Hvala, koleginice Jevđić.
Reč ima ministar Šarčević. Izvolite, gospodine ministre.

Apsolutno ste u pravu, jer, jednostavno, javnost je kao začuđena da u obrazovanju imamo ljude koji nestručno obavljaju svoje poslove.

Neću reći da su oni nekorisni u školama, ali deficit matematike, fizike, informatike itd. je uslov da je profesija dugo vremena gurana na neki sporedni kolosek. Da bi se to ispravilo, mi smo otvorili priču. Ja sam mogao da ćutim, kao i svi pre mene, i da se pravim da je sve u redu. Javnost sada mene pita šta se dešava. Pa, mi smo otvorili da bi rešili problem, kao i sve drugo, kao i kada se nasilje rešava. Smenjen je direktor u Barajevu samo zato što nije javio dva dana. Ne može da prikriva. To je nulta tolerancija i nema priče o tome. Kaže, veliko je. Pa, nije, dva, tri godišnje se pojave u ovakvom obliku. Mnogo se smanjilo ali se da tolika pompa. Danima je to takva vest.

Naravno, ja sam uradio sve što treba i uradiću, ali, recimo, daj Bože da smo 5% imali interesovanje javnosti kada je bio prijem u CERN. Ja bih voleo. Niko nije došao od novinara. Došla je žena iz TANJUG-a, ja je zvao. U Tehnološkom parku smo hteli to da obeležimo. Koliko je to značajno za istraživače, za samu državu Srbiju, treba mi ceo referat, ali ste u pravu. Mi radimo velike promene u sistemu obrazovanja i za nastavni kadar radimo ogromne obuke. Preko 20.000 ljudi prolazi obuku za nove nastavne planove i programe, za novi način tehnologije učenja i nastave i prenošenja znanja. Zato smo uključili sve fakultete, a to je skoro 50% fakulteta koji se na neki način dodiru sa prosvetom, da bi oni mogli još na fakultetu na osnovu metodike i druge oblike da primene ove savremene metode rada, jer će se desiti da kada dođu u obrazovni sistem, oni su nekorisni, čak i ovi koji rade po novom programi.

Možete misliti koliko to mora da ide brže i sinhronizovano, a odakle nam pare da mi to stalno obučavamo i obučavamo i obučavamo, do mog dolaska. Ja sam analizirao, sve IPA koje su rađene su bile programirane na obuke, pa mi treba da smo najbolje obučena nacija, ali, kad pola tih para ode na eksperte, koji sami sebi to podele i svojim grupama, ja sam to prekinuo.

Mi smo napravili zaista ozbiljne obuke, imamo dovoljno naših trenera Zavod za obrađivanje i vaspitanje radi kao fabrika bez prestanka, ne samo ove za novi nastavni plan i program, nego i za digitalne potrebe.

Znači, mi nismo samo uveli informatiku i ne spuštamo je, ne podižemo je, nego će biti kroz sve predmete jer to je alat, a da bi to radili ljudi moraju bar za ove nastavne fakultete, kad vam kažem, da prate ono što se sada dešava i zato je saradnja sa visoko školskim ustanovama jako bitna. Mi imamo sad na intenzivnom planu da rešimo i kratkoročno i srednjoročno, ali Boga mi i dugoročno ove probleme, jer nećemo imati državu zasnovanu na znanju iliti dovoljno inženjera i doktora nauka ako nema ko kvalitetno da predaje matematiku i fiziku u osnovnoj i srednjoj školi. Znači neće ni pripremiti tu decu.

Tako da ste vi apsolutno u pravu. Ova priča ima mnogo slojeva zato je važno da se dobro obrati pažnja, da se uradi, da se vidi šta je to potrebno u daljoj obuci, tim ljudima svakako pomoći u tom delu. Hvala.

Hvala, ministre Šarčeviću.
Reč ima Branimir Jovanović.
Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege, nije prvi put da u ovom sazivu raspravljamo o izmenama Zakona o visokom obrazovanju koji se odnosi na onaj deo da produžavamo rok studentima koji su upisali program po starom, a produžava im rok da bi završili fakultet. I sada smatram, kao što sam i ranije smatrao, da treba da im izađemo u susret i da treba da produžimo taj rok, da im dozvolimo i damo šansu da diplomiraju u skladu sa programom po kom su i započeli studije, ali se nadam da ćemo imati i konkretne rezultate.

Moj motiv za ovo nije ono što se pojavilo ranije u javnosti da će studenti tražiti mišljenje Ustavnog suda o samom zakonu i da će uslediti tužbe. Moj motiv je, jer smatram i verujem, da će ovo zaista pomoći određenom broju studenata, da privedu kraju studije koje su započeli, i da će oni na pravi način iskoristiti ovo produženje roka u kom mogu da diplomiraju.

Sa druge strane, činjenica je i da najmlađi studenti, na koje se ove mere odnose, studiraju već 14 godina, neki mnogo više, i ima ljudi koji su studije doveli do samog kraja. Neću da ulazim u razloge zašto su oni zastali, možda na kraju, da li su to privatni razlozi ili neki drugi, kako ih je usmerio život dalje, ali smatram da onome kome je ostalo nekoliko ispita, mali broj ispita do kraja ili diplomski rad, da treba ukazati šansu da završi studije.

Sa druge strane, oni studenti koji su na prvoj, drugoj, trećoj godini zastali, kojima studiranje i dalje teče 15-20 godina, njima ove mere neće pomoći u svakom slučaju.

Identično je i kod magistarskih i doktorskih studija. Ovaj produžetak roka značiće konkretno onim studentima, po mojoj proceni, kojima je ostao samo magistarski rad ili je ostala odbrana doktorske teze.

Kada uzmemo u obzir koliko traje pisanje magistarskog rada, izrada doktorskog rada, sama prijava, davanje saglasnosti, sam čin odbrane, očigledno je da ćemo na ovaj način izaći u susret samo onim studentima koji su ovaj proces školovanja doveli do samog kraja i naravno u situacijama gde je realno da oni završe proces studiranja i da završe svoje magistarske i doktorske teze uspešno.

Tako da, u ovom slučaju ne postavljam pitanje opravdanosti izmena zakona. Pre bih postavio pitanje opravdanosti. Voleo bih da imamo podatke, s obzirom da smo i ranije produžavali ovaj rok koliko je studenata uspešno okončalo svoje studije, a da je pri tome iskoristilo pravo da se produži rok za studiranje, jer ne bi bilo dobro da dođemo u situaciju da svake godine imamo zahteve studenata, a da opet nema konkretnog pomaka.

Bilo je i predloga da se primeni rešenje da studenti koji su upisali po starom programu pređu na sistem školovanja po Bolonji. Razumem da je to jedno praktično rešenje, naročito iz ugla fakulteta koji su zaduženi za organizaciju, pre svega polaganja ispita, za organizaciju odbrane diplomskog, magistarskog ili doktorskog rada. Opet treba posmatrati situaciju iz ugla studenata i dozvoliti im da završe započet posao.

Naročito je ovo komplikovano možda na fakultetima iz oblasti tehničkih nauka, gde svi ti fakulteti su trajali pet godina i teško je taj sistem preslikati na sistem studiranja po Bolonji, koji ima opet dva ciklusa. Prvi ciklus koji opet je više stručan i on je usmeren na potrebe za tržište rada, a onaj drugi ciklus omogućava dalje studentima da stiču nova znanja, nove veštine i da se usavršavaju.

Prosek studiranja pre primene studiranja po Bolonji bio je sedam do osam godina i sigurno da je bilo potrebno povećati efikasnost. Mislim da Bolonja to jeste uradila, odnosno ovaj sistem, tako da je ovaj sistem fleksibilniji i efikasniji.

Treba nastaviti započete reforme u oblasti obrazovanja. Mislim da je Vlada na pravom putu, da pre svega imamo dobre rezultate kada govorimo o odgovornosti prema socijalnoj politici, stvaranju stabilnog pravno-političkog ambijenta, ali i dugoročnoj posvećenosti na rešavanju ovog problema.

Obrazovni sistem je merilo uspešnosti svake moderne države i zbog toga treba da nađemo jedno rešenje na dug rok, da prevaziđemo ovu situaciju, da prevaziđemo ove probleme i ne treba samo da nam bude kvantitet prioritet, već treba da insistiramo na kvalitetu, ali u svakom slučaju smatram da treba još uvek da pružimo šansu studentima koji su doveli proces studiranja po starom programu do samog kraja, da taj proces uspešno završe. Hvala.

Hvala, gospodine Jovanoviću.

Sada reč ima prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković.

Izvolite, profesorka Bošković.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, uvaženi narodni poslanici, tema današnjeg skupštinskog zasedanja je važna, jer tiče se izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, a kojima se zapravo omogućava studentima upisanim pre 10. septembra 2005. godine da završe fakultete u naredne dve školske godine po programima po kojima su studije započeli.

Da se podsetimo. Rok za završetak studija po starim programima za ove studente, po važećem zakonu, je 30. septembar ove godine. Kako jedan broj studenata upisanih po predbolonjskim programima do sada nije uspeo da okonča svoje studije iz različitih razloga, najčešće opravdanih, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja izašlo je u susret zahtevima ovih studenata i predložilo novi rok, tj. dodatne dve školske godine za završetak studija po predbolonjskim, tj. starim programima.

Smatram da je to u ovom momentu dobro i jedino racionalno rešenje, rešenje koje je u najboljem interesu naših tzv. „starih studenata“. Ne zna se tačan broj ovih studenata. U javnosti se pominju različiti podaci, ali najčešće se čuje podatak da je reč o oko tri do četiri hiljade studenata.

Ono što se zna, to je da je nakon uvođenja Bolonjske deklaracije u naš visokoobrazovni sistem rok za završetak studija po predbolonjskim programima bila školska 2011/2012. godina.

Od tada do danas ovaj rok je više puta produžavan, sve sa ciljem da ovi naši studenti uspešno okončaju svoje studije po programima po kojima su studije i započeli. Zna se i da je jedan broj ovih studenata uspeo u prethodnom periodu da iskoristi date rokove i da stekne fakultetsku diplomu.

Ipak, ima i onih koji su bili vredni, položili su dosta ispita, ali im je i ostao jedan ili dva ispita do kraja.

Zbog njih, ali i onih drugih kojima životne okolnosti nisu dale da iskoriste priliku u prethodnom periodu, smatram da je dobro što im se i ovaj put izlazi u susret zahtevima sa nadom da će sada svi oni koji zaista žele i koji zaista hoće da završe fakultete po programima po kojima su ih i započeli iskoristiti datu mogućnost.

Sada je veliki zadatak i velika odgovornost na studentima, ali i na fakultetima koji u organizacionom i tehničkom smislu treba da obezbede uslove za sprovođenje ovog zakona, što neće biti nimalo lako.

Želim da verujem da će pozitivan ishod primene ovog zakona za dve godine biti taj da su naši stari studenti stekli fakultetske diplome, a naše društvo dobilo nove profesore, inženjere, lekare, informatičare, pravnike, ekonomiste, na njihovu ličnu korist i na korist naše zajednice.

Zbog svega navedenog, a pre svega zato što je to u interesu naših studenata i našeg društva u celini, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Hvala na pažnji.

Hvala prof. Bošković.
Narodni poslanik Jahja Fehratović nije tu.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju kojim se predlaže još jedno produženje roka za završetak studija studentima koji su fakultete upisali pre 10. septembra 2005. godine, dakle, pre uvođenja Bolonjskog modela studija.

U Zakonu o visokom obrazovanju, donetom 2017. godine, vrše se sledeće izmene, treba to ponoviti više puta da bi se znalo o čemu ovde pričamo i kako bi javnost bila do kraja upoznata, studentima upisanim na osnovne studije i na studije na višim školama do 10. septembra 2005. godine dobijaju još jednu priliku da dovrše studije do školske 2020/21. godine, a studenti upisani na integrisane studije iz polja medicinskih nauka do kraja školske 2021/22. godine; studenti upisani na magistarske studije do 10. septembra 2005. godine te studije po započetom planu i programu po uslovima i pravilima studija treba da završe najkasnije do kraja školske 2020/21. godine; kandidati koji su prijavili doktorsku disertaciju do 10. septembra 2005. godine, odnosno studenti koji su upisali doktorske studije po propisima koji su važili do tog datuma mogu da steknu naučni naziv doktora, odnosno da završe doktorske studije po započetom planu i programu u uslovima i pravilima studija najkasnije do kraja školske 2020/21. godine.

Ovaj predlog zakona zapravo je još jedna prilika koju Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo prosvete, a naravno, nakon glasanja, i Narodna skupština ako to bude tako, daje ovim kategorijama studenata šansu da završe svoje studije i postanu akademski građani. Iz ovog gesta Vlade, koja je predlagač, vidi se želja da se stvarno svima pruži još jedna prilika.

Svesni smo svi da ovo produženje roka, koje je na neki način postalo uobičajeno pred početak nove školske godine na univerzitetu, predstavlja svojevrstan problem sa više strana, kako studentima, tako i fakultetima. Ovo je veoma složeno pitanje i zaista, ako bi se dublje ušlo u analizu ove teme i ovog problema, može se videti da ima mnogo razloga i za i protiv produženja ovih rokova.

Jasno je da je bilo mnogo problema u prethodnih 14 godina, jer je univerzitetsko obrazovanje doživelo mnogo promena, razvilo se dosta novih studijskih programa koji su značili uvođenje novih predmeta, zatim ukidanje ili cepanje starih. Tokom godina mnogi profesori sada, koji su predavali predmete po starom programu, više nisu na univerzitetu i tako ispiti nisu mogli biti zakazivani u svakom ispitnom roku i još mnogo toga se ispostavlja kao problem koji uslovljava sve ovo da se ide dalje u produžavanje ovih rokova iz godine u godinu.

Ovo sve osporava studije studenata po starom programu koji su se u međuvremenu, verovatno, odnosno jedan dobar broj se zaposlio sa srednjim obrazovanjem, neki su formirali porodice, neki su se odselili iz gradova u kojima su studirali, mnogi su nažalost odustali od daljih studija. Razumemo sve ove poteškoće i zato podržavamo ipak napor Vlade da pruži još jednu priliku ovim studentima, napor Vlade koji je dat kroz Predlog zakona. Produženje roka za još dve školske godine treba svi studenti da iskoriste, jer na kraju sve što se započne mora i da se završi, sve što ima početak treba da ima i svoj kraj, a ne u nedogled da se ide. U protivnom, ako ide u nedogled, onda bi celu ovu situaciju mogli da prepoznamo u šali ili u vicu koji kruži kroz narod, a to je da student koji je studirao 15, 20 godina konačno reši da napusti studije, a otac ga pita da li je dobro razmislio što napušta studije, student kaže – da, da, svakako sam dobro razmislio i napustiću studije, a otac mu kaže – dobro, bogami, ja i đed nećemo napustiti.

Dakle, i sami studenti treba da učine svaki napor da završe studije i postanu akademski građani. Ovde jeste važno da Vlada, odnosno ministarstvo, pre svega, fakulteti omoguće završetak studija, ali je isto tako važno da i studenti budu motivisani za završetak svojih studija. Naravno, kroz ovo se vidi taj problem da nisu u istoj situaciji studenti koji studiraju modelom bolonje i stari studenti i da tu treba učiniti napor do strane ministarstva da i oni dobiju određenu priliku kada isteknu svi rokovi.

Vlada Republike Srbije je 2012. godine usvojila Strategiju obrazovanja, hajde i na to da podsetimo, kojom je planirano povećanje procenta visoko obrazovanih u Srbiji, tako da se produžavanjem roka omogućuje da se taj broj poveća. Dakle, u svakom slučaju, u ovom smislu i zbog ovih razloga, iako je dilema mnogo, da li treba ili ne, ipak SPS se opredeljuje da podrži ove izmene i da se rokovi produže za studente koji su upisali po starom programu. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Mihajloviću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svakako glasati za ovaj zakon, ali ću verovatno glasati za amandmane, amandman kojim se ovaj rok produžava duže od dve godine.

Razlog su marsovci. Ako recimo onaj Đilasov marsovac ode na Mars, prekine studije, koliko njemu treba vremena da se vrati? Verovatno mu treba duže od dve godine, verovatno je već tamo boravio pre nego što je zauzeo zgradu Rektorata. To je izvesni Srđan Marković koji se drznuo da pokuša da zauzme zgradu predsedništva, pa kada to nije uspeo, sprečile ga „Kobre“, onda je u kratkim gaćama zauzeo Rektorat.

Student koji ima 31 godinu, fale mu tri četiri godine do penzije, da bude student penzioner. Prvi uslov za penziju je 15 godina staža. Pošto već ima 12, verovatno mu fale tri godine studentskog staža da ode u penziju i da bude student penzioner. Očigledno da se ugledao na gromade tipa Ješić, Šutanovac koji su studirali 12, 13 godina. Ovaj marsovac će očigledno da ih nadmaši.

Inače, ovaj student je ljubimac beogradskih profesora, Danice Popović, onda Teodorovića itd. On je perjanica. Ovog studenta niko ne proganja. Inače, studenta Jakšića koji je utvrdio da je profesorka Danica Popović plagirala prevod udžbenika i izbrisala pokojnog profesora Babića, dobila honorar od 1.400.000 dinara za to autorsko delo ili redakturu, dakle njoj nije omiljeni student Jakšić koji je to utvrdio, jer ima prosek deset, ali njen omiljeni student je gospodin Srđan Marković koji posle pokušaja zauzima predsedništva uspešno je zauzeo Rektorat.

Njemu pomaže Boško Ljotić, u poslednje vreme žutić koji se pridružio ovim žutim pijavicama i ide stazama Dimitrija Ljotića. Dimitrije Ljotić je rekao nama ne trebaju glasači, nama trebaju borci. Očigledno da savez propalica i prevaranata želi da to geslo sprovede u delo Dimitrija Ljotića i zato im je bio potreban Boško Obradović i zato su im potrebni ovakvi borci. Evo, od izbora odustaju, znači ta parola ne trebaju nam glasači, trebaju nam borci, ta parola koja je pripadala Dimitriju Ljotiću može komotno da se pripiše Đilasu, Bošku Obradoviću, Vuku Jeremiću i ostalim članovima saveza lopuža, prevaranata i varajića. Hvala.