Ja sam prosto iznenađen da sam došao do reči. Govoriću po amandmanu.

Ovo je zakon koji je dugo i željno očekivan i verujem da će se ta praksa nastaviti i podržavam predlog koleginice Radete koja je predložila da se i druge kategorije građana uključe u ovakav vid rešavanja stambenog pitanja. Zašto to kažem? Zato što smatram da ima dosta kategorija koje su u nemogućnosti da kupe stanove na atraktivnim lokacijama i skupe stanove, a ovo su ipak stanovi koji će se raditi na lokacijama koje su jeftinije i čiji kvalitet gradnje neće biti toliko ekskluzivan kao recimo „Beograd na vodi“.

E sad, moj predlog za razmišljanje, a mislim da ministar mene sluša, kao i obično, evo, klima glavom, sluša, moj predlog je da se ovakvi stanovi grade i na rubnim područjima, odnosno pograničnim mestima koja se nažalost danas prazne i sve je manje stanovnika u tim područjima. Jedno od takvih mesta je i Crna Trava. Crna Trava je spremna da državi pokloni odgovarajuće lokacije, da učini mnogo toga što je u njenoj moći, a s druge strane Crnotravci su poznati kao vredni, izuzetno dobri građevinari i, na kraju krajeva, njihova cena izvođenja tih radova je dosta jeftinija nego cene izvođača koje sada moramo da angažujemo.

Često prolazim i sa pažnjom gledam gradilišta po celoj Srbiji. Retko je videti gradilište gde nemate nalepnicu, oglas, molbu ili kako god hoćete da nazovete to gde kaže – traže se radnici, pa onda zidari, tesari, ovi i oni. Mi smo sada u situaciji da ćemo veoma brzo ostati bez te stručne radne snage. Jedan od primera koji bi mogao da pomogne koleginici Radeti da reši svoju dilemu kako da dođemo do toga da se ne dešavaju greške kao što su bile ove pukotine na auto-putu je da se ljudi iz crnotravskog kraja i okoline, koji su genetski predodređeni da budu dobri građevinci, dobri izvođači građevinskih radova, da se napravi tamo jedna akademija majstorska koja bi obučavala i pripremala buduće naraštaje za taj posao. Građevinsko-tehnička škola u Crnoj Travi je svojevremeno bila najjača građevinska tehnička škola u Jugoslaviji. Tamo su se upisivali sve sami vukovci, i to vukovci koji su završavali te škole regularno sa prosekom 5,00. To je jedna od mogućnosti.

Recimo, Crnoj Travi je dosta 100 stanova. Izgradnjom tih stanova omogućilo bi se da se određeni broj ljudi, određene kategorije vrate i da žive tamo. Evo, mi smo podneli zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova pre dve godine i ja se nadam da će kolega Miličko, koji je državni sekretar i nadležan za to, uskoro dozvoliti da se otvori vatrogasna jedinica u Crnoj Travi.

Crna Trava kao lokalna samouprava je spremna da obezbedi i garaže i da obezbedi sve drugo prateće, da snosi jedan deo troškova za zaposlene koji bi tu radili. Ali, šta je tu iznad svega dobro? Kada se desi, pogotovo u ovim vremenima kada su velike vrućine, da dođe do požara, dok sačekamo da iz Leskovca dođe vatrogasno vozilo i vatrogasna jedinica iz Leskovca da reaguje, izgore cela Crna Trava i sva sela okolo.

Zato se nadam da ćemo biti mudri i da ćemo i dalje nastaviti sa ovom praksom. Ja neću da kažem da je ovaj moj predlog najvažniji i da prvo treba obezbediti stanove za ljude koji će živeti u tim graničnim i prigraničnim oblastima. Teško je pogoditi i naći meru da svi budu zadovoljni. Koleginica Radeta kaže – trebali su da budu prvo invalidi, bivši vojnici, ratnici itd. Tu je teško pogoditi meru, a neka svaka od tih kategorija bude zadovoljena, biće i njima dobro i Srbiji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moramo jednu stvar da raščistimo. Naravno da visoko cenimo ono što je opštinska vlast u Zemunu u mandatu od 1996. do 2000. godine uradila za te ljude, dakle za izbeglice sa prostora nekadašnje Republike Srpske Krajine, takođe i izbeglice iz Bosne, to niko ne spori, zaista to mislim i to kažem, ali prosto to ne može da se poredi sa ovom današnjom situacijom. Dakle, ono je bilo ustupanje zemljišta na korišćenje fizičkim licima, gde bi posle sam čovek morao da izida kuća, da izgradi celokupnu posle infrastrukturu i to je velika stvar. Dakle, niko ovde ne želi da omalovaži taj postupak i taj trud. Da je ekonomska situacija tada bila bolja, verovatno da biste i vi više u tom smislu uradili. Dakle, zaista ponavljam, niko ovde ne želi to da omalovaži.

Ali, to ne može da se poredi sa ovim. Vi dajemo gotove stanove. Sistem „ključ u ruke“, i to u vlasništvo, momentalno, i to zato što danas 2019. godine država Srbija to može da uradi.

Ozdravili smo stanje javnih finansija, popravili smo privrednu i ekonomsku sliku, danas smo ekonomiju našu stavili na zdrave noge i možemo da radimo ovakve stvari. Bio je potreban jedan mukotrpan period da to sve i učinimo, i taj period je, zahvaljujući prvenstveno Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije iza nas, i danas smo u situaciji da možemo da dodeljujemo stanove različitim kategorijama. Dakle, i izbeglicama, ali i ostalim kategorijama, i socijalne stanove i između ostalog ove stanove koji su predmet ovog zakona, a to su stanovi za pripadnike snaga bezbednosti. Zahvaljujem.

Pravo na repliku narodni poslanik Vjerica Radeta.

Samo da ne bude zabune, ovi stanovi u službama bezbednosti, ovi o kojima danas govorimo i koji su predmet ovih izmena zakona, se ne daju ključ u ruke, već se prodaju ključ u ruke. Dakle, prodaju se pod povoljnim uslovima, i to nije isto, znate?

Pitanje i dalje ostaje, da ne bude zabune, nemamo mi ništa protiv ovoga, kao što vidite, čak želimo da se proširi krug lica koji mogu pod ovim povoljnijim uslovima doći do stanova. Pitanje je koliko će ljudi koji nemaju rešeno stambeno pitanje dobiti kredit od banke, još uvek ne znamo ni koje su to banke, vi ste pominjali Poštansku štedionicu, ali još uvek to nije zvanično da će to biti Poštanska štedionica. Inače, mi mislimo da bi upravo trebala da bude, jer je to jedina državna banka danas u Srbiji. Pitanje je, koliko će tih lica i tih porodica imati dovoljno novca za učešće, koliko god to bilo malo.

Znate, neko ko je ratni-vojni invalid, neko ko je pripadnik vojske, policije, morao je godinama da plaća kiriju, jer je bio podstanar, nije bio baš u prilici da uštedi neke pare, koliko god to bilo, pa je pitanje da li će imati novca i koliko njih će imati novca da plate učešće za te kredite i koliko njih će moći, s obzirom na visinu plate ili penzije, moći da otplaćuje te kredite.

Ovo nije loš korak, ovo jeste dobar korak, ali nemojte da pravite od ovoga nešto, pitaće vas ljudi, posle tražiće, reći će, a zašto ja ne mogu, jer ste vi rekli dobijate ključ u ruke. Samo treba da budemo realni, ovo je dobar početak, mi tražimo da se i proširi, ali da se realno ljudima kaže o čemu se radi.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Koleginice Jovanović, izvolite.

U ovom zakonu, hteli smo da ovim amandmanom obuhvatite i samohrane roditelje. Dakle, da i samohrani roditelji mogu pod ovim povlašćenim uslovima da kupe stanove, jer oni su zaista heroji današnjice.

Ne zna se ni tačan broj, možda vi gospodine ministre znate, i ako centri za socijalni rada ne vode evidenciju po tom statusu, ali je ta cifra zaista velika, oko 300 hiljada samohranih roditelja, većinom su to majke, ali ima i očeva koji žive u Srbiji. Mnogi od njih su bez posla, dve trećine njih radi za minimalac, uglavnom, i to je zaista veliki problem za ovo društvo.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom je u izmenama i dopunama prepoznao mogućnost da oni ostvare pravo na socijalni dodatak, ali samo ako ispune sve one druge uslove, kao što ispunjavaju i porodice gde žive oba roditelja. I to čak nije dobro rešenje, mnogi od njih su zbog te mamutske birokratije, zaista odustali da traže svoja prava, mnogi jedva plaćaju neku sobicu, garsonjericu, jedva žive, znate u kako ne uslovnim uslovima pojedine majke, koje traže bilo šta da rade, a kada nađu taj posao, rade na crno, jer poslodavac neće da ih prijavi. Pa, čak jedna četvrtina poslodavaca u Srbiji, ne prepoznaje u legalnim tokovima ovu kategoriju.

Zato smo smatrali, gospodine ministre, jer sredstava ima i mora da se nađe ta mogućnost, ako želite da vodite neku ozbiljnu populacionu politiku, a imamo za to i ministarstva. Ako želite da budete odgovorni prema svakom detetu u Srbiji, onda prihvatite ovaj amandman, jer to će stvoriti mogućnost da svaki samohrani roditelj može da dobije tračak nade, da će uz ovakve uslove dobiti i neku šansu da uđe u taj projekat i da kupi stan za svoje dete.

Volela bih da mi replicirate, jer ne bih trošila više, a i nemam puno vremena, kako bismo se osvrnuli na priču, a tu imate i samohrane roditelje, vojnih beskućnika, gde su oficiri bivše JNA, nažalost preminuli, a njihova deca i te udovice nisu sačekali, i oni se sada zovu, nažalost, vojni beskućnici. Izdvajali su godinama po 4,5% bruto dohotka za stambeni fond, a nisu dobili stanove. U Kragujevcu još imate mogućnost, ali naravno čim smenite ovog nesposobnog Radomira, meni je o tome čak rekao i bivši gradonačelnik Stevanović, da je lično o tome obavestio i predsednika republike i pisao o tome, jer smo mi doneli odluku da se Radomir Putnik, kao odbornička tada grupa učestvovali smo u tome, odredi za lokaciju od osam hektara gde će se izgrađivati takvi stanovi.

Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pa stanovi za pripadnike snaga bezbednosti, odnos sada će biti i prošireni krug lica, nisu socijalni stanovi, ali ja kao laik u ovoj oblasti rekla bih da zaista imaju jednu zajedničku komponentu, a to je kupovina pod povoljnijim uslovima.

Uvek kada govorimo o predlozima zakona za koje je nadležno Ministarstvo saobraćaja građevinarstva i infrastrukture pomenem dobru saradnju između ovog ministarstva i lokalnih samouprava gde se grade stanovi, koliko je Vlada zapravo spremna da lokalnim samoupravama pomogne.

Kada smo kod samohranih roditelja, kod porodica sa minimalnim primanjima koji nemaju dovoljno sredstava, želim da neko vreme posvetim najvećoj investiciji za izgradnju socijalnih stanova u Srbiji, naravno ne računajući Beograd, od osnivanja gradskih stambenih preduzeća 2004. godine pa da do danas, a radi se o izgradnji velikog broja stambenih jedinica istovremeno. Dakle, bez fazne gradnje i to u Nišu. Naravno, želim da istaknem i ulogu i resurse grada Niša i Gradske stambene agencije. Dakle, u Lamele L5 i L6 koje su završene i koje su useljene u periodu decembar 2017. godine mart 2018. godine sa 70 stanova, Vlada Republike Srbije je preko Ministarstva građevinarstva saobraćaja i infrastrukture finansirala sa 46 miliona dinara izgradnju 18 stanova za davanje u zakup pod neprofitnim uslovima, a koji ostaju u vlasništvu Gradske stambene agencije u Nišu. Sredstva od zakupa ostaju kao prihod Gradskoj stambenoj agenciji u Nišu. Grad Niš je finansirao izgradnju 14 stanova za porodice čije su kuće srušene na klizištu u selima Mramor i Krušce, bilo je i takvih porodica koje su imale takve probleme.

Vredi reći da je interesovanje za ovaj konkurs za dodelu stanova bilo veliko, dakle, za zakup jednog stana konkurisalo je čak pet porodica, a za kupovinu jednog stana konkurisale su čak tri porodice. Treba reći da i dalje postoji potreba za tim, pa koristim priliku da Vladu Srbije pozovem da se i dalje radi na ovakvim projektima. Javno preduzeće Gradska stambena agencija i grad Niš sa ovim nisu stali, sa sprovođenjem programa tzv. održivog stanovanja već nastavljaju aktivnosti i već postoji nova lokacija koja je opredeljena u Nišu, Petra Aranđelovića na Ledenoj steni u Nišu gde je predviđena gradnja četiri stambena objekta sa oko 250 stambenih jedinica.

Dakle, samo sam želela da na konkretnom primeru kažem da saradnja između ovog ministarstva, Ministarstva građevinarstva saobraćaja i infrastrukture i lokalne jedinice i jedinice lokalnih samouprava može da postoji i za porodice koje imaju minimalna primanja i za samohrane roditelje koji su većinom uzeli ove stanove u Nišu. Zahvaljujem.

(Nataša Sp. Jovanović: Replika.)

Replika? Po kom osnovu, koleginice?

(Nataša Sp. Jovanović: Govorila je o mom amandmanu.)

Govorila je o vašem amandmanu? Vi niste znali da ste vi iz Niša?