Dame i gospodo narodni poslanici, moram priznati pre svega da sam očekivao znatno ozbiljniju raspravu za tri ova nova zakona i trebalo je, ukoliko već želite kvalitetnu parlamentarnu raspravu, onda ili je trebalo da raspravljamo posebno o svakom zakonu ili makar da produžite vreme za ovu objedinjenu raspravu za ova tri zakona.
Međutim, slušajući ove diskusije u kojima je bilo govora o svemu i svačemu, a praktično najmanje o zakonu, nije ni čudo što gospodin ministar sve vreme gleda u svoj mobilni telefon. On, čovek, da ima na šta da odgovori, da ste bilo šta govorili u vezi sa zakonima, on bi se verovatno uključio u diskusiju, ovako ste mu tu apsolutno onemogućili.
U zlatno doba srpske demokratije, kada je na vlasti bila SRS, rasprave su bile mnogo kvalitetnije i tada su se praktično oko svakog člana ili amandmana lomila koplja i tada su i zakoni bili neuporedivo, neuporedivo kvalitetniji.
Krenuću od ovog zakona o kome je danas najmanje reči bilo, to je ovaj Zakon o kontroli državne pomoći. Mislim da je on nekako bio u zapećku, iako ne bi trebao da bude. Čuli smo od predstavnika vladajuće koalicije kako će se ovim zakonom povećati nadležnost Narodne skupštine i kako kažu, mogućnost kontrole Ministarstva finansija. To apsolutno nije tačno.
Da bi, pre svega građanima Srbije bilo jasno o čemu se ovde zapravo radi, radi se o tome da jedna oblast koja je bila kontrolisana od strane Ministarstva, dakle posao koje je vršilo Ministarstvo sada se izmešta ta nadležnost i formira se, kako vi volite da kažete poseban nezavisan organ koji će to u budućnosti raditi ili kako neko reče, kontrolno telo.
To jeste upravo i moja prva zamerka ovome zakonu. Vi jeste to telo koje formirate, nazvali Komisija za kontrolu državne pomoći, ali je suštinski ovde reč o još jednoj agenciji.
Tu se radi samo o razlici u tome kako ćete to telo nazvati. Radi se o malo boljem marketingu. Žuti su svojevremeno takođe masovno pravili agencije i tako ih nazivali, a vi imate malo bolji pi-ar pa niste želeli da koristite to ime koje ne prija ušima građana Srbije nego ste rekli - zvaćemo je komisija. Mogli ste nazvati bilo kako, ali je suština ista. Vi izmeštate nadležnost, odnosno odričete se određene nadležnosti i bojim se da ćete vrlo brzo kukati zbog toga što ste uradili, slegati ramenima kada vas budemo kritikovali na nekoj od narednih sednica i reći - ali, mi nemamo nadležnost, znate, to radi neko nezavisno telo na koje mi ne možemo da utičemo, što takođe nije tačno, jer vlast će kao i uvek presudno uticati i na to ko će biti predsednik i na to ko će biti članovi saveta ove komisije koju formirate.
Ta vaša tvrdnja kako će Narodna skupština imati neka široka ovlašćenja, jednostavno neće. Izbor i taj javni konkurs će sprovoditi nadležni odbor za finansije i to će biti skriveno od očiju javnosti, jer se sednice odbora, naravno, ne prenose na televiziji, ne postoji takva mogućnost. I, kao i do sad što je bilo, po sistemu - ko ima većinu može da izglasa šta god mu padne napamet, kao što ste birali i neke druge ranije, tako ćete birati i sad predsednika i članove ove komisije.
U javne konkurse apsolutno niko više u Srbiji ne veruje. I vi znate da je Skupština praktično postala i pretvorila se u protočni bojler, da prolaze kojekakva rešenja a da predstavnici opozicije, osim nekoliko reči kritike na sednicama odbora koje se neće čuti, nemaju nikakvu drugu mogućnost uticaja.
Međutim, ja ću vas podsetiti na to da je na vašim konkursima već prošlo nekoliko veoma čudnih likova, pa je svojevremeno prošao i Rodoljub Šabić kao predlog SNS. Onda ste nakon kraćeg vremenskog perioda kukali i opalili paljbu po njemu iz svih mogućih oružja. Tako je prošao Saša Janković, takođe ga vi hvaliste kao idealnog kandidata, pa nekoliko meseci kasnije kažete da je izdajnik, da je strani plaćenik, itd. Prošao je tu i ludi Radule, i on vam je bio ministar, pa je prošao Dušan Vujović, pa mnogi drugi koje ste hvalili, a nedugo potom o njima govorili mnogo gore nego što je ikada o njima govorio neko iz opozicije.
Početak primene ovoga zakona će biti 1. januara 2020. godine, osim, kako kažete, pojedinih odredbi čija primena počinje danom stupanja na snagu, a podzakonski propisi se donose u roku od godinu dana i njih će donositi samo ovaj savet. Ja mislim da je taj rok trebao biti kraći i da je to trebalo ograničiti na šest meseci. Ja strahujem da ćete vi ponovo doći u situaciju da rokovi koje sada postavljate, iako su poprilično dugački, da će biti probijeni i da ćemo po ko zna koji put morati da se sastajemo ovde i da produžavamo te rokove koje ste vi propisali.
Razlog za donošenje zakona, na početku malo govorite u obrazloženju da želite nekakvu bolju kontrolu time valjda priznajući da u okviru ministarstva i Vlade Republike Srbije niste bili u stanju da organizujete na kvalitetan način tu kontrolu, ali onda se zapravo otkriva suština i kažete da to od vas traži EU i da su oni vas praktično uslovili da ukoliko želite da otvorite, mislim da je u pitanju Poglavlje broj 9, da onda morate formirati još jedno nezavisno regulatorno telo i tu, pored toga, navodite i da je to bio zahtev pojedinih nevladinih organizacija, poput "Transparentnosti Srbija" i još nekih drugih, što zaista u ozbiljnoj državi ne bi mogao i ne bi smeo biti ozbiljan argument.
Nažalost, u Srbiji se sve radi po diktatu i u skladu sa diktatom EU. Vi se trudite na svaki mogući način da se približite, ali ostaje taj problem što oni vas ne žele i drugi, još veći problem, što oni otvoreno traže da priznate nezavisnost Kosova i Metohije da biste eventualno nekada postali, odnosno da bi Srbija 2225. godine postala član EU. Problem je u tome što oni traže da se mi odreknemo KiM, problem je u tome što moramo da menjamo zakone, a to članstvo je sve dalje kako koja godina prolazi. Evo, već, bogami, 20 godina je prošlo.
Vi propisujete na početku koja je to nadležnost komisije, da će oni kontrolisati sve vrste državne pomoći. Međutim, mene zanima, sad tu posebno da mi odgovori gospodin ministar na jedno pitanje, šta će biti, gospodine Siniša Mali, sa tajnim ugovorima? Vi znate, i to građani Srbije znaju, da u Srbiji postoje određeni tajni ugovori. Takav je ugovor sa "Fijatom". U skladu sa tim ugovorom, oni ostvaruju određene benefite i građani Srbije, uprkos mnogim pokušajima, nisu uspeli da saznaju šta u tom ugovoru stoji. Da li će ova komisija imati pristup takvim ugovorima? Tajan je, koliko je meni poznato, i ugovor sa "Etihadom" o formiranju "Er Srbije", tajan je ugovor o ustupanju beogradskog aerodroma francuskoj kompaniji "Vinci" ili "Vinči", kako god vi to želite da izgovorite. Dakle, na koji način će se kontrolisati ono što država daje njima i kako će oni to prinuditi, a moraju objaviti javno izveštaje, njih da dobiju te izveštaje?
Što se tiče ovoga gde definišite koji su instrumenti državne pomoći, ja smatram da tu nema kao instrumenta državne pomoći odlaganja plaćanja poreza, a priznaćete da je i to državna pomoć. Postoje kompanije u Srbiji koje su dobile mogućnost od Uprave prihoda, iako imaju velike prihode, da im se odloži plaćanje za tri, četiri ili pet godina. Ako nekome date tu mogućnost, to je kao da ste mu dali kredit i to jeste povoljnost i to jeste nešto što bi država takođe morala kontrolisati.
U skladu sa zakonom i u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, dužni ste da nas u predlogu obavestite i to koliko će sprovođenje ovog zakona koštati građane Srbije. Vi to niste uradili i zbog toga ovaj zakon nije ni smeo biti u skupštinskoj proceduri. Tamo gde stoji procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona stoji - za primenu zakona biće obezbeđena odgovarajuća sredstva iz budžeta Republike Srbije. Jel to procena, odgovarajuća sredstva? Pa vi onda možete u svaki zakon reći - odgovarajuća sredstva. Pitanje je kome će biti odgovarajuća, ali ste bili dužni da navedete neki iznos, jedan dinar, milion dinara, jedna milijarda dinara. Možda bi bio pogrešan, ali ste bili dužni da navedete neki iznos, pa bismo vas mi ovde kritikovali i rekli - možda to vredi, možda ne vredi, treba manje ili treba više.
Sedište ove komisije, a suštinski agencije, biće u Beogradu. Ja vas pitam - zašto u Beogradu, zašto ne u nekom drugom gradu u Srbiji iz koga odlaze ljudi, u kome nema posla? Vi stalno pričate o decentralizaciji, o dekoncentraciji vlasti. Zar to nije moglo biti u Negotinu ili u Kraljevu ili u Pirotu ili u Prijepolju kod gospodina Despotovića, u bilo kom drugom gradu u Srbiji je moglo biti sedište te agencije, ali vi ponovo gomilate, ne samo što pravite nepotrebna nova tela, već sve to gomilate ponovo u Beogradu.
Što se tiče izbora organa. Organi su predsednik ove komisije i članovi saveta. Kažete da može za predsednik i člana saveta jedno lice može biti birano najviše dva puta. Zašto najviše dva puta? Ono što je uobičajena formulacija u drugim zakonima je – dva puta uzastopno. Ako može neko da bude izabran dva puta za predsednika Republike, pa protekne jedan mandat, pa da bude biran još dva puta, pa protekne jedan mandat, pa da bude biran još dva puta, a zašto onda ne bi mogao neko da bude više puta biran, ali ne uzastopno više od dva puta, i za predsednika ili člana ove Komisije za kontrolu državne pomoći? Nema tu apsolutno nikakvog razloga.
Razlog za razrešenje predsednika i člana Saveta, kažete – ako postane član političke stranke. E, ja bih vas molio, gospodine Mali, da nam objasnite – šta je to sramno u tome što je neko član političke strane? Članstvo u političkim strankama je ustavno pravo svih građana Srbije. Postoji čak i zabrana diskriminacije po raznim osnovima, između ostalog i po osnovu političkog opredeljenja. To što vi kažete da članstvo u političkoj stranci je razlog za razrešenje, ja mislim da niko ko razume demokratiju ne može da razume i ne može sa tim da se saglasi.
Kako ćete vi utvrđivati da li neko član određene političke stranke? Koji je to mehanizam koji ima na raspolaganju Vlada ili Odbor za finansije Narodne skupštine Republike Srbije da tako nešto utvrdi i šta uopšte znači članstvo? Evo, Ana Brnabić nije član SNS, ali je neko ko predvodi Vladu, ko je eksponent politike SNS i, evo, najavljuje, kao da to nekoga zanima, da će se ona, navodno, učlaniti u SNS. Hoće li to biti nešto što će njoj biti mana, što će nju sprečiti da bude na nekoj drugoj funkciji?
Dakle, može neko da bude na funkciji predsednika Vlade kao član političke stranke, a ne može da bude ovde na čelu Komisije za kontrolu državne pomoći. Nikakve tu logike nema i mnogo bi bilo bolje da jedanput stanete iza svojih kadrova, SRS se nikada nije stidela svojih kadrova. Kad predložimo nekoga, kažemo – naš je član, kvalitetan je, obrazovan je, stručan je i stojimo iza njega i da se zna kako ko obavlja svoj posao. Pričate, evo, već godinama, stalno ćete smenjivati nestručne direktore, nestručne predsednike opština, pola svoje poslaničke liste ćete promeniti. Pa, dajte, izađite konačno da čujemo ko su ti kojih se vi stidite.
Kod razrešenja člana Saveta, kaže – može ga pokrenuti predsednik Komisije, sekretar ili organ, nadležni organ za sprečavanje korupcije. Moje pitanje, gospodine Mali je – zašto ne može član Saveta da pokrene taj postupak razrešenja i zašto ne može narodni poslanik? Ako već pričate o tome da želite da proširite nadležnost Narodnoj skupštini, onda svakom poslaniku, kao što imamo mogućnost predlaganja zakona, tako mu morate dati mogućnost da predloži razrešenje člana Saveta ili predsednika. To je nešto što bi bilo potpuno normalno.
Drugo pitanje – na osnovu čega ste sekretaru Komisije koji nije organ Komisije dali mogućnost da on predlaže smenu člana Saveta ili predsednika Komisije? To je potpuno apsurdno. Znate, predsednika i članove Saveta bira Narodna skupština i oni imaju određeni legitimitet. S druge strane, sekretar je neko koga bira Savet, postavlja, razrešava i sad vi toj osobi dajete više prava nego Narodnoj skupštini, nego narodnim poslanicima. Ponavljam, sekretar nije organ Komisije za proveru ove državne pomoći. Mislim, da je to dalje degradiranje Narodne skupštine i samim tim i građana Srbije koji su ove narodne poslanike birali.
Onda naslov iznad član 21. je – ravnopravan položaj sekretara. Sa kim je to sekretar ravnopravan ne zna se, niti može biti, sa članovima Saveta ne može, sa predsednikom ne može. To su ljudi koje bira Narodna skupština.
Sledeća stvar – ovo će opteretiti budžet i ovi ljudi će imati ogromne plate. Vi ste odredili da će plata predsednika biti u nivou sa predsednikom Vrhovnog kasacionog suda. To nije dobro iz dva razloga. Pre svega, da bi neko postao predsednik Vrhovnog kasacionog suda mora ispuniti neuporedivo složenije uslove od onoga ko može biti izabran za predsednika Komisije, a članovima Saveta ste odredili da imaju plate u visini plata sudija Vrhovnog kasacionog suda, što je takođe, po mom mišljenju, potpuno neopravdano.
Sledeće – vi ste dali ovim zakonom mogućnost predsedniku Komisije da bilo kom službeniku unutar Komisije svojom odlukom da pojedinačnom zaposlenom uveća vrednost koeficijenta najviše za dva puta u odnosu na vrednost koeficijenta koji mu je odredio zakon, je će se na njih primenjivati odredbe Zakona o platama za zaposlene u državnoj upravi, itd.
Dakle, ne postoji nikakva mogućnost kontrole. Ako ćete na njih primenjivati zakon, onda se zakon mora primeniti dosledno. Vi ćete na ovaj način dati mogućnost predsedniku komisije da favorizuje određene zaposlene i tu će se dešavati nešto, kao što se dešava u RTS-u, da se dele određeni bonusu i da, iako su oni plaćeni, i to debelo iz džepova građana Srbije, da se ne zna koliko ko na navodnom javnom servisu ima platu, da direktori javnog servisa već godinama odbijaju da to saopšte građanima Srbije i onda ćemo, valjda, takvu sličnu situaciju imati i ovde.
