Zahvaljujem.
Lično mislim da bi trebali da izbegnemo generalizacije, jer generalizovanje problema stvara opasne posledice. Javni izvršitelji rade svoj posao u skladu sa zakonom i velika većina javnih izvršitelja taj posao obavlja profesionalno i odgovorno, posvećeno i zakonito.
Ako postoje zaista grube greške ili nezakonitosti, protivpravne radnje koje bi se preduzele u postupcima izvršenja, a koje bi počinili izvršitelji, postoji barem nekoliko postupaka koji bi se protiv njih mogli pokrenuti. Jedan je svakako disciplinski postupak pred javno-izvršiteljskom komorom, drugi je krivični postupak itd.
Ja još nisam čuo pravi razlog zbog čega bi se bilo ko od izvršitelja stavio u ovaj kontekst. Naravno da ih ima i zbog toga su mnogi od njih i bili procesuirani, a neki i razrešeni, što ste i vi malopre istakli.
Ali, moram da skrenem pažnju na nešto što je jako važno. Kad sam rekao da izvršitelji sprovode samo presude, onda dolazimo u jednu situaciju apsurda, da se traži da poverilac naplati svoje potraživanje, namiri, ali da dužnik ne plati ništa. Dužnik apsolutno nikakav teret da ne trpi, ali poverilac da se namiri. Apsurdno, paradoksalno, nemoguće.
Dakle, jednostavno mi moramo da uspostavimo efikasniji sistem izvršenja koji vi upravo kroz ovaj predlog zakona trasirate, trasirate put jednom takvom izvršenju i ponoviću, ukoliko je izvršna isprava, uglavnom je to pravosnažna sudska odluka, u svojoj izreci glasi da je neko dužan da preda nepokretnost i ta obaveza koja je, kako mi to pravnici kažemo, kondemnatorne prirode, da ja moram svoju kuću predati zato što se nezakonito nalazim, izvinjavam se rekao sam svoju, nezakonito se nalazim u objektu, moram da je predam vlasniku. Šta je onda tu sporno što će izvršitelj doći da kaže – molim te, izađi? Ako nećeš izaći, onda ćeš izaći uz asistenciju ili policije ili onih organa koje ja mogu da angažujem za jednu takvu radnju. Šta je tu sporno? To je apsolutno uspostavljanje pravne sigurnosti i očuvanje pravnog poretka. Hvala.