Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Izvolite, po amandmanu.

Poštovane koleginice i kolege, ja sam taman mislio da će ova replika između kolege Martinovića i koleginice Radete da nadmaši po dužini čuveni meč Đoković – Federer, ali izgleda sam se prevario.

Počeću sa amandmanom pošto sam se javio po amandmanu.

(Vjrica Radeta: Ko je Novak Đokovoć, a ko Federer?)

Iskreno rečeno, i ti i on ste moji radikali, pa ne mogu da vas delim.

Mnogo toga je tačno u izlaganju koleginice Radete, ali Srbija kao jedna ozbiljna zemlja mora da poštuje i one zakone koji su doneti pre dolaska na vlast bilo koje većine. Tako da, veoma je teško izbrisati sve ovo što je rekla koleginica Radeta, iako ima mnogo toga što je ona rekla da je tačno.

Sa druge strane, vezano isto za nešto o čemu je danas bilo govora, to je ovaj napad na prof. dr Vojislava Šešelja, u listu „Danas“. Ja sam jedan od poslanika koji nema razloga da se ustručava i da se stidi da kaže u Srebrenici nije bilo genocida i mislim da svaki čestit i pošten građanin Srbije treba da se suoči sa onim što se desilo u Srebrenici i na osnovu činjenica, a dr Vojislav Šešelj je to veoma lepo obrazložio, šta je genocid i koje mora elemente da ispunjava. Evidentno je da tamo nije bilo genocida.

Međutim, mnogi koji žele da nanesu Srbiji ljagu, koji žele da blate Srbiju i njene građane, pokušavaju, nažalost, ima i onih koji su u Srbiji, koji su iz Srbije, pokušavaju da to negiraju i da nas prikažu kao genocidan narod.

Šta kod kolege Šešelja nije bilo u redu u jučerašnjem izlaganju? On je to i sam rekao, on je takav čovek, on je sa veoma teškim i grubim rečima se obratio koleginici koja je pisala o tome da je Srbija genocidna zemlja i da smo mi genocidan narod i ja njemu mogu da zamerim samo način na koji je govorio, ali činjenice o kojima je govorio su tačne.

(Vjerica Radeta: Nisi rekao koja vrsta mungosa.)

Da. Osim toga, bila je ovde jedna veoma duga rasprava koja je govorila o tome da su pojedinci, kako reče i kolega Marković, a i koleginica – nešto krali. Ja se ne slažem sa tim činjenicama i ja kažem sad ovde, nisu oni ništa krali, oni su pljačkali, opljačkali su Srbiju, uništili su je, doterali su je do propasti, do ruba, do ivice. E, sad, šta tu predlažem koleginici Radeti i svim ovim vrsnim pravnicima. Ja se slažem da zakon mora da se poštuje, ali vi pravnici morate da nađete modus i da se ti koji su zakone donosili da bi pljačkali, jer kako mi reče jedan novinar skoro, kaže – nema ništa od toga profesore, niko neće biti kažnjen. Srbija je zemlja u kojoj je pljačka legalizovana. Takve su zakone donosili da bi mogli da pljačkaju. Ja verujem u naše pravnike, u naše pravosuđe i verujem da će pronaći način da te koji su pljačkali, ne krali, nego pljačkali, jer ono što Velja kaže – ajde malo kraduckate, to je sitno. Ovo je enormno i mnogo velika pljačka i treba naći moduse i načina da ti ljudi zasluženo budu kažnjeni. Uopšte me ne interesuju njihova imena, ne interesuju me njihove funkcije. Svako neka bude kažnjen i nagrađen onako kako zaslužuje.

Mi se nalazimo pred vremenima koje su dosta teška i koja će imati velike posledice po Srbiju i budućnost njenih građana. To mi govori i činjenica, bio sam skoro na jednom saboru, u jednom mesu u Srbiji, gde se čuo glas običnog čoveka i podsetilo me to na neku prošlost iz Srbije, gde su ti pesnici i guslari i ljudi koji su prenosili poruke za budućnost svojim umećem pevali, odnosno prikazivali nam šta će da se desi, pa sad, koliko se sećam, ja ću jedan stih koji sam tu čuo da probam da sad ovde ponovim. Kaže: „Pred Srbiju došli teški dani. Digli glave svi srpski dušmani. Hoće krst naš časni da nam sruše, da nam pravoslavlje otkinu iz duše“.

Narod je to lepo opevao u današnjem 21. veku, 2019. godine, pa gledajte šta nas čeka, a mi se svađamo bespotrebno, jedni govorimo protiv Srbije, drugi je branimo. Nema nama spasa i sreće dok ne shvatimo da je Srbija jedna i jedina naša zemlja i da svi moramo da je branimo svim srcem i svom snagom koju imamo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, naravno da je ovaj zakon koji je pred nama i amandman… Zakon je dobar, amandman nije. Smatram da je Vlada u pravu što ga je odbila.

Ovaj Zakon o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu ne isplaćene devizne štednje građana, položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije, a i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ je izvanredan i dobar.

Mi smo ovakve izmene i dopune donosili i prošle godine, jedino se ovde radi o tehničkim nekim stvarima, a to znači pomeranje rokova kako u pribavljanju dokumentacije, tako i u otplati rata. Umesto deset, svodi se na osam, tako da štediše neće biti oštećene u pogledu vremena.

Međutim, ovde ima jedan problem. Kolega Martinović je spomenuo jedan deo građana iz bivše Republike Srpske Krajine i baš sa njima imamo jedan, hajde da kažemo, nerešeni problem o kojem sam ja nagovestio da ću govoriti, a to je što kod dokumentacije ne mogu pribaviti štednu knjižicu zato što su bile ratne okolnosti. Jedan deo tih štediša bio je na ratištu i ostavio je u kući štednu knjižicu i, normalno, zapaljena je kuća i štedna knjižica.

Sada banke u bivšim republikama, znači filijale, imaju popise i iznose, međutim mi u izmenama zakona smo stavili da je validna dokumentacija samo knjižica i kartica. Mislim da Ministarstvo finansija tu ne bi trebalo praviti probleme i da imaju razumevanje, pošto dokumentaciju imaju druge banke, to jest sledbenici tih banaka u tom smislu.

Moram da kažem da bivši režim nije vodio računa o ovom problemu. Ja sam lično tražio kod bivšeg, hajde da kažem, ministra i bivšeg guvernera Dinkića. Nije pokazivao interesovanje baš za ovu kategoriju štediša iz ove bivše socijalističke republike. Međutim, ne treba nas to čuditi, jer taj bivši režim je vodio računa samo o sebi, o svojim džepovima, jer je opljačkao Republiku Srbiju.

Nije tačno da nismo procesuirali jedan deo, hajde da kažemo, bivših političara. Pet ministara, o tome je govorio i kolega Martinović, i to u prvom redu Saša Dragin, Oliver Dulić, Jasna Matić, Slobodan Milosavljević i ministar Predrag Bubalo. To je pet ministara i dva pomoćnika. Dakle, dobro je što u novoj vladi, dakle novim vladama posle DOS-a, nijedan ministar nije procesuiran, što znači da je Vlada vrlo odgovorna i da vodi računa o državi i finansijama u ovoj državi.

Dozvolite da kažem nešto, pošto je spominjano, o poseti predsednika Francuske, Makrona. Kako rekoše kolege, tradicija prijateljstva srpskog i francuskog naroda je duga. Ona je još duža nego 19. vek, nego i 17. vek. Ona potiče iz 12. veka, od Stefana Nemanje. Od tada je veliko prijateljstvo.

Moram da vam kažem, poštovani narodni poslanici, da Stefan Nemanja i teza koju ja zastupam i jedan deo istoričara, njegova supruga Ana je upravo Francuskinja. Ona je bila sestra Luja VII, francuskoga kralja i prilikom posete Stefana Nemanje Francuskoj, tamo su mu se i dva sina rodila, prilikom povratka, pošto su Vizantinci napali Srbe, Srbi su tražili pomoć od Francuskih vitezova. Osim toga, da im vrate Nemanju.

Prilikom povratka, Francuski kralj je rekao Nemanji, citiraću ja ovako „Tronoški rodoslov“ - Evo ti dva ova cveta, radi se o ljiljanu, koja predstavljaju dva tvoja sina. Deo mog cimera neka bude deo tvog cimera, završen citat.

Radi se o grbu ovome koji stoji ovde poviše vas, gospodine Arsiću, i o ljiljanu tom. To je taj krin cvet. On seže od 12. veka, a ne iz novijih vremena.

I, da ja ne idem u širinu, to prijateljstvo se provlačilo kroz čitav srednji vek, pogotovo u 17, 18. i 19. veku.

Što se tiče primedbi na gospodina predsednika Makrona, što je rekao, kako kažu neki narodni poslanici, da je Kosovo država, to nije sporno kada je pozicija njegove Vlade i države, jer su to pre dolaska njega na vlast priznali republiku Kosovo, ali je dao nadu za kompromisno rešenje. To je velika stvar i to je ogromna stvar.

Šta vi, gospodo narodni poslanici, danas ovde govorite o Kosovu? Pa, mi imamo trećinu narodnih poslanika koji priznaju Kosovo kao državu. Da li je to tačno?

Da li hoćete da vam citiram sada predsednike svih poslaničkih grupa i poslaničkih stranaka koji su priznali? Njih 15 ima. To su svi oni kojih danas nema ovde, poslaničkih stranaka i grupa. To je suština.

Mi u unutrašnjem dijalogu koji je vođen oko pitanja Kosova nismo to rešili, jer predstavnici onih političkih stranaka i grupa kojih danas nema u ovom visokom domu, nisu hteli jer su otpisali Kosovo.

Dakle, isto i u pogledu Srebrenice. O čemu mi pričamo? Pa, trećina narodnih poslanika to ovde tvrdi. Hoćete reći da Čedomir Jovanović ne tvrdi da je u Srebrenici bio genocid? Taj narodni poslanik, koji je lider jedne stranke, kaže ovako: "Republika Srpska je nastala na genocidu, na srebreničkom genocidu, na etničkom čišćenju, nezabeleženom u Evropi posle Drugog svetskog rata", 23. juna 2012. godine, a mi prigovaramo Makronu i njegovoj državi? Ovde ja nisam čuo da ste mu prigovorili, gospodo.

Da li znate šta je još taj poslanik rekao? Citiram: "Republička vlast je tretirala i još uvek tretira Vojvodinu na pokvaren način i zbog toga Vojvodini treba dati pun suverenitet i priznati je kao nezavisnu zemlju", 26. oktobar 2012. godine.

Gospodo narodni poslanici, pa imamo ih ovde trećinu takvih. Pa, da li znate šta je Albin Kurti rekao? Evo, 5. aprila 2006. godine u 10.25 minuta izjavio je, citiram, da bi voleo da predsednik Vlade Republike Srbije bude Čedomir Jovanović ili Žarko Korać, jer oni, kako je rekao, jedini priznaju nezavisnost Kosova. Molim vas, o čemu mi pričamo?

Pa, tu je i Nenad Čanak. Pa, on juče čeka Makrona, a on je taj koji je rekao 5. marta 2017. godine: "Spreman sam da priznam nezavisnost Kosova" itd.

Taj isti Nenad Čanak je nedavno, nazad deset dana, 24. juna 2019. godine, izjavio: "Kosovo nije Srbija, nego prostor na kome žive neki ljudi koji imaju zaokruženu celinu". Pa, šta mi hoćemo?

Pa, hoćete li da vam citiram Vuka Jeremića, zvanog Vuka potomka i vođu međunarodne bande lopova i prevaranata za Kosovo? Tu je i Dragan Đilas. Tu je i poljoprivrednik u pokušaju Zoran Živković, koji je 2003. godine na Međunarodnoj konferenciji u Beču rekao: "Ne interesuje me Kosovo hoće li biti naše ili nečije drugo itd".

Dakle, o tome toliko i o Srebrenici toliko. Ono što je prof. dr Vojislav Šešelj rekao ovde u utorak po pitanju genocida u Srebrenici je tačno sa aspekta nauke, gospodo, a nekakvi novinari misle da mogu lupetati šta god hoće, ali ne mogu, bre! To je stvar nauke. Zna se šta je genocid.

Može negde da se pobije i 15-20 hiljada ljudi, ali ne mora biti genocid. Postoje tri uslova koja trebaju biti uslovljena, ispunjena, a Srebrenica nema te uslove pogotovo pripremni period, odnosno nameru ili nakanu kako bi rekli braća Hrvati itd.

Dakle, ja o tome ne želim da govorim, ali evo i u ovom visokom Domu, trećina narodnih poslanika, pa setite se Sandre Rašković Ivić, koja je rekla na hrvatskoj televiziji da u Srebrenici je bio genocid itd, i Oluja da je humanitarna stvar. Pa ponovio je Slaven Letica ponovo nedavno na HRT-u, kada su razgovor vršili o političkoj situaciji ovde u ovom visokom Domu, pa su govorili o Bošku Obradoviću, kaže: „On je neznatan, jedino ga Sanda Rašković Ivić podržava“, koja je rekla, citiram, tako Slaven Letica kaže: „ Da je u Srebrenici bio genocid“, završen citat itd. Dakle, to je problem.

Mene jedino čudi, gospodo narodni poslanici, šta radi tužilaštvo? Pa ove izjave koje sam vam ja citirao sve potpadaju pod Krivični zakonik Srbije, član 305. do 321. Pa kako se oni zovu, koji ruše državni integritet? Pa izdajnici države. Vidite, ja nemam problem da to kažem. A znate ko nam prigovara da im kažemo da su izdajnici države zato što se zalažu za cepanje teritorijalnog integriteta? Upravo oni koji to rade. To su NATO prašinari, a to su oni kojih danas nema u ovom visokom Domu.

I na kraju, da ja završim ovaj deo, ja neću sa njima više da se bavim. O njima je najbolje rekao njihov DS ambasador, vrli Svetislav Basara, citiram: „Demokratska stranka, u raznim varijantam,a je samoupravna interesna zajednica muljatora i lopuža“, završen citat, Svetislav Basara, dana 22. maja 2019. godine. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Pa, potakao me je kolega Atlagić, divnim svojim izlaganjem da napomenem još nešto što se tiče Francuza i Jelene Anžujske. Upravo zbog te Jelene Anžujske od Kraljeva pa tamo do Studenice, nekada davno njen budući suprug, Uroš Prvi, posadio je jedno divno drveće u dolini Ibra i napravio Dolinu jorgovana. Posadio je milione jorgovana koji i dan danas traju i označavaju da je došla majka naših kraljeva, Dragutina i Milutina, u jednu divnu, kulturnu i obrazovanu zemlju.

Sada bih se vratio na amandman i na jedno divno izlaganje i obrazlaganje koleginice Vjerice Radete, koja je dosta toga rekla u čemu bih se ja u potpunosti složio sa njom,pre svega o onoj našoj ekonomskoj propasti i uništenju od 2000. do 2012. godine i to je nesporno. I više puta smo i ovde istakli u svim našim izlaganjima i u našim diskusijama ko je zaslužan za ovaj ekonomski sunovrat Srbije do 2012. godine.

Moj lični utisak je da nam ta DOS vlast je nanela više zla u ekonomiji i privredi, no što su i one sankcije pre toga i NATO bombardovanje.

Što se tiče onog drugog dela izlaganja, pominjala je tu ekonomske forume. Mogu vam reći, ekonomske forume organizuju pre svega strukovna udruženja. Kada je Kopaonički forum u pitanju to je Savez ekonomista Srbije. Igrom slučaja, i ja sam par godina učestvovao u radu nekog drugog foruma, to je Miločerski forum, koji su u onoj prethodnoj državi SRJ organizovali Savez ekonomista Srbije i Crne Gore, Veselin Vukotić i Aleksandar Vlahović i Đunić itd.

Tu su donošene raznorazne preporuke. Pre svega, pričalo se tih godina, to je znači negde 2004, 2005, 2006, 2007. godine o tranzicionoj ekonomiji i o tranzicijama šta će nas zadesiti? Zadesilo nas je jedno veliko čudo.

Hvala Bogu da ova Vlada ne ceni te stavove. Znači to mogu da budu savetodavni stavovi i ništa više. Ova Vlada zna šta radi i ona vodi ekonomsku politiku države, a ne neki ekonomski forumi.

I kolega Arsić je mnogo lepo obrazložio obrazlažući zašto neće prihvatiti amandman, na koji način je prethodna vlast vraćala tu staru deviznu štednju i šta je radila i koje transakcije i koje muljatorske radnje radila.

Mene više interesuje nešto drugo. Malopre je kolega Martinović pročitao neku tužbu, tužbu koju je podne advokat Todorić u ime Dragana Đilasa, pa me to podseća na nešto što sam juče pročitao - Dragan Đilas podnosi tužbu protiv Republike Srbije zato što je javna ličnost, zato što se javno priča o njemu i njegovom imetku.

A ja bih postavio jedno pitanje, da li je neko uspeo za dve godine da stvori nenormalno bogatstvo? Pa to nigde nema na svetu. I odjedanput se sada pojavljuje neka priča, ne od onih 74 hiljade evra, juče je izjavio da je on u to vreme imamo stotinak u inostranstvu firmi koje su imale promet 60 miliona evra. Pa zar je trebao da neko javno u ovoj Skupštini pokrene tu temu i mi sad znamo, izgleda da čovek nevin, on je samo 60 milina za vrlo kratko vreme zaradio, ali nikom nije rekao? Pominje tamo samo tih 74 hiljade kada je prijavljivao imovinu.

Lepo je to rekao kolega Arsić, da je bilo sreće da je neko usvojio davno onaj zakon o kome danas nećemo raspravljati jer nema amandmana, verovatno ne bi smo došli u takvu situaciju da se neko za vrlo kratko vreme obogati, a da narod sve više i više propada, da pada u bedu i da u jednom trenutku ostanemo bez 400 hiljada radnih mesta.

Amandman koleginice Radete neću prihvatiti ni u kom slučaju, jer ovo što piše u članu broj 1. upravo jeste ono za šta se zalaže predsednik Republike već dugi niz godina i sve ove vlade koje su od 2012. godine pa do danas i ova skupštinska većina. Znači, poštovanje prava. Poštovanje tuđih sporazuma, poštovanje tuđih odluka, ali to govori da Srbija hoće da sarađuje, da je Srbija na pravom putu, da Srbija hoće da stvara, da Srbija želi napredak. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nataša St. Jovanović.

Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem predsedavajući Arsiću.

Poštovane kolege narodni poslanici, mislim da smo svi ovde istog mišljenja na osnovu onoga što je izrečeno od mojih kolega, a to je da ko god je krao ili vršio malverzacije treba biti uhapšen i treba biti osuđen. Ja verujem da je pravda spora ali dostižna iako bi lično želela da to bude znatno brže.

Što se tiče amandmana, da pojasnim. Predviđena je isplata štediša sa prostora cele bivše Jugoslavije do 31. avgusta 2019. godine, tj. do 29. februara 2024. godine po sadašnjem zakonu.

Važećim zakonom je bila predviđena isplata do 2023. godine. Pomeranje rokova je posledica nemogućnosti da štediše pribave dokumentaciju od nadležnih institucija u bivšim republikama, što znamo i sami da to ni malo nije lako jer su ih šetali od jedne institucije do druge.

Reč je o deviznoj štednji građana sa prostora nekadašnje Jugoslavije, položenoj kod banaka, čije je sedište na teritoriji Srbije i njihovim filijalama na teritoriji bivših republika SFRJ.

Po samo j presudi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, devizne štediše sada stiču prava iz bivših jugoslovenskih republika da mogu da naplate svoju deviznu štednju i to nije ništa sporno.

Da je SNS bila na vlasti, ovo se pitanje sigurno ne bi odlagalo ovoliko dugo i mnogo bi se ranije rešilo. Naši prethodnici su se isključivo zaduživali samo iz razloga da kupe socijalni mir. Mi to, očigledno, ne radimo.

Uočeni problemi u vezi za prikupljanjem potrebne dokumentacije iz bivših republika SFRJ su doveli do potrebe da se i produži rok, koji su kao potvrdu o deviznoj štednji umesto deviznih knjižica koje su bile daleko preglednije, dobijali i devizne, kartice deviznog računa.

Produženje roka za podnošenje prijava koje je u ovom članu 1. zakona, kako sam i rekla zbog prikupljanja dokumentacije, ima i za posledicu pomeranje, to je potpuno jasno.

Lako je kritikovati i sve što se preduzme, a opet sa druge strane nema konkretnih predloga. Šta znači ovo - briše se, kada u članu 1. samo se pojašnjavaju prava građana? Srpskoj radikalnoj stranki se zamera što je rešila decenijska pitanja kredita, na primer, u švajcarcima. Zatim, nama je dosta stavljanja stvari pod tepih. Mi stvari rešavamo i čistimo nagomilane probleme.

Iz ovog svega rečeno, mislim da ovaj amandman koleginice - briše se, apsolutno je neprihvatljiv. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite, koleginice.

Hvala vam, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da i ja dam svoj doprinos ovoj raspravi. Govorilo se o štedišama koje pokušavaju da ostvare svoja prava. Upravo zbog njih raspravljamo o ovom predlogu, ali se i osvrćemo na neka ranija vremena i na sve ono što je vlast zapravo propustila da uradi u korist svojih građana.

Kolege su pomenule poslanike koji nisu tu, pominjali su tu prazne klupe gde treba da sede oni koji su vršili vlast do 2012. godine. Znate, jako je loše kada jedna parlamentarna stranka, kao što je DS, bojkotuje parlament i brani svojim poslanicima da učestvuju u radu. Doduše, čuli smo u medijima iz izjava sa njihovih konferencija za novinare da oni prebacuju nama i kažu da su oni vratili staru deviznu.

Međutim, ono što su oni uradili jeste samo da su iskoristili građane, od kojih su za smešne pare kupili obveznice da bi ih svojim tajkunima prodali za mnogostruko veće iznose, za drastično veće iznose.

Onda, ja ne znam zašto očekujemo u parlamentu od bilo koga iz takve stranke, iz takve vlasti da nešto kažu, jer sumnjam da bi i pred građanima i pred javnošću priznali šta su radili. Čini mi se da odgovore na neka pitanja izgleda da nikada nećemo da dobijemo.

S druge strane, imamo svakodnevne performanse i predstave. Evo, sada je aktuelan Dragan Đilas, koji sam odlazi u policiju, valjda da bi zamaskiralo ono što je radio i ono i zbog čega će biti pokrenute istrage. On misli da će građani tim performansima poverovati. Mislim da se džabe trudi. On je u ponedeljak otišao do Uprave policije za grad Beograd i tražio da se od njega uzme izjava, jer ga navodno državni organi optužuju za pljačku RTS-a i tvrde da je pokrenuta istraga protiv njega.

Znači, ponovo farsa, ponovo zamazivanje očiju građana, koje su uprte u rešenja u odgovore koji se očekuju od tih istih državnih organa. On je to, naravno, uradio da bi pokazao da je čist političar, ali smatram da je sa time malo i zakasnio. Zaboravio je, sa druge strane, da i građani kojima priređuje svakodnevne prestave ponešto znaju, pa tako znaju da policijski službenici nemaju ovlašćenje da daju informacije koje su predmet postupanja tužilaštva.

Suština se vrlo lako vidi. Prvo, to je panika koja se javlja kod Đilasa i ekipe zbog najavljene istrage o njihovim aferama, a drugo, sasvim sam sigurna da Vučića i SNS na izborima neće moći da pobede. Zbog toga pribegavaju lažima, izmišljotinama, kojima žele da diskredituju Aleksandra Vučića i njegove saradnike, kako bi kako tako ostali u nekoj političkoj trci.

Ja se zaista nadam da će oni odlučiti da ne bojkotuju izbore. Ja se nadam da će oni odlučiti da izađu na izbore, jer na taj način ćemo videti kakva je njihova politika bila i kako se ponovo gubi od Aleksandra Vučića i SNS.

Nama ovde ostaje da radimo svoj posao, da donosimo zakone koji će našim građanima popraviti životni standard. U skladu sa tim, ja ću ponoviti da ću dati podršku i ovom predlogu zakona koji se odnosi na one građane, na štediše koji su svoje štednje položili do 1992. godine i želim im da ostvare svoja prava. Zahvaljujem.