Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, ja ću se u svom izlaganju zadržati na predlogu Zakona o računovostvu. Vi ste rekli, a i mogli smo i da pročitamo da su u izradi ovoga zakona učestvovali i Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede i Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti i Odbor za javni nadzor nad obavljanjem revizije i Privredna komora Srbije i Komora ovlašćenih revizora i Savez računovođa i revizora Srbije, kao i sva ostala zainteresovana profesionalna, stručna i akademska javnost.

Ja sam imala priliku, gospodine ministre, da u Ništu razgovaram sa pojedinim članovima Saveza računovođa i revizora Srbije koji podržavaju ovaj zakon. Savez računovođa i revizora Srbije ima veliko članstvo sa celog juga Srbije, znači članove i iz Niša, iz Leskovca, iz Vranja i tako dalje.

Računovodstvena profesija, pre svega, obavlja svoje aktivnosti u javnom interesu, budući da javni interes oličava širi društveni interes, odnosno interesa države, privrede kao i samih građana. Neophodno je da računovodstvena profesija svoje aktivnosti vrši sa visokim stepenom stručnosti i etike.

Ovo je izuzetno važno budući da rezultate rada računovođa ne koriste samo njihovi klijenti, odnosno poslodavci, već su primarni korisnici i država i kreditori, investitori i poslovni partneri i svi drugi koji na osnovu finansijskih, poreskih i revizorskih izveštaja donose značajne poslovne odluke i planove.

Imajući u vidu da računovođe pripremaju i poreske bilanse i prijave, jasno je koliko je ova tema veoma važna i veoma je važna i za budžet i za državu kako bi njihov rad bio što kvalitetniji i validan.

I da bi se obezbedio upravo taj visok nivo kvaliteta i etičnosti rada profesionalnih računovođa, zakon je upravo definisao uslove za to, a ovi uslovi su, pre svega oličeni i u zahtevu sticanja sertifikata, kojim profesionalne računovođe dokazuju svoju stručnost za obavljanje praske.

Za svrhe sertifikacije računovođe na globalnom nivou se primenjuju međunarodni standardi i edukacije za profesionalne računovođe, koje je objavila Međunarodna federacija računovođa IFAK.

Imajući u vidu da je kvalitet rada profesionalnih računovođa tesno povezan sa interesom države i vođenjem realne poreske politike, kao i sprečavanja poreskih utaja i pranja novca, interesima kreditora i poslovnih partnera u cilju istinitog i objektivnog uvida u finansijsku uspešnost i poziciju privrede i privrednih subjekata, kao i interesu investitora za poboljšanje sigurnosti, transparentnosti investicionog okruženja, jasno je da sertifikacija računovođe po priznatim međunarodnim standardima edukacije je neophodan uslov za podsticaj opšteg privrednog rasta i investicija u Republici Srbiji.

Kada smo kod investicija, želim da kažem da je rast BDP u 2018. godini bio plus 4,4, što predstavlja jedan od deset najboljih rezultata u Evropi. Investicije u 2019. godini su rekordne i za 40% su veće u odnosu na 2018. godinu, koja je takođe bila veoma uspešna i u kojoj je Srbija imala investicija više nego svi ostali zajedno u regionu, a ove 2019. godine su te investicije čak i 40% više, što su nesumnjivi i nepobitni dokazi uspeha politike našeg predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije i SNS, koja vrši vlast, što je potvrdio i ugledni „Fajnenšel Tajms“. Tako nas danas vidi svet koji Srbiju poštuje i uvažava, nedavno podigavši dodatno kreditni rejting Srbije na nivo koji je najviši u istoriji, tako da je Srbija svetski lider u privlačenju investicija.

Zato je i politika predsednika države, Aleksandra Vučića, politika SNS, ne samo politika uspeha, već i politika nacionalnog dostojanstva i ugleda u svetu. Ova politika koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić u modernoj Srbiji apsolutno nema konkurenciju i to dobro znaju i pripadnici bivšeg režima, koji svi zajedno imaju deset puta manje glasova od predsednika Aleksandra Vučića, a pojedinačno 30 puta manje glasova i glasača. Zato beže od izbora i od realnosti.

U danu za glasanje, mi poslanici SNS podržaćemo ove predloge zakona koji su na današnjem dnevnom redu. Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Stanija Kompirović.
Izvolite, koleginice.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ekonomski zakoni o kojima raspravljamo poštuju međunarodne standarde, jačaju transparentnost državne pomoći, omogućavaju efikasniju kontrolu i otklanjaju nejasnoće koje su do sada postojale i pokazuju gde Srbija želi da ide.

Srbija ima ekonomski interes da raste i da se razvija. Zato danas govorimo o suficitu koji iznosi 46,6 milijardi dinara, o povećanju zarada od 8-15%, o stopi nezaposlenosti od 10,3%. Sve to govori da ova Vlada radi i čini sve da se poboljša kvalitet i život građana.

Srbija je uspela da se izgradi i promeni, u prethodnih nekoliko godina učini ono što mnogi pre nas nisu mogli, jer su bili okupljeni ličnim interesima i ličnim bogaćenjem. I zato treba se ponosimo našim izgradnjama autoputeva, mostova, kliničkih centra, jer zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću, Srbija je uspela da izgradi, promeni sebe, da postane moderna i jaka država, uspešna i ekonomski stabilna.

Na takvu jaku Srbiju se oslanjamo mi sa prostora KiM. Borimo se za jedinstvo i slogu, iako smo izloženi pritiscima ne samo Albanaca, nego i onih koji su njima priklonjeni. Zabranjen je ulazak naših zvaničnika na teritoriji KiM. Ne mogu zabraniti i ukinuti finansijsku pomoć koju Vlada Srbije svakodnevno čini prema građanima na tom prostoru.

Život nas na prostoru KiM bio bi nezamisliv i neodrživ da nemamo svaku moguću, pa i finansijsku pomoć Vlade i našeg predsednika Aleksandra Vučića. A, mi, 6. oktobra izađimo na izbore i glasajmo za Srpsku listu, pokažimo jedinstvo i slogu i želju za opstanak i ostanak na našim prostorima i ognjištima. Izlaskom na izbore i glasom za Srpsku listu, glasamo za sigurnu budućnost. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Kompirović.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Izvolite, kolega Đokiću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o kontroli državne pomoći, koji treba da dodelu državne pomoći učini transparentnijom, da pojača efikasnost kontrole, a da sve nejasnoće koje su do sada postojale potpuno otkloni.

Kada usvojimo ovaj zakon, ispunićemo jedno od merila za otvaranje pregovaračkog Poglavlja 8, koje se odnosi na politiku konkurencije, a to je uslov za dobijanje pozitivne ocene u godišnjem izveštaju Evropske komisije.

Pored ovoga, stvaramo uslove da Komisija za kontrolu državne pomoći postane operativno nezavisna. U Predlogu zakona jasno su precizirane situacije koje ne predstavljaju državnu pomoć i pobrojani instrumenti dodele državne pomoći, a predlaže se i uvođenje registra državne pomoći.

Komisija za kontrolu državne pomoći steći će status pravnog lica, raspolagati sopstvenim budžetom i za svoj rad odgovarati Narodnoj skupštini. Ona će sprovoditi analize dodeljene državne pomoći i sačinjavaće godišnje izveštaje o dodeljenoj pomoći. Ova komisija će imati pravo da kazni korisnika pomoći, ako ne bude postupio po njihovom nalogu, moći će da zabrani dodelu državne pomoći ukoliko oceni da je neusklađena, ali će moći i da naloži povraćaj već dodeljenih sredstava, a propisana je i jasna zastarelost povraćaja državne pomoći i to tek po isteku perioda od 10 godina, počev od dana dodele državne pomoći.

Smatram da je Predlog zakona o kontroli državne pomoći prihvatljiv i predlažem da ga usvojimo.

Pred nama su i predlozi Zakona o računovodstvu i Zakona o reviziji, koji imaju zajednički cilj, a to je podizanje nivoa kvaliteta finansijskog izveštavanja u Republici Srbiji, kao jednog od preduslova za stvaranje boljeg poslovnog ambijenta u zemlji i za podsticaje razvoju u domaće privrede, kao i za privlačenje potencijalnih stranih investicija.

Pravna lica, odnosno preduzetnici koji pružaju računovodstvene usluge će biti u obavezi da u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog Zakona o računovodstvu usklade svoje poslovanje sa odredbama zakona.

Svi će biti u obavezi, počev od 1. januara 2022. godine, da fakture, kao računovodstvene isprave, izdaju isključivo u elektronskom obliku. Pojednostaviće se procedura i izdavanje faktura i skratiti vreme neophodno za obavljanje ovih poslova, a biće obezbeđen i brži povraćaj PDV-a.

Prilikom sastavljanja redovnih godišnjih finansijskih izveštaja različite kategorije pravnih lica moći će da primenjuju međunarodne standarde finansijskog izveštavanja, što će uticati na dodatno smanjenje troškova pravnim licima u vezi sa finansijskim izveštavanjem i lakše poslovanje, a njihovi finansijski izveštaji moći će da budu transparentniji i pouzdaniji.

Značajno je da će izmenama Zakona o računovodstvu biti prihvaćene i preporuke MANIVAL-a, u smislu zabrane krivično osuđivanim pravnim i fizičkim licima i njihovim povezanim licima da budu osnivači i vlasnici pravnih lica i preduzetnika koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga. MANIVAL je komitet Saveta Evrope koji okuplja eksperte koji procenjuju usklađenost država članica sa svim relevantnim međunarodnim standardima za borbu protiv pranja novca i finansiranje terorizma.

Smatram da je i ovaj predlog zakona, Predlog zakona o računovodstvu, prihvatljiv i predlažem da ga usvojimo.

U Predlogu zakona o reviziji jedna od najvažnijih izmena je da se u okviru jedne institucije, Komisije za hartije od vrednosti, objedinjuju dve nadležnosti, prvo, kontrola kvaliteta nad radom revizorske struke i drugo, javni nadzor nad obavljanjem revizije. Do sada se kontrola kvaliteta rada revizora odvijala u tri institucije - komori ovlašćenih revizora, Odboru za javni nadzor nad obavljanjem revizije i Ministarstvu finansija. Od sada će proces od početka kontrole kvaliteta rada revizora do krajnjeg rezultata biti kraći nego što je to bio slučaj do sada.

Ovakvo objedinjavanje je u skladu sa najboljom praksom i zahtevima EU regulative.

Smatram da je i ovaj predlog zakona, Predlog zakona o reviziji prihvatljiv i takođe, predlažem da ga usvojimo. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.

Hvala.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja pozdravljam dobre vesti i rezultate koje ste nam predstavili. Imamo priliku da raspravljamo o pozitivnom rebalansu, o sredstvima koja će biti raspoređena, kako ste rekli, po prioritetima u iznosu od 46,6 milijardi dinara, koliko zapravo iznosi suficit u prvih osam meseci u 2019. godini. Imamo prilike da raspravljamo o stopi privrednog rasta od 4,4%, o milijardama evra direktnih stranih investicija, na kraju, o sveukupnom napretku naše ekonomije.

Sada je najvažnije zaista da sačuvamo fiskalne rezultate i da nastavimo putem rasta i razvoja. U tom smislu, ja verujem da će Vlada Srbije nastaviti sa racionalnim merama i sa odgovornim raspolaganjem budžetom, kako bi javne finansije i na dalje bile sigurne i stabilne. I predlozima o kojima danas raspravljamo ide se na unapređenje privrednog ambijenta.

Kao što smo mogli da vidimo, budžet npr. Ministarstva privrede za 2019. godinu iznosio je 35,3 milijarde dinara. Rebalansom će ovaj budžet biti manji za oko 3,5 milijarde dinara. Ostvarene su uštede, takođe, i navedeni iznos će biti vraćen u budžet Republike Srbije.

Uštede su ostvarene u okviru subvencija za ulaganja od posebnog značaja stanogradnje infrastrukturnih projekata.

Dakle, radi se o rezervisanim sredstvima po ugovorima za podsticaje. Pošto investitori iz nekog razloga nisu povukli sredstva podsticaja koja su bila opredeljena, biće preneta za sledeću godinu. Inače, bez toga, realizacija budžeta Ministarstva privrede je viša od 70%, a u toj sumi diskrecioni rashodi su manji od 15%. I upravo ovakav podatak nam pokazuje domaćinski odnos u okviru ministarstva.

Sami ste rekli u načelnoj raspravi, britanski list "Fajnenšl Tajms" je potvrdio da je Srbija lider kada je reč o privlačenju direktnih stranih investicija. Srbija je u 2018. godini privukla skoro 12 puta više investicija u poređenju sa zemljama slične veličine i ostvarila odličan priliv. To je dokaz da je Vlada Srbije vodila odgovornu politiku. Upravo ovo priznanje "Fajnenšl Tajmsa" je još jedan pokretač i podstrek Vladi da se zadrži na tom reformskom kursu u naporima da Srbija i na dalje ostane visoko pozicionirana u oblasti investicija.

Ovakvi rezultati Vlade, naravno, pozitivno utiču na privredni rast, ali i na bolji međunarodni položaj naše zemlje i, na kraju, na političku stabilnost.

Što se tiče ove godine, samo u prvih pet meseci ostvaren je rast direktnih stranih investicija od 17% u odnosu na određeni period u 2018. godini.

Kada govorimo o odnosu domaćih i stranih investitora, njihov položaj je zakonski izjednačen. Domaći investitori još uvek nisu toliko jaki da bi baš u svemu mogli da pariraju stranim. Na primer, u 2018. godini, od 23 potpisna ugovora, 12 je potpisano sa domaćim kompanijama. Naše kompanije povukle su 80 miliona evra. Kada uporedimo stanje u 23 domaće firme koje koriste podršku, zaposleno je 2.000 ljudi, a toliko ljudi radi samo u jednoj Leonieovoj kompaniji.

Dakle, dobro je dati podršku i domaćim, ali je dobro dati podršku i stranim kompanijama. Rezultat je bolji privredni rast, nova radna mesta, bolji životni standard građana i rekordno mala stopa nezaposlenosti od 10,3%.

U tom smislu zbog evidentnih napora Vlade da Srbija napreduje na svim poljima, poslanici SNS podržaće ove predloge u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Žarić Kovačević.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, današnji set zakona pokazuje da se Vlada Republike Srbije nije zadovoljila postignutim rezultatima u oblasti finansija, već da postavlja nove visoke lestvice koje treba dostići. Upravo ovim setom zakona koji govori o državnoj pomoći i uvođenjem profesionalizacije u oblasti računovodstva i revizije mi danas imamo prilike da vidimo koji su to ciljevi koje Srbija treba dostići i na tom putu suštinski da postaje rame uz rame razvijena ekonomija, kao i neke države koje su članice EU. To je za svaku pohvalu, bez obzira što mnogi u društvu žele da minimiziraju te rezultate. Mislim da je važno da mi uvek sebi postavljamo nove ciljeve, jer je to jedan proces i jednostavno građani Srbije mora da se navikavaju na te procese.

Danas ovi predlozi zakona, kao što je kontrola državne pomoći, kao što je nov Zakon o računovodstvu i o reviziji, ne znam da li ste primetili kolege poslanici, ali daje veću težinu nadzornoj ulozi Narodne skupštine Republike Srbije.

Prvo, kad govorimo o državnoj pomoći, ona je zakonom iz 2009. godine sastavni deo rada Ministarstva finansija. Kao takva, jednostavno je morala da funkcioniše u okvirima koji su bili mogući, pogotovo u vreme 2012. godine kad ste imali problem sa budžetom, kada ste morali jednostavno iz budžeta da dotirate firme u restrukturiranju, one gde nije završena privatizacija, gde ste imali veliki broj zaposlenih ljudi, a čije su mesečne plate iznosile 10.000 dinara i takve firme koje još nisu dobile nove vlasnike, kao što je Smederevska Železara tada, kao što je Bor, gde ste imali veliki broj ljudi koji su ostvarivali određena prava iz radnog odnosa, država je morala da dotira.

To je negde EU u svojim pregovorima sa Srbijom prepoznala kao državnu pomoć koju, kad postanete punopravna članica EU, jednostavno nemate pravo da radite, jer rušite princip konkurencije na tržištu i time se uče, ne samo srpska ekonomija, već sve zemlje zapadnog Balkana, odnosno sve zemlje koje pretenduju da budu članice EU. Mi to inače ne radimo zbog EU, nego da bi podstakli konkurentnost privrede, čime smo u stvari pokazali od 2012. godine do danas da samo tom tržišnom utakmicom možete jednostavno… Pospešivanjem investicionog ambijenta kojim smo u stvari doneli nove zakone i sprovedenom fiskalnom konsolidacijom danas imamo veliki broj otvorenih fabrika. Zato što su investitori prepoznali da je ovo ovde tržište mesto gde mogu da se takmiče, a na zadovoljstvo potrošača, gde bi cene gotovih proizvoda u stvari trebale da padaju, i potrošači, odnosno građani Srbije imaju benefite od svega toga.

Ideja EU je da Komisija za zaštitu konkurencije spoji sa određenim delom kadrova koji bi prešli na određeni način izborom, a koji se odnosi na deo državne pomoći. Međutim, Republika Srbija je i u pregovorima sa EU u Poglavlju 8. dala konkretne predloge koji su sada prihvatljivi, a to je, kada je već i Komisija za zaštitu konkurencije u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije, kao jedna od svojih nadzornih uloga i nezavisnih od izvršne vlasti… Predlog Ministarstva finansija kroz ovaj zakon je da i novoformirana Komisija o kontroli državne pomoći, koja bi bila u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije, da bi imala svoj savet, svog predsednika, da bi se izbor vršio na jedan transparentan način uz pomoć konkursa koji sprovodimo već sada, kada je u pitanju, recimo, Komisija zaštite konkurencije. Oni instrumenti koji su važni, kada je u pitanju uopšte kontrola državne pomoći, su sada definisani ovim zakonom, prihvatljivi za EU, a najprihvatljiviji za Republiku Srbiju.

Zašto? Zato što mi jednostavno ovom kontrolom još uvek želimo da mnoge stvari i mnoge procese, ekonomske procese u Republici Srbiji dajemo iz budžeta, odnosno finansiramo kroz ta svoja tzv. javna ulaganja, i to se negde definiše kao državna pomoć. Velika kontrola se postiže formiranjem Komisije koja će biti u nadležnosti rada Skupštine Republike Srbije. Visok princip transparentnosti uspostavlja se tako. Drugo, Registar koji se uspostavlja je od velikog značaja za sve građane Srbije, jer na potpuno jedinstven način možemo da vidimo koja je to državna pomoć, u kom obimu i na koji način se vrši kod određenih korisnika sa svojim imenom i prezimenom.

Na kraju krajeva, time suštinski mi otvaramo na jedan potpuno nov način ovu oblast, čime na jedan način prihvatamo evropske direktive, a sa druge strane i pospešujemo našu privredu.

Kada govorimo o Zakonu o računovodstvu, rekla bih da je vrlo važno što uvodimo profesionalizaciju u ovu oblast. Ono što smo primetili u javnosti, kada smo počeli da razgovaramo o ovom zakonu i o ovakvim rešenjima, kao što ste predložili za to licenciranje, negde ankete koje su rađene kroz medije, gde su novinske kuće pokušavale da ispitaju građane šta misle o tome. Pre dve nedelje kada je rađena anketa na RTS ti procenti su daleko nadmašivali 60%, da bi došli do toga da sada jednostavno građani Srbije prepoznaju to kao potrebu u budućnosti u ovoj oblasti, gde je podrška preko 70%, čak i sad poslednja koja se juče sprovela na 75%. Građani prepoznaju da ova oblast mora da bude uređena na ovakav način, da članice međunarodne organizacije koje poštuju visoke standarde u ovoj oblasti treba da obučavaju naše ljude koji u ovoj struci žele da se bave zaista ozbiljno ovim poslom, i to je ono zbog čega svako fizičko lice koje dostigne mogućnost, odnosno polaže određeni ispit i stiče pravo da bude ovlašćeni računovođa, ima mogućnosti da radi nezavisno u pravnom licu u kom se on nalazi. To znači da vi, kao neko ko ima takvo znanje, ekspertsko, imate pravo da menjate agenciju u kojoj ćete raditi, što je od velikog značaja, pogotovo kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, jer do sada su uglavnom firme tražile da polažu ovakve sertifikate, pa onda zaposleni ne mogu da menjaju ili moraju ponovo da stiču znanja kada je to bilo u mogućnosti kada je postojao ovakav vid sertifikata.

Važno je reći za Zakon o računovodstvu predviđa da ove dve članice međunarodne organizacije su ovlašćene kada je u pitanju dostizanje licence, odnosno rad, da nadzor radi Komora ovlašćenih revizora, a ono što je važno jeste da će Registar imati Agencija za privredne registre koja inače ima veliki deo registara, kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, pa zbog toga će biti mnogo lakše na jednom mestu za korisnike da dođu do informacije ko kako radi, na koji način i da li to radi na određen i profesionalan način.

Kada je u pitanju Zakon o reviziji, mi smo imali prilike ovde u Narodnoj skupštini da imamo sednice sa DRI. Ona nije predmet ovoga zakona, jer Zakon o DRI definiše oblast rada DRI.

Inače smo u svojim zaključcima Odbora za finansije dali da je jako važno da postoji interna revizija i tu smo se svi kao narodni poslanici složili bez obzira na opoziciju ili poziciju. Zašto? Zato što interni revizori jako mnogo pomažu menadžmentu da donosi pravilne odluke u skladu sa zakonom, u skladu sa standardima i kada dođe eksterna revizija, odnosno, ili DRI onda je sve mnogo lakše zato što jednostavno znate da se nalazite u zakonskim okvirima kao ovlašćeno lice koje zastupa određeno pravno lice i pravni subjekt i zbog toga je tu mnogo olakšan posao.

Ono što je važno reći da je to jedan postupak kojima se svi uče danas i bez obzira da li pričamo o preduzećima sa privatnim ili državnim kapitalom, institucijama koje su u delu javnih finansija jednostavno je jako važno da revizori takođe budu sertifikovani, da imaju dozvolu za rad, da Komisija za hartije od vrednosti, koja je takođe u nadležnosti rada Skupštine, vrši nadzor nad javnim finansijama. Znači, svi ovi zakoni pokazuju da ovim glasanjem mi jačamo nadzornu funkciju uopšte parlamenta.

Prema tome, mislim da je od velikog značaja donošenje ovih zakona, da treba da se podrže i da će sigurno u nekim od izveštaja Evropske komisije biti prepoznat ovaj iskorak koji je i Vlada Srbije napravila i parlament koji će usvojiti ovakve zakone.

Ono što mogu da kažem da je i kada je gospodin Vučić bio premijer prvo poglavlje koje je otvoreno u pregovorima sa EU bilo Poglavlje 32 koje se inače odnosi na kontrolu i taj vid, u stvari, pokazuje da su finansije i tada bile u fokusu, kad je država Srbija sprovodila ekonomske reforme, a i sada kada jednostavno imamo rezultate. To znači da sebi postavljamo visoke ciljeve kada je u pitanju ekonomija.

Zahvaljujem se na ovako predloženim zakonima, zato što mnogi nisu možda u javnosti razumeli kada su ovi zakoni došli jednostavno na dnevni red Skupštine. Zbog toga smo mi i kao Odbor i napravili jednu sednicu van sedišta potpuno otvorenu za javnost, gde smo razgovarali o predlozima nacrta i Zakona o računovodstvu i Zakona o reviziji. Svako od nas je izneo neka svoja lična mišljenja i zapažanja, ali ste imali razumevanja za sve to i napravili zaista jedan dobar predlog koji se pokazao, mislim da je i kod građana Srbije, potpuno prihvatljiv.

U danu za glasanje, naravno, prihvatićemo ovaj Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem koleginice Tomić.

Reč ima narodni poslanik Sonja Vlahović. Izvolite.