Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, interesantna je ova danas rasprava o tome kako treba iz budžeta rešiti probleme ljudi koji su podizali kredite u švajcarcima, pa se sada kritikuje to, a izabrani ste na listi kao poslanik čije su kolege iz iste poslaničke grupe, mada ih sada ima tri poslaničke grupe od jedne, zastupali upravo udruženje Efektiva kroz svoje advokatske usluge i tražili od države da reše taj problem. To je u stvari jedan vid licemerstva. Možda, gospodine ministre, niste znali da je prethodni govornik inače zajedno na izbornoj listi izabran sa jednim poslanikom koji je zastupao Efektivu i tražio rešenje. I sad, kad su dobili rešenje, sad i to rešenje ne valja. Znači, sad idemo na penzije.

Ali, evo kod penzija da razgovaramo. Postoje dva modela povećanja penzija kad imate suficit, odnosno kad imate para u budžetu, ili ćete jednokratnu naknadu, ili ćete procentualno povećati svaku penziju. Tako ste mogli vi, recimo, da kažete – evo, povećanje od 5% ili 10% na onu penziju od 15.000 i na onu od 100, znači, linearno, tako da bi ovi od 100 dobili 10.000, a ovi od 15 dobili hiljadu i po dinara, na primer.

Vi ste se opredelili za jedan socijalno-izbalansiran model, da svi dobiju po pet hiljada i na osnovu toga ste rekli, i prošle godine je tako bilo, znači, i prošle godine je to bilo i nije bilo toliko kritike od strane Fiskalnog saveta, ali Fiskalni savet vodi jednu finansijsku disciplinu, po kome kaže – isključivo su opravdane samo finansiranje po infrastrukturnim projektima i po vraćanju dugova. Sve ostalo, plate, penzije, bilo šta što su kamate, recimo, od naknada, odštetni zahtevi sudova, koji iznose 22 milijarde, koji su takođe ostali ovoj državi zato što su neki ministri rekli – pa, tužite državu, nema veze, vojni penzioneri naspram ovih i napravili jednu rupu u budžetu od 22 milijarde dinara. To, znači, nije problem, to ne treba da se rešava i to, jednostavno, nije opravdano.

Znači, tako neki ekonomisti vide problem koji treba gurati pod tepih. E, tako su gurali i javni dug pod tepih, pa je izgledalo kao da imaju dug od 15 milijardi, ali su držali na određenim bankama, na bankovnim garancijama, podračunima dugovanja, koje je moralo u jednom trenutku da izađe sve na videlo, pa ste dobili 2013, 2014. godinu, pa dolazak MMF-a, koji su rekli – dobro, ljudi, koliko ste vi u stvari dužni.

Tek onda se ustanovilo koliki je taj dug, jer su u međuvremenu kamate na kredite od 1,4 milijarde dospele na naplaćivanje, pa su došli dugovi od 750 miliona evra godišnje za firme u tzv. restrukturiranju, gde je 100.000 ljudi trebalo da ostane bez posla, pa je država morala da ide u privremenu privatizaciju, dokapitalizaciju da se reši taj problem.

Znači, sada kada ste došli u ovu situaciju da kažete da je izvršena konsolidacija i da ima rezultata i da sad te rezultate treba na određeni pravedan način da podelite i sa građanima Srbije i sa time da određeni deo sredstava date u investicije, sad je to problem. Uvek je problem kad ima para. Prvo je problem kad nema prava, jer neko mora da rešava te probleme, pa se onda svi sakriju iza onog ko je najhrabriji, a očito je Aleksandar Vučić, zajedno sa SNS, bio najhrabriji u tom trenutku. Izašao je pred građane 2014. godine na izbore, pa je rekao – znate šta, mi moramo da smanjimo plate i penzije. To ni jedan političar nije uspeo da kaže. Znači, 2014. godine pred izbore.

Znate, neki su 2008. godine povećali penzije, bez ikakvog obrazloženja i bez podloga u budžetu, za 10% i 20%, pa napravili ogroman jaz, pa su došli do toga da je 40% ukupnog budžeta za penzije trebalo izdvojiti od svih građana Srbije, a sada više to nije slučaj.

Znači, ono što je SNS uradila, jednostavno je uspela zajedno sa građanima Srbije da sprovede tu fiskalnu konsolidaciju kroz reforme. Meni je drago što danas svi ovi poslanici koji ne čini vladajuću koaliciju kažu da je reforma i da je fiskalna konsolidacija uspela. Zašto? Zato što kažu – tačno je, ima para.

Čak je i Fiskalni savet ovako rekao u svom uvodu, kaže – mi postavljamo osnovna dva pitanja u svojoj oceni, prvo je pitanje da li je opravdano povećanje rashoda? Znači, oni postavljaju pitanje da li je opravdano što mi imamo višak prihoda u budžetu, a onda drugo pitanje – da li su ta sredstva iskorišćena za određene namene za koje oni smatraju da treba da budu iskorišćene?

Po njima, rešavanje problema za švajcarce, za penzionere, znači, određeno davanje jednokratne naknade, za sektor bezbednosti koji treba da dobije novu opremu, za određeni deo povećanja plata u javnom sektoru nije opravdano. Jedino su opravdane da se plate kamate i naknade i presude i jedino je opravdano ono što ste dali za infrastrukturu, a to da se više od 42% ukupnog ovog rebalansa odnosi na samu infrastrukturu, puteve, železnicu i dr.

Znači, mi sada imamo, s jedne strane, ekonomiste koji su vama govorili – ne smete više da držite suficit, suviše je dugo trajalo, četiri godine suficit, ugušićete kompletno celu proizvodnju, ugušićete fabrike, a mi svaki dan imamo otvaranje sve većeg i većeg broja fabrika, sve veći broj investicija. Kao što smo videli na osnovu vaših podataka, imamo i veći broj zaposlenih.

Na osnovu toga, imamo i veće prihode na osnovu poreza i ti veći prihodi pokazuju da je to oko 32,9 milijardi dinara i za ne poreske prihode imamo 12,7 milijardi dinara, što govori i za jednokratne naknade koje se odnose na Aerodrom „Nikola Tesla“.

Prema tome, mi sada govorimo o tome da čak i akcize koje iznose u ovom prihodu 9,8 milijardi pokazuju da narod ima veći standard. Zašto? Ne bi se vozili automobilima, ne bi trošili toliko gorivo da nemaju zaista ta sredstva, da ta sredstva ne postoje u potrošnji koju svi građani Srbije osećaju da je veća.

Naravno da postoje problemi sa socijalnim kategorijama i naravno da u oceni Fiskalnog saveta stoji da, recimo, nije prepoznato 100.000 ljudi koji nemaju ni jednu platu, ni jedno primanje, ni jednu penziju, pa nisu se našli načini da se njima izađe u susret. Kako o tome nisu govorili do 2012. godine? Imali su i tad 100.000 socijalnih slučajeva koji nisu prepoznati, imali su 1,7 miliona penzionera, pa su imali 100.000 ljudi u firmama u restrukturiranju, ali tada su neki jako dobro zarađivali. Ekonomija se svodila na budžet koji je bio podređen Miškoviću i njegovim firmama i Đilasu i njegovim minutima i tada je jednostavno uvoz i izvoz bio pokriven svega 59,6%. Danas je pokriven sa 74,6%.

Da li je to dovoljno? Možda nije dovoljno, ali se promenila struktura uvoza i izvoza. Nekada je prva država u saradnji sa nama bila, u uvozu i izvozu, Italija, sada je to Nemačka. Nekada smo izvozili auto delove i poljoprivredne proizvode, znači, od primarne poljoprivredne proizvodnje. Danas izvozimo IT sektor, izvozimo i znanje i opremu. Danas izvozimo i onaj deo koji se odnosi na prerađivačku industriju, znači, poljoprivredne proizvode od primarne proizvodnje prerađujemo i te gotove proizvode izvozimo.

Da li je to dovoljno? Možda nije dovoljno, ali jednostavno se trudimo da kao država postignemo rast i razvoj kompletne privrede čime smo došli do ovoga da će plate i penzije biti veće i da sada, čak u decembru mesecu, osetimo taj boljitak i da projektujemo i za 2020. godinu određeni rast. Da li će on biti ovoliki, mi to ne znamo, ali ćemo ga prognozirati za sledeću godinu sigurno u određenom iznosu, zato što ste najavili nacionalni investicioni plan od 12,2 milijarde. Gospodin Vučić upravo govori o tome da Srbija treba jedan novi ciklus investicija da otvori i čim vi otvarate tako jedan veliki ciklus, nema bojazni da će plate i penzije rasti.

Ova priča o tome zašto sad povećamo medicinskim sestrama plate, zašto jednostavno dolazi do povećanja plata i penzija, da je to jedna populistička mera zato što idu izbori, jednostavno ne stoji. To se dešavalo i prošle godine i pretprošle godine u sklopu onoga koliko smo kao država bili u mogućnosti kroz budžet da to dotiramo. Onoliko koliko nismo bili, a vrlo je teško sprovoditi fiskalnu konsolidaciju u isto vreme i sprovodi jednostavno investiranje, odnosno rast i razvoj. To je, znači, jedino nama pošlo za rukom, jer ne možete vi imati prijatelje, kako neki kažu, u međunarodnim finansijskim institucijama, jer oni gledaju samo brojke, suve brojke i ukoliko postoji taj rast i razvoj oni vas poštuju i kažu – sada ste na određenom nivou kredibilnosti BB, drugi nivo BB+. Zašto? Zato što imate rezultate. Ne možete biti prijatelj i sa Svetskom bankom, i sa IBRD, i sa MMF zato što se od vas traži da postignete rezultat. Taj rezultat smo postigli i to se pokazalo na ovom sadašnjim nivou plata i penzija.

Ono što sam htela još da dodam kao jako bitan faktor, kada su u pitanju platni razredi, niko ovde neće da kaže da ne postoji za sada saglasnost između određenih struka da nivelišu svoja lična primanja kroz određeni nivo plata svojih, jer jednostavno profesori u školama traže da se izjednače sa plata lekara. Izjednačavanje tih plata jednostavno stvara velike fiskalne izdatke, a pri tome stvara jedan otpor u samoj administraciji koji ne žele ovakav plan i program. Sami sindikati, kada biste ih stavili za sto i kada biste rekli – izvolite, oblast kulture, oblast obrazovanja, zdravstva, izjednačite svoje plate, iznivelišite na osnovu struka da imate jednake, imate takav otpor u svemu tome, jer svaka struka misli da je mnogo veća i zaslužuje veći nivo plata i veće platne razrede i zbog toga se sa tim inače, planom i programom, mora ići jako pametno i odgovorno. Sve institucije moraju da učestvuju u tome, i taj Fiskalni savet, i parlamentarci, i ministarstva, i nezavisne institucije i, na kraju krajeva, profesionalna udruženja, koja jednostavno treba da sednu i da donesu jedan konsenzus da prihvate ovako nešto.

Uvođenjem novog zakona, a ne prihvatanje same administracije da radi taj posao i da funkcionišu, imali bi veliki problem. Zbog toga mi ne želimo kao država da uđemo u određene aranžmane, a da ne znamo kako će sistem da se ponaša.

Ne radi se o izborima, ne radi se o bilo kakvim stranačkim problemima kako neki to ovde govore, nego se radi o jednoj odgovornoj Vladi Republike Srbije.

U danu za glasanje SNS sigurno će podržati ovakav predlog rebalansa budžeta. Na kraju treba reći da po prvi put sada mi imamo novac koga nikada nije bilo za ovakav vid rebalansa, po prvi put imamo pozitivan rebalans budžeta Republike Srbije i prvi put imamo, ne samo poverenje naroda, nego promenu u načinu razgovora, tema o kojima pričamo u ovom parlamentu. Mislimo da je to jedan veliki politički iskorak i za Vladu Srbije i za predsednika države i za Skupštinu Srbije. Hvala.

Zahvaljujem koleginice Tomić.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom, načelnom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 1, 2. i 3. dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite, kolega Fehratoviću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, poslanici stranke Pravde i pomirenja, podržaće navedene zakone. Danas smo dosta čuli o razlozima zbog kojih trebamo biti sigurni i sa punom svešću i savesti glasati za ove zakone, jer svaki put kada uvećavamo budžet, to znači da povećavamo kvalitet života građana Republike Srbije. Nas posebno raduje ono što ste kazali da će deo ovih sredstava ići za infrastrukturne projekte. Spomenuli ste danas i početak izgradnje auto-puta Beograd – Sarajevo, doduše, nismo još načisto koja od one dve rute će ići, ali u svakom slučaju vrlo je važno da krene i taj projekat kao i svi ostali projekti. Takođe, danas ste rekli da u svim delovima države niču fabrike, nažalost, u našem reonu, reonu Sandžaka, još uvek nema fabrika, još uvek nema investicija, i smatramo da je to delom upravo zbog nedostatka kvalitetnih saobraćajnica. Zato je vrlo važno da ulažemo i da država ulaže što više u infrastrukturne projekte, kako bismo i do svakog dela, pa i do ovih rubnih delova države, doveli strane investitore, otvorili nova radna mesta i kako bi jednostavno, mladi ljudi osećali taj pozitivni ambijent u kome mogu ostajati, izgrađivati svoje porodice i planirati budućnost, jer samo na taj način možemo se, donekle, boriti sa ovim izazovima odlaska i odliva mladih ljudi, pre svega, iz države Srbije. To jeste jedan put koji je dugoročan, ali koji će, prema ovome što vidimo, dati veoma dobre rezultate u nekom periodu koji sledi.

Takođe, nas raduje što ste dosta sredstava odredili za osetljive kategorije stanovništva, socijalno potrebne kategorije, kao i za povećanja plata onima kojima je potrebno i čije su plate u ovom trenutku nedovoljne da pokriju celokupan njihov životni standard. Iz svih ovih razloga, kao i iz drugih koji su vidljivi, podržaćemo ove zakonske predloge. Naravno, smatramo da bi dobro bilo, ako ne ovim rebalansom, makar u planiranom budžetu za narednu godinu, uvažiti neke od predloga koje smo godinama unazad spominjali, a posebno se tiču poreskih olakšica prema ljudima koji žive u ruralnim područjima, prema seoskom stanovništvu, jer bi se time omogućilo da zaista oni delovi države koji su najugroženiji, a to su seoska područja, opstanu i da se još više vrati nada da će, jednostavno, i oni koji čine žilu kucavicu svakog naroda, ili svakog društva, opstati na tim ognjištima, jer ukoliko ne učinimo mnogo više za ruralna područja, za selo, za poljoprivrednike, posebno na visinskim zonama, a verujte, ostaćemo apsolutno bez tih područja, odnosno stanovništva na tim područjima. Imao sam prilike letos biti na nekim mestima na Pešteru, gde je bukvalno kažu ljudi da je 2005. godine ovde bilo 125 stanovnika, a evo 2019. nas ukupno sedam. To je jedan proces koji, ukoliko se nešto ne učini od strane države niko ne može zaustaviti.

Zato je ovo više apel da u narednom budžetu u 2020. godini mnogo više se povede računa ili nađe projekata i mehanizama, da se seosko stanovništvo, naročito na visinskim zonama pomogne da opstane i da od tih prirodnih resursa, od kojih je danas i te kako moguće živeti, praviti vlastiti biznis i jednostavno da izgrađuje svoju budućnost.

Na kraju, svakako nas raduje da će se ovim rebalansom omogućiti početak infrastrukturnih radova na ovoj saobraćajnici, kao što rekoh auto-puta Beograd – Sarajevo, sa namerom ili sa željom da to budu oba ona kraka koja će uključivati i naš prostor i prostor koji će ići drugom trasom. Hvala.

Zahvaljujem kolega Fehratoviću.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Hvala lepo.

Ako je tačno da smo ostvarili uspeh sa budžetskom konsolidacijom, zašto onda nastavljamo pregovore sa MMF? Zašto se ne oslobodimo tih stega? Ja bih vrlo rado voleo da je to tako.

Drugo, ne vidim razloga zašto se plašite ministre platnih razreda. Platni razredi su sistem, pretpostavljam i na naučnoj i na stručnoj bazi zasnovani, a ne po metodu – javlja mi se, sada ću učiniti ovima, sutra drugima itd. Zašto bežite od sistema?

Dalje, bilo bi dobro da nam kažete ministre kojih su 100 najvećih poreskih dužnika u Srbiji? Koliko duguju pojedinačno i od kada? Da li je i to uzrok da se povećava budžetski deficit, jer mi sada i pored budžetske stabilizacije i konsolidacije, kako kažete, povećamo budžetski deficit za 90%. Sa 3,3 na 6,4 milijarde dinara.

Takođe, bilo bi dobro da znamo da li su tačne informacije i koliko se izdvaja za migrante, imajući u vidu da je u protekloj nedelji bila žestoka polemika na internetu da li je to 300 evra mesečno, ko koliko plaća itd. Mislim da bi bilo dobro zbog javnosti da to saopštite.

Treće, pročitao sam u obrazloženju da država duguje 28,3 milijarde za isporučenu robu i usluge do kraja septembra koje nije platila. Da li to znači da će od ovih 46,5 milijardi povećanja po rebalansu budžeta, praktično ostati samo 17, 18 milijardi za raspolaganje?

Sledeće, 8,5 milijardi se izdvaja za pomoć penzionerima. Mislim da posle četiri godine oduzimanja nije korektno od Vlade da predlaže socijalnu pomoć za penzionere i da ste trebali švajcarski model predložiti zajedno sa ovim paketom, da i penzioneri znaju šta im sleduje. Imao sam katedri, odnosno na institutu dok sam radio na fakultetu aktivno, koleginicu koja je stalno pisala radove iz teorije haosa. Iz tih radova o teoriji haosa, sada sam ušao u teoriju haosa u Skupštini, kada god raspravljamo o budžetu.

Dalje, da li važi za Vladu i za ministarstva i ceo javni sektor državni, popis da se isplaćuju obaveze u roku od 60 dana, kada je jedna od strana iz javnog sektora? Ako to važi, kako je moguće da poljoprivrednici imaju nenaplaćena potraživanja po osnovu podsticaja i subvencija iz 2018. godine, a sada smo u oktobru 2019. godine?

Dalje, da li je struja luksuz ministre, da se uvodi akciza na električnu energiju? Daću vam račun koji sam dobio od „Elektroprivrede Srbije“ za februar 2019. godine, tri kilovata potrošena, cena ta tri kilovata je nešto oko 14 dinara, dva kilovata skuplje, jedan kilovat jeftinije struje u zelenoj zoni. Račun je ispostavljen na 810 dinara zajedno sa svim dažbinama, odnosno negde oko 2,3 evra po jednom kilovatu. Toliko da vidite samo kako to izgleda kada dobijete račune.

Ne slažem se sa vama da je jedino merilo zaduženosti države učešće duga…

Da sačekamo da ministar završi razgovor. Verujem da je nešto hitno.

(Predsedavajući: Kolega Ševarliću, vama je upravo isteklo vreme.)

Znam, ali čekao sam da ministar završi.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite, kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, po računu gospodina koji je govorio pre mene, očigledno da mu je zamrla proizvodnja, tri kilovata struje jedno poljoprivredno gazdinstvo potroši za nekoliko minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, da je Srbiji krenulo bolje ne pokazuju samo prihodi već i rashodi. Nije bitna toliko ni visina duga koja je ostala iza žutih žohara, problem je bio što nisu napravili izvor za vraćanje duga. Problem je bio i u tome što im je vrednost BDP, u onoj retkoj godini kada je rasla, rasla na bazi trgovine, kada su za tuđi novac kupovali tuđu robu i takav rast BDP je bio porazan. Rast BDP poslednjih godina kod ove Vlade zasnovan je uglavnom na prerađivačkoj industriji, pa i poljoprivredi.

Da je penzionerima malo bolje krenulo, prethodni govornik je mogao videti iz statistike. Isti kurs evra je bio 2012. godine, dotacije penzionerima iz budžeta, dakle ono što nije ubrano kao PIO doprinos je bilo 273 milijarde, koliko se ja sećam. Dotacije penzionerima ove godine su 173 milijarde, a pri tome su penzije porasle. To pokazuje da su prihodi od PIO osiguranja porasli, a to opet pokazuje da je uposlenost stvarno realno porasla i na bazi većih plata i većeg broja zaposlenosti povećani su prihodi i u PIO fondu.

Iz mnogo detalja se moglo videti da je Srbija stala na noge, da je njena privreda stala na noge, da investicije koje dolaze sem novih prihoda donose i nove tehnologije i da će taj rast ubuduće biti sve veći i veći, da će kumulativno uskoro verovatno preći dvadesetak procenata, što su i neke druge prognoze.

Ja ne branim opoziciji da kritikuje, ali u toj kritici treba biti umeren, posebno kad se priča o teoriji haosa, kad se priča o malim dotacijama penzionerima itd, posebno imajući u vidu da taj haos kod Dušana Petrovića je nekima doneo 62.000, 63.000 evra, a da su subvencije u poljoprivredi bile manje 130%, odnosno umesto današnjih 44 milijarde iznosile su svega 19 milijardi. Toliko. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre, kolege poslanici, poštovani građani, poslanička grupa Stranke moderne Srbije ima dve principijelne zamerke na rebalans budžeta i one su na neki način slične i onim primedbama koje je imao Fiskalni savet.

Pod jedan, primedba je što kvarimo ostvareni rezultat, iz suficita idemo u deficit, praktično ćemo sad višak para potrošiti. Umesto 48,5 milijardi dinara fiskalnog suficita s kraja jula ove godine, idemo u minu 23,6 milijardi. Znači, od plus 48 do minus 23, to je sunovrat od negde oko 72 milijarde, to je dva puta više od novca koji će se dodatno rebalansom uzeti od građana i privrede kroz povećane poreske prihode koji se rebalansom planiraju.

Druga primedba je što se potrošnja uvećava. Ako se uzme i račun finansiranja, praktično za 135 milijardi dinara dodatnih izdataka i to na mere koje u većini neće podstaći privredni rast. Povećana potrošnja bila bi opravdana u meri u kojoj je finansirana povećanim prihodima, čije je povećanje trajnog karaktera i ukoliko je usmerena na mere koje podstiču inače nizak privredni rast. Znam da ćete reći da je 3,5% privrednog rasta puno, ali on je bio svega 2,8 u prvoj polovini godine. Fiskalni savet je na Kopaonik biznis forumu dao čak i svoju analizu gde je tačno rekao da jedan procentni poen privrednog rasta gubimo zbog korupcije i jedan procentni poen gubimo zbog lošeg obrazovanja. Bez stopa privrednog rasta koja prelazi četiri i po, pet procenata na duži rok nema izlaska iz siromaštva za građane Srbije.

Mi, nažalost, nemamo ovde ni jednu ni drugu meru, dakle samo oko 60% povećanih prihoda imaju povećanje trajnog karaktera, ostali prihodi su jednokratni i neće se ponoviti, kao što je devet milijardi prihoda poreza na dobit zbog koncesije aerodroma „Nikola Tesla“ i mislimo da je fiskalno neodgovorno potrošiti i taj novac, da se trebalo razmišljati o razduživanju, o štednji za crne. Sami ste rekli, a i neke kolege poslanici, da ekonomija našeg najvećeg partnera EU, Italije i Nemačke su možda i na pragu recesije i ulaze u krizu. Ta kriza će zakačiti i nas.

Mi smo imali 2008. godine Vladu koja je tvrdila da je svetska ekonomska kriza naša šansa. Možete iskoristiti njihovo iskustvo, bilo bi mudra da pretpostavite da eventualna recesija EU može zakačiti i našu privredu i zato je fiskalno neodgovorno sav ovaj višak koji je generisan slupati u povećanje rashoda. Tek oko jedne četvrtine povećanih rashoda ide u mere koje mogu podstaći nedovoljan privredni rast, pre svega recimo 13 milijardi dinara za Moravski koridor, ali pitanje je i koliko će to stvarno biti realizovano, jer od do sada budžetiranog novca za Moravski koridor potrošeno je samo 8%. Naivno je očekivati da će na kraju građevinske sezone ti radovi dobiti na intenzitetu, ulazimo u jeseni i zimu i očigledno je da će raskorak između povećanog budžeta i presporih radova, kako se godina bude primicala kraju, biti sve veći.

Dodatno, ta kapitalna ulaganja za koja se tvrdi da podstiču privredni rast, zapravo najveći deo kapitalnih ulaganja ide u nabavku vojne i policijske opreme. Znam da ćete reći da prethodna vlast pretakala tenkove, ali iskreno da vam kažem, čak 2,7 puta je povećano kapitalno ulaganje u vojnu i policijsku opremu za samo godinu dana, 2,7 puta za godinu dana.

Dakle, u vojnu i policijsku opremu mi praktično ulažemo kao država tri i po puta više nego zemlje u centralno istočnoj Evropi, 1,1% BDP nasuprot 0,3% BDP. Preko 56 milijardi su kapitalna ulaganja vojske i policije. Da stavimo tih 56 milijardi u odnos, 32 milijarde će dodatno biti uzeto od građana i privrede kroz rebalansom predviđene dodatne poreske prihode.

Dakle, da su ova kapitalna ulaganja čak i prepolovljena, ona bi opet bila veća nego prethodne godine, ali biste time dobili prostor od oko 20 milijardi za neke socijalne politike, ekološke politike ulaganja u životnu sredinu obzirom na nekvalitetan vazduh koji udišemo, jedan od najgorih u Evropi.

Ima tu još nekih dodatnih planiranih rashoda koji baš i nemaju mnogo veze sa podsticajem u privredi. Recimo, duplo veća mesečna potrošnja na robe i usluge koja je rebalansom predviđena, 16 milijardi mesečno, umesto dosadašnjih 7,3 recimo, jedna milijarda dodatna za materijale u MUP-u, pola milijarde dinara za neki projekat revitalizacije istraživanja u javnom sektoru.

Povećanje plata u javnom sektoru je problem iz ugla nepostojanja platnih razreda, pa smo napravili neekonomične disproporcije u zaradama, kako po stručnoj spremi, tako po hijerarhiji i sektorski, dakle između obrazovanja bezbednosnog sektora, zdravstva i tako dalje.

Sa osam milijardi dinara povećava se finansijska podrška porodicama sa decom. To su ove sramne naknade koje majke i porodilje dobijaju za trudnička odsustva i odsustva tokom nege deteta, ali nažalost tih osam milijardi nije namenjeno povećanju naknada, nego, koliko smo čuli od predstavnika resornog ministarstva, to su sredstva koja su propuštena da budu predviđena za ove male naknade. Dakle, to je propust u budžetskom procesu bio sa početka godine.

Još jedan kuriozitet, MUP će biti jedan od najvećih dobitnika na povećanju zarada. Ministre, molim vas, ovo je vrlo interesantno, pa vas molim da obratite pažnju, vidim da ćaskate sa koleginicom, molim vas. Znači, MUP koji je jedan od najvećih dobitnika na povećanju zarada, što je okej, rebalansom za zarade budžetira jednu milijardu manje. Šta nam to govori? Da je budžetski proces neprecizan, da imamo tačne zbirove netačnih podataka. To nam govori i ovih osam milijardi koje smo promašili za finansijsku podršku porodicama sa decom.

Sa druge strane, svega dve milijarde dodatnih subvencija u poljoprivredi, u ukupnim rashodima nam je poljoprivreda sa svega 2,71% i to je premalo. Dakle, to je čak skoro 3,5 puta manje nego Ministarstvo odbrane. Sa druge strane, budžet EU preko 30% alocira u poljoprivredu. To govori da fiskalni prioriteti Vlade nisu baš potpuno precizno definisani i pitanje je koliko su zaista usmereni u agrarne, socijalne i ekološke politike i podsticaj privredi, a koliko zapravo u bildovanje vojnog i policijskog hardvera.

Podsticajne mere privredi, za koje je zaista sada postojala prilika, nažalost, izostaju. Dobro je što je potrošnja naftnih derivata veća i što je po tom osnovu naplata akcize na naftne derivate veća, ali zašto se nije razmislilo o smanjenju akcizne stope, pa da nekom malom korekcijom stope naniže opet naplatimo isto koliko je originalno planirano, ali da subvencionišemo privredu.

Zašto se nije razmislilo o tome da se opterećenje na zarade oštrije smanji, jer Fiskalni savet je još u decembru prošle godine predlagao smanjenje od tri procentna poena. Smanjenja akcizne stope na naftne derivate, smanjenje opterećenja na rad dalo bi 40 milijardi rasterećenja privrede, smanjenja ulaznih troškova. To bi bila velika, sveobuhvatna i neselektivna subvencija celoj privredi koja bih podigla njihovu profitabilnost kroz smanjenje ulaznih troškova. Država bi deo tog novca vratila kroz porez na dobit, ali bi to poguralo privredni rast oštrije, jer uz svu bolju naplatu određenih kategorija fiskalnih prihoda i trajni karakter te poboljšane naplate, opet imamo problem nedovoljno velikog privrednog rasta. Zato mislimo da je greška bila potrošiti sav višak, umesto da ga prištedimo za eventualne crne dane. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Đuriću.
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević.
Izvolite, kolega Kovačeviću.