Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Drugu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 72 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 129 narodnih poslanika i da imamo uslove za dalji rad.
Stavljam na glasanje zapisnik Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije od 18, 19, 23, 24. i 25. aprila ove godine.
Zaključujem glasanje: za – 126 poslanika, nisu glasala četiri poslanika.
Konstatujem da smo usvojili Zapisnik.
Stavljam na glasanje zapisnik Petog redovnog zasedanja od maja meseca.
Zaključujem glasanje: za – 129 poslanika.
Konstatujem da smo usvojili Zapisnik.
Stavljam na glasanje zapisnik Šeste sednice redovnog zasedanja od 22, 23, 24. i 29. maja meseca.
Zaključujem glasanje: za – 129 poslanika.
Konstatujem da smo usvojili Zapisnik.
Stavljam na glasanje zapisnik Dvadeset druge Posebne sednice, od 27. i 28. maja.
Zaključujem glasanje: za – 128 poslanika.
Konstatujem da smo usvojili Zapisnik.
Stavljam na glasanje zapisnika Dvadeset treće Posebne sednice u Jedanaestom sazivu, održane 3. juna.
Zaključujem glasanje: za – 127 poslanika.
Konstatujem da smo usvojili Zapisnik.
U sazivu ove sednice koji vam dostavljen sadržan je Predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, potrebno je da odlučimo o predlozima za dopunu dnevnog reda i spajanju rasprave.
Dajem kolegi mikrofon da vodi dalje sednicu.

Narodni poslanik Nemanja Šarović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica u vezi sa ubistvom i političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. decembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Nemanja Šarović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 132 od ukupno 133 prisutna narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nemanja Šarović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa pritiscima na državne organe i kršenje zakona tokom izbora za narodne poslanike u Narodnoj skupštini, održanih 2016. godine, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Nemanja Šarović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 133 poslanika, koliko je i prisutno.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Božidar Delić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o pravima boraca i porodica poginulih i nestalih boraca, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Božidar Delić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dvoje, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 134 od ukupno prisutnih 136 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vjerica Radeta, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Porodičnog zakona, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Vjerica Radeta želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo svakodnevno svedoci, pre svega iz medija, o teškim situacijama dece u Srbiji, određenog broja dece. Uglavnom se radi o višečlanim porodicama, o deci koja su iz ovog ili onog razloga ostala bez oba ili bez jednog roditelja, žive najčešće sa babom ili dedom u toliko nehumanim uslovima da normalan čovek ne može ni da pogleda u kakvim uslovima žive ta deca.

S druge strane, mi stalno slušamo od predstavnika vlasti kako treba da se uradi sve i kako će se uraditi ne znam tačno šta, da se poboljša, odnosno poveća natalitet u Srbiji, ali mi, očigledno, dovoljno, odnosno vi ne vodite računa ni o već rođenoj deci. Koliko god se to često pojavljuje u medijima, u suštini te teške životne situacije te dece nisu toliko brojne da ne bi mogle da se reše.

Ovaj naš predlog za izmenu Porodičnog zakona samo je inicijativa da se taj predlog uzme u razmatranje i da se ozbiljno preradi. Recimo, kada su pitanju ta deca koja na kraju neki od njih koji stignu u novine, dobiju kuću tako što neke kompanije ili neki ljudi, pojedinci, daju određena sredstva pa ta deca dobiju neku kuću, stan itd. Umesto da se ta obaveza podeli po lokalnim samoupravama, jer sigurno da nema toliko takve dece koja žive u kućama koje prokišnjavaju, gde su umesto prozorskih stakala stavlja najlon, nema ih toliko mnogo da lokalne samouprave ne bi mogle da reše te probleme.

Prosto je neverovatno da centri za socijalni rad po opštinama, da ti službenici mesnih zajednica, da lokalne samouprave nemaju podatke o takvim porodicama, i da ne odvajaju sredstva da se ti problemi reše, a ne da se rešavaju u novinama za one kod kojih, eto, nekakve u tako teškoj situaciji, srećne okolnosti učine da se nađu u nekim medijima.

Mi dakle, moramo ozbiljno da se pozabavimo problemom porodice, problemom dece, dece koja su siromašna, i nije rešenje samo da se dete da u neku hraniteljsku porodicu i da ta hraniteljska porodica, to ponavljamo iz sednice u sednicu, dobija 50 hiljada dinara za svako dete, a sa 50 hiljada dinara mesečno koje bi dobijale te porodice dete bi raslo u sredini kojoj zaista pripada i gde bi pre svega bilo okruženo ljubavlju i pažnjom. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 133, od ukupno prisutnih 136 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vjerica Radeta, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Vjerica Radeta želi reč? (Da)
Izvolite.

Dostojanstvo Narodne skupštine ugrožavaju pre svega narodni poslanici, a pre svega zbog činjenice da imamo na snazi Zakon o izboru narodnih poslanika, koji je promenjen 2008. godine, koji je vrlo čudno stavio poslanički mandat na raspolaganje onome ko je mandat dobio sa liste određene stranke.

Mi smo bili protiv tih izmena i kada se to dešavalo, jer smo znali da to znači političku trgovinu, da to znači nešto što je apsolutno neprihvatljivo i mi smo danas u situaciji da ne znamo ni koliko imamo poslaničkih grupa, ni šta zapravo predstavljaju neke poslaničke grupe, koje se legitimišu i predstavljaju da su poslanici predstavnici nekih stranaka koje nisu ni učestvovale na izborima, koje nisu ni postojale u vreme održavanja izbora. Onda imamo situaciju da se i građani pitaju kakva je to Narodna skupština u kojoj se ne zna ni ko pije ni ko plaća.

Mi već godinu dana pokušavamo da urazumimo skupštinsku većinu da se izmeni taj član zakona, da se vrati ustavna odredba i da se narodnom poslaniku omogući da, ako želi svoj mandat stavi na raspolaganje stranci sa čije je liste izabran za narodnog poslanika.

Verujte, nema ništa, pre svega je ustavno, ali nema ništa normalnije i prirodnije od toga. Ako neko ko je na listi poslanika, kaže – ja neću staviti svoj mandat na raspolaganje stranci, onda je stvar te stranke i nekoga ko je normalan ili nije normalan da takvog stavi na listu, jer takav unapred pokazuje da mu ne pada napamet da poštuje tu listu, tu stranku, politički program pre svega, koji ga je doveo u Narodnu Skupštinu.

Ne vidimo ni dalje zašto ne prihvatite, znate, ako vam se desi, ovi razni stranci što vam dolaze svaki čas i što vam daju ovakve ili onakve naloge, ako vas desi da oni tako nešto nalože kada budu shvatili, kada dođu sad ovih dana, kakva je papazjanija u Narodnoj skupštini, onda ćete svakako prihvatiti bez mnogo pitanja i bez mnogo objašnjenja.

Mi vam predlažemo, ne zbog SRS, već zbog građana Srbije, zbog birača, zbog ugleda Narodne skupštine, da se taj član zakona izmeni i da znamo već od narednih izbora, da znamo da onaj ko uđe sa neke liste u Narodnu skupštinu, da može da deluje samo u okviru te poslaničke grupe. Ako mu se ne sviđa neka ide, ali neka ostavi mandat, jer mandati se dobijaju na osnovu predizbornih programa, na osnovu programa koji vode političke stranke ili koalicije koje izlaze na izbore. Mandate niko u ovoj sali niti je dobio, niti će dobiti na lično ime, bar dok je ovaj zakon na snazi. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 126 narodnih poslanika, od ukupno prisutnih 135.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o radu, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.

Da li narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović, želi reč? (Ne)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 133 narodna poslanika, od ukupno prisutnih 135 narodnih poslanika.

Narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.

Da li narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović, želi reč? (Da)

Izvolite.

Slučaj gradonačelnika Kotora, jednog od predsednika srpskih stranaka, takođe u Crnoj Gori, su samo neki od primera kako Srbi pod režimom mafijaša i srbomrsca Mila Đukanovića moraju da trpe teror zbog toga što izražavaju svoju pripadnost srpskom nacionalnom korpusu i zbog činjenice da mnogi od njih žele da uz državljanstvo Crne Gore, gde žive, imaju i državljanstvo Republike Srbije kao svoje matične države.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsećam vas da smo posle donošenja Ustava 2006. godine odmah imali usvajanje Zakona o državljanstvu, čiju izmenu ovog člana tražimo. Insistirali smo na tome da svako ko oseća pripadnost Srbiji i u svojoj izjavi kaže da državu Srbiju smatra kao svoju maticu, može da zatraži upis u državljanstvo Republike Srbije.

Međutim, taj proces je mukotrpan zbog činjenice da te administrativne barijere, dugotrajne provere, razne procedure onemogućavaju i Srbe iz Crne Gore gde su izuzetno ugroženi, ugrožena je i sprska ćirilica, nasrću mafijaši i izdajnici Mila Đukanovića na Srpsku pravoslavnu crkvu, isteruju ljude sa posla zato što pripadaju srpskom narodu. Zato je potrebno, a i zbog Srba iz Republike Srpske, a njih je preko 50 hiljada podnelo zahtev za dobijanje državljanstva Republike Srbije, zbog zapošljavanja, zbog studiranja, zbog svega onoga što mogu da dobiju.

Na kraju krajeva, i specijalni odnosi koje ima Srbija sa Republikom Srpskom ukazuju na to da mi moramo da dajemo svaku mogućnost i našim sunarodnicima iz Republike Srpske ako žele da se odmah upišu u državljanstvo Republike Srbije. Zašto onda čekaju po dve ili tri godine? Zašto po završetku fakulteta oni ne mogu da zasnuju radni odnos, ne mogu da dobiju sve ono drugo što mogu građani Srbije koji su državljani Republike Srbije?

Zato je potrebno da se rok za konačno odlučivanje u postupku dobijanja državljanstva ograniči na šest meseci. Šest meseci je sasvim dovoljan period da se izvrše sve neophodne bezbednosne i druge provere i da se na osnovu dokumentacije koji su Srbi iz Crne Gore, iz Republike Srpske, a i iz dijaspore, dakle širom sveta, mnogi od njih to žele, podneli nadležnom Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnosno jedinici da im se da mogućnost da posle šest meseci, odnosno najkasnije do šest meseci budu upisani u knjigu državljana Republike Srbije.

Zato vas pozivam da prihvatite ovu izmenu člana.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 130 narodnih poslanika od ukupno prisutnih 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Ružica Nikolić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o presađivanju ljudskih organa, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Ružica Nikolić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 136 od ukupno prisutnih 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Filip Stojanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o graničnoj kontroli, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Filip Stojanović želi reč?
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice.

Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice kojima je ona odvojena od drugih zemalja, odnosno od svojih suseda. Država Srbija ima definisane i međunarodno priznate granice prema svojim susedima. Granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno Albaniji, definisane su Rezolucijom 1244 koju je doneo Savet bezbednosti UN. Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, te kao i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granice AP Kosova i Metohije prema ostatku Srbije proglase kao međunarodne granice.

Mi u SRS smo svesni okolnosti pod kojima je došlo do ovoga. Mi ne krivimo aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo Kosovo i Metohija, ali krivimo zbog nečeg drugog. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244 koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije. Međutim, do sada nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244 i to smatramo nedopustivim.

Podsećam vas da po toj Rezoluciji Srbija ima pravo da na granici prema Albaniji rasporedi 1.000 pripadnika svojih snaga bezbednosti. Kao čovek koji je rođen na Kosovu i Metohiji, koji je do nasilnog egzodusa dole proveo ceo svoj život, uvek ću tražiti od svih režima da insistira na poštovanju Rezolucije 1244. Ovo tim pre što se međunarodne okolnosti polako menjaju u našu korist i uveren sam da nećemo dugo čekati dan kada će Kosovo i Metohija ponovo biti integrisano sa ostatkom Republike Srbije.

Zato oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa, dok se o svim drugim temama može razgovarati sa Albancima, a vidite da i Republika Hrvatska pokazuje neskrivene aspiracije prema delu naše teritorije koji se nalazi na levoj obali Dunava. Po ovom pitanju režim mora biti beskompromisan, ne pristajući ni na kakve pregovore ili dogovore na ovu temu.

Zato smatram da će se usvajanjem ovog zakona koji sam ja predložio stvoriti jasne pretpostavke i neophodnost što skorijeg stavljanja okupiranog dela naše teritorije pod našu punu kontrolu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Stojanoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 130 od ukupno prisutnih 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Tomislav Ljubenović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Tomislav Ljubenović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 136 od ukupno prisutnih 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dubravko Bojić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Dubravko Bojić želi reč?
Izvolite.