Dame i gospodo narodni poslanici, u mesecu septembru najviše smo se bavili, ako ne isključivo bavili, zakonima koji regulišu oblast obrazovanja u Srbiji. To nije ni čudno imajući u vidu da je početak školske godine u septembru ili na fakultetima oktobar. To je sasvim u redu.
Gospodine ministre, mi imamo osećaj da ste danas došli u ovaj parlament pred poslanike nevoljno. Ja donekle to mogu i da razumem, vi ste imali jedan stav, on se u međuvremenu promenio i kad ljudi imaju stav, imaju princip, to je prosto tako i šta mi tu sada možemo da uradimo.
Ovo na čemu mi insistiramo i istrajavamo nije samo, jeste iz političkih razloga, mi smo politička stranka, imamo svoje ciljeve, imamo političke principe, kao principe uopšte, ali mi imamo dovoljno i argumenata da ovaj zakon nije trebalo na ovakav način donositi, a odnosi se na produženje roka za sve studente koji su upisali fakultete pre 2005. godine, odnosno 10. septembra 2005. godine.
Bolonjski sistem obrazovanja je potpuno neprihvatljiv za građane Srbije bio i tad i danas. Mi nismo napravili, kako i predsednik države voli da kaže, nikakav poseban rezultat ovde. Postoji jedno univerzalno pravilo u pravu poznato kao da se zakon ne može primenjivati ako je lošiji u odnosu na onaj na koji se odnosi. To je čak i princip u krivičnom zakonodavstvu, pa stoga analogno tom načinu, ni ovaj zakon nije mogao da se odnosi na studente koji su upisali fakultete pod određenim okolnostima.
Što je vrlo zanimljivo, ovo jeste jedan problem, ali vi gospodine ministre, zajedno sa saradnicima, niste pokušali da izvučete pouku šta je dalje raditi. Imamo grupu studenata i niko tačno ne zna koji je to broj i sada to toliko nije ni bitno da li je 12.000, da li je 7.000, da li je 5.000, ali nešto što je evidentno u ovom trenutku da su ti studenti skupili oko 3.000 potpisa. Dakle, toliko ih ima najmanje, ali već ste čuli od ovlašćenog predstavnika SRS, taman da postoji i jedan, on ima pravo i po Ustavu, član 71. Republike Srbije, da se školuje na način odnosno pod propisima koji su važili u vreme njegovog upisivanja.
Šta se ovde moglo još sve zaključiti? Šta ste vi trebali da analizirate? Nekoliko puta ste se žalili u ovom parlamentu da vama nedostaje oko 90 zaposlenih u Ministarstvu prosvete, a da je krivac za to Zakon o zabrani zapošljavanja. S druge strane, opet čujemo da to ne važi, da to ne postoji. Zar nisu prestali uslovi za ograničenje zapošljavanja?
Postoje i izuzetno dobre stvari koje bi Ministarstvo prosvete moralo da afirmiše a to je uspeh ne samo naših studenata, nego svakako i profesora na univerzitetu koje bi trebalo afirmisati u javnost, a vi ste rekli da nemate službu za informisanje.
Imajući u vidu ovaj problem, trebalo bi napraviti analizu koliko mi imamo odustajanja od studiranja. To nije grupa ovih studenata. To su oni koji su prestali potpuno da studiraju, intencija u svim razvijenijim državama, državama koje vode računa o svom sistemu obrazovanja, jeste da se taj broj smanji.
Čemu prijemni ispiti, gospodine ministre, ako već imamo u vidu da veliki broj studenata studira duže od nekog prosečnog vremena? Nekoliko stvari koje bi trebalo imati na umu, ovde je predsednik naše stranke, prof. dr Vojislav Šešelj, jedne prilike govorio da je na svom studijskom putovanju upoznao čoveka ili ličnost koji je bio vodič tad, koji završava peti fakultet. Njemu je hobi možda da studira i to je lepo. Postoji čovek u Užicu koji je upisao fakultet u 70. godini života sa namerom da ga završi i ja poznajem čoveka koji želi da doktorira nakon odlaska u penziju. Pripremao se do tada i kaže - hoću da pošaljem poruku našoj omladini, našoj mladosti, ljudima koji su radno angažovani, da treba celog života učiti i raditi.
Ako imamo u vidu te stvari, onda ovakav odnos i produženje rokova na određeno ograničeno vreme gubi svoj smisao. Imalo bi smisla da ovaj zakon pretrpi izmene u tome da nema nikakvog ograničenja. Nekoliko kolega je istaklo ovde ono što je Ekonomski fakultet u Nišu dobro uradio. Oni su imali projekat "Završimo započeto" i to je dobro. Sada više ne govorim to ili ne ponavljam zbog profesora na Ekonomskom fakultetu u Nišu, nego da bi se i drugi setili.
Produžiti sam rok, a da pri tome fakulteti, pa čak i Ministarstvo prosvete nemaju nikakvih obaveza, to ne znači mnogo. Produžiti taj rok i pomoći studentima da to završe, evo, kao konkretan rezultat od 158 pozvanih u Nišu, 28 diplomiralo. Kažu, neki podaci postoje, da je u toku prošle godine diplomiralo oko 1000 studenata koji imaju status tzv. "starih studenata".
Znamo i da određena ministarstva i da određeni privredni subjekti potpomažu prekvalifikaciju. Država ulaže sredstva u to, a imamo ovamo stručne kadrove kojima treba možda da polože, nekima jedan, nekima dva, nekim malo više ispita. Među tim kadrovima imamo i zdravstvene radnike. Imamo profesore hemije, ja do skoro nisam znao da ni jedan profesor hemije ne postoji na tržištu rada. Profesori fizike takođe su u sličnoj situaciji, a postoje studenti kojima fali na tim fakultetima jedan ili dva ispita da to završe i oni bi bili onda profesori.
Sa druge strane, treba i mi prepoznajemo tri razloga za duže trajanje studiranja. Na prvom mestu, po nama, je sistem, na drugom su i profesori, ne treba to da se krije, na trećem mestu su sami studenti. Znači, sistem, a u tom sistemu mora biti uključeno Ministarstvo prosvete i mora biti uključen univerzitet, fakulteti i druge ustanove koje se bave obrazovanjem i na trećem mestu su studenti.
Jedan profesor, koji je sad već profesor na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, kada je bio doktorant u Americi i bio je na konsultacijama kod jednog njihovog profesora i pitao - da li da zatvori vrata, on kaže – ne nemoj zatvarati vrata, na taj način šaljem poruku studentima da sam im ja dostupan tokom 24 sata. Postoje takvi profesori i kod nas u Srbiji, i to treba da bude dobar primer.
Znači, akademska striktnost ne sme da se zapostavi, ali ne treba da insistiramo na nekim stvarima koje su prevaziđene, nego prosto da sistem obrazovanja upodobimo i studentima i potrebama našeg društva.
Ako na Beogradskom univerzitetu postoji negde oko 2.930 ispita, kažu da je na negde oko 300 ispita prolaznost 30%. I postoje tzv. teški profesori, profesori koje prati mantra – ako položite taj ispit na tom fakultetu, onda ste vi završili taj fakultet. Zar to nije dovoljan signal za Ministarstvo prosvete? Ne ugrožavajući autonomiju univerziteta, ne ugrožavajući slobodu predavača, ali tu nešto mora da se promeni, da se vidi o čemu se tu radi.
Veliki broj profesora su se oslonili u svom sistemu obrazovanja na asistente. Asistenti da bi gradili karijeru, oni su više posvećeni nauci, a manje su posvećeni studentima i tu imamo te razloge i probleme koji često nastaju kod nas. Ja izuzetno poštujem ove studente, jer same neke kolege su rekle da tu ima vrlo uspešnih poslovnih ljudi, čije bogatstvo nadilazi možda prosečno bogatstvo ozbiljnih kompanija u Srbiji, a možda i u svetu i nisu posegli da kupe, oni su to davno mogli da urade, nego pokušavaju da to završe. Zbog toga ja to izuzetno poštujem i mi u SRS verujemo u mladost Srbije, a na vama je, gospodine ministre, da ovaj problem rešite na drugačiji način i da ga trajno rešite, a ne na određeno vreme, kao što je to i ova situacija. Ja sam potpuno siguran da će ovaj problem se pojaviti i 2021. godine. Kako onda da ga rešite? Onda ćete opet da produžite na godinu ili dve. Hvala.