Ovaj amandman smo podneli da bismo skrenuli pažnju na ovaj predlog zakona koji prema stavu poslanika SRS nije dobar.

Pre svega, ovaj zakon se ne donosi da bi se istinski i suštinski nešto promenilo u oblasti autorskih i srodnih prava zato što se ovaj zakon donosi na osnovu određenih direktiva EU. Kad god tako nešto vidimo, znamo da to ne može biti dobro za Srbiju i za naše ljude, za naš narod.

Trebalo je, ministre, da kada ste već krenuli ovaj posao, trebalo je da se donese nov Zakon o autorskim i srodnim pravima, zato što autorska prava u Srbiji nisu dovoljno zaštićena. Intelektualna svojima u Srbiji nije dovoljno zaštićena.

Mi smo svakodnevno svedoci raznih pisanja, priča, komentara o koje kakvim zloupotrebama, plagijatima itd, ali dosta toga je posledica upravo lošeg zakona i loše zaštite autora čija se dela plagiraju ili čiji se delovi dela plagiraju. Problem je naravno često i kada se plagira neki autor koji više nije živ, pa je onda pitanje ko će pokrenuti postupak za utvrđivanje plagijata, ko će se uopšte baviti tim, da li su, ako postoje članovi porodice, to u stanju da rade, da li je neko iz reda naučnika, da li mu je to došlo, da kažem, pod ruku pa da li može tim da se bavi.

Ali, mora striktno da se naglasi da je plagijat sve ono što se prenese iz dela nekog drugog autora, makar da je u pitanju samo jedna prosto proširena rečenica.

Dakle, nije plagijat samo ono delo koje je prepisano od početka do kraja. Plagijat je i delo u kojem se nalazi samo jedna prostoproširena rečenica, ako nije naveden početak i kraj te rečenice, odnosno nije označen, i ako nije navedeno ime i prezime i delo odakle je ta rečenica prepisana. To je veoma važno. Mi često čujemo u javnosti – deo nekog dela je plagiran, ovo je plagirano, ono. Dakle, ne može biti plagijat delimičan. Ako je, ponavljam, jedna prostoproširena rečenica u nečijoj knjizi, recimo, u nečijem udžbeniku, prepisana od drugog autora, a da to nije precizno naznačeno, cela ta knjiga je plagijat.

Podsetiću pre svega javnost Srbije na slučaj iz 2000. godine kada je prof. Šešelj ustanovio plagijat knjige udžbenika Stevana Lilića, tada profesora na Pravnom fakultetu, radi se o njegovom udžbeniku Upravno pravo. Nesporno je Vojislav Šešelj utvrdio da je Stevan Lilić u toj navodno svojoj knjizi, u svom udžbeniku, plagirao knjige dr Laze M. Kostića „Administrativno pravo Kraljevine Jugoslavije“ i Šešelj je o tome, naravno, obavestio tada Pravni fakultet, Upravni odbor, Nastavno naučno veće, Katedru za javno pravo gde je taj Lilić radio, dekana itd. Tražio je da se, naravno, provede procedura i da se Stevan Lilić ukloni kao plagijator sa Pravnog fakulteta u Beogradu. Tada je bilo dosta polemike o tome i u medijima i Šešelj je objašnjavao da ceo taj udžbenik Stevana Lilića nije plagijat, ali da postoje delovi iz dela „Administrativno pravo Kraljevine Jugoslavije“ Laze M. Kostića i da nisu označeni da su delovi tog dela. Naravno, to je moralo biti proglašeno plagijatom.

Šta se tada desilo? Desilo se da je vođen sudski postupak u ovom slučaju i da je pravosnažnom sudskom presudom utvrđeno da je zaista tada profesor Pravnog fakulteta Stevan Lilić plagijator. Šešelj je tada izdao i knjigu „Prljavi podli plagijator Stevan Lilić“. Ono što je bilo interesantno, nakon pravosnažnosti te presude na Pravnom fakultetu je po odluci suda, zaista, to su morali da urade, na oglasnoj tabli je mesec dana stajala ta presuda i bilo je precizno napisano da je taj udžbenik Stevana Lilaća plagijat. Ali, zamislite, on je i dalje bio profesor, on je kao plagijator nastavio da predaje, zato što ni tada, kao ni sada, ne shvata se dovoljno ozbiljno intelektualna svojina, koja mora biti najzaštićenija svojina koja postoji.

Znate, neku fizičku svojinu, neku stvar pokretnu ili nepokretnu svako od vas će braniti i pokušaće da je odbrani, a krađu intelektualne svojine često autor i ne zna da je pokraden. Rekoh malopre, moguće da je umro u međuvremenu, pa je pitanje da li će se i kada će se, kroz koliko godina će se uopšte utvrditi da je pokradena nečija intelektualna svojina.

Zato mi insistiramo na kompletnom zakonu, i baš u ovom delu, znate, ima kroz ovaj zakon, govorićemo o tome, nekih drugih stvari koje je pitanje da li jesu, ne znam, nosači zvuka itd, koliko je tu oštećen neki pevač, njemu je valjda u interesu da mu se pesma peva, niko ga nije plagirao, samo jeste država oštećena zato što je neko na crno tamo štampao neki nosač zvuka.

Dakle, ova prava, kažem u pravom smislu, intelektualan svojina mora da se zaštiti i mora u zakonu precizno, ponavljam to, da se zna, da mora jedna jedina rečenica, prostoproširena rečenica koja se citira u nekom udžbeniku, u nekoj knjizi, u nekom tekstu, u kolumni, u čemu god hoćete, mora precizno da se označi početak i kraj te rečenice, da se navede ime autora i da se navede naziv dela.

Takve stvari na taj način još uvek nisu regulisane u našem zakonodavstvu i to je zaista velika šteta i zato se dešavaju velike krađe intelektualne svojine, zato svakom može da padne na pamet da uzme nečiji udžbenik, neko naučno delo, da prepiše šta god hoće, promeni možda red reči itd. i on je sad kao neki naučnik, on je stekao neku titulu na osnovu toga itd.

Mora da se štiti ono što je najvrednije, juče smo pričali o studiranju, o obrazovanju, o potrebi podizanja obrazovanja na najviši mogući akademski nivo, a danas to potvrđujemo i kroz primedbe na ovaj Zakon o autorskim i srodnim pravima, preporučujemo Vladi da Narodnoj skupštini predloži nov zakon koji će ozbiljno štititi najozbiljniju svojinu, a to je intelektualna svojina.

Hvala, koleginice Radeta.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite, profesore Bojiću.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima zakonopredlagač je pokušao da pravno uredi jednu veoma osetljivu oblast. Kažem osetljivu, jer se tiče prava nadarenih ljudi, moralnih i imovinskih prava. Osetljiv je to posao, treba jedno delo priznati od strane stručne javnosti, ali i od strane države obezbediti i zaštititi autora. Ipak je najteže stvoriti nešto novo, a sve drugo mora biti lakše od toga, postupak pred državom i verifikacija nauke, struke, esnafa, a ne obrnuto. Ono što je stvoreno mora se čuvati i ne sme se uništavati i nebrigom izgubiti.

Ne vodi društvo u boljitak samo proizvodnja, samo ekonomija, samo privreda. Mnoge bitke za privredu najpre se biju u nauci, u primenjenoj nauci, ali i u primenjenoj umetnosti, u industrijskom oblikovanju ili tzv. dizajnu. Društvo nisu samo institucije i norme, čini ga i te kako sloboda stvaralaštva i njeni plodovi, u najrazličitijim formama, književnoj, naučnoj, umetničkoj, kulturnoj, u najširem smislu reči. Društvene vrednosti su stvar pojedinačnog i kolektivnog izbora. Tu postoji veza, međuzavisnost. Napredno društvo ne guši, već naprotiv podstiče individualnost, tako da se oni koji su nadareni i kreativni stvaraoci osećaju lagodnije, čak i povlašćeno, jer je društvo prepoznalo njihovu natprosečnost.

Još u jednoj rečenici, autorstvo i pronalazaštvo podrazumeva samostalan izbor, ali i inicijativu i saradnju i sa društvom i sa profesijom.

Hvala, profesore Bojiću.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Gospodine ministre, potrebno je da se ovaj zakon povuče iz procedure zato što je neprecizan i nejasan, jer u članu 2. pokušali smo amandmanima SRS da ukažemo na to da ste izostavili neka autorska prava. Najpre ljudi da znaju, svako onaj ko ovog trenutka nešto piše i stvar, da trenutkom pisanja i nastajanja autorskog dela, on stiče i autorsko pravo. To je automatsko pravo za razliku od onog malopre gde smo utvrđivali na koji način se štiti patent. To najviše intelektualno i duhovno, kako god hoćete, izražavanje mora u svakom smislu da bude zaštićeno od početka do kraja i svaka rečenica.

Ovde ste izostavili i to je ovaj amandman, da u opisu autorskog dela pod knjigama i drugim pisanim stvaralaštvima uključite i priručnike. Zašto je to važno? Malopre je i koleginica govorila, a ja sam u načelnoj raspravi o ovom skandalu plagijatora, prljavog, podlog plagijatora Stevana Lilića, ali ko zna koliko je još, čak je bilo i raznih i novinskih natpisa o tome da je taj broj povećan, takođe na Pravnom fakultetu i u Beogradu i u Kragujevcu i u drugim gradovima gde se stvaraju ti priručnici koji se zapravo sabiraju od raznih autora, ko zna od kada i sa kojih strana, pa na kraju krajeva i prevođeni od stranog autora i onda se kao takvi koriste u nastavi, a da oni ovde nisu označeni kao autorska dela i nemaju, samim tim, automatski pravo. Naravno, svako taj ko bi ušao u sudsku zaštitu, ako bi do toga došlo, dokazao bi da je to njegovo autorsko delo, jer jedna jedina, kako reče koleginica, rečenica koja se stavlja u kontekst nečega što nije napisano od strane tog autora, već preuzeto, jedna prosta, proširena rečenica je plagijat, krađa i najstrožije mora da se sankcioniše.

Sada imate onaj deo u zakonu, gde vi kažete šta je to citiranje, kad je to moguće, navođenje od početka do kraja i ime autora? Svako onaj ko pribegne tome, radi ilustracije svog dela, tu ima ljudi koji su stvaraoci, a koji bi koristio nečiji citat, na način na koji bi povredilo ugled autora. Vi se hvalite, je li tako, gospodine Atlagiću juče ceo dan, ja ne sporim to. Zamislite sad neko uzme vaš citat, Bakić i citira vas i on kaže – sada ću ja nešto da napišem, dopalo mi se ovo od njega i ja to stavljam u neki kontekst. Može da bude iskrivljeni kontekst koji će da vređa i vaš intelekt i vaše autorsko pravo.

Dakle, niste dobro u Zakonu tu mogućnost citiranja definisali kako treba. Znate, to su vrlo osetljiva pitanja, a onda dolazimo u situaciju da svako onaj ko jednu jedinu svoju rečenicu prepozna mora da ide na sud, ko zna koliko, ja sam govorila o tome i za pojedine knjige i za fotografe. Ti sporovi dugo traju, tako da do toga ne bi došlo, potrebno je da se ovaj zakon povuče iz procedure a mi sve to nismo hteli da brišemo jedan po jedan član, neke smo zaista i brisali, koji su direktno preuzeti iz jedne od osam direktiva EU, već smo išli na to da vam kroz ovu priču i ovu raspravu damo dodatne argumente zašto ovaj zakon nije dobar.

Hvala, gospođo Jovanović.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Izvolite, gospodine Despotoviću.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre sa saradnicima, ovim predlogom zakona uređuje se jedna veoma važna oblast u nacionalnom zakonodavstvu, a to je sistem intelektualne svojine i njegove zaštite.

U zemlji, odakle potiče Tesla, Pupin, Milanković, kao i mnogi drugi pronalazači, inovatori i autori, ta nadležnost naših ljudi mora da se posebno podstiče od strane države, da se štiti, neguje i omasovljava.

S ponosom ističemo medalje naših učenika i studenata na evropskim i svetskim takmičenjima i olimpijadama znanja kao što smo ponosni na naše pronalazače sa Sajma pronalazaštva u Briselu, kao i veliki broj pronalazača i inovatora Srbije. Država muku muči da unapredi i uredi rad sistema intelektualne svojine, tako da ovim predlogom zakona u tom pravcu pravi pomak i kreće bukvalno sa mrtve tačke.

To naravno nije iz daleka dovoljno. Intelektualna svojina spada u red urgentnih pitanja jer je u direktnoj vezi sa odlivom mozgova a svedoci smo da nam je to svakodnevnica. Ako stvorimo uslove i budu povoljni i prihvatljivi za mlade ljude i one u najboljim stvaralačkim godinama, onda oni neće odlaziti u svet. Ako još zaštitimo i njihova prava kao sav napredni svet, onda smo njihov um, imaginaciju, odnosno kreativnu sposobnost zadržali za sebe. Hvala vam.

Hvala, gospodine Despotoviću.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč?
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Izvolite, gospodine Stojanoviću.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim pravima, sa ovim amandmanom sam tražio da se promeni tačka 3. člana 2. postojećeg zakona. U pitanju su dramska koreografska pantomimska kao i dela koja potiču iz folklora i narodnog stvaralaštva. Na prvi pogled nekome se može učiniti da ovo nije neka naročita promena ali dubljom analizom se ipak zaključuje da je amandmansko rešenje bolje.

Pošto i sam pripadam jednoj vrsti autora čija dela potpadaju pod zaštitu autorskih prava, zato i smatram da je trebalo usvojiti ovaj moj amandman. Autorski rad je specifičan i mukotrpan rad gde autori pojedinih dela godinama, a ponekad čak i decenijama rade na svojim delima, zato je dobro što se donosi ovaj zakon koji treba da pruži zaštitu i sigurnost svim vrstama autora.

Ono što nije dobro u ovom zakonu je činjenica da je zakon svakako morao biti temeljniji i preciznije urađen, zato i ne čudi činjenica da je na ovaj zakon podnet ovoliki broj amandmana. Svako delo, pa makar se ono nekima činilo i beznačajno za autora je od ogromne važnosti. Apelujem na ovde prisutne predstavnike vlasti da još jednom razmotre amandmane koje je podnela SRS. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Stojanoviću.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Izvolite, kolega Šaroviću.