Gospodine Arsiću, prekršili ste član 104. pardon, član 107. najpre, onda član 27. i da mi objasnite samo, da se vratimo na početak izlaganja, odnosno prijave gospodina Martinovića, šta je on vama rekao, da se javlja za repliku, a vi ste rekli da on ima pravo na repliku. Jel tako bilo? Po Poslovniku, replika može najduže da traje dva minuta.

Pogledala sam u e-parlamentu, sve vreme ovde pratim, koleginica i ja, vi ste tokom današnjeg predsedavanja kod poslanika koji su koristili vreme duže od dva minuta za repliku, a to je najčešće radio kolega Martinović, pribegli tome da se oduzima, da iskoristim taj izraz, ili koristi vreme od poslaničke grupe ili ovlašćenog predstavnika.

Najpre, vi ste ovlašćeni predstavnik za ovu sednicu, jer Poslovnik kaže da postoji predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. To što kaže „odnosno“, vi ste odlučili u vašoj poslaničkoj grupi SNS da to „odnosno“, taj predstavnik budete vi. Mi smo odlučili da to bude gospodin Milorad Mirčić i on se danas kroz veoma stručnu, argumentovanu raspravu uključio i koristio svoje vreme želeći da na taj način pokaže da je SRS u pravu za sve ono što tvrdi podnoseći ove amandmane.

Gospodin Martinović, zaista ne ulazim u to da se on javio po amandmanu koji je još uvek u toku i da govori o istorijskom aspektu, pogrešno tumačeći određene istorijske činjenice i kontekste, naročito kada je u pitanju uloga Rusije prema tadašnjoj Kneževini Srbiji, ali to je vaše pravo i evo, imate istoričara ovde koji će da vam kaže, on ima svoje tumačenje, svako ima svoje.

Ali, ne možete da nam kažete, gospodine Arsiću, da je to dva minuta za repliku. Vi ste bili dužni da u drugom minutu kažete gospodinu Martinoviću – privodite kraju. E, sad, to novo pravilo, znate, mi sad imamo repliku od dva munuta, pa možemo sada i to. Mi smo vam rekli promenite Poslovnik. Mi nismo ni za kakvo ograničavanje, ali, upravo ste vi, naprednjaci želeli da držeći se ovog Poslovnika koji ste nasledili od Demokratske stranke, čas postupate po ovakvim pravilima, pa po onakvim.

Gospodine Martinoviću, to što vi imate pet puta više vremena i što koriste to, nemojte da mislite da...

Koleginice Jovanović, ne možete u reklamaciji Poslovnika da se obraćate narodnom poslaniku, nego predsedavajućem.

(Nataša Sp. Jovanović: Vama sam se i obraćala.)

To je znači prva stvar. Druga stvar, odbija se vreme koje je on govorio u replici preko onog vremena koje je dozvoljeno Poslovnikom od poslaničke grupe, a kasnije se odbija od vremena ovlašćenog predstavnika.

Da raščistimo odmah, mi članovi poslaničke grupe SNS, ovlastili smo kolegu Martinovića da on bude predsednik poslaničke grupe, a on je mene kao narodnog poslanika iz te poslaničke grupe ovlastio da budem ovlašćen po ovoj tački dnevnog reda, odnosno preneo je svoja prava predsednika poslaničke grupe po ovoj raspravi.

(Nataša Sp. Jovanović: To ne piše nigde.)

To supstituisano pravo, gospodin Martinović može u svakom trenutku, kad god poželi da mi oduzme.

(Nataša Sp. Jovanović: Treba onda da obavesti pisarnicu.)

Ne treba da obaveštava pisarnicu. Može da ga oduzme kad god poželi.

(Nataša Sp. Jovanović: Onda možete samo da obavestite.)

Dobro, vi to tako mislite.

Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni?

Želim.

Ponovo se javljam po članu Poslovnika 27. stav 1.

Već je bilo. Ne može.

(Nataša Sp. Jovanović: Stav 1. nije bio. Ja sam rekla 32. )

Koleginice Jovanović, nećemo da se natežemo, znači, reklamirali ste član 27.

(Nataša Jovanović: Nema šta da se natežemo. Prvo, kakvi su to izrazi „natezanje“?)

Dobro, nećemo da se pogađamo kao da smo na pijaci.

Reklamirali ste član 27. u prethodnoj povredi Poslovnika. Ja ništa, ama baš ništa, nisam uradio da bih ponovo prekršio Poslovnik po članu 27, ama ni jednu jedinu radnju nisam napravio.

Pravo na repliku…

(Nataša Jovanović: Moram da vam objasnim.)

Nemojte da mi objašnjavate. Znači, Narodna skupština će u danu za glasanje da se izjasni o vašoj povredi Poslovnika.

(Nataša Jovanovi: Moram da se izjasnim. Vi kažete – izjasnite se.)

Onda vas molim da ili ne?

Izvolite.

Eto, znači, obmanjujete poslanike. Ne želim da se izjasnim.

Koleginice Jovanović, dao sam vam reč da se izjasnite da li želite da Narodna skupština glasa o povredi Poslovnika, ali niste to ni rekli već ste krenuli u reklamiranje nove povrede. Dobro.
Pravo na repliku narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova zemlja ne pripada samo nama, ova zemlja pripada i onima koji su živeli pre nas. Ova zemlja pripada, naravno i Draži, Račanu sigurno i Silviju Degenu, ne pripada.

Dakle, gospodine Atlagiću, ja vam ne zameram na tom Degenu, Račanu itd, a vi meni slobodno zamerite na Draži, a možete u tim vašim istorijskim spisima, možete da napišete i da je Draža Mihajlović osnovao Goli otok, slobodno. Ja sam ponosan na svoje dedove i ponosan na vojsku komandanta Čiče, koji je streljan na današnji dan.

Ova zemlja pripada i tim sukobljenim vojnicima. Ova zemlja pripada precima, ova zemlja će pripadati i potomcima. Mi o tome treba da vodimo računa.

Dobrica Ćosić je rekao da u obračunu velikih sila balkanski narodi su samo kusur u međusobnom razračunavanju, a da se najčešće ti veliki računi velikih sila plate kožom srpskog naroda i mi o tome, eto, gospodine Atlagiću, Dobrica Ćosić nije bio doktor nauka, nije završio ni fakultet.

Interesantne su te vaše tvrdnje da su izgorele štedne knjižice tamo negde gde su bili ratovi, ali diplome nisu, valjda su imale dobar ram.

Dakle, gospodine Atlagiću, sigurno je da od naše mržnje, a to je čini mi se rekao Dučić, jel tako gospodine Martinoviću, da od naše mržnje imaju i međusobnih sukoba samo koristi naši neprijatelji.

Braćo Srbi i sestre Srpkinje, građani i građanke, drugovi i drugarice, treba da poslušamo te koji su živeli ovde i koji su svakako bili vredniji i pametniji od nas. Od naših sukoba i podela koristi imaju samo naši protivnici.

Kolega Mirčić je ovde govorio da sam bio svedok nekih događaja, to su bile ponude da su ekonomske interese određenih velikih sila, ekonomske interese recimo, u izgradnju neke infrastrukture, upakuju i politički interesi srpskog naroda i Republike Srpske. Taj predlog su uz pomoć Hamovića i Lazarevića određeni ljudi u Republici Srpskoj odbili. To nas je koštalo lošijeg položaja.

To nas je koštalo nestajanja vojske Republike Srpske. To nas je koštalo i granice koju umesto policije Republike Srpske, sada kontroliše federalna ili konfederalna policija. Znači, o tome mogu da svedočim gde god hoćete.

Ali, poput naše države, mala sam ja stranka i mala politička ličnost koja je tome mogla da doprinese, oni koji su se tada pitali u Srbiji, posle smrti Đinđića, možete da mislite šta hoćete, ali posle njega su došli deset puta gori.

Nastala je politika puzajućeg izvinjavanja, od Srebrenice pa nadalje. Samo se puzalo i izvinjavalo i to nas je, naravno, koštalo. Mi smo zahvalni svim svojim prijateljima kao zemlja, treba da ih čuvamo kao dragocenost u sefu, nismo zahvalni našim protivnicima, ali sa njima moramo da radimo, da makar pokušamo da smanjimo broj protivnika jer svoje interese nećemo ostvariti samo prijateljima, samo uz pomoć prijatelja, već će nam trebati makar malo manje protivljenja ovih koji su na drugoj strani. Zato ja cenim i napore onih koji rade na tome, mada ja na tome lično ne bih mogao da radim, ne bih imao želudac za tako nešto.

Mi moramo da vodimo računa o Srbiji i o ekonomskim interesima Srbije. Mi moramo da upakujemo ruske energente i minerale, da ih upakujemo ovde uz pomoć kineskih inovacija i znanja i zapadnih investicija i da to plasiramo ne samo u Rusiju, pre svega na okolna tržišta i tržišta EU.

Ja se nadam da ćemo uskoro zahvaljujući tim stranim investicijama napraviti suficit kakav pravimo sa CEFT-om, isti takav ćemo napraviti verovatno i sa EU. Kad Srbija bude ekonomski jaka, neće se više prazniti. Ja živim za taj dan kada se Srbija više neće prazniti sa stanovništvom, ali Albanci treba da povedu računa da je najefikasnije etničko čišćenje siromaštvo, a čistači u ovom slučaju su Švajcarska, Nemačka, Austrija, Holandija, Belgija, sve tamo gde Albanci idu. To je njihov problem što se oni prazne.

Srbija treba da spreči svojom ekonomijom koju treba da razvije pražnjenje Srbije, da zadrži postojeće teritorije, a daće Bog da drugi uvide da je savez sa Srbijom najbolje moguće rešenje i da će Srbija biti velika, da će biti velika pre svega karakterno, ekonomski, verovatno voljom i drugih i teritorijalno. Hvala.

Pravo na repliku narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Evo, tri stvari koje aktuelna vlast mora uvek da ima u vidu, prvo je poštovanje i sprovođenje Ustava Srbije. Van Ustava Srbije ne sme se preduzimati ništa, niti se sme donositi bilo kakva odluka koja je u suprotnosti sa Ustavom. Druga je Rezolucija 1244, insistiranje na striktnom sprovođenju Rezolucije 1244. Neće biti lako, neće prihvatiti povratak vojnika, ali to će biti inicijativa Srbije, jer se dovodi u pitanje svaki drugi potez ako ne prihvataju sprovođenje Rezolucije 1244. Ono što je treće, to je ni po koju cenu, ni u kakvoj situaciji, pa i najžešćeg ludila ne sme Srbija da prihvati članstvo Kosova u UN.

Pritisak se vrši ne na priznavanje Kosova, nego da se ne protivi Srbija prijemu Kosova u UN. Dok god Srbija ne prihvati to, protiv toga će biti Rusija, protiv toga će biti Kina, a one uvek imaju mehanizam da ospore to. To su tri stvari koje aktuelna vlast ne sme da gubi iz vida, mora da se drži striktno tog. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.