Niste profesore, imate vreme.
Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Radovan Jančić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, predloženim izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju stvaraju se uslovi za studente koji do kraja školske 2018/2019. godine, nisu uspeli da završe studije po započetom nastavnom planu i programu u uslovima i pravilima studija to učine u narednom periodu od dve školske godine.

Donošenjem ovog zakona ovi studentima se daje još jedna šansa, ali se i jasno poručuje da čuvamo institut stečenog prava.

Brojni su ljudski i životni razlozi doveli do toga da ovi studenti ne završe studije, iako je rok za završetak više puta pomeran. Mi o tim razlozima možemo da se informišemo na osnovu iskustava nekih studenata, poznanika i na kraju krajeva, ličnih iskustava.

Među tim studentima su majke, žene na koje pada lepota, ali i teret roditeljstva, samohrane majke, osobe sa invaliditetom, oni koji su morali da se zaposle, jer su spletom nesretnih okolnosti postali nosioci domaćinstva, ali među njima ima i ljudi kojima je to drugi fakultet, koji su na postdiplomskim studijama.

Zato nema potrebe za teškim rečima i lošim kvalifikacijama, svako od njih zaslužuje još jednu šansu. Srbija nema razloga da se odrekne velikog broja ljudi koji su na pragu da postanu intelektualci, da budu vodeća snaga u našem društvu, konstatuje cenjeni profesor Marko Atlagić i dodaje – mnogi od njih završili su studije prethodnim pomeranjem rokova. Takvu šansu i drugi zaslužuju.

Srbija je danas ekonomski snažnija nego ikada. Ima privredni rast posle višegodišnjeg suficita, spušta javni dug, smanjuje nezaposlenost koja je na istorijskom minimumu sa rekordnim investicijama i visinom stranih ulaganja.

Svako ko govori o izvanrednim rezultatima predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, ove Vlade, SNS, o uspesima i ubrzanom napretku Republike Srbije, protiv njega se vodi najprljavija kapanja u pojedinim medijama u čemu prednjači televizija „N1“ pod komandom Dragana Đilasa. Najavljen je bojkot izbora dela opozicije koju predvodi tajkun Đilas, je bežanje od istine i suda većinske Srbije.

U Novom Kneževcu, iz kojeg ja dolazim, cenzus od 5% je za njih apsolutno nedostižan. Jedan od razloga za ovu tvrdnju su i ulaganje u objekte obrazovnih ustanova u Novom Kneževcu, posebno od strane Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije sa iznosom od preko 300 miliona dinara. Predsednik Republike, Aleksandar Vučić, 13. novembra 2015. godine, rekao je – Naš zadatak je da u narednim godinama rekonstruišemo i obnovimo sve osnovne i srednje škole, predškolske ustanove, bolnice, domove zdravlja i gerontološke centre.

Zajedno sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije i vašim Ministarstvom, Novi Kneževac je pristupio rešavanju ovog zadatka, pa koristim priliku da vas lično i u ime predsednika opštine Novi Kneževac, dr Radovana Uverića, gospodine ministre, pozovem da prisustvujete svečanom otvaranju rekonstruisanog objekta osnovne škole u Banatskom Aranđelovu, koje je planirano za 1. oktobar ove godine i predat učenicima OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ u Banatskom Aranđelovu na dalje korišćenje, kao i da vam se lično zahvalim za odobreni projekat celodnevne nastave u OŠ u Srpskom Krsturu, školski nameštaj, pametne table, elektronske udžbenike i pomoći predškolskoj ustanovi, čime ste pokazali da deca iz Novog Kneževca nisu zaboravljena, ali i na istrajnosti u sprovođenju reformi našeg obrazovnog sistema. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Jančiću.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa. Sa radom nastavljamo u 15.00 časova. Hvala.
(Posle pauze)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, danas razmatramo dve večite teme. Jedna su večiti studenti, a druga je večiti predlozi Vlade, odnosno Narodne skupštine Republike Srbije da se ovoj kategoriji studenata izađe u susret kako bi i dalje zadržali status studenta. Međutim, ovakvim pristupom ni izbliza nećemo rešiti ove probleme koji postoje u našem visokom obrazovanju.

Svrha obrazovanja je sticanje odgovarajućeg znanja, odnosno sticanje diplome kao ulaznice da bi moglo da se sa tim vrše određeni poslovi. Zato mi nije jasno zbog čega se ova stvar ne rešava na jednostavan način, zbog čega svima onima koji to žele i koji to mogu, koji to mogu sebi da priušte ne dozvoliti da studiraju onoliko koliko hoće Ovo, tim pre, ako znamo da je sada u modi da ljudi upisuju fakultete sa 40, 50, pa i više godina, da ne ulazimo u to kako ih završavaju i gde ih završavaju.

Jedna osoba koja je upisala fakultet sa 40 ili 50 godina nije stara za studiranje, a neko ko ima 30 i nešto godina produžio je svoje studije nekada iz opravdanih, nekada iz neopravdanih razloga, e takvoga treba sankcionisati u skladu sa Zakonom o obrazovanju. Dakle, SRS se zalaže da u ovom pogledu ne treba da bude nikakvog ograničenja. To bi vam bilo isto kao kada bi, recimo, nekoga kažnjavali zato što nije zasnovao radni odnos na vreme i onda ga kažnjavate – eto, nisi počeo da radiš na vreme, nećeš više moći da se zaposliš, jer ti si već prestario za radni odnos.

Moramo znati da činjenica da je neko završio fakultet, da je bio odličan student, da je imao visoki prosek, nije obavezna garancija da on poseduje veliko znanje i da će od takve osobe sutra biti veliki stručnjak. Imamo mnogo slučajeva gde su neki bili odlični studenti, ali to im nije donelo sreću. Nije im donelo ni materijalnu korist. Na ovaj način samo se vrtimo u krug i s jedne strane studentima izlazimo u susret, a s druge strane zakonskim propisima ih ograničavamo vremenskim rokom koliko će studirati.

Znamo da u svim zakonima iz oblasti obrazovanja postoje tendencije i namere da se forsira tzv. celo životno studiranje, a mi ovde određenu kategoriju studenata ograničavamo, po meni, sasvim bespotrebno. Nauka se stalno razvija. Sa naukom nikada nije moguće završiti, jer se stalno razvija i nauka ne poznaje nikakve rokove koje propisuje ministar ili Ministarstvo prosvete.

Jasno je da ovde postoje određeni problemi, ali takve probleme treba prepustiti fakultetima, da oni sami odrede nivo razlike ispita, nivo gradiva koji trebaju da polažu ti stariji studenti i ovde od jednog kolege smo čuli za jedna dobar primer u ovom pogledu. To je primer Ekonomskog fakulteta u Nišu. Naravno, meni kao čoveku iz Niša je poznata ta činjenica i zaista mogu da uputim sve pohvale ljudima sa ovoga fakulteta.

Mi imamo u našem obrazovanju da je nastupila, hajde tako da kažem, dekadencija, da je nastupila obrnuta evolucija. Međutim, niko se zbog toga ne uzbuđuje zato što ovaj proces nije vidljiv na prvi pogled, nije vidljiv golim okom i nije vidljiv trenutno, ali već sada oni koji se malo bave i koji se samo malo upuštaju u ovo, vide i osećaju posledice bolonjskog procesa koji je uveden u vreme DOS-a, pre petnaestak i više godina.

Bolonjski sistem obrazovanja probio se do svetinja nad svetinjama, do formiranja svesti naših građana. Lično smatram da bi nam bolje bilo da se probio do najvećih tajni ove države. Na taj način bi naneo mnogo manje štete nego što je slučaj sa ovim.

Ove, kao i mnoge druge stvari nasledili smo od EU i mi stalno upozoravamo da sve ono što dolazi iz EU nije dobro, jer znamo da je zapad jedina civilizacija u istoriji čovečanstva koja je imala razoran, poguban efekat po sve ostale civilizacije u svetu sa kojima je dolazila u dodir.

Danas imamo intelektualce koji od svog znanja, opšteg znanja, koriste od znakova interpunkcije samo „.rs“, ali zato, s druge strane, znaju sve druge stvari – kako se upravlja državom, kakve su planetarni odnosi, šta se dešava u kosmosu itd.

Takvima svaka kašika vode iz okeana pokazuje da u okeanu nema kitova. Dakle, moramo učiniti sve da se povrati ugled našeg obrazovanja, jer ovo sada što imamo ide u obrnutom smeru.

Mnoge stvari koje nam se naturaju iz EU već imaju svoje uporište još u vremenu nacizma, a ovo je posebno vidljivo u našem obrazovanju. Evo, recimo, nacisti smatrali da robovi Rajha moraju biti lišeni svakog obrazovanja i svake vrste umetnosti. Za takve je bilo dovoljno samo da znaju da čitaju da bi mogli da shvate njihove ukaze i njihove naredbe i da znaju najprostije melodije i tu se njihov nivo obrazovanja završavao.

Mi danas sa ovim bolonjskim procesom od gotovog pravimo veresiju, od jednog sasvim solidnog procesa obrazovanja došli smo do ovoga za šta još uvek nismo svesni i za šta ne znamo, barem ne svi ili većina, do čega će to sve dovesti.

Mene ovo podseća na Papuance koji su menjali zlato za staklene perle. Znači, imali smo sasvim solidan sistem obrazovanja, ali pod pritiskom EU ili već bilo koga, pristali smo na nešto što svakako nije dobro. Odustajanje od samog sebe sigurno vodi u propast.

Mnogi uviđaju da sa ovim stvarima nešto nije u redu, ali ne mogu da shvate šta to nije u redu, ne mogu da utiču na to, pa hajde, znaju da ovo ne može ni bolje, ni gore, po, hajde, nije zgoreg, neka se nešto dešava i na taj način prihvataju ono što je trenutno stanje.

Sa obrazovanjem ne sme biti igranja. Obrazovanje je ozbiljna stvar. Tu je potrebna doslednost, istrajnost itd, a svaka doslednost i svaka istrajnost se uvek isplati. Da je Sizif odustao, niko za njega ne bi čuo. Ovako, mi ćemo biti prva generacija u istoriji civilizacije koja će imati manje znanja na svom kraju nego sa svom početku. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milovan Krivokapić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, danas ću kratko diskutovati o Predlogu zakona o izmenama Zakona o visokom obrazovanju.

Izmene zakona svakako se vrše u cilju poboljšanja istog i stvaranja uslova za njegovu apsolutnu primenljivost, a sve u cilju boljeg života naših građana, tako da primena u praksi Zakona o visokom obrazovanju, koji smo doneli 2017. godine, je pokazala da je potrebno izvršiti izmenu u delu koji se odnosi na propisane prelazne rokove za završetak studija po započetom nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima studija za studente koji su upisani na studije od 10. septembra 2005. godine.

Imajući u vidu da se u septembru nakon drugog ili trećeg upisnog roka završava upis u školsku 2019/20. godinu, potrebno je ovaj zakon doneti po hitnom postupku jer na taj način otklanjamo mogućnost nastupanja štetnih posledica na rad visokoškolskih ustanova prilikom upisa u ovu školsku godinu.

Dakle, studentima na koje se odnosi izmena ovog zakona u odgovarajućem statusu omogućava se završetak studija po započetim nastavnim planovima i programima i uslovima studiranja.

Sve zakone koje usvoji Narodna skupština primenjuju se na celoj teritoriji Republike Srbije, kao što sam već napred rekao, u cilju boljeg života naših građana. Ne ponavljam ovo slučajno, već sasvim namerno da bih se obratio našim građanima na Kosovu i Metohiji, mojim sugrađanima u Kosovskoj Mitrovici i svima ostalima koji državu Srbiju doživljavaju kao svoju. Da bi država Srbija opstala na Kosovu i Metohiji i na taj način štitila svoje građane i omogućavala im dostojan život, potrebno je da 6. oktobra masovno izađemo na birališta i glasamo za Srpsku listu.

Glas za Srpsku listu je jedini način da opstanemo, da zajedno radimo i borimo se za budućnost naše dece. Moram da kažem da mi na Kosovu i Metohiji odlično znamo ko je u svakom momentu sa nama, da odlično znamo da predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije apsolutno vode računa o svemu, štite nas u kriznim situacijama i raduju se zajedno sa nama kada nam je dobro.

Zbog opstanka i budućnosti na našem Kosovu i Metohiji, moramo da ostanemo jedinstveni, da izađemo što masovnije na birališta i da glasamo za naše kandidate sa Srpske liste, jer jedino oni imaju podršku Beograda, a ne pod znacima navoda za „albanske kandidate“ koji bi u budućoj „kosovskoj vladi“ bili za nezavisnost Kosova.

Naglašavam da je Srpska lista u prethodnom periodu dokazala da jedino ona uz podršku Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije može da sačuva institucije Republike Srbije, koje su potrebne za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Izbori na Kosovu i Metohiji nikada nisu obični izbori, već je to uvek referendum za opstanak, zato nemamo pravo na grešku, nego toga dana, to je 6. oktobra, kad ustanemo izjutra, stavimo prst na čelo i dobro razmislimo gde smo, šta smo, ko smo i kakva budućnost i sudbina čeka našu decu i nas ako ne budemo jedinstveni. Što bi rekao Vladika Rade, odnosno Njegoš - U pamet se ljudi.

Zato vas pozivam da glasate za Srpsku listu jer jedino Srpska lista uz podršku našeg predsednika Vučića i Vlade Republike Srbije može doneti sve ono što je potrebno za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite, kolega.

Dame i gospodo narodni poslanici, u mesecu septembru najviše smo se bavili, ako ne isključivo bavili, zakonima koji regulišu oblast obrazovanja u Srbiji. To nije ni čudno imajući u vidu da je početak školske godine u septembru ili na fakultetima oktobar. To je sasvim u redu.

Gospodine ministre, mi imamo osećaj da ste danas došli u ovaj parlament pred poslanike nevoljno. Ja donekle to mogu i da razumem, vi ste imali jedan stav, on se u međuvremenu promenio i kad ljudi imaju stav, imaju princip, to je prosto tako i šta mi tu sada možemo da uradimo.

Ovo na čemu mi insistiramo i istrajavamo nije samo, jeste iz političkih razloga, mi smo politička stranka, imamo svoje ciljeve, imamo političke principe, kao principe uopšte, ali mi imamo dovoljno i argumenata da ovaj zakon nije trebalo na ovakav način donositi, a odnosi se na produženje roka za sve studente koji su upisali fakultete pre 2005. godine, odnosno 10. septembra 2005. godine.

Bolonjski sistem obrazovanja je potpuno neprihvatljiv za građane Srbije bio i tad i danas. Mi nismo napravili, kako i predsednik države voli da kaže, nikakav poseban rezultat ovde. Postoji jedno univerzalno pravilo u pravu poznato kao da se zakon ne može primenjivati ako je lošiji u odnosu na onaj na koji se odnosi. To je čak i princip u krivičnom zakonodavstvu, pa stoga analogno tom načinu, ni ovaj zakon nije mogao da se odnosi na studente koji su upisali fakultete pod određenim okolnostima.

Što je vrlo zanimljivo, ovo jeste jedan problem, ali vi gospodine ministre, zajedno sa saradnicima, niste pokušali da izvučete pouku šta je dalje raditi. Imamo grupu studenata i niko tačno ne zna koji je to broj i sada to toliko nije ni bitno da li je 12.000, da li je 7.000, da li je 5.000, ali nešto što je evidentno u ovom trenutku da su ti studenti skupili oko 3.000 potpisa. Dakle, toliko ih ima najmanje, ali već ste čuli od ovlašćenog predstavnika SRS, taman da postoji i jedan, on ima pravo i po Ustavu, član 71. Republike Srbije, da se školuje na način odnosno pod propisima koji su važili u vreme njegovog upisivanja.

Šta se ovde moglo još sve zaključiti? Šta ste vi trebali da analizirate? Nekoliko puta ste se žalili u ovom parlamentu da vama nedostaje oko 90 zaposlenih u Ministarstvu prosvete, a da je krivac za to Zakon o zabrani zapošljavanja. S druge strane, opet čujemo da to ne važi, da to ne postoji. Zar nisu prestali uslovi za ograničenje zapošljavanja?

Postoje i izuzetno dobre stvari koje bi Ministarstvo prosvete moralo da afirmiše a to je uspeh ne samo naših studenata, nego svakako i profesora na univerzitetu koje bi trebalo afirmisati u javnost, a vi ste rekli da nemate službu za informisanje.

Imajući u vidu ovaj problem, trebalo bi napraviti analizu koliko mi imamo odustajanja od studiranja. To nije grupa ovih studenata. To su oni koji su prestali potpuno da studiraju, intencija u svim razvijenijim državama, državama koje vode računa o svom sistemu obrazovanja, jeste da se taj broj smanji.

Čemu prijemni ispiti, gospodine ministre, ako već imamo u vidu da veliki broj studenata studira duže od nekog prosečnog vremena? Nekoliko stvari koje bi trebalo imati na umu, ovde je predsednik naše stranke, prof. dr Vojislav Šešelj, jedne prilike govorio da je na svom studijskom putovanju upoznao čoveka ili ličnost koji je bio vodič tad, koji završava peti fakultet. Njemu je hobi možda da studira i to je lepo. Postoji čovek u Užicu koji je upisao fakultet u 70. godini života sa namerom da ga završi i ja poznajem čoveka koji želi da doktorira nakon odlaska u penziju. Pripremao se do tada i kaže - hoću da pošaljem poruku našoj omladini, našoj mladosti, ljudima koji su radno angažovani, da treba celog života učiti i raditi.

Ako imamo u vidu te stvari, onda ovakav odnos i produženje rokova na određeno ograničeno vreme gubi svoj smisao. Imalo bi smisla da ovaj zakon pretrpi izmene u tome da nema nikakvog ograničenja. Nekoliko kolega je istaklo ovde ono što je Ekonomski fakultet u Nišu dobro uradio. Oni su imali projekat "Završimo započeto" i to je dobro. Sada više ne govorim to ili ne ponavljam zbog profesora na Ekonomskom fakultetu u Nišu, nego da bi se i drugi setili.

Produžiti sam rok, a da pri tome fakulteti, pa čak i Ministarstvo prosvete nemaju nikakvih obaveza, to ne znači mnogo. Produžiti taj rok i pomoći studentima da to završe, evo, kao konkretan rezultat od 158 pozvanih u Nišu, 28 diplomiralo. Kažu, neki podaci postoje, da je u toku prošle godine diplomiralo oko 1000 studenata koji imaju status tzv. "starih studenata".

Znamo i da određena ministarstva i da određeni privredni subjekti potpomažu prekvalifikaciju. Država ulaže sredstva u to, a imamo ovamo stručne kadrove kojima treba možda da polože, nekima jedan, nekima dva, nekim malo više ispita. Među tim kadrovima imamo i zdravstvene radnike. Imamo profesore hemije, ja do skoro nisam znao da ni jedan profesor hemije ne postoji na tržištu rada. Profesori fizike takođe su u sličnoj situaciji, a postoje studenti kojima fali na tim fakultetima jedan ili dva ispita da to završe i oni bi bili onda profesori.

Sa druge strane, treba i mi prepoznajemo tri razloga za duže trajanje studiranja. Na prvom mestu, po nama, je sistem, na drugom su i profesori, ne treba to da se krije, na trećem mestu su sami studenti. Znači, sistem, a u tom sistemu mora biti uključeno Ministarstvo prosvete i mora biti uključen univerzitet, fakulteti i druge ustanove koje se bave obrazovanjem i na trećem mestu su studenti.

Jedan profesor, koji je sad već profesor na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, kada je bio doktorant u Americi i bio je na konsultacijama kod jednog njihovog profesora i pitao - da li da zatvori vrata, on kaže – ne nemoj zatvarati vrata, na taj način šaljem poruku studentima da sam im ja dostupan tokom 24 sata. Postoje takvi profesori i kod nas u Srbiji, i to treba da bude dobar primer.

Znači, akademska striktnost ne sme da se zapostavi, ali ne treba da insistiramo na nekim stvarima koje su prevaziđene, nego prosto da sistem obrazovanja upodobimo i studentima i potrebama našeg društva.

Ako na Beogradskom univerzitetu postoji negde oko 2.930 ispita, kažu da je na negde oko 300 ispita prolaznost 30%. I postoje tzv. teški profesori, profesori koje prati mantra – ako položite taj ispit na tom fakultetu, onda ste vi završili taj fakultet. Zar to nije dovoljan signal za Ministarstvo prosvete? Ne ugrožavajući autonomiju univerziteta, ne ugrožavajući slobodu predavača, ali tu nešto mora da se promeni, da se vidi o čemu se tu radi.

Veliki broj profesora su se oslonili u svom sistemu obrazovanja na asistente. Asistenti da bi gradili karijeru, oni su više posvećeni nauci, a manje su posvećeni studentima i tu imamo te razloge i probleme koji često nastaju kod nas. Ja izuzetno poštujem ove studente, jer same neke kolege su rekle da tu ima vrlo uspešnih poslovnih ljudi, čije bogatstvo nadilazi možda prosečno bogatstvo ozbiljnih kompanija u Srbiji, a možda i u svetu i nisu posegli da kupe, oni su to davno mogli da urade, nego pokušavaju da to završe. Zbog toga ja to izuzetno poštujem i mi u SRS verujemo u mladost Srbije, a na vama je, gospodine ministre, da ovaj problem rešite na drugačiji način i da ga trajno rešite, a ne na određeno vreme, kao što je to i ova situacija. Ja sam potpuno siguran da će ovaj problem se pojaviti i 2021. godine. Kako onda da ga rešite? Onda ćete opet da produžite na godinu ili dve. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović. Izvolite.