Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, vi ste potvrdili jednu od vrlo važnih činjenica koja se odnosi na ovaj zakon, malopre kada ste spomenuli da ćete preduzeti mere da se tarife javnih izvršitelja moraju smanjiti.

Vi imate dobru nameru i ja podržavam vašu inicijativu da vi to učinite. Međutim, za veoma kratko vreme javni izvršitelji i notari, beležnici, su se enormno obogatili, a to možete kroz statistiku da utvrdite koji je od kojih tih nosilaca tih javnih ovlašćenja zaradio za taj period.

Ako je u pitanju beležnik, kako je moguće da beležnik za mesec dana zaradi više nego 20 ministara ili 20 sudija plata, a to izvolite, imali ste, gospođo ministre, prilike da čujete, a u praksi to se može lako dokazati?

Gospođo ministre, ja očekujem od vas puno u tom pravcu, da ćete vi učiniti više nego što su prethodnici učinili vezano za pravosuđe.

Ko je kriv za ovo stanje? Krivo je pravosuđe što nije bilo efikasno, pa je moralo da se na ovakav način interveniše.

Želim da ukažem, gospođo ministre, i da podsetim, Srbiji je potreban ozbiljan pravni sistem. Nedovoljno se proučavaju pravna rešenja razvijenijih pravnih sistema i institucija zakona demokratskih pravnih sistema. Stalne izmene zakona ili donošenje novih zakona karakterišu srpsko pravosuđe. Napoleon Bonaparta se posvetio izradi građanskog zakonika, koji je usvojen 1804. godine i na snazi je skoro 120 godina u primeni. Nemački građanski zakonik iz 1990. godine i austrijski građanski zakonik iz 1811. godine, švajcarski građanski zakonik iz 1912. godine do danas su na snazi i predstavljaju temelje najjačih modernih ekonomija. Mala balkanska Srbija je 1844. godine, bez pritiska EU, usvojila Građanski zakonik za Knjaževinu Srbiju, koji je bio na snazi pune 102 godine, do 1946. godine, kada su ga komunisti ukinuli. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo Sreto Perić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, mi nemamo lični odnos negativan prema javnim izvršiteljima. Mi ovde pričamo o konkretnim slučajevima. Treba samo znati da je SRS jedina stranka na političkoj sceni Srbije koja se zalaže protiv javnih izvršitelja. Zbog čega?

Mi ćemo vama kroz ove naše amandmane navoditi konkretne primere, pa ćete videti da nije samo u pitanju visina naknade, nego i greške koje se dešavaju.

Vi ste meni prošli put rekli da li sam ja vas dovoljno pažljivo slušao. Nikog ne slušam pažljivo kao vas. Dva razloga su za to. Vi to zaslužujete, jer vrlo aktivno učestvujete u raspravama. To je s jedne strane. S druge strane, pričate o problemima, koji su problemi građana Srbije, a nama je to i struka, između ostalog, pa smo vas pažljivo slušali.

Znači, mi nemamo lični odnos. Mi ne mrzimo izvršitelje, ali oni su napravili mnogo jada građanima Srbije. I vi to morate da znate. Ja ne znam u čemu je sad razlika ovde, ja sam lično skupio negde preko 15 potpisa od strane advokata. Neki od njih su i članovi SNS, moram odmah da vam kažem. Ovde advokati, naše kolege, iznose drugačije stavove. Ja to poštujem, to je njihov stav. Ali, nama je stalo da se poverilac namiri što pre, ali i da izvršni dužnik bude tretiran bar onako što mu pravo ljudsko dozvoljava na to. Da li je to uvek ovako? Ja mislim da nije.

Ja ću vama da iznesem sad jedan konkretan slučaj, onoliko koliko vreme bude dozvolilo po ovom amandmanu, nastavićemo kasnije. Osnovni sud u Prijepolju je doneo, i ja ću vam govoriti konkretna rešenja, doneo rešenje broj 884/2018 prvog februara 2019. godine, kojim je obavezao četiri člana porodice Delić… Nastaviću po drugom amandmanu.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem.

Lično mislim da bi trebali da izbegnemo generalizacije, jer generalizovanje problema stvara opasne posledice. Javni izvršitelji rade svoj posao u skladu sa zakonom i velika većina javnih izvršitelja taj posao obavlja profesionalno i odgovorno, posvećeno i zakonito.

Ako postoje zaista grube greške ili nezakonitosti, protivpravne radnje koje bi se preduzele u postupcima izvršenja, a koje bi počinili izvršitelji, postoji barem nekoliko postupaka koji bi se protiv njih mogli pokrenuti. Jedan je svakako disciplinski postupak pred javno-izvršiteljskom komorom, drugi je krivični postupak itd.

Ja još nisam čuo pravi razlog zbog čega bi se bilo ko od izvršitelja stavio u ovaj kontekst. Naravno da ih ima i zbog toga su mnogi od njih i bili procesuirani, a neki i razrešeni, što ste i vi malopre istakli.

Ali, moram da skrenem pažnju na nešto što je jako važno. Kad sam rekao da izvršitelji sprovode samo presude, onda dolazimo u jednu situaciju apsurda, da se traži da poverilac naplati svoje potraživanje, namiri, ali da dužnik ne plati ništa. Dužnik apsolutno nikakav teret da ne trpi, ali poverilac da se namiri. Apsurdno, paradoksalno, nemoguće.

Dakle, jednostavno mi moramo da uspostavimo efikasniji sistem izvršenja koji vi upravo kroz ovaj predlog zakona trasirate, trasirate put jednom takvom izvršenju i ponoviću, ukoliko je izvršna isprava, uglavnom je to pravosnažna sudska odluka, u svojoj izreci glasi da je neko dužan da preda nepokretnost i ta obaveza koja je, kako mi to pravnici kažemo, kondemnatorne prirode, da ja moram svoju kuću predati zato što se nezakonito nalazim, izvinjavam se rekao sam svoju, nezakonito se nalazim u objektu, moram da je predam vlasniku. Šta je onda tu sporno što će izvršitelj doći da kaže – molim te, izađi? Ako nećeš izaći, onda ćeš izaći uz asistenciju ili policije ili onih organa koje ja mogu da angažujem za jednu takvu radnju. Šta je tu sporno? To je apsolutno uspostavljanje pravne sigurnosti i očuvanje pravnog poretka. Hvala.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li želite reč?
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Petar Petrović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 6. amandman je podnela narodna poslanica Ružica Nikolić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 6. koji se odnosi na član 20. osnovnog Zakona o izvršenju i o obezbeđenju, a koji uređuje odnos između izvršnog postupka na osnovu založne izjave ili ugovora o hipoteci i van sudskog postupka namirenja prema pravilima Zakona o hipoteci, podneli smo amandman kojim tražimo brisanje predloženih izmena, jer smatramo da je postojeće rešenje pravičnije.

Srpska radikalna stranka se zalaže za ukidanje javnih izvršitelja, odnosno smatramo da ovaj Predlog zakona treba da se povuče iz skupštinske procedure i da se donese potpuno nov pravičniji zakon, jer smo svakodnevno svedoci bahatog i nehumanog postupanja javnih izvršitelja koji otimaju imovinu građanima Srbije zbog malih dugova.

Vlast je ta koja treba da štiti sva prava građana Srbija, sva ljudska i procesna prava, međutim, ovim predloženim izmenama i dopunama zakona ostavlja se mogućnost izvršiteljima da nastave da se bogate na, slobodno mogu da kažem, najprljaviji način, jer na nameštenim licitacijama kupuju zaplenjene nekretnine po najnižim cenama.

Zato mi tražimo da se javni izvršitelji ukinu, da se izvršenje vrati na sudove, jer jedino na taj način može da se spreči dalja pljačka građana Srbije od strane izvršiteljske mafije, koja je u 2017. godini prodala 3.736 stanova i kuća građana Srbije. Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Sonja Vlahović.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.

Javljam se po amandmanu na član 6. koji, naravno, Vlada nije prihvatila zato što su ovim amandmanom precizno definisana dva postupka. Ukoliko se poverilac odluči, to je u stvari član zakona koji govori o uređenju namirenja istog poverioca primenom različitih zakona na nepokretnosti koje su opterećene hipotekom, ukoliko se poverilac odluči da se naplati namirenjem, u stvari vansudskim namirenjem, potraživanjem koji je pokrenut po Zakonu o hipoteci, ima mogućnost da u datom trenutku pređe na postupak sudskog namirenja, koji je pomenut na osnovu Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

U načelu kada sam govorila rekla sam da svaki član zakona, njih 170, je taksativno obrazloženo i objašnjeno zašto se donosi, zašto je u predlogu zakona. U praksi se pokazalo da poverilac, ukoliko krene u vansudsko namirenje, ne može da zaustavi taj proces i da pređe u sudsko namirenje. Ovim članom zakona se precizno objašnjava mogućnost da i u toku izvršenje vansudskog može da se prekine postupak i pređe u sudsko izvršenje. Hvala.