Hvala, predsedavajući.

Ovim amandmanom koji je poslanička Srpske radikalne stranke podnela na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu predloženo je brisanje člana 8.

Članom 8. predlagač želi da izmeni član 54. postojećeg zakona. Srpska radikalna stranka kroz ove amandmane izražava svoj stav o IPARD programima i eventualnim zloupotrebama kod raspodele tih sredstava.

Predloženo je da se ograničenje iz stava 1. član 54. ne primenjuje na preuzimanje obaveza za investicije u poljoprivredi i ruralnom razvoju iz IPARD 2 programa, a radi se ograničenju u pogledu obaveza koje preuzimaju direktni, odnosno indirektni korisnici budžetskih sredstava i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje. Naime, ove obaveze moraju odgovarati aproprijaciji koja im je odobrena za tu namenu u toj budžetskoj godini.

Suština Zakona o budžetskom sistemu je u namenskom trošenju budžetskih sredstava i upravo ovaj član to definiše, a predlagač sada želi da omogući nepoštovanje zakona.

Inače, Zakon o budžetskom sistemu je obesmišljen 2009. godine, kada su iz njega izbrisane odredbe koje su definisale krivično delo, tj. krivičnu odgovornost odgovornog lica korisnika budžetskih sredstava, tadašnjeg člana 74a.

Godine 2006. su zakonom predviđene kaznene odredbe, a krivična dela iz Zakona o budžetskom sistemu, ali je 2009. godine donet novi zakon koji definiše samo prekršajnu odgovornost za nepoštovanje ovog zakona. Time su stvoreni uslovi da korisnici budžetskih sredstava, tj. njihova odgovorna lica mogu da raspolažu budžetskim sredstvima, kao i oni koji hoće mogu da krše zakon i da za to samo prekršajno odgovaraju, a najčešće budu kažnjeni samo opomenom prekršajnog suda i nikom ništa.

Sa takvom i sličnom praksom bi moralo da se prekine. Zato smo mi iz poslaničke grupe Srpske radikalne stranke podneli amandmane, kako ovaj izuzetno važan zakon ne bi bio još više obesmišljen. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Ljubenoviću.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, podneo sam amandman na član 11. Predloga zakona o budžetskom sistemu, gde sam svojim amandmanom tražio brisanje navedenog člana.

U obrazloženju svog amandmana sam naveo da sam ovaj zakon i njegova primena ne doprinose uspešnoj primeni fiskalne strategije ove Vlade i ove države.

Naravno, Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Ništa čudno. Vlada po principu i ne prihvata amandmane opozicije. Ali, ono što je indikativno je obrazloženje zbog čega Vlada nije prihvatila ovaj moj amandman.

Naime, u obrazloženju Vlade se kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što se on ne može dovesti u vezu sa njegovim obrazloženjem. Ja smatram da je to obrazloženje u najmanju ruku nekorektno, jer ako jedna poslanička grupa podnese veliki broj amandmana na predlog jednog zakona, od čega većina ili gotovo svi, a ponekad i svi amandmani, zahtevaju brisanje članova tog zakona, to je itekako jasan stav i jasan znak Vladi da sa tim zakonom nešto nije u redu, da treba drugačiji pristup, da možda prethodni zakon, stari zakon treba da ostane na snazi ili tako neke druge stvari.

Zaista, ovo obrazloženje koje je Vlada dala, da se ne može dovesti u vezu amandman i njegovo obrazloženje, apsolutno ne stoji, jer iz svih amandmana koje je podnela poslanička grupa SRS, jasno se izražava naš stav o ovom zakonu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću ovu moju priču početi jednom starom narodnom poštapalicom. Nije sve u novcu, nešto je i u parama. Ova tautologija govori o ključnom značaju finansija i za privredu i za pojedinca i za biznis uopšte.

Ulazimo u zadnji kvartal ove godine ili, da budem precizniji, budžetske godine i ovim rebalansom budžeta pozicioniraju se budući korisnici budžeta za narednu godinu. Počinje sezona lova na budžetska sredstva, podgreva se atmosfera, podiže se temperatura, novac je u pitanju, njegova podela i preraspodela.

Znamo da nema tako precizne apotekarske vage koja će tačno izmeriti i podeliti kako je najpravednije. Daleko smo od toga da svi dobiju jednako, jer ni do sada nisu svi bili jednaki, ali uvek su postojali budžetski miljenici.

Na kraju, nije ni velika razlika između 8% i 9%.

Zakon o budžetskom sistemu, zajedno sa ostalim zakonima iz oblasti finansija, znači pretresanje i stavljanje na dnevni red državne kase. To je ozbiljan posao koji traži jaku argumentaciju, uz jedno neizbežno pitanje - da li se razbacujemo ili smo pak skromni u svom siromaštvu?

Otvoreno je pitanje za Vladu šta ona želi da jača, bezbednosnu, socijalno-zaštitnu ili razvojnu oblast, nauku, kulturu ili obrazovanje? Vlada je na ispitu, u njenim rukama su fiskalna politika, pravila, procedure, programi i ostali instrumenti. Srpska radikalna stranka nema ništa protiv da se povećaju primanja onih koji su na svojim leđima nosili krizne mere, samo ne bi dobro bilo da se sve radi sa nekom skrivenom mišlju, jer se ide u susret izborima i ovakav gest Vlade je najbolji način, odnosno motivacija za potencijalne glasače. Hvala.

Hvala.
Kolega Jovanoviću, želite po amandmanu?
Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, želeo bih ukratko da podržim ovo što je gospodin Bojić rekao i da dodam još par rečenica i zamolim ministra Antića i gospođu državnog sekretara, ako bi mogli jednu stvar posle ovog rebalansa u pripremi budžeta za 2020. godinu da vrate na dnevni red, a to su dugovanja poljoprivrednih proizvođača za zdravstveno i penzijsko osiguranje. Ta dugovanja su enormna. Više puta smo u ovoj Skupštini pokušali da tu ideju pokrenemo, pokušali smo da formiramo jednu radnu grupu u okviru ministarstva poljoprivrede, finansija, zdravstva, rad, boračka i socijalna pitanja i mislim da je došao trenutak, pre nego što se krene sa izradom budžeta za 2020. godinu, da se ovo pitanje ponovo vrati na dnevni red. Dugovanja su enormna i ona iznose preko dve milijarde samo za zdravstveno osiguranje.

Lepo je kada možemo rebalansom budžeta da delimo nešto što je zarađeno i što može na adekvatan način da se podeli i lepo je kada govorimo o kulturi, o svemu drugome, ali sa druge strane nekako ovde seljake niko ne pominje. Sa druge strane, niko nekako njihovu muku da čuje i bilo bi vrlo dobro da se u predstojećem budžetu pitanje duga za zdravstveno osiguranje … Još jednom da ponovim, u ovom trenutku više od 300.000 zemljoradnika u Srbiji nema overenu zdravstvenu knjižicu za dugovanja iz prethodnih godina, a da nisu uopšte koristili zdravstveno osiguranje. Molim vas, pre svega, gospođo Tanasković, da se ova pitanja ponovo pokrenu. Hvala.