Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani građani, kao što su kolege već rekle, danas razmatramo Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju sa samo jednom izmenom. Izmena podrazumeva da se studentima koji su studije upisali do 10. septembra 2005. godine, produži rok za studiranje po starom programu.

Inače, ova situacije je svima dobro poznata, obzirom da se ponavlja, mislim da je ovo peti put. Očigledno se ovde radi o posebnoj kategoriji, tzv. starih studenata, koji iz određenih razloga ne mogu da završe svoje studije. Razlozi su im lične prirode i ja nemam nameru da ulazim u to, da li su opravdani ili nisu, jer po mejlovima koje su nam slali, veliki broj njih je svesno da su preterali, kako su sami naveli u dopisima nama poslanicima.

Ipak, mi smo voljni da i ovog puta podržimo njihove napore da se izbore za svoje diplome i lično im u tome želim puno uspeha. Nadam se da će pokazati veći stepen odgovornosti, pre svega mislim na one kojima je ostalo svega nekoliko ispita do završetka studija.

Što se tiče rokova, odnosno postojanja samih rokova, mislim da rokovi treba da postoje, jer sve u životu ima rok trajanja, pa ni obrazovanje ne sme biti izuzetak od toga. Da budem preciznija, mislim na sticanje formalnog obrazovanja, a ne na celo životno učenje, jer celo životno učenje je neograničen ciklus.

Što se tiče navoda koji se mogu čuti da im te diplome u životnom dobu u kome su, odnosno u kome će ih steći, verovatno neće doneti mnogo, to možda jeste tačno, ali ja verujem da oni to posmatraju malo drugačije. Čak mislim da ne očekuju da će raditi u toj struci za koju se tako dugo školuju, uostalom mala je verovatnoća za to, ali mislim da prosto ne žele da odustanu i to je razumljivo i sasvim svojstveno čoveku da se teško miri sa činjenicom da je život doneo neke druge planove i neki drugi put.

Takođe, verujem da neki od njih zaista mogu mnogo da pruže ovom društvu i da to što u stvari i oni, a i mi, oko ovog problema nalazimo ljudske razloge kao rešenje, a ne one praktične koji su svojstveni institucijama, govori o tome da smo svi mi samo ljudi koji se za nešto bore. Oni se bore za sebe, mi se borimo za njih i njihovu budućnost i na istom smo zadatku.

Ne treba izgubiti iz vida ponašanje koje promoviše organizacija "Jedan od pet miliona", kao i Obradović, Lutovac i ostali propali političari, ne samo da neće doneti bolju budućnost, već će im doneti veliku mrlju na sadašnjost. Nažalost, njihov entuzijazam koji je svojstven njihovim godinama, umesto da iskoriste u sopstvenu korist, zloupotrebljavaju propali političari za sopstveni račun. A računi ovih studenata koji su izmanipulisani će biti puni samo ako se budu posvetili sopstvenom učenju i radu. Nasilje im sigurno neće doneti bolju budućnost. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branimir Rančić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, gospodine Šarčeviću, sa gostom iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, danas govorimo o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.

Zakon o visokom obrazovanju, kao što znamo, donet je 2017. godine i sada ga treba izmeniti u onom delu koji se odnosi na propisane prelazne rokove za završetak studija po započetom nastavnom planu i programu, za studente koji su upisani na studijama do 10. septembra 2005. godine.

Kao što znamo, ove rokove za završetak studija na osnovnim studijama, studijama na višim školama, magistarskim studijama i kandidata koji su prijavili doktorsku disertaciju su produženi već nekoliko puta.

Uvođenjem Bolonjske deklaracije 2006. godine, kojom je promenjen način školovanja, akademcima koji su studije upisali po starom programu dat je rok da diplomiraju do školske 2011/2012. godine. Rok za završetak studija više puta je pomeren. Najpre 2014. godine, zatim na 2016, pa na 2018. godinu, da bi prošle godine dobili rok od godinu dana, tačnije do septembra 2019. godine, da okončaju studije.

Predlog zakona u članu 1, predviđena je izmena člana 148. i to stav 2. do stav 4. Zakona o visokom obrazovanju, kojim se propisuju prelazni rokovi za završetak studija po započetom nastavnom planu i programu za studente koji su upisani na studije do 10. septembra 2005. godine. U čemu je ova izmena?

Prvo, studenti upisani na osnovne studije i na studije na višim školama najkasnije do kraja školske 2020/2021. godine, a studenti upisani na integrisane studije iz polja medicinskih nauka do kraja školske 2021/2022. godine.

Drugo, studenti upisani na magistarske studije do kraja školske 2020/2021. godine.

Treće, kandidati koji su upisali doktorsku disertaciju najkasnije do kraja školske 2020/2021. godine.

Tačan broj, ja neću reći "večiti studenti" nego - stari studenti, se ne zna, ali je pretpostavka da ih u Srbiji ima preko deset hiljada. Ne ulazeći u razloge studenata, zašto su produžili studiranje, da li je to opravdano ili nije opravdano, što bi otvorilo dugotrajnu raspravu, ja moram da se zapitam - zašto se ovi studenti koji su mejlovima ukazali narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini na ovaj problem, sada ne oglase, takođe mejlovima, povodom upada u Rektorat starih studenata, kao što je Srđan Marković, poznat kao "Marsovac", star 31 godinu, koji je studije mogao da završi pre sedam godina? Mislim da je vreme koje je potrošio na protestima i vreme upada u predsedništvo i Rektorat mogao korisnije da upotrebi, za učenje i završavanje fakulteta. Jedino ako zgradu Rektorata koristi kao jednu mirnu oazu, gde može da uči?

Na kraju, moram da napomenem da je bilo pokušaja da se ovim studentima pomogne, kao što je projekat "Završite započeto" na Ekonomskom fakultetu u Nišu, ali je to parcijalno rešenje, a ovim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju generalno rešavamo ovo pitanje, uz otklanjanje mogućnosti nastupanja štetnih posledica po rad visokoškolskih ustanova prilikom upisa u školsku 2019/2020. godinu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite, kolega.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, iz dosadašnjih diskusija vidi se da je većinsko mišljenje da treba usvojiti ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona i ja se pridružujem tome. Tu ima dosta studenata koji iz određenih, opravdanih razloga, verovatno privatnih, ličnih, nisu uspeli da završe fakultet do sada.

Jeste to dugačak vremenski period od 1998. godine do 2019. godine, 21 godina. Verovatno da ima i ljudi koji nemaju nameru ni da nastavljaju, ni da završavaju fakultet. I upravo zbog toga, ja bih podržao pojedina izlaganja kolega koja smo danas čuli, da se u ovom periodu koji je ispred nas ustanovi, odnosno da fakulteti preuzmu na sebe obavezu, da li kroz anketu, da li kroz šta, da vidimo koliko tačno ima ljudi koji žele da završe fakultete i koliko ima onih koji već godinama i ne razmišljaju o fakultetu. Ja znam dosta njih.

Ovde bih stao što se tiče samog zakona, jer znam da iza mene govore dva uvažena profesora, doktora, koji su svoj ceo životni i radni vek posvetili tome i mislim da mnogo više i znaju o ovoj temi od mene.

Ja ću ovde pomenuti samo onu sramotu koja se dešava sa blokadom zgrade Rektorata. Oni koji nisu sposobni da se sučeljavaju mišljenjima, kojih nema preko puta, koji nemaju ideja, koji su jedino uspeli samo da unište sebe, sebe kao deo opozicije, koji pokušavaju nama koji smo vladajuća većina da nametnu da sami sebe uništimo i da im predamo vlast bez izbora, bez volje naroda, pokušali su, ali zloupotrebljavajući nečiju tuđu decu, a ne svoju, da sprovedu svoje političke ciljeve, političke ciljeve kojih nema, koje nigde nisu pokazali i koji su, verovatno, ona davna istorija koja je bila od 2000. do 2012. godine, ciljeve bogaćenja i punjenja sopstvenih džepova.

Draga gospodo, dajte ideje, jer na ovaj način nećete pobediti ni Aleksandra Vučića, ni SNS. Samo terate sebe u još veću izolaciju. Nemojte ni pomišljati.

Danas sam pročitao par stavova gde uporno odbijanje izlaska na izbore, bojkot kao jedino rešenje, pominje se i ono što je pominjao i gospodin Jova Bakić, neke duge noževe. Nemojte to da sanjate. Srbiji je dosta bilo i ratova, i bratoubilačkih i bilo kakvih. Srbija želi budućnost, Srbija hoće budućnost, Srbija hoće da živimo kao ostali normalan svet i to je većinska Srbija. To je Srbija koju vodi Aleksandar Vučić i SNS. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Izvolite, kolega.

Poštovane koleginice i kolege, evo ja ću na početku mog obraćanja u neku ruku da pohvalim ministra i da kažem da je imao razumevanja danas na Odboru i da smo se veoma lako dogovorili po pitanju studenata „bolonjaca“, da će biti preporuka fakultetima da im se omogući da u naredne dve godine, mislim da smo se tako dogovorili, nastave svoje studije i da se u tom periodu iznađe rešenje koje bi pronašlo način da sve ono što je bilo problematično u ovom zakonu o Bolonji se dovede u red i da nemamo više tih problema.

S druge strane, ja sam odmah rekao na početku, ljudi toliko je ta Bolonja donela nama muke, da ne kažem nešto teže, da sam ja sam sebi obećao da više nikad u životu neću da spomenem Bolonju, bez obzira šta se desi. Onda se naš Mihajlović nameri da bude trener Bolonje i zbog njega moram da spomenem tu Bolonju.

Ovo drugo pitanje, pitanje starih studenata. Nikako ne mogu da budu oni sa epitetom „večiti studenti“, to su stari studenti, pre određene godine, odnosno datuma. Ljudi su se upisivali na fakultete po nekom zakonu koji nije ograničavao vreme studiranja. Meni se pre neki dan javi jedan moj kolega, neću da spominjem imena ni studenata ni kolega zbog Zaštitnika građana ili kako se zove, o podacima, javi mi se kolega, otišao u penziju, već godinu dana je u penziji itd. i kaže – ja sam druga generacija na FON-u, a nisam završio fakultet.

Znači, nije ovo nešto novo, nije ovo nešto što je doneo ministar Šarčević ili što smo doneli mi. Ovo je nešto što se provlači unazad 14-15 godina. Nama je pripala ne baš tako prijatna dužnost i obaveza da taj problem rešimo na najbezbolniji mogući način. Moj predlog je danas bio, ja ostajem pri tom predlogu, da se ovim ljudima koji su upisali te studije po zakonu koji je važio u to vreme, omogući da studiraju dokle god ne završe. Niko ne daje pravo ni meni, ni kolegama poslanicima, ni ministru, ni bilo kome da stane njima na put i da im kaže – e, ne možete dalje.

Zašto? Pa, zato što, evo, ja sam naprednjak, član SNS. Smatram da sam patriota, da sam ispravan građanin, da sam profesor i na kraju krajeva Srbin, građanin Srbije. Ni jedan od ovih epiteta ne bih želeo da pogazim i da donesem neku odluku koja će biti protivna zakonu, odnosno ne zakonu, nego zakletvi koju sam položio u ovoj Skupštini kada sam postojao poslanik. U toj zakletvi sam obećao da sve što činim, činiću u interesu građana Srbije i Republike Srbije. Pa, koji bi mogao da bude interes nama da tim ljudima ograničimo studiranje? Neko je rekao ima ih 3.000, neko je rekao 5.000, 12.000, nije važno, neka ih ima jedan, neka ih ima 10.000, neka ih ima 20.000, omogućimo im da završe te fakultete koje su počeli.

Imam ovde, evo pogledajte, ovoliko dosijea njihovih kopiranih, doneli su mi. Imam ovde koleginicu, rekao sam, neću da spominjem imena, koleginicu koja je položila 28 ispita, samo jedna devetka, sve desetke. Imam kolegu, 1966. godište, književnost studira, sve desetke, do jedne, ostala mu dva ispita. On kaže meni – profesore, ja imam privatni posao, ja imam para, ja se nikad neću baviti književnošću, ali hoću da završim taj fakultet sa prosekom 10,00.

Nisam bio od onih studenata koji su imali tako veliki prosek. Neću da kažem da sam bio loš student, čak sam bio među boljim studentima, ali, eto, i ja sam imao tu neku mukicu zbog svoje tvrdoglavosti, zbog Edvarda Kardelja i nekih njegovih principa, pa sam moj doktorat zakočio i umesto da sam doktorirao u neko normalno vreme, ja sam doktorirao u 48. godini. Da li mi fali nešto? Ne fali mi ništa. Imao sam i karijeru na fakultetu, postigao sam mnogo toga u životu, imam porodicu, unučiće. Zašto? Da je meni neko stao na put, a mogli su da kažu sa FON-a – čekaj bre, ne možeš ti 20 godina da doktoriraš, stani, menjaj, radi nešto.

U ovakvu situaciju sam ja došao još jednom u životu. To je bilo 2000. godine. Bio sam predsednik Odbora za prosvetu i posle onog puča dođu neke snage, oni su sebe zvali demokratske snage, neki DOS, ne znam ni ja šta i reše da ukinu studentima dotadašnja prava. I ja ustanem onakav kakav jesam i kažem – ljudi, pa ja ne mogu da glasam protiv studenata, ne smem da odem kući svojoj deci da se pojavim na oči. Ne smem da odem ni ženi da se pojavim na oči. Ja podržavam studente. Šta se desilo? Normalno, „dosovci“ - otkaz. To sam prihvatio kako sam prihvatio, borio sam se kako sam se borio i uspeo sam da se vratim nazad.

Ne bih voleo da se desi, kao što je rekao i jedan od kolega, u Hrvatskoj je neki student tužio, pa je dobio na sudu. Šta će nam da se tužakamo sa studentima i da idemo na sudove? Ne treba. Omogućimo im da nastave studije po zakonu koji je važio kada su se upisali.

Nisam pravnik, ne poznajem pravo. Čak imam i neki strah od prava jer se sve bojim da li ću znati to da izmerim. Vidim da ima puno kolega koji kažu – u pravu su, niko ne može da im uskrati stečeno pravo, itd.

Neko kaže – nema profesora koji će da ispituju to. Meni se javilo na desetine profesora, što onih koji su u penziji, što onih koji rade i rekli su – mi ćemo da ispitamo za džabe, ne treba nam honorar. Evo, i profesor Atlagić i ja imamo pravo. On iz oblasti istorijskih nauka, ja iz oblasti menadžmenta i marketinga možemo da pitamo ako nema takvih stručnjaka.

Kakva bi Srbija to bila zemlja da nema profesore za sve oblasti? Ne da ih imamo, nego imamo profesore koji su vrhunski na svetu i zato nemojte da guramo probleme pod tepih.

Sad ću da se vratim na nešto što me muči godinu dana. Mi smo pre više od godinu dana, neke kolege su ovde i koleginice koji su išli u Banja Luku, imali smo zajedničku sednicu Odbora za prosvetu Republike Srpske i Srbije. Vlada je po istom tom pitanju imala sednicu sa Vladom Republike Srpske i dogovoreno je da će naš Zavod za udžbenike i njihov Zavod za udžbenike raditi udžbenike koji će biti zajednički za srpski jezik, za istoriju, za geografiju, ne znam još šta, a zašto? Da bi sačuvali naš jezik, da bi sačuvali istoriju, da bi sačuvali sve ono što se dotiče u biće srpskog naroda.

Da li smo mi to zaboravili? Nema ništa od toga, ništa se ne dešava. Šta se dešava ovde kod nas u Beogradu, a verujem da je i kod njih isti slučaj? Zavod za udžbenike koji je nekada davao u budžet Srbije 50% svoje dobiti i koji je osnovan, normalno, od Vlade Republike Srbije, sada tavori. Ja ne znam, ko je pokupio, ko je uzeo deo njegovog tržišta? Uzele su strane firme, „Klet“ ili ne znam ni ja kako se zove.

Neki govore o korupciji, neki govore o ovom-onom, ma ne interesuje me to. Meni kažu – e profesore, ti si takav i takav, ti hoćeš sve da uzmu srpske firme, nisi, protiv toga si da neke strane firme učestvuju. Nije tačno. Evo, ja ću da pohvalim i neku stranu firmu.

Od 1. januara 2020. godine ukida se na nivou Beograda upotreba jednokratnih plastičnih kesa. Šta je mene zbilja oduševilo? Jedna od tih evropskih firmi, drogerijski lanac DM „Drogeri markt“, znači nije „market“ nego neki „markt“, ne znam zašto je tako, odlučio je od 15.10. znači već od oktobra da uđe u tu akciju i da ukine prodaju tih plastičnih kesa. Fenomenalna stvar.

Šta mi se tu kod njih ne sviđa? Nisam siguran, izvinjavam se ako grešim, razumeo sam da će oni umesto tih plastičnih kesa prodavati neke platnene kese itd. koje su ekološki u redu. Ja njima dajem predlog, ako su toliko zainteresovani za očuvanje životne sredine, što je pozitivno, i za svoje poslovanje u Srbiji, pa neka budu šmekeri, pa neka dele te plastične vrećice ili kese, kako god hoće, besplatno, makar do nove godine.

Podržavam tu njihovu odluku i pozdravljam i voleo bih da se sve kompanije tako ponašaju. Zašto? Takva politika vodi računa o dobrobiti naše zajednice u kojoj i oni posluju i u kojoj oni stvaraju neki dohodak, stvaraju neki novac. Zajedno sa njima ćemo se boriti kako bismo sačuvali našu prirodu za buduće naraštaje.

Bilo je puno priče oko Rektorata i oko ove grupe ljudi za koje ne mogu da kažem da nisu stari studenti, jer najverovatnije, ako nisu završili, jesu, spadaju u tu grupu starih studenata, ali ne možemo njih da poistovećujemo sa ljudima koji su korektni u borbi za svoja prava, koji nijednog trenutka nisu isticali političku pripadnost, koji nijednog trenutka nisu tražili podršku nijedne stranke itd. Ne, njihov zahtev je da reše svoja prava na zakonom jasnim pravilima i oni samo to traže i ja ih u toj njihovoj borbi podržavam.

Danas, kada sam išao u ovoj pauzi kroz Knez Mihajlovu, vidim u izlogu jednu knjigu, volim tako da gledam te knjige, pa nekad ih i kupim, danas sam kupio knjigu Žarka Popovića, koja se zove „Prag“. Ne znam šta piše u njoj, ali naslov knjige me je zaintrigirao i ja sam kupio tu knjigu. Mi smo sada na pragu. Da li ćemo krenuti napred i rešiti taj problem za sva vremena, jer zašto bi neki drugi ministar, neki drugi sastav ove Skupštine, opet rešavao za dve godine i produžavao za godinu, za dve, za pet, itd. ili ćemo napraviti korak nazad i uraditi ovo što sam malopre rekao, umesto da taj problem jedanput rešimo za sva vremena, mi ćemo ga odugovlačiti za godinu, za dve itd?

Danas sam na sednici završio svoj govor sa jednom poslovicom – što možeš danas ne ostavljaj za sutra. Predložio sam ministru, ako ima saglasnosti u Vladi, da Odbor da amandman…

(Vjerica Radeta: Ima naš amandman.)

Koleginice, znate vi da sam ja bio za vaše amandmane, nema problema, ali ja sam dao da bude bezbolno, da bude ovo amandman Odbora i da na takav način rešimo ovaj problem.

Verujem da će biti dovoljno mudrosti, da će biti dovoljno pameti i da nećemo sebi dozvoliti da stanemo na put ljudima koji iz raznoraznih razloga nisu stigli da završe svoje studije na vreme. Hvala lepo, prijatno, glasaću za vaše amandmane, koleginice, ne sekirajte se.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite, kolega.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Arsiću, poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, poštovani studenti po starom nastavnom programu i poštovani studenti po novom nastavnom planu i programu, u tranziciji mnoge oblasti života i rada doživele su veliki poremećaj, ali najveći poremećaj doživeo je naš sistem vaspitanja i obrazovanja, posebno visokog obrazovanja.

Sve do 2000. godine Republika Srbija je imala jedan evropski prestižan nivo vaspitanja i obrazovanja. Baš te 2000. godine došao je na vlast DOS na čelu sa DS. Od te baš 2000. godine, pa sve do 2012. godine, a u Vojvodini duže, ispraviće me dr Martinović, mislim da je do 2016. godine, imali smo jedan rušilački vaspitno-obrazovni sistem u kojem smo bili stigli do pedagoškog mrtvog mora, do pedagoške tragedije iliti stanja haosa i beznađa, a posebno za vreme ministra prof. dr Gaše Kneževića i pomoćnika ministra prof. dr Srbijanke Turajlić.

Moram da vam kažem sada, kada sam spomenuo ovog ministra prof. dr i prof. dr Turajlić, da su upravo oni, podvlačim, gospodo profesori Univerziteta, davali i zapošljavali ljude na fakultetu mimo naučnih veća. Kada je došao sledeći ministar i vratio to u sva naučna veća, morali su da potvrde. Ja sam svedok. Na mnogim fakultetima to nisu učinili. Danas nam kroje sudbinu naše dece ti ljudi na doktorskim studijama. Ako treba imena ću da govorim, nemam problem. To znaju oni na koje se odnosi, ali doći će na red i to.

Ista ta profesorka dr Turajlić, koja je huškala 1999. i 2000. godine u petooktobarskom puču, to isto radi vama, gospodo studenti, danas u Rektoratu. Pozivala je, tako je, gospodine Martinoviću, uvaženi doktore, na bombardovanje. Idemo dalje.

Dolaskom na vlast SNS i predsednika Vlade Aleksandra Vučića 2014. godine, to i predsednica Brnabić često spominje, ona je presudna nama, videćete zbog čega i zašto falsifikuju mnogi podatke iz tog programa, Republika Srbija drastično menja stanje na bolje u svim oblastima, gospodine ministre, i u oblasti vaspitanja i obrazovanja. Vi ste iskusan čovek. Moram da kažem da ste vi bili žrtva ovog ministra i ove profesorke, jer ste bili uspešni.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, poštovani ministre i poštovane kolege profesori Univerziteta, mnoge ozbiljne vlade ozbiljnih zemalja u svetu u svojim programima dali su vaspitanju i obrazovanju istaknuto mesto, to vi vrlo dobro znate, ministar to odlično zna, i naš predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić, 2014. godine u svom programu od kojeg stalno moramo da polazimo dao je značajno mesto. Citiram: „Ono što je za nas najvažnije, o čemu sam najviše stranica napisao, jeste ljudski kapital za budućnost, a mi moramo da učimo i da podignemo znanje na pijedestal sa koga se vidi dalje i sa koga se može krenuti u nove pobede“. Završen citat.

Gospodo narodni poslanici, gospodo profesori, i Vlada gospođe Ane Brnabić je to dobro shvatila, te je uspela digitalizacijom da postigne hvale vredan rezultat, kao i vi, gospodine ministre Šarčeviću, sa vašim saradnicima u Ministarstvu prosvete.

Siguran sam, kada je predsednik Vlade Aleksandar Vučić u ekspozeu ono rekao, da je imao na umu nemačkog filozofa, jer znam da ga vrlo dobro poznaje, ne vrlo dobro, nego odlično, Lajbnica koji je rekao, citiram: „Dajte mi vaspitanje i obrazovanje i mi ćemo za sto godina promeniti karakter Evrope“. Završen citat. Ovo vi radite, gospodine Šarčeviću. Ima mnogo onih profesora koji slede ovo na Univerzitetu. Oni lezijedovići, hvala, ima onih koji će raditi.

Engleski filozof Frensis Bejkon je znanju davao istaknuto mesto, pa kaže, znaju to gospodin predsednik i gospoda profesori, citiram: „Znanje je moć, zrno znanja jače probija nego čelično“. Završen citat.

Gospodo studenti po starom programu, ja vas zaista molim, privedite svoje muke kraju, za koje ste, podvlačim delimično i sami krivi a delimično drugi faktori, ja o tome neću govoriti jer sam govorio, uz napomenu da ste vi generacija koja je najviše pretrpela posle Drugog svetskog rata. Mogu o tome, ako hoćete, čitav dan da nabrajam i govorim.

Znamo mi, gospodo studenti, mi profesori koji želimo da znamo vaše muke, i vi gospodo studenti za vaše muke iz Beograda, i vi gospodo studenti iz Niša, i vi gospodo studenti iz Novog Sada, i vi gospodo studenti iz Kragujevca, i vi gospodo studenti iz Novog Pazara a i one dame i gospodo narodni poslanici, koje često zaboravljate, čak i neki funkcioneri kada nabrajaju iz Prištine, sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Vaše muke su i naše muke profesora, a ne države, nego profesora na fakultetu, gospoda profesori. Znaju ako smo pedagozi, a većina jesu, većina kažem, ogromna većina jeste jer je naš poziv vrlo težak, mukotrpan. Nije lako dovesti do uspeha svakog, ama baš svakog učenika, ama baš svakog studenta, a to mogu samo oni koji izgaraju od ljubavi prema svom pozivu.

Pošto sam prošli put citirao jednog zapadnog, sad ćemo istočnog, ruskog, još je veliki ruski pedagog Bjelinski rekao, citiram – da se deset pura rodim, deset puta bi ponovo bio učitelj jer nema plemenitijeg poziva nego što je učiteljsko. Završen citat. I naš predsednik, Republike Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, sam siguran i dali su predlog za produžetak za dve godine, a verujem da će i uvaženi narodni poslanici biti za taj produžetak studija. Zašto gospodo?

Mi smo u socijalističkom sistemu, mnogi pričaju a ne znaju šta je to, u socijalističkom sistemu bavili se lošim učenicima i lošim studentima, zanemarili smo napredne studente, dakle više pažnje uvek moramo posvetiti naprednijim, jer od njih zavisi i sudbina društva. Zato gospodo, svoje učenije privedite kraju kako bi obradovali sebe u prvom redu, svoje roditelje, a neki i svoje porodice, a siguran sam i našu otadžbinu Srbiju i većinu nas profesora. Ne slušajte, gospodo studenti, neodgovorne ljude da je za vas uvek kasno. To vam mnogi govore koji ne žele dobro vama, a nisu pedagozi.

Dozvolite da kažem da su mnogi značajni ljudi ove planete, najveće svoje rezultate dali u poznim godinama života, ali naglašavam, ali ponovo naglašavam, potpuno je normalno shvatanje da budućnost pripada mladima. To je, dame i gospodo istina. Vi gospodo studenti, mislim sad na sve studente, svojim trudom, svojim radom, svojom upornošću, svojom stvaralaštvom i tri puta podvlačim, vaspitanjem, morate obeležiti epohu u kojoj živite u našoj otadžbini. Nema ko drugi, gospodo studenti, osim vas, ali nikada, nikada ne zaboravite svoju otadžbinu Srbiju i građane Republike Srbije.

Gospodo narodni poslanici, nauka, filozofija i umetnost, ove tri grane nabrajam, ne priznaju podele na mlade i stare. To vi vrlo dobro znate kao i gospoda profesori. Ima bezbroj naučnika, umetnika i filozofa koji su u svojim poznim godinama stvarali svoje najznačajnije delo. Samo ću kratko da nabrojim: Ticijan u svojoj 80. godini života izradio svoj portret, Bifon je u svojoj 81. godini života u sedam tomova završio prirodnu istoriju, Laplas je u svojoj 80. godini završio nebesku mehaniku, to znaju gospoda filozofi i naučnici srodnih nauka, Platon je u 80. godini napisao zakone, Imanuel Klant je u svojoj 80. godini završio religiju u granicama prostog uma. Ono što je veoma važno gospodo studenti jeste da vi svojim dostignućima koje postignete izrazite, pored ostalog, i protest protiv prekrajanja istorije. To je učinio i veliki Filip Beker.

Njegovo ime vezano je za osnivanje dve međunarodne organizacije i to Ligu naroda i UN, a bio je sportista, gospodo sportisti. Na olimpijadi je osvoji srebrnu medalju 1920. godine, na Sedmoj olimpijadi u trčanju na 1500 metara, uvaženi gospodo profesori i poštovani građani. Na Jedanaestoj olimpijadi u Berlinu 1936. godine nije prisustvovao zbog kršenja Olimpijske povelje od strane nacizma i Hitlera.

To je učinio i naš predsednik republike Aleksandar Vučić na akademiji povodom Dana sećanja na stradale Srbe u 20. veku, u Drvaru 13. i 14. septembra, gospodnje 2019. godine, kada je rekao, citiram – oni koji su oslobađali prostore bivše Jugoslavije odjednom postali su agresori i fašisti, dok su oni koji su stvarali nacističke države, postali oslobodioci, završen citat.

Upravo tada je zajedno sa sinom Danilom i srpskim članom predsedništva BiH, gospodinom Dodikom posetio kuću Gavrila Principa u selu Obljaj i tom prilikom rekao, citiram – uveren sam da srpski narod nikada neće zaboraviti junačko delo Gavrila Principa, završen citat.

Gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, sada ću vam pokazati kako list „Danas“ i „Istinomer“ falsifikuju podatke iz one Narodne skupštine. Moram da vam kažem da je list „Danas“ 13. i 14. ovog meseca rekao kada je o meni govorio da sam poznat po tome, citiram – da će se u Srbiji meriti vreme po Aleksandru Vučiću, završen citat. Uvažene dame i gospodo, sada ću da pročitam šta sam rekao u ovom visokom domu, da vidite kako se falsifikuju naši zapisnici. Ja sam rekao – moram da kažem poštovani potpredsedniče da ću sada sa ovom izjavom razočarati naše opozicione poslanike, na njihovu nesreću, a na sreću građana Republike Srbije, da će se u Srbiji u 20 leta meriti vreme po Aleksandru Vučiću.

Ovo zbog toga što stalno izražavaju mržnju prema njemu, a to je vreme, ovo piše, a ne ono što oni kažu, pre dolaska njega na vlast, a to je vreme u kojem je država bila i narod, satanizovana, država vladavine DS, Dragana Đilasa, Borisa Tadića, kada je bila ponižena ekonomski, industrijski, infrastrukturno devastirana, zemlja u kojoj je bila enormna nezaposlenost 25,6%, zemlja sa velikom prezaduženošću, zemlja bez nade i vere njenih građana u budućnost i zemlja pred bankrotom, zemlja sa pljačkaškom privatizacijom i vreme dolaskom Aleksandra Vučića na čelo Vlade Republike Srbije i predsednika države. To je 20 leta ili 20 godina i dodaje se dalje, vreme ubrzane modernizacije Srbije, a to je vreme kada smo otvorili, piše tačno, 138 km auto-puteva, 480 km državnih puteva, 360 km lokalnih puteva, rehabilitovali i sagradili 311 mostova, obnovili 360 škola i bolnica, otvorili preko 80 pogona tvornica u 130 gradova Republike Srbije, završen citat.

Uvaženi građani Republike Srbije, ovako oni falsifikuju, nema onog ko već ne govori, neka čitaju ekonomske časopise, samo da, i u ekonomskim časopisima se zadnjih 20 godina vreme meri, pre dolaska i posle dolaska.

I, ne samo njemu da se falsifikuju. Ne falsifikuju oni ovo zbog mene, oni mene vrlo dobro znaju, a najmanje zbog nekog isluženog profesora koji nema nikakve političke ni ranije to vrlo dobro znate, ambicije. Znate zbog čega? Zbog podrške Aleksandru Vučiću.

Da im je Boris Tadić to radio ja bih mu dao podršku. Tu se razlikujemo od njih. Ja nikada nisam rekao da Boris Tadić nije bio i moj predsednik, iako sam ga oštro kritikovao. Razlikuje se od njih pored ovoga, gospodin Vučić, što on nije političar samo, nego i državnik, ono što oni nisu bili, reformator, ono što oni nisu bili, da dalje i ne govorim.

Dakle, ja ću sada završiti sa ovim, još ovu rečenicu. Gospodo, prosvetni radnici, čestitam vam svima „5. oktobar“ - Dan prosvetnih radnika, sa željom da učiteljski poziv ljubimo i volimo, a vama gospodo studenti da završite svoje učenje za ove dve godine, jer nije kriva Vlada Republike Srbije, i to da kažem, ni gospodin ministar, nego univerziteti, odnosno fakulteti, a i programi se menjaju, vi to vrlo dobro znate. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite, kolega.