Pošto ste pogledali da imamo vremena, da ja krenem na obrazlažem.

Dakle, mi smo tražili brisanje ovog člana, gospodine Đorđeviću, evo da se vratimo malo u tok sednice koja se tiče i ovog dela jer imam za vas neka konkretna pitanja. Mada, vi niste ministar finansija, ali čovek koji ima dobro poznavanje svih zakonskih propisa koji su doneti od kada ste vi ministar u Vladi, da se vratimo na 2017. godinu i na prvobitno donošenje ovog zakona.

Kako je uopšte do ovog došlo? Ja se ne bih složila sa kolegom Martinovićem, zato što, prvo da kažemo da je Srbiju u to vreme, odnosno državnu zajednicu Srbiju i Crnu goru, kada je bio proces sukcesije predstavljao jedan zaista od velikih anti Srba, a to je Goran Svilanović.

Bila je obaveštena i Narodna skupština, kako i državne zajednice i Narodna skupština Srbije da smo mi, upravo pokretali ova pitanja - šta će biti posle sa ovim? Evo sad konkretno tom takozvanom starom deviznom štednjom, da će se to rešavati u posebnim pregovorima i ugovorima između Srbije, odnosno državne zajednice Srbije i Crne Gore i bivših članica republika SFRJ.

Ova, tzv. pilot presuda, koja je doneta za ova lica koja su pominjana danas ovde, od strane Evropskog suda za ljudska prava je otvorila jednu pandorinu kutiju koja je sada zaista finansijska omča oko vrata Srbije. Mi smo obrisali iz razloga što se ni tada, 2017. godine, kao ni sada, SRS nije složila. Naravno, to sad mora da se poštuje, ali mora da se poštuje između ostalog što nisu bili ni pametni, ni sposobni ovi produkti žutog izdajničkog režima, da 2012. godine i pre toga reaguju i da naprave jednu žalbu i da učine sve, kao što su predali Briselu da odlučuje o sudbini KiM, tako su tada trebali u ime Srbije da upute žalbu i da obrazlože upravo ono na način na koji mi to sada vama obrazlažemo.

Jedino pravično rešenje bi bilo u ovom slučaju da se stara devizna štednja za građane koji su sa prostora bivših republika isplaćuje na području zemlje, verujem da se i vi slažete sa tim da je to najpravičnije gde je taj ulog položen, negde je ta banka sa svojim sedištem.

Zbog čega ovo kažem? Upravo zbog činjenice da mnogi od ovih banaka, jer ovde je lepo kada je doneta ta presuda obavezala se „Investbanka“ da će ona administrativno i kadrovski da pomogne da se ovi slučajevi reše, i zbog baze podataka i svega. Ali, postoji jedna druga stvar, gospodine Đorđeviću, a to je da se već 17 godina nije završio stečaj u ovim bankama.

Opet ću da vas vratim na to, evo, zna to i kolega Arsić, da smo mi doneli baš iz tog razloga da bi se svi stečajevi završili i zbog potražnje prema tim poveriocima, to su one fabrike u restruktuiranju i preduzeća, izmenili Zakon o stečaju. I to je bio glavni razlog. Mnogi se toga možda ne bi setili, da će to rešiti pitanje stečaja ovih velikih banaka koje je Dinkić u jednom danu zbrisao i uništio. A i "Beobanka" i svi oni imaju svoje kadrove, rekla je juče koleginica Radeta, imaju i svoj novac, imaju i svoje račune.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Mi smo već govorili da se zalažemo za ovakva rešenja zato što se time upravo izlazi u susret ljudima, običnim građanima, narodu, da oni imaju više vremena da prikupe dokumentaciju koja im je neophodna.

Pošto je bilo pomenuto u dosadašnjoj raspravi da li je ovo pitanje stanje u našoj kasi, da li mi to možemo da podnesemo finansijski ili ne, apsolutno nije to pitanje. Dakle, mi često govorimo šta sve mi danas možemo i koliko više možemo u odnosu na ono vreme kada su ovi, da, dakle, sposobni, kada kažete sposobnost, samo za sebe, za svoj džep i svoje firmetine, dakle, u odnosu na to vreme, danas Srbija može mnogo više. Oni sami, siguran sam da je njima u to vreme bilo bolje. I nekako je baš indikativno da je njima bivalo sve bolje i bolje, upravo u vreme kada je Srbiji bivalo sve gore. I što su nama više propadala radna mesta i što su veća bila dugovanja, njima je bilo nekako iz godine u godinu sve lepše i bolje, sve su uspešniji bili.

To njihovo samohvaljenje i priča o sposobnosti, koliko su oni bili dobri i uspešni, pa ne znam da li ima slikovitijih primera od onih kojima svedočimo bukvalno ovih dana. Zamislite kad sebi neko dozvoli, neću da kažem taj luksuz, reći ću taj bezobrazluk, poput ovoga što danas radi Dragan Đilas, da kaže - nema pravo niko da me pita za moje bogatstvo, jer ja sam kao bogat čovek ušao u politiku 2006. godine. To je izgovorio pre tri dana.

Sad on misli da je narod, koji inače konstantno vređa, ali da je taj narod glup ili senilan, pa da mi ne znamo da se on sam hvalio, a hvali se izgleda i dan-danas kad mu pogledate zvaničnu biografiju, da je on 2004. godine postao visoki partijski funkcioner žutog preduzeća, član glavnog odbora i član izvršnog odbora, da je tad zaposeo onu funkciju nepostojeću, samo za njega napravljenu, da bude šef Narodne kancelarije Borisa Tadića, pa da je stupio na poziciju sa koje može da trguje interesom 2004. godine, pa to radio i 2005. i 2006. godine, pa onda bio malo i ministar, 2007. i 2008. godine. Kaže on - 2006. godine ja sam imao odličnu firmu, najbolju na svetu. Je li, a kako to da si dve godine unazad tu odličnu firmu, najbolju na svetu, koja je uzgred budi rečeno, na "Dajrekt mediju" mislim, desetine miliona evra prometa napravila sa "Telekomom" samo i sa njemu, podređenim od njega, zavisnim društvima? Kako je moguće da si tu firmu zvanično papirološki na sebe preveo i za to platio 10 hiljada dolara? Toliko je uspešna bila, 2004. godine, ako ne grešim, kako je tada bila toliko uspešna i jaka da je vredela samo 10 hiljada dolara, a danas nam prodaješ maglu, laži najobičnije i najsirovije moguće pričom - tada je ona obrtala desetine miliona.

I onda, kao da je to malo, kao da nije dovoljno, prođe dan ili dva, kaže Dragan Đilas u ovom dopisu koji je ovaj njegov Todorić, što priča da su Srbi genocidni narod, u ovom papiru koji je on predao sudu, tužeći sopstvenu državu, napiše Dragan Đilas za svoju političku i poslovnu biografiju - Ja sam od 2008. do 2013. godine bio gradonačelnik, posle toga, majke mi, ništa više nisam radio. A šta je bio pre toga, to je zaboravio. Dakle, malo mu je da slaže šta je radio sa Borisom Tadićem od 2004. do 2006. godine, nego sad još kaže - nisam ni 2007. ni 2008. godine ništa radio, dok nisam postao gradonačelnik.

Kako je krenuo, za pet ili možda šest dana, nije važno, ovaj isti Đilas će da kaže, bez trunke srama - nisam ja nikad u Srbiji bio ništa i nemojte da me pitate za moje milione. E, pa, bojim se da neće moći. Pitaćemo ga i onda, pitaćemo ga i više nego danas.

Pravo na repliku, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospodine Orliću, gašenje vodećih banaka u Srbiji pod palicom Mlađana Dinkića, vi tada niste bili poslanik, možda se niste bavili ni politikom, 2002. godine…

(Vjerica Radeta: Možda se nije ni rodio.)

… Rodio se jeste, ali je mlađi.

Izvedena je iz razloga što je to bio jedini način da se otvori prostor za ove mafijaške strane banke, ali možda ne znate podatak da je u tom trenutku "Beobanka" imala potraživanja od 1,2 milijarde evra. Tada nisu bili evri, ali kad se to konvertuje, toliko je.

Sad se postavlja pitanje, vi ste sada naveli sve ove tajkune od Đilasa i cele te klike, mi uporno potenciramo na tome da su trebali zbog svega ovoga da budu procesuirani i Božidar Delić i Vlahović i Dinkić, gde je poslovni prostor i kome je sve ustupljen, mi nikada to nismo uspeli da dobijemo, iako smo to tražili u ranijim sazivima Skupštine, na sednicama odbora, od svih tih banaka? Jer, sve je to rasprodato budzašto srpskim tajkunima da bi se namirila stara devizna štednja. To, naravno, nije bilo dovoljno i onda je država donela kasnije zakone da preuzme deo tog javnog duga i da ta štednja počne da se isplaćuje.

Dakle, mi ni dan-danas nemamo podatke o tome, niti od Tužilaštva, niti da je protiv nekoga pokrenut postupak. Vi se sada borite protiv nekih vidova i oblika korupcije, ali mi moramo da raščistimo, ne možemo sada da preskočimo ceo taj jedan period, jer mnogi od tih ljudi čiji su i očevi i majke, ima tu i mlađih ljudi koji su i dan-danas u punoj radnoj snazi, nemaju više posla, ostali su bez posla.

Mora država da izađe sa tim podacima. Neka dođe u sledećem pojavljivanju ministar finansija, neka nam kaže premijer Srbije - šta je bilo sa tom imovinom?

Ja sam nedavno čitala izjavu bivšeg guvernera, a nekada i direktora "Beobanke". "Beobanka" nije bila tek onako samo jedna banka. To je bila jedna finansijska institucija na celom Balkanu možda najjača, i po broju ljudstva, po broju obrtnog kapitala, po broju plasmana i svega. Gospodin Peručić, njihov bivši direktor, a nekada i guverner, lepo je rekao - oni i dan-danas mogu da počnu da rade. Oni sredstva imaju i to su nezanemarljiva sredstva. Ali, oni nemaju prostor.

(Vjerica Radeta: Ukrali im.)

Ukrali im, da.

Znači, država bi morala da preduzme neke aktivnosti, jer ne možemo tako, sad, beskonačni stečaj i da se pojavimo na jesen ili u sledećem sazivu i kažemo - imamo izmenu i dopunu Zakona o stečaju, evo, sad će ti postupci da se završe.

Mnogo su to veliki problemi. Vi kažete - građani da prikupe dokumentaciju. Oni građani koji će da prikupe dokumentaciju sa prostora bivše Jugoslavije. Dakle, po presudi ovog suda, zbog čega je Srbija morala da preuzme na sebe ovakvu obavezu, pa, znate, u najmanju ruku, oni to potražuju svoje.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

U najmanju ruku, to je licemerno, jer je ogromna imovina države Srbije ostala zarobljena i u ustaškoj hrvatskoj državi i u Sloveniji i u Bosni i Hercegovini.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Da završimo mi ovu diskusiju u maksimalno pozitivnom tonu, nek bude uz slaganje.

Sve ono što je važno, a naravno, pitanje državne imovine, ali ne samo državne, nego i one koja se tiče građana i na nižem, na lokalnom nivou, to je važno i to je nešto čime svako od nas treba da se bavi. Kad god čujete poziv da nešto treba da ispitaju državni organi, da znate, stav SNS će uvek biti - saglasni smo.

Državni organi jesu pozvani da potraže odgovore na ta pitanja i mi ovih dana ne tražimo ništa više od upravo toga, da državni organi mogu, da ih niko ne pritiska, da ih niko ne maltretira, da ih niko ne uslovljava, da mogu da odrade svoj posao u skladu sa zakonom, u skladu sa pravilima, procedurama i ništa sem toga, pa da onda lepo ta istraga, odnosno ta vrsta postupka pokaže da li je nešto bilo po zakonu ili nije.

Ako nije, ima li tu očigledno prostora za zloupotrebe da budu prepoznati? Ako ima, da se utvrdi na kome je odgovornost, pa ako se ispostavi ono što nama deluje očigledno, ono što nama deluje potpuno jasno da kada si šef Kancelarije Borisa Tadića ili kada si ministar republički ili kada si gradonačelnik Beograda, a dok obavljaš te funkcije, ti se bogatiš vremenom sve više i više i to se meri stotinama miliona evra. To što nama deluje očigledno da to nije normalno, ali hajde neka ne bude pitanje našeg ličnog utiska, nego neka bude pitanje neke konkretne procedure po zakonu i odgovarajućeg zaključka.

Ništa više osim toga ne kažemo i ništa više sem toga ne tražimo, a dobijamo zauzvrat histeriju i salvu ličnih napada i na Aleksandra Vučića, ministre u Vlade, političke predstavnike SNS na koji god hoćete način. Sve to je u redu, ali da znate, ne prolazi. Mi ćemo pitanja da postavljamo i dalje, mi ćemo da se zalažemo za pravo državnih organa da svoj posao odrade profesionalno i u skladu sa zakonom.

Kad pričamo o imovini, i mi ćemo uvek da insistiramo da se sve utvrdi do poslednjeg kvadratnog metra, i ne samo kada je reč o bivšim državnim preduzećima ili bivšim bankama.

Kažu da odavde, pa sve do opštine Stari grad postoji mnogo, mnogo pitanja na koje treba pronaći odgovarajuća objašnjenja ili prihvatljive odgovore. Evo, ja čuh, ne tako davno, da je ta opština Stari grad za nekoliko dinara po kvadratnom metru ljudima koji su imali, očigledno, informaciju unapred da će tokom jednog prepodneva biti javni poziv za ponude, dala Bog sveti zna koliko kvadratnih metara, upravo, poslovnog prostora. Mislim da je to, takođe, važno i da zaslužuje odgovarajući odgovor od starane državnih organa, a ako neko slučajno u tome politički učestvuje, ja mislim da je zajednički interes da se tu prekine svaka vrsta podrške i da se kaže – odgovornost na sunce.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, kolega Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj moj amandman je u skladu sa stavom SRS da ovaj član nije trebalo ni donositi i zato sam i tražio njegovo brisanje.

Naime, ja mogu i da razumem da je možda Vlada jednim delom predlažući ovaj zakon imala iskrene namere, računajući, pre svega, da će ovo na neki način pomoći i olakšati našim sunarodnicima koji žive u Republici Hrvatskoj, Republici Bosni i Hercegovini, itd. Međutim, gledajući sam Predlog zakona i znajući još neke druge stvari koje se dešavaju oko ovoga, vidimo da to nije bila glavna namera, već da je glavna namera bila, u stvari, glavna namera je da se ispoštuju direktive EU. Videli smo da su tu, na osnovu nekih pilot presuda, šta se to dešavalo, o tome smo govorili ceo dan i o tome su više govorile moje kolega.

Ali, hajde da to sada ostavimo po strani. Pretpostavimo da smo i mi za ovaj zakon. U svakoj, i u toj varijanti, mi bi tražili brisanje ovog člana iz prostog razloga što ovaj član nije u skladu sa uobičajenom praksom, jer zaista ne vidim razlog zbog čega se toliko žurilo da ovaj zakon stupi na snagu sa danom njegovog objavljivanja u „Službenom glasniku“. Zaista, to nije u skladu sa uobičajenom praksom, a i nema nikakve potrebe za time.

Mi smo nedavno, koliko prošle nedelje, doneli jedan zakon na osnovu koga se mogu korigovati, recimo, cene putarine, itd, pa i taj zakon, koliko ja znam, još uvek nije stupio na snagu, iako to na najdirektniji način utiče na, kažem, punjenje budžeta Republike Srbije, a ovde sa ovim zakonom je upravo obrnuto i ne znam zbog čega se žurilo sa time.

Ova Vlada ima, po meni, i nekih možda važnijih stvari, ne možda, nego sigurno važnijih stvari od ovog zakona, a jedan od njih je i zakon o izvršiteljima. Vi znate da je SRS sakupila određeni broj potpisa za pokretanje te inicijative. Doduše, imamo, i u proceduru je ušao zakon o izvršiteljima, ali na osnovu onoga što se vidi, on suštinski neće nešto mnogo promeniti i olakšati život građana Srbije.

Ovih dana je, recimo, Ruska Duma donela jedan zakon o izvršiteljima, gde je bukvalno zabranjeno da izvršitelji imaju ikakvog upliva u stvarima koje se tiču komunalnih troškova i svih tih drugih stvari koje su direktno vezane za državu, a to je nasušna potreba naših građana, jer bukvalno imamo takve izvršitelje, ne, nisu svi, naravno, takvi, koji pre toga, što se kaže, targetiraju žrtvu i onda raznoraznim ucenama i pretnjama naprave tu artiljerijsku pripremu i onda dođu samo na gotovo da bukvalno opljačkaju ili otmu nešto svoje.

Zato mislim da je ovaj zakon važnije biti doneti od ovoga. Hvala.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, kolega Rističeviću.