izmene minimalne, a tiču se regulatorne harmonizacije u svetlu pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Elektronska trgovina je mnogo više od jednostavnog načina da potrošači ostvare kupovinu i prodaju, ona je važan pokretač ekonomskog razvoja, pogotovo razvoja malih i srednjih preduzeća. Najbolji primer prednosti koju donosi elektronska trgovina je Kina, gde se trećina maloprodaje odnosi na elektronsku trgovinu. Čisto podataka radi, kineski gigant "Alibaba", kao najpoznatija elektronska prodavnica, u samo 24 sata napravi promet veći od 30 milijardi dolara.

Predlogom zakona o trgovini ustanovljena je razlika između elektronske trgovine namenjene domaćem tržištu i elektronske kupovine namenjene inostranom tržištu. Takođe, uvedene su i posebne mere za suzbijanje sive ekonomije.

Kada već govorimo o Predlogu zakona o trgovini, želim da se osvrnem i na posetu francuskog predsednika i trgovinsku saradnju koju naša zemlja ima sa Francuskom, a ona se ogleda u tome da je za prvih pet meseci ove godine robna razmena sa Francuskom iznosila preko 500 miliona dolara i da je u prošloj godini oko 4.600 preduzeća poslovalo na francuskom tržištu. To su ohrabrujući podaci kako za srpsku privredu, znajući da je Francuska tržište sa skoro 67 miliona stanovnika, tako i za srpsku trgovinu i da će sporazumi koji su juče potpisani doprineti da robna razmena sa Francuskom u narednim godinama bude u porastu.

Svakodnevni rad naše Vlade ima za cilj da Srbija bude lider u regionu i da svojom stabilnom ekonomskom politikom privuče što više stranih investitora, da budemo otvoreno i povoljno tržište. Možemo primetiti da se poslednjih godina broj investitora u Srbiji povećao i za to je zaslužan svakako i predsednik Vučić, vođenjem ozbiljne državne politike, ali imamo i dobre primere gde su pojedinci uspeli da svojim zalaganjem dovedu investitore. Imamo primer Jagodine, gde je u poslednjih nekoliko godina došlo čak osam investitora.

Mislim da nisam izašla iz teme kada govorim o bitnosti dovođenja investitora, jer to omogućava zapošljavanje naših građana, što doprinosi povećanju standarda i njihove kupovne moći, to se na kraju odražava i na samu trgovinu. Svi predloženi zakoni su moderni i u skladu su sa činjenicom da Srbija treba da uđe u Evropsku uniju, prate trendove u svetu gde sve postaje digitalno.

Za Jedinstvenu Srbiju je bitno da zakoni prepoznaju savremene oblike poslovanja i preduzetništva, čime podstičemo ljude da razmišljaju i da sve više koriste sve dostupne vidove elektronske trgovine. Zbog toga u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, pred nama su tri zakona iz oblasti trgovine, turizma i telekomunikacija. Naravno, Srpska napredna stranka u danu za glasanje podržaće sva tri zakona, zato što oni jesu u interesu i proizvođača, ali u interesu i potrošača.

Ja ću se ovde osvrnuti na jedan poseban segment ovih zakona, a to je zaštita posebno osetljivih i ranjivih grupa, odnosno pre svega dece i maloletnika. Moram da istaknem da ova Vlada, odnosno da od odlaska SNS i te kako vodi računa o svakom građaninu Republike Srbije, o ekonomskoj razvoju Republike Srbije, o miru, bezbednosti i razvoju Republike Srbije, o boljem životnom standardu svakog građanina Republike Srbije, ali poseban akcenat stavlja i na zaštitu posebno osetljivih, odnosno posebno ranjivih grupa.

U tom smislu, posebno želim da naglasim značaj Zakona o elektronskoj trgovini, gde se kao novina uvodi uklanjanje nedopustivog sadržaja sa interneta. Naime, moram da kažem da internet može da predstavlja vrlo opasnu zonu bezbednosti kada su u pitanju deca i maloletnici i da često korišćenjem interneta mogu da budu ugrožena nekada i osnovna ljudska prava, a kada su u pitanju deca, mogu da budu izložena na najgrublji mogući način različitim pornografskim sadržajima na svojoj internet stranici i različitim vidovima zlostavljanja i zanemarivanja.

Ono što moram da naglasim da se prvi put uvodi ovaj mehanizam u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini. Takođe, moram da naglasim da je otvoren i nacionalni kontakt Centar za bezbednost dece ne internetu i samo u prošloj godini bilo je 7.000 prijava, kada su u pitanju zloupotreba dece na internetu. Takođe, moram da naglasim da od tih 7.000 prijava, pokrenuto 155 krivičnih prijava. Moram da naglasim da Vlada vrlo odgovorno prilazi ovom problemu, pa se određuje rok hitnog postupanja nadležnih organa, a taj rok je dva dana. Takođe su predviđena i zakonske sankcije za ne postupanje i one za pravna lica idu do milion i po dinara, a za preduzetnike do 300.000 dinara.

Ono što takođe moram da naglasim da je zaštita od nedopustivih sadržaja na internetu jedno među resorsko pitanje, da i ovde sem Ministarstva trgovine i te kako je uključeno Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, kada je u pitanju zaštite dece na internetu, da i ovde i te kako je uključeno i Ministarstvo unutrašnjih poslova i moram da naglasim da je Ministarstvo unutrašnjih poslova u junu mesecu ove godine dobilo opremu u vidu poklona od Norveške ambasade u vrednosti od 900.000 evra, a to je u stvari nabavka opreme za Nacionalni centar za kriminalistiku radi otkrivanja i analiziranja sadržaja na internetu, koji se odnosi na sprečavanje kriminala i korupcije.

Znači, u pitanju je koordinisana aktivnost više različitih ministarstava, takođe i koordinisana aktivnost i sudova i tužilaštva, jer samo u koordinisanoj aktivnosti možemo da zaštitimo na najbolji i najefikasniji način decu na internetu. Zahvaljujem.