Ja nešto ovde ne razumem, zaista. Evo, priznajem, zaista ne razumem. Znači, zaista ne razumem.

Evo ovako, shvatanje parlamentarnog života i parlamentarne borbe je sledeće. Opozicija treba da kritikuje zakon, dobro, u redu, slažem se. Oni koji podržavaju Vladu Republike Srbije treba da brane taj zakon i zakonske odredbe, kako ko zna, kako ko ume, isto kao i opozicija da napada kako zna, kako ume itd. Ali, to ne podrazumeva valjda, ja sam to tako razumeo, da niko od poslanika ne sme da obrati pažnju na diskusiju svog kolege, bez obzira da li on napada ili brani zakon. Pa, neću ja samo da razgovaram sa ministrom, hoću i sa poslanicima, hoću i sa onima koji ne misle isto kao ja, baš s njima da razgovaram, baš s njima da ukrstim argumente.

E, sad, i ja ponovo kažem, nemojte da mi stavljate reči u usta koje nisam rekao. Nama se nudi ovim predlogom zakona da kontrolišemo kako država troši pomoć koju daje građanima Republike Srbije. Vi sad idete u procedure, znate to je kad je službeni glasnik, kad je ovo, kad je ono. Ja to nisam ni rekao. Nudi nam se ovim zakonom. Zašto da ga ne usvojimo zbog toga.

E, sad, izgleda mi da je ovde problem, što kolege poslanici ideološki ne mogu da pronađu vezu sa zakonima, pa ulazimo u jednu nepotrebnu širinu oko svega toga. Znači, još jednom ću da postavim pitanje, daje se mogućnost da postoji elektronska faktura, mogućnost, ko će to normalan da napadne. Nije obaveza, mogućnost. Znači, može, ne mora. Sad je to problem. Kako će da ide otpremnica? Valjda neko ko je pravnik sa tolikim iskustvom zna da bi nastao prvo poslovni odnos prvo mora da se potpiše ugovor. Druga stvar, mora da se isporuči roba, da se dokaže verodostojnost te elektronske fakture, posle nje ide faktura. Sad je to problem, da li će ona biti s pečatom, bez pečata, u papiru, elektronskoj formi. Pa, valjda taj koji će po toj elektronskoj fakturi da plati robu ili uslugu, neće da pusti novac ako ta roba ili usluga nisu izvršeni. Kako će da plati onda? Neću, možeš da mi pišeš koliko hoćeš, dokaži da si izvršio tu uslugu, ili mi dao robu. Ali, to je problem.

Zato, izvinite gospodo, čini mi se da imamo problem oko tih debelih prstiju mojih, izgleda mi da nisu toliko debeli da ne umem da uključim računar.

Hvala, gospodine Arsiću.
Pravo na repliku Vjerica Radeta. Izvolite.

Tri puta kolega Arsić kaže da se u ideologiji SRS ne uklapa Zakon o računovodstvu. Ja nikako, razmišljam, kako, kakve veze ima računovodstvo sa ideologijom i onda shvatim, Arsićeva ideologija je računovodstvo. Hvala.

Hvala vama.

Reč ima Ognjen Pantović. Izvolite.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, ovih dana kada govorimo o finansijama, o višku novca koji je potrebno rasporediti, možemo reći da se ova većina i Vlada u ovom vremenu koje nije ni malo jednostavno za naš narod, uradili dosta kako bi se povećao i poboljšao kvalitet života naših građana.

Ono što posebno želim da naglasim kao inženjer saobraćaja, jeste izgradnja putne infrastrukture, koja ima mnogobrojne pozitivne efekte, od povećanja bezbednosti na putevima, smanjenja vremena prevoza, do stvaranja uslova da se investicije i nova radna mesta otvaraju širom naše zemlje. Posebno želim da naglasim one putne pravce koji povezuju srpski narod u Crnoj Gori i Republici Srpskoj.

Takođe, želim da kažem nekoliko reči o onome što je duboko ukorenjeno u naš genetski kod, a to su inovacije i tehnološki razvoj. Srbija je poznata kao zemlja sa dugoročnom i svetski priznatom tradicijom inženjerskog obrazovanja i znanja. Naša nacija dala je svetu Nikolu Teslu, Milutina Milankovića, Mihajla Pupina i mnoge druge. To su primeri da naša nacija iako nije brojčano velika ima ideje i snagu koju mogu da promene tok civilizacije.

Danas su srpski inženjeri u svim oblastima na radaru na najprestižnijih svetskih univerziteta i svetskih kompanija, njihovo znanje iz korena menja industrijske prakse i čini živote miliona ljudi lakšim. Potencijal koje naša zemlja poseduje u vidu talenta, kreativnosti i stručnosti mladih ljudi postao je sinonim za Srbiju, a njihovi preduzetnički poduhvati postaju globalni inovacioni šampioni koji menjaju svet.

Za prethodne dve godine, od kada je osnovan Kabinet za inovacije i tehnološki razvoj, Vlada Republike Srbije uz snažnu podršku predsednika Republike Aleksandra Vučića uradila je mnogo na ostvarenju postavljenih ciljeva iz ove oblasti. Budžet za inovacije povećan je deset puta u odnosu na 2018. godinu. Prema oceni najrenomiranije svetske istraživačke agencije za startap ekosisteme, startap džinom iz San Franciska, naša zemlja je među prvih pet u svetu prema kvalitetu inženjerskog kadra. U 2018. godini dodeljeno je 250 miliona dinara za izgradnju regionalnih inovacionih startap centara, tako će mladi tehnološki preduzetnici iz Čačka, Stare Pazove, Pirota i mnogih drugih gradova imati najsavremenije uslove i mentorsku podršku za razvoj svojih ideja.

Izvoz informaciono-komunikacionih usluga u 2018. godini dostigao je rekordni milijardu i 135 miliona evra, što je povećanje od 26% u odnosu na 2017. godinu. Gradi se šest kapitalnih objekata od strateškog značaja u vrednosti od 60 miliona evra kao što su naučno-tehnološki park u Novom Sadu, Nišu i drugi.

Stabilan i dobro koordinisan inovacioni ekosistem ključ je rast našeg najvećeg razvojnog potencijala, a to su mladi ljudi, preduzetnici, inženjeri, inovatori i stručnjaci u različitim oblastima.

Na kraju, postoji mnogo primera u svetu gde se ekonomski rast zemalja najviše zasniva na inovacijama i na znanju, kao na primer što je Izrael koji je lider u svetu kada su u pitanju inovacije iz startap zajednica. Takođe, Izrael je i odličan primer kako se zemlja u teškim, ratnim okolnostima razvija i beleži značajan ekonomski rast. To je primer koji treba da nastavi da sledi Srbija, braneći svoje najvažnije nacionalne i državne interese, što investitorima uliva dodatnu sigurnost i poverenje u državu, doći će do ubrzanog ekonomskog rasta i otvaranja novih radnih mesta. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Patnoviću.
Sada reč ima dr Milan Ljubić. Nije prisutan.
Reč ima gospodin Žarko Bogatinović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Mali sa saradnicima, moja današnja diskusija će biti usmerena ka Zakonu o kontroli državne pomoći. Pre nego što iznesem svoj stav o predmetnom zakonu, moram da se osvrnem na neka dešavanja i pojave koja samo naizgled nemaju veze sa ovim zakonom, a u suštini su vrlo povezani.

Pre nekoliko dana, jedan od najvećih rejting agencija „Fitch Ratings“ je poboljšala kreditni rejting Srbije sa BB na BB-plus. Međunarodni monetarni fond je ekonomska kretanja ocenio kao vrlo povoljna, a poslovno okruženja kao značajno, unapređeno tako nas vide u svetu.

Anketa koju su radili mediji, koji nisu baš naklonjeni Vladi Republike Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću, i to sa strancima koji su posetili Beograd i to baš na Trgu osporavanom od ostataka opozicije, pokazala je da su ti stranci listom iskazali oduševljenje izgledom Trga.

Opet je sve lepo u očima neutralnih posmatrača, samo za neke u Srbiji koji verovatno i sa sobom nisu raščistili, ovo nije vidljivo. Juče jedan, na jednoj televiziji kaže – Vučića podržava zapad, kao da je to nešto negativno. Aleksandra Vučića danas podržavaju i Zapad, Istok, EU, Rusija i Kina. Zar to nije cilj svake politike? Ali, da se vratim na Zakon o kontroli državne pomoći.

Dolazim iz sredine u kojoj je državna pomoć za domaće i strane privrednike bila vrlo značajna. Kada se govori o državnoj pomoći uvek se ima u vidu stepen nerazvijenosti, koji je ona strana medalje koja je nasleđena od prethodnih vlasti. Mi smo, kao i država, a i Leskovac kao lokalna samouprava, ovom pitanju prilazili vrlo odgovorno. Kod sredine u kojoj je bilo najvažnije otvoriti nova radna mesta i na taj način konačno krenuti razvojem, posle 2012. godine, učestvovali smo u razvoju putem subvencija preduzeća koja su zaposlila nekoliko hiljada Leskovčana.

Grad Leskovac je devastirane objekte renovirao i te objekte koji su decenijama bili ruinirani i stavio ih u ekonomski pogon gde su privrednici pokretali i nastavljali svoje proizvodne aktivnosti, zapošljavali ljude i na taj način omogućili egzistenciju i ostanak u rodnom gradu. Nažalost, broj devastiranih objekata koje smo zatekli 2012. godine bio je ogroman.

Prethodna vlast je firme parčala i prodavala bez kriterijuma, firme su čerupane, a onda i napuštene. Na nama je ostala obaveza rekonstrukcije i stavljanje u pogon privrednih objekata devastiranih u vreme prethodne vlasti.

Državne subvencije i pomoć, kako države tako i lokalne samouprave, od velikog je značaja za ispunjenje ovog cilja. Državna pomoć jeste javni rashod ili umanjenje javnih prihoda, ali u isto vreme neophodan instrument u ovakvom ekonomskom okruženju gde su sve države, posebno u našem susedstvu zainteresovane za dovođenje investicija.

Konkurencija u ovom pogledu između država je ogromna, npr. „Folksvagen“ i naša država, kao odgovorna država koja ima za cilj upošljavanje građana i povećanje državnog bogatstva i bogatstva građana na kraju, naravno da učestvuje u ovoj utakmici, a prema informacijama koje stižu učestvuje vrlo uspešno, jer je država sa najvišem nivoom investicija, kako u regionu tako i šire.

Državna pomoć jeste javni rashod, ali ako se pametno primenjuje višestruko se vraća, kako kroz zaposlenost tako i kroz unos novih tehnologija i uvećanje državnih prihoda kao krajnji rezultat.

Naravno da je oblast potrebno detaljnije regulisati, imajući u vidu značaj problematike, a posebno za regione sa manjim stepenom razvijenosti kao što je jug Srbije.

Da bi postupak dodele državne pomoći bio transparentan, što je i cilj naše politike u svim segmentima državnog raspolaganja novcem poreskih obveznika, rešenja iz ovog zakona se usaglašavaju sa zakonodavstvom EU, odnosno sa najboljim zakonskim rešenjima poznatim u zakonodavstvima država EU.

Vrlo je važno uspostaviti fer tržišnu utakmicu, bez obzira na geografsku odrednicu odnosno poreklo privrednih subjekata. Ovo znači jednakost domaćih i stranih privrednih subjekata, ali dodatni motiv za domaće privredne subjekte da aktivnije prate i učestvuju u programima državne pomoći i da u krajnjoj instanci budu korisnici državne pomoći i većem delu nego do sada, za šta se ja lično i zalažem.

Osnovni cilj ovog zakona je racionalizacija trošenja javnog novca, investiranje u one projekte koji su od značaja za privredu i društvo.

Sa ponosom ističem da je upravo ono bio cilj, motiv i saradnja lokalne samouprave, države i privrednih subjekata u Leskovcu, koji je bukvalno izmenio izgled grada Leskovca i učinio ga boljim mestom za život.

Na kraju, ministre, siguran sam da će ovaj zakon doprineti dolasku novih investitora u Leskovac i otvaranje novih radnih mesta što će dovesti do onog što je naredna faza i naredni cilj našeg rada, a to je značajno povećanje zarada i životnog standarda građana Leskovca i Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što kolega Ševarlić nije prisutan, jer bih želeo da mu objasnim kako se novac zarađuje a ne samo kako se troši.

Najlakše je biti sa rashodovne strane. Kada govorimo o državnoj pomoći, kao neko ko je začetnik i neko ko je gradio industrijsku zonu u Inđiji, po meni najbolju industrijsku zonu, znam koliko nam je nedostajala državna pomoć.

U to vreme političke stranke koje ovde nemaju predstavnike, koji bojkotuju parlament, su uglavnom rasprodavale državna i društvena preduzeća i prodali su ceo kapital. Firme su prodali, radnike otpustili. I, danas kad pričamo o državnoj pomoći, ona je veoma neophodna, neophodna je kao izgradnja infrastrukture, da se pojave nove industrijske zone, da uposlimo naše stanovništvo, a kolege poput Ševarlića treba da znaju da u globalizaciji, gde se u svetu pale carinske stope, da se sredstva za rad veoma lako sele, da nismo samo mi bogom dani.

Kad govore o jeftinoj radnoj snazi treba da znaju da postoje zemlje u kojima radnici rade ceo dan za jedan dolar, a da se danas sredstva za rad veoma lako mogu seliti i mi tu moramo biti oprezni.

Sem državne pomoći zlata je vredno i dualno obrazovanje. Da pokažemo potencijalnim investitorima da sem državnih olakšica koje valja kontrolisati mogu da dođu u zemlju sa kvalifikovanom radnom snagom koja je vešta, koja je snalažljiva i koja je vredna, a to pokazuju širom Zapadne Evrope. Mislim da je vreme da preko investicija koje dolaze zahvaljujući državnoj pomoći, da to pokaže i u sopstvenoj zemlji. Naš narod je vredan, častan narod i ukoliko bude imao šansu kakvu imaju evropski narodi, oni će i te kako znati da iskoriste.

Meni je žao što gospodin Ševarlić nije tu da mu objasnim da u vreme Vlade koja je zaklala 200.000 krava, da je izvršen, po meni, kravocid, da veoma bitna državna pomoć sa subvencijama podsticajima, jer cela zajednička evropska poljoprivredna politika počiva na njima. Kad bi naši poljoprivrednici ušli u EU, ako uđemo u EU, koja je takođe bremenita nekim problemima, ukoliko se domognemo zajedničke evropske poljoprivredne politike, naši poljoprivrednici će lako prešišati njihove, zato što njihovi u ovom trenutku imaju pet puta veću podršku.

Sa podrškom koju imaju evropski poljoprivrednici vrlo brzo bi mi njih, ne samo stigli, nego prestigli. Subvencije u poljoprivredi ne treba davati profesorima Zemunskog poljoprivrednog fakulteta, poput gospodina Ševarlića.

U vreme kad su subvencije bile 19 milijardi, a danas su 44, gospodin Ševarlić je iz STAR projekta, koji je bio namenjen razvoju stočarstva na Staroj planini, dobio od Dušana Petrovića 62.000 evra. Ja sam više puta pokazivao te dokumente sa njegovim potpisom, sa fakturama, i tvrdim da su tačna.

Tada mu nije bilo bitno ni genetički modifikovani organizmi, ni visina subvencija, ni podsticaja, ni da li je to 5% ili je samo 2% od budžeta. Danas kada su podsticaji i kada je razvoj poljoprivrednog budžeta veći od 5%, kada tome dodamo sredstva za zadruge kod gospodina Krkobabića, ta sredstva su daleko iznad 5%.

Danas mu to smeta i ja bih se sa pravom zapitao da li je on za razvoj poljoprivede ili i dalje misli da treba dodeliti 62.000 evra, tako nekim profesorima da bi podržavali propalu poljoprivrednu politiku, kakvu su vodili ovi žuti žohari.

Dakle, ja verujem u poljoprivredu, naš biljni potencijal, nama može pomoći da napravimo veći razvoj. Nama fali stočarstvo. Tu fale značajna sredstva, zato što je neko pokrao 200.000 krava i vi ne možete da imate proizvodnju mleka, a ni proizvodnju goveđeg mesa u količinama koje Srbija može da ima.

Mi imamo samo 0,33 uslovna grla po hektaru. Kada bi uzeli evropski prosek mi umesto milion i 650.000 uslovnih grla treba da imamo pet miliona. Vrednost toga žive vage je oko četiri milijarde. Prerađeno ne baš u finalni proizvod, to vredi osam milijardi. Naše klanice rade sa 30 - 40% kapaciteta, a pri tome mi imamo vredne ljude.

Imamo biljni potencijal, imamo klaničnu industriju, imamo poljoprivredno zemljište, imamo pašnjake, fali nam samo još nešto stoke i da napravimo veću proizvodnju mesa, mleka i jaja. Da proizvodnja po hektaru ne bude hiljadu evra, nego da bude četiri hiljade evra vredno.

Mi takođe imamo samo 20.000 vinograda. Mi u Trsteniku i Drenovi imamo jako vredne ljude koji prave kalemove vinove loze u neograničenim količinama. Imamo čak zapušteno poljoprivredno zemljište, čak i u državnoj svojini koje odgovara zasadima vinove loze.

Nekada smo imali 70.000 hektara u Srbiji pod vinovom lozom. Sada nemamo ni 20.000. Vinarije nam rade sa 30% kapaciteta i pri tome i tih 30% popunjavaju dodatnim uvozom grožđa iz Makedonije. Da zasadimo samo 30.000 hektara imamo naše kalemove, naše zemljište, naše vinarije, samo treba naše kalemove da zabodemo u naše zemljište, proizvedemo naše grožđe i stavimo u našu vinariju.

Na 30.000 hektara svake godine prodajom vina, ne vrhunski, već serijski, mi imamo svake godine šesto miliona evra. Zato su bitni podsticaji i oni ne mogu da se obezbede iz siromašne privrede.

Kako Srbija bude ekonomski jačala, tako će subvencije kao i prethodnih godina u poljoprivredi biti sve veće i veće. Valja subvencionisati poljoprivredu, jer poljoprivreda i privredu, jer će poljoprivreda i privreda zaraditi novac, a onda ćemo svi zajedno moći više da trošimo i više da delimo. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.

Reč ima narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović.

Izvolite koleginice.