Jao, baš ste duhoviti, gospodine Arsiću. Sada pričamo ko je odakle… Ja znam odakle su i vaši roditelji, pa nećemo da idemo sada u detalje.

Ništa što bi naškodilo ovom izlaganju koleginice, jer ona je htela da afirmiše grad Niš i njihove postupke, a ja sam, nažalost, htela da vam kažem, gospođo Žarić Kovačević, da dolazim iz grada gde to uopšte nije slučaj.

Mi imamo Gradsku stambenu agenciju, odnosno direktora gde su rodbinske veze takve da je novi direktor svastika Radomira Nikolića. To je stvarno neverovatno. Kako mi da očekujemo u Kragujevcu, nije ni bitno što je gospođa došla iz Kraljeva, ona uopšte ne poznaje ni našu socijalnu strukturu, ni probleme samohranih roditelja, nego, zamislite to, šurak u poreskoj upravi, svastika ovde i šta mi da očekujemo?

Nije problem u tome da to radimo tako, vi ste razumna žena i pravnik po obrazovanju i to razumete, sistemski to treba da se uradi. To je intencija ovog mog amandmana, da se da mogućnost Vladi da u ovom zakonu, a opet sam pominjala još dva prateća zakona, a to su Zakon o stanovanju, Zakon o finansijskoj podršci porodice sa decom, stvore uslovi kako bi samohrani roditelji ostvarili sebi pravo, što im na kraju i Ustav garantuje, da budu izjednačeni sa svima drugima i da mogu pod tim povoljnim uslovima da uzimaju te stanove.

Verujem da ste vi u Nišu do sada uspeli da napravite neki popis i evidenciju toga koliko imate stanova pri Gradskoj stambenoj agenciji, jel se tako i kod vas zove? Kod nas takođe, koji su…

Hvala.
Vreme ste prekoračili. Idemo dalje.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.
Nije tu.
Na član 1. amandman je podnela, narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ružica Nikolić.
Izvolite, Ružice.

Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Dame i gospodo, narodni poslanici, kao što ste prepoznali značaj rešavanja stambenih potreba pripadnika snaga bezbednosti i proširili krug lica na borce, ratne vojne invalide i mirnodopske invalide, na šta smo vam mi ukazivali i složićemo se da je to dobro, taj krug ljudi, svakako, mora da se još proširi i to je ono što mi amandmanima tražimo. Iako se ovaj zakon odnosi samo na pripadnike snaga bezbednosti, nekim drugim zakonom, ako već ne može ovim, morate uvrstiti i druge kategorije stanovništva na koje vam mi kroz amandmane ukazujemo.

Kao diplomirani defektolog, surdolog, ne mogu, a da ne ukažem na potrebe osoba sa invaliditetom i na njihovo rešavanje stambenih potreba, bez obzira na vrstu invaliditeta bilo da se radi o fizičkim ili senzornim oštećenjima, ova lica zahtevaju posebne uslove stanovanja.

Ako bi za primer uzeli slepu ili slabovidu osobu znamo da enterijeri tih stanova moraju da budu usklađeni sa potrebama, odnosno sa navikama takve osobe.

Zatim, osobe koje imaju neko telesno, odnosno fizičko oštećenje bez obzira da li se radi o paraplegičarima, kvadriplegičarima, tim osobama mora da se omogući nesmetani prilaz i pristup stanovima, naravno, i struktura samog stana mora da bude usklađena sa potrebama takve osobe.

Mi srpski radikali ne mislimo da treba da se zidaju posebne zgrade za osobe sa posebnim potrebama i invaliditetom jer bi oni na taj način bili diskriminisani, bili bi potpuno izolovani, što, naravno nije dobro, nego u sklopu zgrada, pa evo sad konkretno u sklopu ovih zgrada, odnosno stanova za pripadnike snaga bezbednosti da li postoje stanovi koji su prilagođeni osobama sa posebnim potrebama i invaliditetom? Da li se o tome vodilo računa prilikom sastavljanja upitnika, da li je bilo pitanja da li u porodici ima takvih osoba?

Ne zaboravite, s obzirom da ste ovim zakonom proširili krug lica za kupovinu stana pod povoljnim uslovima i na vojne invalide, da upravo oni možda imaju potrebe za ovakvim stanovima da se oni kreću uz pomoć ortopedskih pomagala ili su možda u invalidskim kolicima.

Znate, mora se voditi računa da se ovim osobama omogući kupovina stanova na nekim nižim spratovima, kako bi mogli normalno da žive. Znači, pitanje je - da li je u okviru ovog projekta, da li ste predvideli stambene jedinice za one osobe koje imaju posebne potrebe ili neku vrstu invaliditeta? Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Centar Ministarstva Odbrane za lokalnu samoupravu grada Leskovca ima odlučnu saradnju sa kabinetom gradonačelnika grada Leskovca i kabinetima svih predsednika opština Jablaničkog upravnog okruga. To se, između ostalog, vidi u broju kandidata za dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem. Slobodno mogu reći da je taj broj u gradu Leskovcu najveći u Srbiji.

Centar Ministarstva odbrana za lokalnu samoupravu u Leskovcu u periodu od poslednje četiri godine uputio je 527 kandidata na dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem, dok je u Centru za obuku, koja se takođe nalazi u Leskovcu, ukupno bilo 2.500 vojnika, veliki broj kandidata za dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem, Centar Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu Leskovac ima zahvaljujući popularnosti vojske Srbije na jugu Srbije, ali i svojim neprekidnim afirmativnim porukama, informisanjem, gostovanjem na lokalnim medijima i u samim školama neprekidnim isticanjem reklamnog materijala.

Ovim sam hteo da istaknem da grad Leskovac ima potrebu za izgradnjom stanova za pripadnike snaga bezbednosti koji bi se kupovali pod povoljnijim uslovima. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je dalo informaciju na osnovu sprovedenih anketa u Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova na teritoriji grada Leskovca.

Informacija ima sledeći karakter - među pripadnicima Ministarstva odbrane i vojske Srbije na teritoriji grada Leskovca, 128 pripadnika je bez ikakvog stambenog objekta, a 53 sa neodgovarajućim stambenim objektima, što je ukupno 181 pripadnik snaga bezbednosti sa nerešenim stambenim uslovima.

Kod pripadnika MUP, 373 pripadnika je saglasno kupovini stana po povoljnim uslovima, a među njima je 149 bez rešenog stambenog pitanja.

Grad Leskovac je spreman da uđe u projekat izgradnje stanova i poseduje ovog momenta dve lokacije spremne za izgradnju, od kojih je jedna komunalno opremljena. Za obe lokacije postoji planska dokumentacija, tako da je moguće izdati lokacijske uslove i građevinsku dozvolu.

Takođe, predsednice, želeo bih, obzirom da u prvom delu sednice nisam dobio reč, najoštrije osudim gnusni čin napada na decu našeg predsednika Aleksandra Vučića. Želeo bih da sa ovog mesta, narodnog poslanika, dam najveću podršku Aleksandru Vučiću, koji vodi srpski narod i srpsku državu u istorijski najtežim trenucima novije istorije.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.

Hvala vam, predsednice.

Zapravo, ja sam čekala repliku, ali pošto ste mi sada dali reč, ja želim da kažem i nešto o izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Ukupan broj stanova koji je predviđen za Niš je 2.400, a trenutno u okviru prve faze projekta radovi su započeti i to za 190 stanova u Nišu.

Želim da napomenem da se radi o parceli u okviru Kasarne "Stevan Sinđelić", koja je na dva do tri kilometara od centra grada, ali čitav taj kraj bio je bombardovan 1999. godine, i potrebno je bilo sprovesti postupak provere da li se možda tu nalaze neki ne eksplodirani projektili, čak se desila i eksplozija, kojom prilikom su povređeni radnici i meni je jako žao zbog toga.

U svakom slučaju, dalja izgradnja je dozvoljena i to je dobra vest, ali u stalni pirotehnički nadzor i uz kontrolisano kopanje zemlje samo do određenih dubina, znači, postepeno.

Ovo sam sve ispričala da bih, pre svega, građanima Srbije, koji prate ovu raspravu, ukazala na izazove sa kojima se sreće Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prilikom izgradnje jednog objekta, a na šta oni mogu naići pri realizaciji još većih projekta.

S druge strane, želim da potvrdim ove navode, jer to je deo grada koji je mnogo puta bombardovan. Ja živim u komšiluku i moja kuća je 1999. godine, bila je srušena 82% i neuslovna za život. Međutim, tada smo imali jednu situaciju o kojoj ovde često pričamo u parlamentu. Tada su oni koji su bili u dosovskoj vlasti dobili spratove, renovirale su im se kuće, nove stanove, a oni koji nisu bili članovi DS, kao na primer ja, nisu dobili ništa, nijednu ciglu. Zoran Živković je bio gradonačelnik od 1997. do 2000. godine, Goran Ćirić od 2000. do 2004. godine. Eto, dame i gospodo narodni poslanici, u tome je razlika, između DS i SNS. Ministri iz SNS prave stanove za sve građane Srbije, a oni koji su bili DS pravili su stanove i kuće samo za članove DS.

Moram da kažem i da građani čije su kuće srušene u bombardovanju su zatražili, odnosno bili kod mene kada sam imala prijem građana, tvrde da imaju dokumentaciju koja potvrđuje da neki koji su dobili stanove na protivzakonit način, kako oni kažu, sada te stanove izdaju, svoje kuće su popravili, tako da neki sada imaju po dve nekretnine, a ovi drugi nisu mogli svoje kuće i svoje domove koji su bombardovani do dan danas da poprave. Jedni izdaju stanove 20 godina, a drugi i dalje se muče sa popravkom svojih kuća.

Smatram da ovakve navode treba ispitati, upravo zbog toga i govorim ovde na sednici Narodne skupštine, utvrditi da li postoje malverzacije i zbog čega je bila dozvoljena takva diskriminacija prema građanima, na koji način sada to može da se ispravi, odnosno da se ispravi situacija prema onima koji nisu dobili ništa u odnosu na one koji su se neosnovano obogatili ukoliko se utvrdi da te malverzacije postoje. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Gospodine ministre Đorđeviću, pa vi ste vrlo ekspeditivan čovek. Nakon što je profesor Stojmirović podržao amandmane SRS i dao dobar predlog za otvaranje zidarske akademije negde u Crnoj Travi, samo bi on i ja trebalo da se dogovorimo da li akademija da se otvori u Crnoj Travi ili u Ljuboviji.

Nego, da malo pričamo o ovom amandmanu. Gospodine ministre, pa takozvane povlašćene cene za rešavanje stambenih pitanja radnika bezbednosnih struktura su u stvari realne, samo do njih zbog sistemskih grešaka i propusta ne može da se dođe bez intervencije države. Oni koji se bave građevinarstvom… Evo, nije ovde kolega Tončev, a da je tu, on bi mogao da objasni da cene zapravo i jesu na tom nivou za koji vi kažete da će biti povoljne cene.

Mi smo predložili i podržali u potpunosti imena, odnosno spisak lica koje vi predlažete da treba rešavati po nekoj ubrzanoj ili skraćenoj proceduri, s tim što smo dodali još određen broj lica koja bi mogla i imala pravo da rešavaju stambeno pitanje na taj način.

Konkretno, ovim amandmanom koji je SRS podnela. Odnosi se na rešavanje stambenih pitanja za mlade naučne radnike. Ja ovde malo rizikujem, veliki broj takvih ljudi kod nas, hvala Bogu, ima, ali da bih napravio jednu dobru ilustraciju, moram pomenuti nekoliko imena.

Jedno ime je Đorđe Ogrizović, koji je proglašen za najboljeg mladog naučnika inovatora na svetu od strane Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine, koji je pre dve godine pobedio, pa je i u toku 2018. godine pobedio u oblasti prečišćavanja voda i zaštite životne sredine u konkurenciji od 220 naučnih radova iz 27 zemalja.

Svakako, uspeh koji je postigla ekipa Tehničkog fakulteta iz Novog Sada, to je negde oko sedam imena, Želimir Trišić, Slađan Plavšić, Milan Beldar, Petar Knežević, Andrej Jusupović, Danilo Lazić, Đorđe Dostanić i Branko Jekić. To su studenti Tehničkog fakulteta iz Niša, smer mehatronika, koji su na evropskom prvenstvu osvojili prvo mesto.

Da li znate kako su skupljali sredstva za odlazak na to takmičenje evropsko? Tako što je ovaj Želimir Trišić, koji je inače iz Bratunca, mogao bih da kažem moj sugrađanin, on je na jednoj strani obale reke Drine, a ja na drugoj, skupljao novac tako što je kod ljudi dobrih namera i kod nekih uspešnih ili manje uspešnih privrednih subjekata prikupio za odlazak na takvo takmičenje.

Mi o tim ljudima moramo da vodimo računa da nam se ne bi desilo kad osvoje tako značajne nagrade da pričamo nekoliko dana, možda nekad i preteramo u tome, a onda ih brzo zaboravimo, iako su mladi, stručni kadrovi koji se bave naučno-istraživačkim radom neki čak i od osnovne škole, profesore Atlagiću.

Morali bi da vodimo računa o njima, a ne tako brzo da zaboravimo. Oni su naši najbolji ambasadori u svetu. Dešava se kada završe ne osnovne studije, nego kada završe srednju školu da imaju velike i dobre i prihvatljive iz vani ponude. Odlaze u inostranstvo i onda se ne vraćaju i Srbija ostaje bez izuzetno dobrih ljudi.

Koliko su nam bitni i veoma važni ovi ljudi koji su polagali živote na oltar otadžbine, toliko su nam bitni mladi stručni radnici. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Danica Bukvić. Izvolite.