Hvala, gospođo Radeta.

Apelujem na sve poslanike da se sa poštovanjem odnose jedni prema drugima. Ne mogu ništa drugo da uradim po tom pitanju.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje.(Ne.) Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Po amandmanu. Izvolite.

Morali ste, gospodine ministre, mnogo bolje da se pripremite za ovu sednicu, pa kada ulazite u duele sa narodnim poslanicima i kada nešto tvrdite i hvalite se rezultatima da bar imate neke konkretne podatke.

Vi ste replicirajući u dva navrata koleginici Radeti, koja je uporno potencirala da je katastrofalan učinak prehrambene industrije, uopšte u industriji Srbije i u BDP, što je inače više puta, verovatno niste slušali, jer vi nama ako je neko sluša. Evo, vi niste slušali, isticao je i ministar Nedimović i sada kažete – vi ste nešto pomešali, ovde se baš govori o tome da nema ograničenja za ribarstvo i poljoprivredu. I, sad, evo neko kviz pitanje, ovde sede narodni poslanici, klimaju glavom, kažu slažu se sa vama, da li ste vi ili bilo ko ko govori ovde, a vas 50 danas ima, obišli neki ribnjak u Srbiji? Ribnjaci u Srbiji su, gospodine ministre, katastrofa.

Znači, setili ste se u predizbornoj godini, 2019. godine, da donosite novi pravilnik za subvencije u ribarstvu, a najpoznatiji ribnjaci u Srbiji su ili stari preko 30 godina ili su u zakupu privatnih lica i privatnih firmi. Navešću vam neke koje ja redovno posećujem, Ljubiš, opština Čajetina; Gostilje, opština Čajetina; Sisevac, opština Paraćin; Bajna Bašta, hoćete dalje? Pitajte ljude iz Ečke koliko su dobili subvencija? Nemojte molim vas da nam pričate nešto samo zato što ste tako napisali, preveli vam ovi i dali vam direktivu iz EU.

Hajde sada konkretno, ali bez da vam šapuće taj vaš saradnik, tu je i on je nešto pomešao. Vi morate da znate gde svaki dinar iz budžeta ide, lepo nam recite taksativno, koliko ste konkretno dali za ribnjake ove godine i tačno po ribnjacima i tačno po vrsti ribe, sve lepo da nam kažete? Hvala.

Hvala gospođo Jovanović.

Reč ima Ljiljana Malušić. Izvolite, gospođo Malušić.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću zarad javnosti da pročitam, ovde lepo piše taksativno: „Odredbe ovog zakona ne odnose se na pomoć podsticaju poljoprivredi, ribarstvu u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.“ Tačka.

Ne odnose se. Znači, nije ništa diskriminatorsko. Ko razume shvatiće. Mi jesmo zaista zemlja pristupnica EU. Naša politička opcija je prema EU i moramo poštovati sve ugovore koje smo potpisali sa njima. Ovo se taksativno piše, ne odnosi se na pomoć. Pročitajte član 1. biće vam jasno na šta se šta odnosi.

Što se tiče Rusije, moje omiljene zemlje i sa njom smo sklopili sporazum, i ne samo sa njom nego sa svim zemljama. Imaćemo koristi i mi i oni. Napravili smo Evroazijsku uniju, saradnja besprekorna. Radimo sa Kinom, radimo sa Turskom. U ovom momentu je 100 privrednika došlo da pomogne Republici Srbiji. Tako se radi.

Član 2. treba da ostane, ne može da se briše samo zato što je nekom volja, jer nije razumeo. Znači, ovaj član nije diskriminušući i tačka. Hvala.

Hvala, gospođo Malušić.

Gospodine Šaroviću, želite repliku? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Evo, ja ću samo kratko.

Ako nekome do sada nije bilo jasno, ja mislim da smo sad svi shvatili da ovaj član nije diskriminušući, kako kaže gospođa. Molim vas da se ubuduće ne javljaju ovi drugi, ona najbolje objašnjava u čitavoj poslaničkoj grupi. Dakle, kada nešto u slučaju spora ubuduće, ako hoćete da prekratite, kao predsedavajući dajte njoj reč i rešena čitava stvar. Hvala.

Hvala, kolega Šaroviću.

Neće mi biti teško, naravno. Gospođa Malušić je veliki borac i naša koleginica i poštujemo njen rad.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu. Izvolite.

Uvek je bilo bolje patiti za selom, nego na selu. Gospodine predsedavajući, ja kao neko ko živi na silu i neko ko se bavi poljoprivredom, ja bi rekao nekoliko reči.

Što se tiče riba, ima ih raznih. Dakle, što se tiče podsticaja za ribarstvo pre nas niko nije izdvajao sredstva za to. Mi izdvajamo sredstvo za tovnu ribu i za priplodne matice. To se izdvaja samo u poslednjih nekoliko godina, četiri, pet godina, dotle toga nije bilo. Nije bilo raznih subvencija, 200.000 krava je nestalo zahvaljujući tome. Stočarstvo nije u nekom velikom napretku, ali nije ni u padu.

Zahvaljujući podsticajima i subvencijama, a ribarstvo je takođe deo stočarstva, mi smo postojeću proizvodnju očuvali uprkos tome što broj gazdinstava smanjen zato što je seosko domaćinstvo, odnosno zato što su poljoprivrednici veoma stari. Prosečna starost na selu je šezdeset i jedna godina. Uprkos smanjen broju gazdinstava poljoprivredna proizvodnja ne pada.

Poljoprivreda je, bez obzira na sve mane, jedina izvozna grana sa suficitom koliko ja znam. Znači, izvozimo 2,7 do tri milijarde evra godišnje. Suficit je kada uzmemo banane i južno voće, kafu i sve što uvezemo, uvozeći čak i suhomesnate i druge proizvode, opet nam je izvoz veći od uvoza za 1,2 milijarde. Da su sve druge grane u privredi kao poljoprivreda, mi bi imali daleko bolji odnos između uvoza i izvoza. Moram reći da pokrivenost uvoza izvozom raste uprkos velim investicijama koje znači nabavku opreme i tako dalje.

Poljoprivreda jeste naša šansa. Te potencijale treba iskoristiti, ali prevashodno, treba zadržati postojeću proizvodnju, modernizovati poljoprivredu, podmladiti poljoprivredna gazdinstva, domoći se na neki način EU, ne samo zbog EU, već zbog zajedničke poljoprivredne politike da te subvencije budu pet puta veće koliko su danas veće EU.

Verujem u naše poljoprivrednike, ja verujem da one kada dobiju jednake uslove kada budu u sklopu zajedničke evropske poljoprivredne politike, kada budu imali jednake uslove za proizvodnju da će moći i da će raditi bolje nego evropski poljoprivrednici jer su snalažljiviji, vredniji i u svakom smislu, ako budu imali iste uslove brže će njihova gazdinstva napredovati i brže će sustići poljoprivrednike u EU

Ja verujem u to, veruje većina poljoprivrednika i mislim da nešto što je najznačajnije od ulaska u EU je ta zajednička evropska poljoprivredna politika, jer 45% budžeta EU se izdvaja za poljoprivredu, odnosno za direktna plaćanja i ruralni razvoj. Kad budemo deo toga, ako budemo, ja mislim da će i prerađivačka industrija imati korist toga, jer će biti konkurentnija, imaće, samim tim što su subvencije veće, jeftiniju sirovinu, biće sigurne u obilju te sirovine i moći će da naprave konkurentniji i bolji prehrambeni proizvod nego što ga proizvode trenutno u EU. Hvala.

Hvala, gospodine Rističeviću.
Reč sada po amandmanu ima Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite, gospođo Kovačević.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dakle, državna pomoć u sektoru poljoprivede nije predmet razmatranja Komisije, jer imamo posebnu poljoprivrednu politiku sa Evropskom zajednicom. Takođe, poljoprivredni proizvodi nisu obuhvaćeni odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koje se odnose na državnu pomoć.

Mi smo proteklih dana imali priliku da raspravljamo i o rebalansu budžeta i da raspravljamo i o mogućnostima da se, recimo, suficit od 46 milijardi dinara rasporedi sa da po prioritetima. Ja verujem da Vlada Srbije zna koji su prioriteti u skladu sa već započetim projektima ili u skladu sa konkretnim potrebama građana. Tako, na primer, imamo povećanje plata zaposlenih u javnom sektoru, koje će biti u rasponu od 8 do 15%, odnosno u proseku 9,6%.

Ali, ako govorimo i o nekim drugim parametrima koji čine jednu celinu, kada govorimo i dan danas o ovom predlogu zakona, ako znamo da se javni dug kontinuirano smanjuje, pre nekoliko godina bio je veći od 70% BDP, sada je oko 50%. Znamo da imamo stopu privredno rasta veću od 4,5%, stopu nezaposlenosti smanjujemo sa 10,3%. Imamo nisku inflaciju koja nije veća od 2,2% i sve su to parametri koje moramo uzeti u obzir kada i danas govorimo o predlogu ovog zakona.

Ovi parametri su važni i kada govorimo o poljoprivredi. Poljoprivreda, naravno, zauzima značajno mesto i u budžetu Srbije. Ali, što se tiče poljoprivredne politike sa EU, tu je i Poglavlje 11, koje ima za cilj obezbeđivanje, snabdevanja tržišta poljoprivrednim proizvodima što, naravno, podrazumeva stalni prihod za proizvođače.

Kako je ministar rekao, ako je SSP sporazum koji je neophodan da bi se razvijala naša privreda i da bi se razvijala naša ekonomija, u krajnjoj liniji i životni standard naših građana, a druge strane, država će pomagati u ovim oblastima, ako govorimo konkretno o poljoprivredi i ribarstvu i van SSP-a i bez ograničenja, zašto bismo onda brisali član čime postoji mogućnost da ćemo ugroziti ukupnu trgovinsku razmenu sa EU? Zahvaljujem.