Ja i dalje stojim iza onoga što sam rekao.
Dakle, Aleksandar Vučić je pominjao 2025. godinu, ali tu godinu su kao godinu mogućeg ulaska u EU počeli prvo da spominju zvaničnici same EU. Nikada od Aleksandra Vučića niste čuli - ulazimo sigurno u EU 2025. godine, a ako ne uđemo 2025. godine, nastupiće smak sveta.
Sa tim godinama licitirao je jedan drugi predsednik Republike – Boris Tadić. On je tvrdio u kampanji, sećate se, i to je bio jedan od glavnih njegovih argumenata protiv tadašnjeg protivkandidata Borisa Tadića, Tomislava Nikolića, da će Srbija 2007. godine da uđe u EU. Pa, u kampanji 2008. godine tvrdio je da će Srbija da uđe 2012. godine.
Mi se ne ponašamo na takav način. Mi kažemo - mi smo na evropskom putu, želimo da ispunimo sve standarde koje važe u EU, ne zbog EU i ne zbog briselske administracije, nego zbog građana Republike Srbije. Građani Republike Srbije zaslužuju bolji i efikasniji pravosudni sistem. Naši poljoprivrednici zaslužuju da imaju veću korist od svog rada, kao što imaju francuski, holandski ili nemački poljoprivrednici. Mi smo za to da imamo uređene finansije, kao što su uređene u državama EU, a to da li ćemo ući u EU i koje godine, to delimično zavisi od Srbije, a ja mislim većim delom zavisi i od same EU. Ali, mi se ne opterećujemo godinama. Mi smo se usredsredili na to da ispunimo standarde, zato što mislimo da je ispunjavanje tih standarda važno za građane Republike Srbije.
Što se tiče Makrona, hajde da budemo potpuno otvoreni, pa to da je Kosovo nezavisna država, pa to vam kažu i neki poslanici koji sad trenutno nisu ovde u sali.
Dakle, zašto mi uvek očekujemo od nekog drugog da više poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije kad imate poslanike koji trenutno nisu ovde u sali, a koji tvrde da je Kosovo nezavisna država i da problem Kosova može da se reši jedino tako što će Srbija da prizna nezavisnost Kosova?
Ne vidim razloga zašto bismo zbog toga zamerali Makronu.
(Predsedavajući: Privodite kraju.)
Evo, samo još jedna rečenica.
Gospođa Radeta je rekla kao uhvaćene su sitne ribe. U svoje vreme ti ljudi uopšte nisu bili sitne ribe. Nemojte mi reći da je Miroslav Mišković sitna riba, da je njegov sin Marko sitna riba, da je Milo Đurašković sitna riba, da je u svoje vreme Oliver Dulić bio sitna riba, da je Saša Dragin bio sitna riba, da je Slobodan Milosavljević bio sitna riba. Itekako su to bile, da se metaforički izrazim, krupne ribe koje su u svoje vreme donosile veoma važne, ali na žalost građana Srbije, štetne odluke i koji su sada procesuirani, neki pravosnažno, a protiv nekih se vode krivični postupci.
U tom smislu, mislim da niste u pravu oko toga da se Republika Srbija preko pravosudnih organa, da tako kažem, obračunava samo sa sitnim ribama. Vodimo borbu protiv kriminala i korupcije, najbolje što znamo i umemo. A, što se tiče rada pravosudnih organa, na njima je da rade svoj posao.
Ono što je za građane Srbije bitno, to je da je politika Aleksandra Vučića potpuno, potpuno drugačija od one politike koja je vođena u Srbiji do 2012. godine. I upravo zahvaljujući tome mi beležimo rezultate uspešne i na političkom i na ekonomskom i na finansijskom, i kao što vidite, i na vojno-bezbednosnom planu.