Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, naravno da je ovaj zakon koji je pred nama i amandman… Zakon je dobar, amandman nije. Smatram da je Vlada u pravu što ga je odbila.
Ovaj Zakon o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu ne isplaćene devizne štednje građana, položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije, a i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ je izvanredan i dobar.
Mi smo ovakve izmene i dopune donosili i prošle godine, jedino se ovde radi o tehničkim nekim stvarima, a to znači pomeranje rokova kako u pribavljanju dokumentacije, tako i u otplati rata. Umesto deset, svodi se na osam, tako da štediše neće biti oštećene u pogledu vremena.
Međutim, ovde ima jedan problem. Kolega Martinović je spomenuo jedan deo građana iz bivše Republike Srpske Krajine i baš sa njima imamo jedan, hajde da kažemo, nerešeni problem o kojem sam ja nagovestio da ću govoriti, a to je što kod dokumentacije ne mogu pribaviti štednu knjižicu zato što su bile ratne okolnosti. Jedan deo tih štediša bio je na ratištu i ostavio je u kući štednu knjižicu i, normalno, zapaljena je kuća i štedna knjižica.
Sada banke u bivšim republikama, znači filijale, imaju popise i iznose, međutim mi u izmenama zakona smo stavili da je validna dokumentacija samo knjižica i kartica. Mislim da Ministarstvo finansija tu ne bi trebalo praviti probleme i da imaju razumevanje, pošto dokumentaciju imaju druge banke, to jest sledbenici tih banaka u tom smislu.
Moram da kažem da bivši režim nije vodio računa o ovom problemu. Ja sam lično tražio kod bivšeg, hajde da kažem, ministra i bivšeg guvernera Dinkića. Nije pokazivao interesovanje baš za ovu kategoriju štediša iz ove bivše socijalističke republike. Međutim, ne treba nas to čuditi, jer taj bivši režim je vodio računa samo o sebi, o svojim džepovima, jer je opljačkao Republiku Srbiju.
Nije tačno da nismo procesuirali jedan deo, hajde da kažemo, bivših političara. Pet ministara, o tome je govorio i kolega Martinović, i to u prvom redu Saša Dragin, Oliver Dulić, Jasna Matić, Slobodan Milosavljević i ministar Predrag Bubalo. To je pet ministara i dva pomoćnika. Dakle, dobro je što u novoj vladi, dakle novim vladama posle DOS-a, nijedan ministar nije procesuiran, što znači da je Vlada vrlo odgovorna i da vodi računa o državi i finansijama u ovoj državi.
Dozvolite da kažem nešto, pošto je spominjano, o poseti predsednika Francuske, Makrona. Kako rekoše kolege, tradicija prijateljstva srpskog i francuskog naroda je duga. Ona je još duža nego 19. vek, nego i 17. vek. Ona potiče iz 12. veka, od Stefana Nemanje. Od tada je veliko prijateljstvo.
Moram da vam kažem, poštovani narodni poslanici, da Stefan Nemanja i teza koju ja zastupam i jedan deo istoričara, njegova supruga Ana je upravo Francuskinja. Ona je bila sestra Luja VII, francuskoga kralja i prilikom posete Stefana Nemanje Francuskoj, tamo su mu se i dva sina rodila, prilikom povratka, pošto su Vizantinci napali Srbe, Srbi su tražili pomoć od Francuskih vitezova. Osim toga, da im vrate Nemanju.
Prilikom povratka, Francuski kralj je rekao Nemanji, citiraću ja ovako „Tronoški rodoslov“ - Evo ti dva ova cveta, radi se o ljiljanu, koja predstavljaju dva tvoja sina. Deo mog cimera neka bude deo tvog cimera, završen citat.
Radi se o grbu ovome koji stoji ovde poviše vas, gospodine Arsiću, i o ljiljanu tom. To je taj krin cvet. On seže od 12. veka, a ne iz novijih vremena.
I, da ja ne idem u širinu, to prijateljstvo se provlačilo kroz čitav srednji vek, pogotovo u 17, 18. i 19. veku.
Što se tiče primedbi na gospodina predsednika Makrona, što je rekao, kako kažu neki narodni poslanici, da je Kosovo država, to nije sporno kada je pozicija njegove Vlade i države, jer su to pre dolaska njega na vlast priznali republiku Kosovo, ali je dao nadu za kompromisno rešenje. To je velika stvar i to je ogromna stvar.
Šta vi, gospodo narodni poslanici, danas ovde govorite o Kosovu? Pa, mi imamo trećinu narodnih poslanika koji priznaju Kosovo kao državu. Da li je to tačno?
Da li hoćete da vam citiram sada predsednike svih poslaničkih grupa i poslaničkih stranaka koji su priznali? Njih 15 ima. To su svi oni kojih danas nema ovde, poslaničkih stranaka i grupa. To je suština.
Mi u unutrašnjem dijalogu koji je vođen oko pitanja Kosova nismo to rešili, jer predstavnici onih političkih stranaka i grupa kojih danas nema u ovom visokom domu, nisu hteli jer su otpisali Kosovo.
Dakle, isto i u pogledu Srebrenice. O čemu mi pričamo? Pa, trećina narodnih poslanika to ovde tvrdi. Hoćete reći da Čedomir Jovanović ne tvrdi da je u Srebrenici bio genocid? Taj narodni poslanik, koji je lider jedne stranke, kaže ovako: "Republika Srpska je nastala na genocidu, na srebreničkom genocidu, na etničkom čišćenju, nezabeleženom u Evropi posle Drugog svetskog rata", 23. juna 2012. godine, a mi prigovaramo Makronu i njegovoj državi? Ovde ja nisam čuo da ste mu prigovorili, gospodo.
Da li znate šta je još taj poslanik rekao? Citiram: "Republička vlast je tretirala i još uvek tretira Vojvodinu na pokvaren način i zbog toga Vojvodini treba dati pun suverenitet i priznati je kao nezavisnu zemlju", 26. oktobar 2012. godine.
Gospodo narodni poslanici, pa imamo ih ovde trećinu takvih. Pa, da li znate šta je Albin Kurti rekao? Evo, 5. aprila 2006. godine u 10.25 minuta izjavio je, citiram, da bi voleo da predsednik Vlade Republike Srbije bude Čedomir Jovanović ili Žarko Korać, jer oni, kako je rekao, jedini priznaju nezavisnost Kosova. Molim vas, o čemu mi pričamo?
Pa, tu je i Nenad Čanak. Pa, on juče čeka Makrona, a on je taj koji je rekao 5. marta 2017. godine: "Spreman sam da priznam nezavisnost Kosova" itd.
Taj isti Nenad Čanak je nedavno, nazad deset dana, 24. juna 2019. godine, izjavio: "Kosovo nije Srbija, nego prostor na kome žive neki ljudi koji imaju zaokruženu celinu". Pa, šta mi hoćemo?
Pa, hoćete li da vam citiram Vuka Jeremića, zvanog Vuka potomka i vođu međunarodne bande lopova i prevaranata za Kosovo? Tu je i Dragan Đilas. Tu je i poljoprivrednik u pokušaju Zoran Živković, koji je 2003. godine na Međunarodnoj konferenciji u Beču rekao: "Ne interesuje me Kosovo hoće li biti naše ili nečije drugo itd".
Dakle, o tome toliko i o Srebrenici toliko. Ono što je prof. dr Vojislav Šešelj rekao ovde u utorak po pitanju genocida u Srebrenici je tačno sa aspekta nauke, gospodo, a nekakvi novinari misle da mogu lupetati šta god hoće, ali ne mogu, bre! To je stvar nauke. Zna se šta je genocid.
Može negde da se pobije i 15-20 hiljada ljudi, ali ne mora biti genocid. Postoje tri uslova koja trebaju biti uslovljena, ispunjena, a Srebrenica nema te uslove pogotovo pripremni period, odnosno nameru ili nakanu kako bi rekli braća Hrvati itd.
Dakle, ja o tome ne želim da govorim, ali evo i u ovom visokom Domu, trećina narodnih poslanika, pa setite se Sandre Rašković Ivić, koja je rekla na hrvatskoj televiziji da u Srebrenici je bio genocid itd, i Oluja da je humanitarna stvar. Pa ponovio je Slaven Letica ponovo nedavno na HRT-u, kada su razgovor vršili o političkoj situaciji ovde u ovom visokom Domu, pa su govorili o Bošku Obradoviću, kaže: „On je neznatan, jedino ga Sanda Rašković Ivić podržava“, koja je rekla, citiram, tako Slaven Letica kaže: „ Da je u Srebrenici bio genocid“, završen citat itd. Dakle, to je problem.
Mene jedino čudi, gospodo narodni poslanici, šta radi tužilaštvo? Pa ove izjave koje sam vam ja citirao sve potpadaju pod Krivični zakonik Srbije, član 305. do 321. Pa kako se oni zovu, koji ruše državni integritet? Pa izdajnici države. Vidite, ja nemam problem da to kažem. A znate ko nam prigovara da im kažemo da su izdajnici države zato što se zalažu za cepanje teritorijalnog integriteta? Upravo oni koji to rade. To su NATO prašinari, a to su oni kojih danas nema u ovom visokom Domu.
I na kraju, da ja završim ovaj deo, ja neću sa njima više da se bavim. O njima je najbolje rekao njihov DS ambasador, vrli Svetislav Basara, citiram: „Demokratska stranka, u raznim varijantam,a je samoupravna interesna zajednica muljatora i lopuža“, završen citat, Svetislav Basara, dana 22. maja 2019. godine. Hvala.