Članom 5. je propisano da kupovinom stana pod povoljnim uslovima, bez obzira na površinu i strukturu stana se smatra trajno rešena stambena potreba pripadnika snaga bezbednosti u smislu ovog zakona.
Ovom članu nedostaje i ovaj dodatak vezan za borce i porodice palih boraca, ali mi nismo tu intervenisali u tom smislu, ali ovo je takođe očigledan propust onoga ko je pisao ovaj predlog zakona, jer se ovo mora odnositi na sve.
Ali, smo mi pošto je ovaj član zakona u vezi sa članom 1. zakona, mi smo onda tako i predložili za sve one kategorije za koje mislimo da treba da se pod povoljnim uslovima reši stambeno pitanje, da onda budu naravno i u sklopu ovog člana 5.
Konkretno, moj amandman se odnosi na mlade lekare, jer SRS zastupa stav da Srbija mora da uradi sve što je u moći države da se mladi lekari zadrže u Srbiji. Važi to naravno i za medicinske sestre i za ne tako mlade lekare, za lekare sa iskustvom. Važi i za naučnike, inženjere, sve one struke koje odlaze iz Srbije zato što se u Srbiji teško živi. Lekari, mladi lekari se teško zapošljavaju. Nedopustivo je s obzirom na stanje u zdravstvu, da postoji i jedan jedini mladi lekar koji je nezaposlen, nedopustivo je to apsolutno.
Istina je da su bile ove akcije kada je ministarstvo zapošljavalo, odnosno zapošljavanje su zdravstvene ustanove, ali je posredovalo ministarstvo, lekare sa najboljim uspehom, lekare koji su bili odlični studenti, ali i oni koji nisu bili odlični studenti, moraju da rade i čak i da nemamo takav problem sa zdravstvenim radnicima, sa bežanjem zdravstvenih radnika iz Srbije, jer bukvalno, mi bismo morali da vodimo računa da takav kadar nema šta da traži na birou rada.
Mi i danas imamo lekare koji godinama volontiraju, da bi čekali radno mesto odlaze na posao, rade, pomažu koliko mogu, da bi sačekali radno mesto. Mi danas imamo mlade lekare koji sami plaćaju specijalizacije, pa čak ako se u međuvremenu zaposle, ako su platili dve, tri rate za specijalizaciju i zaposle se i ostaće specijalisti tu gde su se zaposlili, niko im ne vraća ono što su već uplatili.
Mi danas imamo mlade lekare koji plaćaju svoje doktorske studije, dakle, puno toga imamo nerešenog u tom delu, pre svega mladih lekara, a hvalimo se da je stanje drugačije. Nije, ovo je pravo i realno stanje.
Mi smo onda mislili da bi zaista bilo za državu pre svega dobro da kada se obezbeđuju neki povoljniji uslovi za obezbeđivanje stambenog prostora, da tu svakako treba obuhvatiti i mlade lekare. Vi ste rekli, ministre, da se o tome razmišlja, da će to biti jednog dana, a mi samo kažemo da to treba da bude deo ovoga zakona, da se ne desi da kada se odlučite, kažete – nema sada dovoljno sredstava. Sve možemo da razumemo, ali kada se odlučite, nadamo se da će to biti vrlo brzo, da ne mora da se čeka da zakon ponovo prolazi kroz Vladu, Skupštinu itd, nego da to imate u zakonu.
Znate, vi donosite zakon. Juče kad smo pričali o zakonu gde u dva člana tog zakona piše da će se primenjivati kada Srbija uđe u EU, to znači nikada. I vi ste takav zakon doneli. Pa što ne biste mogli doneti ovaj zakon da se prihvata naš amandman, ali da će se primenjivati za godinu dana? Evo, da imate godinu dana prostora da obezbedite sredstva, da i sve ove kategorije, a ja konkretno govorim o mladim lekarima, da svim tim ljudima obezbedite da reše svoje stambeno pitanje, dakle, ne da dobiju stan, nego da pod povoljnim uslovima mogu da kupe stan. Nešto je povećana plata lekarima i medicinskim sestrama, najavljuje se još neko povećanje, to bi možda bio, eto, razlog da oni mogu da se odluče na taj neki kredit da kupe ove stanove.
I samo, molim vas, ministre, pitanje koje je bilo za Zoranu Mihajlović, ali pošto ona valjda kampuje na Koridoru, onda pitanje vama, pa joj prenesite. Pitala sam juče Nelu Kuburović, ministarku, da li ona ima informaciju, jer dok smo pričali o Predlogu zakona o izvršenju i obezbeđenju, mnogo ljudi nam se javljalo, između ostalog, javila se grupa porodica, deo porodica koje žive u „Diposovim“ stanovima. Oni pitaju, mislili su da možda ministar pravde to zna, oni su bili u razgovoru i sa ministrom pravde, a i sa Zoranom Mihajlović, pitaju zašto oni ne mogu da kupe te stanove, zašto se ponovo ne raspiše oglas, navodno je jednom bio raspisan, pa se niko nije javio, zašto se to ponovo ne uradi.
Oni žive u tim stanovima već decenijama. Oni plaćaju kiriju, narodski rečeno, zakupninu, za te stanove. Ima tamo i nekih ljudi koji vode sporove, koji su dužni, ne plaćaju to redovno itd, ali ovde govorim pre svega, pošto se ovde neko hvalio kako se pomaže izbeglim i raseljenim ljudima, ovo pitanje su postavili ljudi koji su došli u toku ovih poslednjih ratova, koji su takođe izbegli ili prognani i tu živi i nekoliko porodica bivših funkcionera, čak i ministara bivših Republike Srpske. Dakle, ne traže ništa da im se pokloni, ali traže i pitaju da li je moguće da se ponovi oglasi prodaja tih stanova i da ih oni otkupe po nekim nešto valjda povoljnijim uslovima nego što je tržišna cena tih stanova. Znate, ne može država baš da gleda da iz svega izvuče apsolutnu korist, a da negde ne pokaže i malo humanosti kada su u pitanju njeni državljani. Hvala.