Pre svega, ovde je najveća potražnja stanova kada je u pitanju Grad Beograd. Obavešteni smo još prošle godine od strane predsednika Vlade da je 19.000 zainteresovanih za kupovinu stanova na ovaj način. Svega osam hiljada stanova treba da se radi u ovoj predviđenoj fazi, preko osam hiljada stanova u prvoj fazi koju predviđa Vlada Srbije.

Šta je tu suština? Suština je da finansijska sredstva se obezbeđuju u vidu kredita i nije to poklon, kao što smo mi upozoravali, nije to socijalna kategorija u punom smislu reči, već je to kreditna zaduženost kod Poštanske štedionice, a danas-sutra možda da se pojavi neka poslovna banka.

Evo vam na primeru grada Beograda. Stan od 60 kvadrata, onaj ko se odluči na kupovinu te kvadrature, imaće mesečnu obavezu u visini od 118 evra. Taj stan bi po ceni prodaje trebalo da košta 33.000. Zašto? Zato što je 500 evra cena kvadratnog metra plus PDV, to je 550 evra, to je ukupno 60 kvadrata puta 550, to je 33.000 evra.

Kada mesečnu ratu pomnožite sa 12 meseci i 30 godina, pošto je na 30 godina hipotekarna prodaja, onda vam to izađe 42.480 evra. Banka profitira 9.480 evra po stanu od 60 kvadrata. U strukturi od 8.000 stanova, pretpostavimo da je to 2.000 stanova od 60 kvadrata. Uzimamo neki minimum. To nisu zanemarljiva sredstva koja treba da ostvari neka banka.

Ima i druga varijanta, kada se uzima dinarski kredit, tu je kamata mnogo veća, ne toliko drastično, ali kada uzmete u dinarima, to je 17.000 za stan od 60 kvadrata. Sedamnaest hiljada je mesečna rata, puta 12 meseci i puta 30 godina, to vam je 6.420.000 dinara po kursu koji se nadamo da će biti stabilan i za 30 godina, jer čuli smo obećanje da će biti stabilan, to je 54.406,7 evra.

Kada pogledamo, tu je mnogo veća razlika u korist banke, to je 21.406 evra u periodu od 30 godina, puta 2.000 stanova, kao što smo naveli primer, mada je struktura stanova od 60 kvadrata mnogo zastupljenija u ovih ukupnih preko 8.000 stanova. Tako da je to jasna računica da ovde nije u pitanju poklon. Ovde je u pitanju uloga države, odnosno konkretno Vlade koja će obezbediti konkretno u Beogradu, za početak kod te velike krivine. To je zemljište koje je nekada pripadalo institutu, odnosno zavodu i to zemljište se uzima za ove potrebe, samo nije, gospodo, to da se uzme džabe, to mora da se nadoknadi negde. To pripada gradu Beogradu. Grad Beograd, dato mu je na raspolaganje, treba da obezbedi infrastrukturu i to mora da se plati. Nema nigde da može da ostane neplaćeno. Banka ovde izlazi kao krajnji dobitnik.

Ako neko misli da je ovo minimum dobiti, grdno se varate. Ukupna dobit za prošlu godinu, pogledajte u izveštaju NBS, poslovnih banaka u Srbiji je oko 500.000.000. Ovde za 30 godina značajna sredstva ostvaruje banka. Svaka banka poslovna, ne svaka, ali većina će biti zainteresovana da uđe u ovaj projekat. To je suština. Biće povećan broj onih koji su zainteresovani u Beogradu.

E sad, ovde u izmeni i dopuni zakona predviđa se da pripadnici ostalih snaga bezbednosti mogu da kupe stan ako imaju prijavu boravišta u Beogradu. Zašto ljude ograničavati sa prijavom boravišta? Ako rade u Beogradu, pa naravno da su zainteresovani da kupe stan u Beogradu. Malopre smo slušali, zašto ostale pripadnike bezbednosti diskriminisati u odnosu na onaj deo koji ima pravo samom činjenicom što radi u Beogradu?

Zašto mi navodimo ove precizne cifre? Zapitajte se, gospodo, da li onaj ko uživa invalidsku penziju može u narednih 30 godina da otplaćuje ove rate? Stan je pod hipotekom, u slučaju da ne izmiruje redovno svoje obaveze, stan se uzima, uzima ga banka, jer je hipoteka od strane banke postavljena na ovaj stan. Sto osamnaest evra je prihvatljivo, ali vas ponovo podsećam na nešto – i s početka 2000. godine i 300 i 500 evra je bilo prihvatljivo za bračne parove, čak i krediti u švajcarcima su bili prihvatljivi. Videli ste kako se to brzo promeni. Odjednom od onoga što je prihvatljivo, što je povoljno, pretvori se u nešto što je noćna mora postalo za mnoge građane Srbije. Juče smo, između ostalog, vodili tu raspravu. Tako da treba građani da se informišu šta je suština čitavog ovog projekta.

Ideja je dobra, cilj je dobar. Srpski radikali podržavaju ovakve ideje, ali se mora jasno i glasno reći šta podrazumeva realizacija ovakve jedne ideje – podrazumeva praćenje jedne poslovne banke. Zato vas mi ponovo podsećamo – imamo velike sisteme u Srbiji, koji se zovu „Elektroprivreda“, koji se zovu „Telekom“ i koji se zovu „Dunav osiguranje“. Finansijski imaju potencijale, mogu da nađu svoje interese u ovome po mnogo povoljnijim uslovima. Nemojte da budete sigurni da će za 30 godina ljudi moći baš da servisiraju, pogotovo kada je u pitanju ovaj devizni deo otplate, odnosno devizni deo obaveza.

Možda ovaj kredit koji je u dinarima, tumačeći sve ovo zasnovano na stabilnosti dinara, a to je relativno, relativna je ta stabilnost dinara, to vi znate, ne zavisi samo od Srbije, to zavisi od niza spoljnih faktora kakav će kurs biti i kakav će odnos biti dinara i evra ili dinara i dolara. Tako da, mora se ljudima reći da je ipak to nije, na prvi pogled kako se čini, toliko povoljno i toliko izvesno. Ima tu dosta stvari o kojima ljudi trebaju da razmišljaju.

Uzeli smo primer Beograda, iz prostog razloga zato što je najveća zainteresovanost, a ništa nije bolja situacija i kada su u pitanju drugi gradovi. I drugi gradovi, kada izračunate kolika je mesečna rata, kada to pretvorite u period od 30 godina, značajna su to sredstva, pre svega koja zarađuje banka, a drugo, i sredstva koja će izdvajati, pogotovo ova socijalno ugrožena kategorija. Sama činjenica da su penzioneri, još invalidski, podrazumeva veliku neizvesnost u platežnoj moći tih ljudi.

Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Izvolite.

Zahvaljujem se.

Poštovani narodni poslanici, ovaj amandman ne treba da prihvatimo. Ovaj amandman kaže da član 9. Predloga zakona treba da se briše, a član 9. Predloga zakona glasi: "Drugi pripadnici snaga bezbednosti u smislu ovog zakona prioritet za kupovinu stana pod povoljnijim uslovima ostvaruju ukoliko imaju prebivalište na teritoriji grada Beograda na dan stupanja na snagu ovog zakona".

Isto kao što stav 3. u članu 3. Predloga ovog zakona kaže ko ima prioritet u odnosu na zaposlene, tako ovaj član 9. kaže ko ima prioritet u odnosu na druge pripadnike snaga bezbednosti, misleći, pre svega, na penzionere i nezaposlene.

Ako neko od onih koji nisu zaposleni u snagama bezbednosti, a ima pravo da konkuriše za kupovinu ovog stana, živi već u nekom gradu, ne bi bilo dobro da mi ovim predlogom zakona sada te takve ljude nateramo na neke migracije, hajdemo sad svi za Beograd. Mislim da ideja nije to. To je jedna stvar.

Druga stvar, moram da skrenem pažnju na sledeće. Jedan od prethodnih govornika, biću konkretan, Sreto Perić, je nama zamerio, moram tako, nama zamerio zašto previše hvalimo predsednika Aleksandra Vučića kao nekoga ko je pokrenuo ovaj projekat za izgradnju stanova za snage bezbednosti. Pa, koga da hvalimo? Koga? Da nećemo da hvalimo slučajno Slobodana Miloševića, možda Vojislava Koštunicu, Natašu Mićić, i ona je neko vreme bila predsednik, koga, Borisa Tadića? Nažalost, ne možemo ni Tomislava Nikolića. Aleksandar Vučić je pokrenuo ovaj projekat. Da nije bilo njega, ovog projekta ne bi bilo. Normalno da ćemo ga hvaliti. Hvala na pažnji.

Hvala.
Nema replike.
(Milorad Mirčić: Kako nema replike?)
On je izneo svoj stav i stav svoje poslaničke grupe.
(Milorad Mirčić: Nije izneo svoj stav, nego je obmanuo javnost.)
Nije, nije.
Na član 9. amandman je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni o amandmanu.
Da li prihvatate amandman?
Izvolite, ministre.

Vlada prihvata ovaj amandman.

Hvala.
Na član 10. amandman je podneo poslanik Milorad Mirčić.
Da li želite da branite amandman?
(Milorad Mirčić: Eto vam ova dva minuta.)
Dobro, ako ne želite, u redu je.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li Sreto Perić želi reč?
Izvolite.

Samo da ispravim, na član 11. Ne zameram ja nikom, svako ima pravo da hvali koga hoće, ja sam samo rekao da je to prenaglašeno, to je sa jedne strane. S druge strane, uzima se oštrica ili se unižavaju neki drugi organi. Nama treba valjda da bude osnovni cilj da napravimo jak sistem, to je suština parlamentarne demokratije. Međutim, možete vi kako god hoćete, to nije sporno.

Ovo je poslednji amandman, na poslednji član. Član 196. Ustava Republike Srbije je predvideo kad zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu. Ovde je samo precizno, ima jedan termin, a to je osam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“. Uglavnom početak računanja roka za stupanje nekog zakona na snagu je dan objavljivanja i rečeno je osam dana, i kaže se – a u izuzetnim slučajevima taj rok može da bude i kraći. Duži rok od ovog može, za sad on nije preciziran, može da bude kraći.

Vaš manir je nekako često da pristupate ovim predlozima da zakon stupa na snagu danom objavljivanja. Sad je malo i nezgodno, ja ću pomenuti gospođu Damnjanović, koja nema pravo i mogućnost da meni odgovara. Ona je iskusan pravnik, dugo godina radi u ovom ministarstvu, čini mi se od Olivera Dulića, možda čak i ranije, i to je otprilike vaša greška. Ovde se radi o principu, ovde nije… A u obrazloženju zbog čega niste prihvatili amandman, rekli ste da su svi rokovi vrlo hitni u ovom zakonu. Mi to ne sporimo, ali zbog toga što će zakon stupiti na snagu osam dana od dana objavljivanja, vaša koncepcija se tu ne remeti ništa.

Moram na kraju da kažem da je meni drago što su svi poslanici vladajuće većine, prilikom diskusije i u načelu, ono što smo mi prepoznali i smatrali da treba da predložimo kroz amandmane, i sami rekli i sami podržali da to treba prihvatiti. Sad ovde postoji jedna stvar, a nemojte tražiti pomoć od mene, tada će to biti kasno, sve ovo što smo mi rekli, ja sam skoro potpuno siguran da će to jednog dana biti predloženo. Možda će to Zorana Mihajlović predlagati kad joj bude trebalo da pobedi Aleksandra Vučića. Mi to ne navijamo, ne želimo, ali ona će onda da predloži prvo jednu kategoriju, pa drugu, pa treću, to će biti možda uoči nekih opštih, uoči nekih drugih izbora ili u okviru samog obračuna u vašoj stranci. Hvala vam.

Reč ima Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, da od 2012. godine Vlada Republike Srbije nije ozbiljno, temeljno se posvetila tome da Srbija ekonomski stane na noge, ne bismo mi imali priliku danas, ne da razgovaramo o izmenama i dopunama Zakona o stanovima za pripadnike snaga bezbednosti, nego ne bismo imali priliku da razgovaramo uopšte u ovom smislu o postojanju ovakvog važnog i bitnog projekta.

Realizacija ovog projekta je jako uslovljena ekonomskom stabilnošću, sigurnošću, ali i odlučnošću da se vodi jedna zdrava politika. Zdrava politika se ne vodi samo od strane Vlade Republike Srbije, ona se ogleda i u tome kako rade javna preduzeća od 2012. godine na ovamo.

Zaista nije korektno reći da se EPS ne ponaša kao socijalno odgovorna kompanija i društveno odgovorna kompanija. Velika pomoć u realizaciji ovog projekta jeste što EPS posluje pozitivno, zato što svoje kapacitete revitalizuje na odgovarajući način, zato što je svoje poslovanje dovela u pozitivnu zonu ne podizanjem cena, već traženjem unutrašnjih rezervi.

Ozbiljna promena i u radu EPS je uočena od marta meseca 2016. godine, od kada je na čelu EPS došao, gospodin Grčić sa svojim timom. Nije samo važno podeliti stanove pripadnicima snaga bezbednosti, Srbija danas, kada budemo usvojili ove izmene i dopune, pokazuje da je naučila mnogo toga iz svoje istorije. Pokazala je da ne želi da joj se desi ono što je u svojoj pripoveci „Sve će to narod pozlatiti“ opisao Laza Lazarević.

Srbija ovim osnovnim zakonom, a sad i ovim izmenama i dopunama pokazuje da ne želi da se niko oseća kao sin Blagoja Kazandžije, da se porodice boraca ili poginulih boraca ili invalida, ne osećaju kao Blagoje Kazandžija. Neće nama borci biti samo u prilici ili njihove porodice da konkurišu za ove stanove.

Odgovorna politika Vlade od 2012. godine, pa ako hoćete i odgovorna politika EPS će omogućiti ne samo da dođu do stanova, već da imaju i dobra radna mesta, da u nekom budućem periodu razmišljamo o tome da li će posao dobijati sa prioritetom oni koji potiču iz ovih porodica i time, uz svo podizanje Vojske Srbije na odgovarajući nivo, da vratimo onaj osećaj patriotizma i ljubavi prema svojoj državi, da se ne pitamo samo šta je to nama država dala, već da kažemo šta smo spremni i pokažemo šta smo mi to sposobni da damo državi.

Odgovorno poslovanje kompanija u Srbiji, podizanje plata, pa i vođenje računa o tome da se podižu plate u EPS pokazuje da je neko na vreme shvatio da ne treba da nam se desi ono što nam se dešava u zdravstvu. Znate, može neko da bude ljubomoran, jer ne znam čime drugim da to tumačim, što je u EPS prosečna plata, verovatno, veća nego plata poslanika. Meni je to veliko zadovoljstvo. To pokazuje da je EPS sposobna da zaposli nove kadrove, stručne kadrove, da zadrži iskusne kadrove, da nastave pozitivno da posluje, a ne da razmišljamo o tome hoće li ko sutra imati sistem elektroprivrede da održi na nivou.

Borba koja se od 2012. godine vodi na svim frontovima, kada je u pitanju i stabilnost i bezbednost Republike Srbije, zaista je beskompromisna u svakom pogledu. Ima i ponekog propusta, negde se sa nečim i kasni, ali ne postoji nigde namera da se namerno uspori oporavak i razvoj Srbije. Podizanjem ekonomske moći Srbije, podizanjem morala i pozitivnog odnosa prema Vojsci Srbije, njenim podizanjem njenog standarda, njenih plata, njene obučenosti, sigurnosti njenih pripadnika i porodica pripadnika Vojske, se dostiže i time što mi danas kažemo da je ovo vlast, da je ovo država koja zna da vodi računa i o onima koji su spremni da daju život za svoju otadžbinu.

Iz toga razloga poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke, Ujedinjene seljačke strane će sa zadovoljstvom glasati za ove izmene i dopune, jer ovo je jednostavno nešto što daje novi impuls i novi život Republici Srbiji. Hvala.

Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika, određujem petak, 26. jul 2019. godine, sa početkom u 18.00 časova, kao dan za glasanje o tačkama dnevnog reda sednice Petnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
(Posle pauze.)