Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ja ću reći još jedanput. Dakle, EU nije priznala nezavisnost Kosova i Metohije zato što EU, kao zajednica država, to ne može ni da uradi. Dakle, ne postoji ni jedan akt ni jednog organa EU, ni Evropskog parlamenta, ni Evropske komisije, ni Evropskog saveta kojim se priznaje nezavisnost Kosova i Metohije. Pojedine države, članice EU, su priznale nezavisnost Kosova i Metohije. To je činjenica, ali EU kao zajednica država nije priznala nezavisnost Kosova i Metohije.

Na kraju krajeva, to da za EU Kosovo i Metohija nije nezavisna država, pa o tome vam svedoči i dijalog koji je privremeno zaustavljen zbog ovih suludih taksi koje su uveli Haradinaj i Tači na robu koja dolazi na teritoriju Kosova i Metohije iz centralne Srbije. Dijalog se vodi upravo pod okriljem EU. Da li je tako? Što bi EU bila pokrovitelj jednog takvog dijalog ako je za nju nezavisna država Kosovo i Metohija. Onda nemamo o čemu da razgovaramo. Zašto onda idemo u Brisel, ako je za Brisel Kosovo nezavisna država? Očigledno da nije.

Dakle, vodi se dijalog oko rešavanja pitanja Kosova i Metohije. Trenutno se ne vodi, ponavljam još jedanput, zbog taksi koje su uvedene iz Prištine, ali je činjenica da se određeni dijalog vodio i verovatno će se u nekoj doglednoj budućnosti taj dijalog nastaviti, ali sama činjenica da se dijalog vodi i sama činjenica da se dijalog vodi uz posredovanje EU, pa to vam jasno govori da EU, kao zajednica država, nije priznala nezavisnost Kosova i Metohije. Još uvek imamo, ne mnogo, ali imamo određeni manevarski prostor unutar same EU da se izborimo za najbolje moguće rešenje, kada je u pitanju Srbija i srpski narod, za Kosovo i Metohiju.

Pominjali ste nedavno održane parlamentarne izbore u EU, odnosno izbore za Evropski parlament. Na jednu važnu funkciju u Evropi, odnosno u EU je došao Španac, etnički je Katalonac, ali nije separatista…

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

… to je jako važno. Španija je, priznaćete, jedna ozbiljna i moćna država, jedna od najmoćnijih država u EU. Španija nije priznala nezavisnost Kosova i Metohije, a Španac je postao sada jedan važan funkcioner u sistemu organa EU.

Dakle, imamo mi još uvek manevarskog prostora da se borimo za Kosovo i Metohiju i unutar institucija sistema EU. To je teška borba. To je borba Davida i Golijata. To je borba koja je, na kraju krajeva, i pomalo neizvesna, ali nije do kraja izgubljena bitka za Kosovo i Metohiju, čak i kada je u pitanju EU.

Nemojte da zaboravite Mađarska je priznala nezavisnost KiM, u neko svoje vreme. Činjenica je da mi sada sa Mađarskom nikada bolje i političke, i ekonomske, i finansijske odnose. Evo u ponedeljak, to građani Srbije treba da znaju, time ću gospodine Arsiću da završim, u ponedeljak Aleksandar Vučić kao predsednik Republike i predsednik Republike Mađarske otvoriće u Zemunu spomenik Sibinjanin Janku, tako ga zove mi Srbi, jel Janko Sibinjanin, to je onaj iz one narodne pesme – kasno Janko stiže na Kosovo itd. Janjoš Hunjad, jel tako.

Dakle, podižemo spomenik jednom čoveku koji je važan i za Srbije, a važan je i za Mađare. Za Mađare je važan zato što je bio mađarski nacionalni junak. Ali, nemojte da zaboravite, taj Janko je ili Janoš ipak stigao na KiM, ipak je stigao u Srbiju. Ako se ne varam 1448. godine, ovde u Srbiji, pa štiteći i same Srbe ratovao protiv Turaka. Tako da istorija nikada nije crno-bela. Ni istorija, a ni politička sadašnjost.

Pravo na repliku narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Ne bih ja ovde trošila vreme na teoriju i na istoriju. Nemam ništa protiv, ali gospodine Martinoviću vi imate mogućnost zakažite nam na okrugli sto na RTS, vrlo rado da ću to da radim.

Ovde bi govorila o nekim konkretnim stvarima vezanim upravo za rad parlamenta, za EU, za KiM. Istina jeste da, recimo, Komitet evropskog parlamenta, da je tražio od Srbije da prizna faktičko stanje na KiM. Šta je to? To je ono da prati tu politiku. Ajte vi da krenemo malo drugačijim putem. Ajte sada da kažemo da se angažujete na tome da se vrati problem rešavanja KiM, da se izmesti iz EU na nivo Saveta bezbednosti UN, da uključimo Rusiju kao svoju silu zaštitniku, da uključimo Kinu, da uključimo države koje su nam prijateljske da nam pomognu da sačuvamo svoj suverenitet i teritorijalni integritet.

U EU mi to ne možemo, koliko god se upinjali postoje prijateljske zemlje i u EU koje to ne bi dozvolite, ali jednostavno su u manjini. Ajde angažujte se da ispravimo greške Vuka Jeremića i Borisa Tadića. Nisu to bile greške, to su bili namerni potezi koji su istina doprineli da je sada rešavanje pitanja KiM mnogo teže nego što je bilo pre toga. Dakle, postoje neke stvari koje su od interesa, svakom normalnom čoveku u Srbiji i svakom patrioti u državi Srbiji, kada su takve stvari u pitanju, kada vam treba pomoć SRS u tom smislu, uvek ćete je imati, to nije sporno.

Nemojte da nas, izvinite na izrazu zamajavate, zato što imate mnogo više vremena, pa vi sada pričate neke bajke da zamaglite suštinu. Suština je da nam većina zemlja u EU insistira da priznamo da je Kosovo samostalna država. Mi vam kažemo nemojte to da uradite. Još uvek verujemo da nećete.

Pravo na repliku narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Evo, ja ću pokušati da, naravno sumnjam da ću da razuverim moju koleginicu Radetu kada su njeni stavovi u pitanju, ali još jedan stav u prilog naše teze.

Ni jedna država članica EU, ali slovom i brojem ni jedna, dakle nula država članica EU nisu ratifikovali tzv. SSP sa tzv. republikom Kosovo. To je takođe jedna činjenica koju morate da imate u vidu. Iako pogledate sadržinu, dakle ako pogledate tekst Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je EU zaključila sa Republikom Srbijom i tekst sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je zaključen sa Prištinom, videćete da su to dva potpuno različita teksta, pri čemu ni u jednoj državi članici EU i kod onih koji su priznali i kod onih koji nisu priznali, ali mi insistiramo na onim državama koje su priznale nezavisnost KiM nije ni započeo postupak ratifikacije SSP sa Kosovom. Zašto? Zato što se još uvek vodi dijalog oko toga kako će izgledati konačno rešenje za KiM.

Dakle, i ti tamo u EU, odnosno u državama članicama EU vode jednu realističnu politiku. To što su oni priznali nezavisnost KiM, znate, to je jedan akt vlade, na jednom komadu hartije. Jedno je komad hartije, a drugo je stvarnost. Vide i oni da država Srbija nije sasvim isterana sa KiM. Vide i oni da je država Srbija i dalje prisutna na KiM, pa dole su i dalje naše škole, dole su i dalje naše zdravstvene ustanove. Republika Srbija i danas investira mnogo novca iz budžeta u sredine u kojima žive Srbi. Projekat „sunčana dolina“, projekat izgradnje kuća za lica koja su interno proterana sa KiM. To sve govori, ne samo građanima Srbije, nego i tim državama koje su priznale nezavisnost KiM da je KiM još uvek nerešena stvar i da zbog toga nema ni potrebe da ulaze u ratifikaciju SSP sa, u stvari jednom teritorijom, čija državnost je i te kako upitna.

Što se tiče ovog, kako ste rekli …2,52. Hvala, neću da kradem vreme.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Kamo lepe sreće da taj SSP nikada nisu ratifikovali ni sa Srbijom, SSP nas je zavio u crno i našu privredu i našu poljoprivredu i da je pameti i mudrosti da se odreknemo toga, odnosno da poništimo tu ratifikaciju, mnogo brže bismo razvili poljoprivredu i privredu uopšte u Srbiji.

Ali, eto, potpisan je CEFTA sporazum u vreme vlasti Vojislava Koštunice i mi na ovaj način pomažemo da se prosto podsete i građani, ne samo narodni poslanici ko je sve učestvovao u tome da KiM sve više klizi prema samostalnost. Mi nikada nismo rekli da ste vi najodgovorniji, da ste jedini odgovorni. Mi smo ti koji stalno kažemo da je 14 raznih sporazuma, pojedinačnih potpisao Borko Stefanović, a vama zameramo što ste sve to objedinili u jedan Briselski sporazum, odnosno dva. To je problem.

Dakle, ne mislimo mi da su problemi počeli sa vama, ali smo spremni da vam pomognemo da ih rešimo, rešenja još uvek postoje, načini još uvek postoje, samo treba imati dobru volju i treba se odreći nekih mantri. Jednostavno, EU nek ide svojim putem, mi da idemo svojim putem, da idemo tamo gde ima šanse da pomognemo svom narodu.

Kažete - Srbija pomaže, investira na KiM, mora i treba i u obavezi je i treba još i više. Dakle, i to je jedan od načina da pokazujemo da je KiM sastavni deo Republike Srbije. Ne morate time da se hvalite, nije loše da napomenete, da se čuje, da čuju i ti tzv. prijatelji iz Evrope, nemojte ni od njih to da krijete, da je Srbija i dalje spremna da u svakom smislu, pa i finansijskom pomaže svoj narod na svojoj teritoriji, na KiM.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Pokušaću da nastavim tamo gde sam se zaustavio.

To pitanje koje je otvorila gospođa Radeta o misiji EU na KiM, kao što znate, to je zahvaljujući politici Borisa Tadića. On je u odgovoru na stav generalnog sekretara UN iz 2008. godine praktično pozvao Euleks da dođe na KiM. Mi sad imamo činjenicu da su na KiM prisutne dve, a u neku ruku tri misije. Prisutan je i dalje UNMIK, sa smanjenom administracijom, sa smanjenim kapacitetima, ali je i dalje prisutan. Što znači da nismo u potpunosti, mada smo jednim delom sigurno, ali nismo u potpunosti istisnuli problem KiM iz okvira UN.

Drugo, na KiM je prisutna vojna misija KFOR-a. Ako pažljivo čitate Rezoluciju 1244, koju je doneo Savet bezbednosti UN, makar formalno-pravno, KFOR je misija UN, iako u Rezoluciji 1244 na koju se mi Srbi vrlo često pozivamo, piše da će u toj misiji suštinski da učestvuju NATO snage, kao što i učestvuju. Ali, formalno-pravno, budući da je to omogućeno Rezolucijom 1244, KFOR je takođe misija UN.

Dakle, imate dve misije UN i imate jednu misiju koja je čisto na nivou EU, a to je Euleks. Idealno bi bilo za Republiku Srbiju da je problem KiM isključivo na nivou UN. Zato što u UN imamo države, konačno, imamo u Savetu bezbednosti UN dve države, na koje uvek možemo da računamo da će biti na strani Srbije, ne samo kad je u pitanju KiM, nego i ono pitanje o kome ste vi danas nekoliko puta govorili, a to je pitanje genocida. Da nije bilo rezolutnog ruskog stava u Savetu bezbednosti UN na ceo srpski narod bio bi stavljen žig da je genocidan i time bismo pretrpeli nenadoknadivu istorijsku štetu.

E, sad, da li je moguće u ovom trenutku, za mesec dana ili za šest meseci da mi, da se tako kolokvijalno izrazim, isteramo misiju EU sa KiM - nije moguće. Mi sa tim ljudima moramo da sarađujemo. Ali, moramo da sarađujemo tako, i mi to činimo, tako da to bude u interesu građana Srbije, a posebno srpskog naroda koji je ostao da živi na KiM.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

U sledećem javljanju ću da vam pročitam jedan tvit koji je u međuvremenu Vladimir Todorić, ako se ne varam, jel on beše potpredsednik stranke, potpredsednika Narodne stranke Vuka Jeremića, pa ćete da vidite da sad počinjete da ulazite u mrtvu trku vas i Vuka Jeremića oko toga ko je veći protivnik dolaska Makrona u Srbiju.