Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2019.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Goran Kovačević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Dame i gospodo, poštovani ministre, budžet je najznačajniji pravni i ekonomski akt koji se donosi u jednom fiskalnom periodu. Taj fiskalni period može da bude godinu dana, tri godine, pet godina, ali budžet jeste istovremeno i najznačajniji ekonomski i politički akt koji se donosi za teritoriju jedne zemlje koja se nalazi u fiskalnom periodu.

Budžet Republike Srbije, gospodine ministre, mnogo je više od najznačajnijeg pravnog i ekonomskog akta države Srbije. To je najznačajniji pravni i ekonomski akt celog prostora srpskog naroda. Srbija je država koja ima izuzetnu sposobnost i moć da bude lider u ekonomskom smislu na zapadnom Balkanu. Na zapadnom Balkanu Srbija ima tu sposobnost da je najznačajnija, najsposobnija, ekonomski ubedljivo sposobna da vodi taj region.

Ali, ekonomsko nasleđe države Srbije je takvo da nažalost nismo imali sreću sa svojim prethodnicima, da ekonomska elita koja je vodila Srbiju u prethodnom vremenskom periodu, svojim neznanjem, neradom, sitnim ličnim interesima, dovela je Srbiju u situaciju da se nalazimo tu gde se nalazimo i da ispravljamo greške koje ispravljamo. I pre Drugog svetskog rata i 1946. godine i 2000. godine i 1999. godine je otprilike bilo tako. Ekonomske elite, njihovi programi koji nisu imali ekonomsko utemeljenje, ali još više primenjena praksa gurala je ove makroekonomske parametre Srbije dole.

Aleksandar Vučić kaže da je Srbija doživela ekonomsku revoluciju i potpuno je u pravu. Mi danas govorimo o fiskalnoj reformi, govorimo o fiskalnim promenama, ali suštinski Srbija je promenila ekonomski sistem. Taj ekonomski sistem danas izgleda potpuno drugačije, pre svega na osnovu rezultata koji su jasni i vidljivi.

Mere koje smo mi učinili nisu bile revolucionarne, već su bile pre svega evolutivne, a podrška za ovakav program je nesporan i građani Srbije ekonomske promene u Srbiji opšte prihvataju. Kada pogledate kako komentarišu naši politički protivnici, onda oni imaju zavist i ljubomoru, a kada slušate kako o ekonomskim promenama u Srbiji govore ekonomisti, onda možete da shvatite da, u stvari, imate političke stavove. Ti politički stavovi su potpuno opravdani, ali je ekonomski zilotizam svakako kada možete da čujete da ekonomski principi se ne poštuju, koji su izazvani čistim ekonomskih sopstvenim interesima i pre svega ekonomskom strukom.

Kada bi danas polemisali sa nekoliko ključnih ekonomskih stvari, onda govorimo o ekonomskom rastu i razvoju i faktorima koji do toga dovode. Ne postoji u ekonomskoj teoriji takav predlog kakav oni iznose. Ekonomski rast zavisi od lične i javne potrošnje. Drugi faktor je rast izvoza, treći faktor visina kamatnih stopa. Kada pogledate, onda je nesporno, i dva dana već vodimo raspravu o tome, da javna potrošnja takođe ima multiplikator kao i lična potrošnja i onda dovodi do rasta.

Ako pogledate kako nam raste izvoz od 6,9%, to je posledica budućeg ekonomskog rasta. Ako govorite o kamatnim stopama, onda bih citirao kreditni rejting od BB, a dobijemo BBB- kreditni investicioni rejting, to će za državu Srbiju značiti verovatno od 500 do milijardu evra čistog prihoda po osnovu smanjenja kamata i ubrzani ekonomski rast. U ekonomiji, ministre, rezultati su sve.

Nama iz SNS, Vlade Republike Srbije, Aleksandru Vučiću u stvari ne mogu da oproste ekonomske rezultate i to je suština svih problema. Ne mogu da nam oproste zato što smo za vreme njihovog mandata, njihovog savetovanja, njihovog pisanja zakona imali inflaciju od 12,1%, negativan ekonomski rast, nezaposlenost od 25%. Mi ćemo iz SNS ovih dana, kada su ekonomski zakoni u pitanju, govoriti i ponavljati, jer imamo razloga da govorimo i da ponavljamo, da je ekonomski rast Srbije 3,7%, stopa inflacije 2%, nezaposlenost 10,3%, rezultat odricanja i napora svih građana Srbije. Promašaji su bili rezultat njihovog znanja i njihovog nerada. Srbija danas ekonomski bolje stoji.

Ne možemo da polemišemo, nemamo razloga, zato što na osnovu iskustava prakse znamo da su ovo najbolji makroekonomski rezultati u istoriji Srbije i nema tu polemike. Možete da se politički ne slažete, možete da iznosite političke i ekonomske zilote koji nemaju nikakve veze sa ekonomijom, ali Srbija raste, to govori ovaj budžet.

Ovaj budžet je različit i drugačiji od prethodnog budžeta za otprilike 800 miliona evra, koliko ćemo potrošiti za Moravski koridor, za 150 miliona evra, koliko ćemo potrošiti u ovom i sledećem budžetu za put između Kragujevca i Mrčajevaca, za nove škole, nove fiskulturne sale, za drugačiji život, ali ključno, ovaj budžet je različit i za kosovski dodatak, ovaj budžet je različit i za doprinose koje dajemo opštinama u Republici Srpskoj za ekonomski rast i razvoj. Ovo je budžet srpskog naroda, ma gde on bio.

Naravno da su ekonomski izazovi u finansijama veliki, makroekonomski su svakodnevni. Globalna dešavanja utiču na sva druga dešavanja, utiču i na makroekonomske parametre u Srbiji. Naravno da, kada raspravljate o ekonomskom rastu, o budžetu, u stvari uvek imate skup na desetine stvari koje utiču na to, i kada je rast i kada je budžet i kada su fiskalni prihodi u pitanju. Da nemamo ovakvo ograničenje na prometu robu na Balkanu, rast bi nam bio veći. Da nisu poletela dva drona tamo negde, verovatno bi cena fosilnih goriva bila manja, pa bi nam rast bio veći. Da su nam neke investicije velike privatne bolje funkcionisale u ovoj godini, rast bi nam bio veći. Ali je to ekonomija, to je živi organizam koji se menja, koji raste, pomera se i to je tako, ali je suština u trendu. Trend srpske ekonomije raste, stabilan je, fiskalna politika nam je stabilna.

Mislio sam 2015. godine kada nismo doneli rebalans budžeta da je to vrh koji Srbija može da dostigne. Imaš iskustva iz 1990-ih, 2000-ih, kada ti ekonomija ne funkcioniše, kada ti isti profesori pričaju kako to treba da izgleda. Godine 2015. ti u Skupštini kažeš – pa to je neverovatna stvar, nemamo rebalans prvi put u istoriji Srbije. Godine 2019. znam da nisam bio u pravu.

Prvi put imamo rebalans budžeta koji je bolji i kvalitetniji, zato što smo u prethodnih osam meseci pogrešili, planirali smo budžet i uspeli smo da nam ekonomija raste bolje. Niste vi čarobnjak da napravite kod istih fiskalnih opterećenja veće fiskalne prihode. Prosto, Srbija, ekonomija Srbije raste bolje.

Gospodine ministre, predlažete rebalans budžeta posle godinu i po dana. Kada su vas birali za ministra, rekao sam da vam neće biti lako. Vaše godinu i po dana stanu u dve stvari, stanu u kamatnoj stopi od 1,6% dva na Londonskoj berzi, što je podrška i poverenje hiljada investitora koji učestvuju na Londonskoj berzi, politici Aleksandra Vučića i njegovoj politici, kako ekonomskoj i tako politici stabilnosti, vašeg vođenja Ministarstva finansija i našeg najmanje u Skupštini donošenje i podržavanje zakona koji predlažete.

Vaše je ministre i BB plus, ako bude BBB minus, ući ćemo u investicioni fond, onda je vaš lični doprinos za privredu, fizička lica, i državu Srbiju, verovatno od 500 do milijardu evra manjih kamatnih stopa, jedan od faktora, treći za ekonomski rast i razvoj.

Ministre, rezultati ekonomije su sve, to važi i za vas, sklonite u stranu loše stvari, prosto to se nas ne tiče, naš interes, makroekonomski parametri, to je naš posao dok Srbija i rast i razvija se dok su nam makroekonomski parametri pošteni i onakvi kakvi trebaju, mislim da smo na pravom putu.

I, da kažem nešto o budžetu. Pazite, imamo rast prihoda na svim ekonomskim klasifikacijama, da ne govorim, da prosto ne uzimam vreme. Srbija raste i svi ekonomski parametri, da prihod ima sedam rastu. Nismo podizali fiskalne parametre, nismo menjali opterećenja, znači to je posledica, prosto ekonomskog rasta i razvoja. Da li je to 50 milijardi, kako god da je, značajan je iznos.

Kada govorimo o drugoj strani o rashodima, najveća polemika se podigla oko dve milijarde rashoda za plate koje su u odnosu na 50 milijardi 25%, znači, to je potpuno nevidljivo u ovom budžetu. Drugi problem jesu penzije. Zašto nas kritikuju? Zato što, prosto, to izaziva najveću političku netrpeljivost, to nisu populističke mere. To su mere koje utiču na ekonomski rast i razvoj. Tu nema nikakve veze sa bilo kakvom idejom da su izbori. Srbija jeste u situaciji da može da vraća taj novac i Srbija istovremeno ne izdvaja najveći iznose za ličnu potrošnju, ona izdvaja najveći iznose i u rebalansu budžeta za javnu potrošnju. Efekat je manje-više na rast društvenog bruto proizvoda isti, on dovodi do rast društvenog bruto proizvoda.

Meni ključno, jedan od ključnih parametara, jeste smanjenje i izdvajanja za penzioni fond od 4,6%. Kada izdvajate manje za penzioni fond od 4,6%, a penzije vam rastu, to govori da ono što ste rekli da je nivo zaposlenosti u Srbiji veći, 4,6% manji iz budžeta, znači da smo stavili veće prihode po osnovu većeg broja zaposlenih, odnosno veći primanja.

Da polemišem, i mi se slažemo, smanjili smo opterećenja realnog sektora za 1%, smanjićemo opterećenje i u 2020. godini budžeta za 1%, ali to ne doprinosi ekonomskom rastu i razvoju već donosi u suštini preraspodelu javne i lične potrošnje koja doprinosi rastu i razvoju. Kada tu meru učinimo, u stvari mi jedan deo lokacije sredstava koje bi potrošila država premestimo na ličnu potrošnju vlasnika preduzeća radne snage. Doprinosi rastu isto onoliko koliko i javna potrošnja. Teoretski samo da pojasnimo nekima koji kažu da se oslanjaju na makroekonomiju Kenza, pri čemu je Kenz kada se bavio problemom makroekonomije govorio o ulaganju koje podrazumeva povećanje nivoa zaposlenosti, a nikako ekonomski rast i razvoj.

Kada poštujete ekonomska pravila, kada poštujete ekonomsku teoriju onda to svakako doprinosi ekonomskom rastu i razvoju. Taj ekonomski rast i razvoj dovodi do povećanja fiskalnih prihoda. Kako povećate fiskalne prihode u stvari činite dve stvari, povećate javnu potrošnju i ličnu potrošnju, u stvari pravite infrastrukturu i činite da život građana bude kvalitetniji zato što više troše. To je suština rebalansa budžeta za 2019. godinu. Rebalans budžeta je prvi u istoriji koji je omogućio i posledica ekonomskog rasta i razvoja Srbije, a omogućio da Srbija kako u investicijama iz javnog sektora, tako i ličnoj potrošnji izgleda mnogo bolje i mnogo kvalitetnije. Zahvaljujem se.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milena Ćorilić.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Milena Ćorilić

Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije
Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, paket zakona iz oblasti javnih finansija o kome se danas raspravlja predstavlja istovremeno potvrdu uspešnog vođenja ekonomske politike u prethodnih nekoliko godina, ali to je svakako instrument za dalje uspešno poslovanje. Objektivni statistički pokazatelji od kvartalnog rasta BDP do stope mesečne inflacije daju nam sliku jedne relativno stabilne ekonomije koja beleži kontinuirani rast. Ostvareni rezultati pružaju osnovu za naplatu poreskih obaveza i samim tim povećanje budžetskih prihoda.

S toga se stvorila mogućnost da se najvećem broju zaposlenih koji su direktno korisnici budžetskih sredstava, odnosno zaposleni u javnim službama izvrši povećanje zarada u rasponu od 8% do 15% počevši od zarada za novembar ove godine. Posebno značajno povećanje zarada planirano je u oblasti zdravstvene zaštite. Medicinske sestre i tehničari dobiće povećanje od 15%. Planirano povećanje koje se odnosi na medicinske sestre i tehničare je svakako opravdano imajući u vidu značaj ovog kadra u ostvarivanju zdravstvene zaštite.

Pored značaja ovog kadra u sistemu zdravstva treba imati u vidu i traženost ovog zanimanja u državama zapadne Evrope ko je zainteresovanima mogu da ponude daleko primamljivije zarade, to svakako stvara problem našem zdravstvenom sistemu. U oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja osim poboljšanja standarda zaposlenih trebalo bi razmisliti i o drugim mogućnostima kako bi se ti radnici ovde zadržali. Svakako treba nastaviti sa tendencijom stvaranja što boljih uslova u pružanju zdravstvenih usluga u domovima zdravlja, ambulantama i kliničkim centrima. U vezi sa tim treba da se podsetimo da je država ulagala značajne napore kako u izgradnji zdravstvenih objekata, na primer kliničkih centara tako i u njihovom opremanju.

Takođe, je bitno naglasiti to da se ovaj rebalans budžeta ne odnosi samo na povećanje iznosa zarada kod budžetskih korisnika. Vodilo se računa i nađena je mogućnost da se opredele i dodatna sredstva za unapređenje pojedinih socijalnih funkcija države. Može se primetiti da su nešto veća sredstva izdvojena na pojedinim pozicijama unutar Ministarstva zdravlja i Ministarstva rada koja se odnose na budžetske fondove za potrebe lečenja u inostranstvu i za ustanove socijalne zaštite. Očigledno stabilna ekonomija pružila je uslove za realizaciju socijalne politike.

Što se tiče pitanja penzija, koje su u centru interesovanja partije kojoj pripadam mišljenja sam da je dobro što se vode široki diskusije u vezi budućeg modela usklađivanja rasta penzija. Trenutno se vodi javna rasprava na nivou udruženja penzionera i stručne javnosti o utvrđivanju modela usklađivanja penzija. Po završetku rasprave i utvrđivanja modela, odnosno usvajanja za usklađivanje penzija mora se nastojati da se u narednoj godini, 2020. dosledno primeni zakon.

Ono što je svakako dobar signal je izvesno dalje smanjenje koje se uočava kod stavke namenjene transferu Ministarstva finansija prema fondu penzijskog i invalidskog osiguranja za isplatu nedostajućih sredstava za penzije. Svakako, na transfer sredstava iz budžeta u fond penzijskog invalidskog osiguranja uticalo je i pozitivno kretanje naplate doprinosa za penzije i penzijsko invalidsko osiguranje.

Učešće budžeta u isplati penzija pre nekoliko godina iznosilo je 48,2%, a danas je do 27,9%. Takođe, učešće isplaćenih penzija u BDP je ispod 11%, odnosno 10,2% što je i bila strategija.

Svakako su ovo pokazatelji jačanja stabilnosti Republičkog fonda PIO. Najavljena isplata jednokratne pomoći, od 5.000 dinara, za sve korisnike penzije, odnosno, za preko milion i 700 hiljada penzionera je dobra, a posebno za najugroženije, odnosno za penzionere sa najnižim penzijama.

Očekujemo da će Predlogom budžeta i finansijskog plana Republičkog fonda PIO za narednu godinu biti obezbeđena sredstva za povećanje visine primanja korisnika penzija.

Od ostalih rešenja, koja su ponuđena na usvajanje, smatram da je važno ono koje je sadržano u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na dodatu vrednost.

Ovim Predlogom zakona povoljnije se uređuje plaćanje PDV na robu koja se za lične potrebe otprema u inostranstvo u ličnom prtljagu, odnosno omogućeno je da se za takvu robu traži povraćaj PDV sa šest na 12 meseci od momenta otpremanja.

Ovo je logično rešenje, s obzirom da smo svi svedoci da u našu državu dolaze sve više stranih turista i da ih svakako treba još više motivisati da ovde kupuju robu. To je ekonomski višestruko korisnije, nego povraćaj dažbina na robu koja je povezana sa upravnim procedurama i formalnostima.

S obzirom da poslanička grupa PUPS nema previše vremena za diskusiju, a kako bih omogućila da i poštovani poslanik, gospodin Momo Čolaković, diskutuje želim da kažem da će poslanička grupa PUPS u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje svih predloženih zakona na današnjoj sednici. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Milorad Mijatović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicama, ulazimo u osmi sat naše rasprave o rebalansu budžeta. Mnogo štošta je ovde rečeno i bojim se da ću i ponoviti neke stvari. Ali, prva pomisao koja mi je došla u glavu jeste ako u Srbiji želite da vas svi napadaju, omalovažavaju, prikače etikete postignite rezultat. Ako imate rezultat tada budite sigurni da ćete biti napadani i da više ne važe nikakvi argumenti, nikakve cifre, jer jednostavno. kad sagledavamo stvari, tada budite uvereni racionalnosti nema.

Često će vam reći da ste populista. Ja priznajem da sam populista. Veoma mi je drago što smo postigli 50 milijardi viška sredstava i to u prihodima, realno zarađenih sredstava o kojima danas raspravljamo kako ih podeliti.

Kažu populistički je deliti penzionerima 5.000 dinara, da je to populizam. Pa, molim vas to kažu onih nekoliko desetina hiljada koji imaju velike penzije, a milion i 700 penzionera čeka tih 5.000 i očekuje ih kao nagradu za sve ono što su imali. Kažu to je populizam. Pa, neka je populizam. Gde imate dva penzionera to je 10.000, i te kako značajne pare za tih milion i 700 ljudi koji se nalaze u tim situacijama sa tako malim penzijama.

Ministar je u svom izlaganju rekao – ja sam se uvek za to zalagao. Da, ovo je jednokratna mera, ali da bismo penzionere obezbedili insistiramo na švajcarskoj formuli. Ja očekujem da će ta švajcarska formula zaživeti od 1. januara i da će penzioneri jasno i predvidljivo znati šta ih čeka.

Moram da kažem i jednu sledeću stvar. Znate, sećam se vremena, a dugo sam u ovom parlamentu, kada smo imali budžetski deficit preko 120 milijardi. Kada su bile u pitanju isplate i plata i penzija tada niko ništa nije rekao zašto je tako, a mi sada raspravljamo kako podeliti sredstva koja smo zaradili.

To što mi sada imamo budžet stabilan, predvidljiv, održiv, to je veliki rezultat. To je rezultat kojim se moramo svi ponositi. Ova vladajuća koalicija, koja je za ovo kratko vreme, u jednom teškom periodu došla da možemo da raspravljamo o realnim sredstvima, da raspravljamo o ekonomiji koja se uzdiže i da raspravljamo kako poboljšati život u Srbiji. Da ne pomislite da ja hoću da kažem da se u Srbiji trenutno dobro živi u onom smislu da smo sad došli u neko srećno doba. Ne. U Srbiji se još teško živi, ali postoji nada da idemo dobrim koracima napred. Idemo dobrim koracima napred što znači imamo pozitivne stope rasta BDP, i to tako da možemo očekivati u svim sledećim godinama da će Srbija nedostatak i svoj zaostatak sa drugim zemljama nadoknaditi svojim ekonomskim razvojem, bržim razvojem.

Zašto ovo govorim? Znate, devet milijardi koje delimo penzionerima po 5.000 neko će reći – to je velika suma. Ne, nije velika. To je zarađena suma, suma koju možemo jasno podeliti.

Isto tako i podržavam tu činjenicu da jedan deo sredstava dajemo za kapitalne investicije. Trinaest milijardi koje se daju za autoput Pojate-Preljina su značajna sredstva. Ulaganje u infrastrukturu sigurno znači dalji porast BDP i zalagaću se za to. Isto tako, zalagaću se za ulaganja i u kanalizacije, prečistače otpadnih voda.

Ministru sam u predlogu budžeta za 2019. godinu, naglasio da želim da u budžetu bude jasno naglašeno šta se daje za ciljeve održivog razvoja, šta je to što Srbija planirano usmerava ka ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.

Ono što je dobro u ovom budžetu, i to želim da naglasim, jeste činjenica da je rashodna strana veoma dobro planirana, znači, rashodi nisu probijeni. Rashodi su dobro procenjeni, što znači da mi imamo budžet koji je stabilan, nema više iznenađenja.

Sećam se vremena kad vam odjednom iskoči neki dug, sećam se vremena kada su neke cifre bile sakrivane, mi to kažemo ispod crte, pa se odjednom pojave. Ovaj budžet je jasan, transparentan, predvidljiv. Ja ovu raspravu o rebalansu, i dobro je što je takva, vidim kao uvertiru za raspravu o budžetu.

Moje pitanje ide direktno ministru finansija – da li se predviđa poštovanje budžetskog kalendara? Ja to od vas očekujem. To znači očekujem da budžet za 2020. godinu, bude u skupštini 01. novembra ove godine, da poslanici imaju dovoljno vremena da prouče budžet i da mi, u skladu sa budžetskim kalendarom taj budžet usvojimo do 15. decembra.

Zašto to naglašavam? Ja očekujem da ćemo imati duplo vreme za raspravu, što znači da ćemo jasno, transparentno, pred građane Srbije izaći i da više ništa ne krijemo. To znači da vodimo odgovornu politiku, politiku koja je jasna, koja je transparentna i gde nema nikakvih skrivenih namera. To i jeste rezultat ove vladajuće koalicije. To i jeste ono što građani pokazuju, puno poverenje, jer ono što obećamo, to i ispunimo. Jednostavno, građani vide te rezultate, kao što vide i otvorene autoputeve, kao što će videti završen „Koridor 10“, „Koridor 11“ i otvaranje radova na drugim koridorima.

Nešto što želim dalje da kažem, pitanje plata u javnom sektoru. Neko će reći – opet je to populizam. Ja vam moram reći da u potpunosti podržavam izdvajanje sredstava za povećanje plata u javnom sektoru. To je istina u ovoj godini dve milijarde, ali će u sledećoj godini biti 24 milijarde, ali očekujem dalji rast BDP, očekujem da će ta sredstva jednostavno sigurno biti ostvarena u budžetu, i samim tim, povećanje plata dajemo iz realnih sredstava.

Znate, često se govori da su plate prerasle naš privredni rast. Ja vam moram reći da je učešće plata 2017. u BDP bilo 9,1%, da nakon ovih povećanja u 2020. biće 9,6%. Nama treba 9,4% BDP. Ovo malo odstupanje je zaista malo, ali ova Vlada je socijalno odgovorna vlada i SDP upravo to i podržava i zato smo deo ove naše koalicije koja ima rezultate. Vodimo računa da smo socijalno odgovorna država.

Ako malo bolje vidite, probijanje rashoda je bilo upravo u socijalnim davanjima, za dečije dodatke, za sve ostalo, što znači da smo socijalno osetljivi i to je ono što SDP podržava i što će podržavati.

Mi imamo 460.000 zaposlenih u javnom sektoru. Ja smatram da to nije velika cifra, obzirom za Srbiju u ovolikom stepenu razvoja, ali moram reći i dalje. Znate, vi ste rekli gospodine ministre da nema zabrane zapošljavanja, ima kontrole zapošljavanja. Zvali ovako ili onako, igrali se rečima, ja želim da imamo jasnu, efikasnu upravu, da se u njoj ceni rad i upravo plaća rad, stvaran kvalitetan rad. Zato podržavam ovo što ste predložili da imamo diferencirano povećavanje plata, da najviše ide medicinskim sestrama, lekarima i ostalima.

Jedan sam od zagovornika, ma koliko to zvučalo, a potičem iz sindikata, za platne razrede. Ja znam da je to težak posao. To je izuzetno težak posao. Svaka grupa, a imamo uticajnih grupa, prosvetne radnike, zdravstvo itd. sebe vidi uvek u nekoj boljoj poziciji. Kad postignemo razgovorima, socijalnim dijalogom, onda ćemo sigurno moći kroz neke popravke da uvedemo platne razrede. Oni ne mogu odjednom u potpunosti zaživeti, ali korak po korak moramo uvesti upravo nekakvu ravnomernost u isplaćivanju plata gde i ide.

Ja podržavam i uvek ću podržavati u ime SDP povećanje minimalne cene rada. To što je ona sa 27.020 povećana na 30.020 je veoma veliki rezultat. To povećava i dalje da u privatnom sektoru mora se povećavati najmanja zarada, a verujem, uvek sam pristalica korak po korak, da će se vrlo brzo doći da minimalna zarada pokriva minimalnu potrošačku korpu. U tom smislu u potpunosti podržavam sindikate što se za to bore.

Još nešto, da ne pomislite da je Srbija neka bogata zemlja, mi u 2018. godini imali smo BDP 47 milijardi dolara. MMF je rekao da je naš BDP po glavi 7.207 dolara, a do 2023. mi ćemo doći na 10.394. To će biti 44% više. Da bismo do 2023. stigli do ovog rezultata treba puno rada, puno pametne politike i puno rasta BDP, a to ćemo moći ukoliko ravnomerno raspolažemo viškove koje stvaramo i onoga što smo stvorili. Zbog toga će poslanička grupa SDP u danu za glasanje podržati ovaj rebalans budžeta, a isto tako, gospodine ministre, željno očekujemo raspravu o budžetu 2020. godine i ponovo vas podsećam Agenda 2030 i ciljevi održivog razvoja. To ću vas pitati šta ste predvideli. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Mijatoviću.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Vojislav Vujić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Hvala, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, Jedinstvena Srbija podržava vaš rad. Na kraju krajeva, vi ste jedini ministar u ovoj Vladi za koga smo mi glasali. Iz opšte poznatih razloga mi nismo glasali za ovu Vladu. Podržavamo rad predsednika Aleksandra Vučića i podržavamo rad većine ministara u ovoj Vladi.

Zašto podržavamo vaš rad i sve zakone koji su danas na dnevnom redu? Zato što je danas Dragan Marković Palma, predsednik PG Jedinstvene Srbije, kojoj ja pripadam, danas jasno rekao da mi podržavamo dela i da su dela za nas jedini rezultat nečijeg rada. Realno, kad sagledamo ono što ste vi uradili u relativno kratkom vremenskom periodu, činjenica je da su to dobra dela, dela zbog kojih i dajemo podršku danas.

Opšte je poznato da da bi jedan budžet bio stabilan i da bi bio dobar da da ovakve rezultate kakve daje ovakav rebalans koji mi danas radimo, a za sve one građane koji prate ovo što danas radimo, ovo je rebalans gde postoje viškovi, znači, pojavio se neki suficit dobrim planiranjem i još boljim punjenjem budžeta i sad taj novac Vlada želi nekako da podeli. Vi ste to uradili kroz šest mera.

Zašto kažem bitna je politika? Zato što svaka privreda da bi imala jedan ovako uspešan rast, kakav trenutno ima naša privreda, možda nije najidealniji, kako neke kolege kažu, ali činjenica je da je iz godine u godinu sve bolji, mora da ima jasnu politiku koja daje neku podršku toj privredi.

Ta politika zajedno sa diplomatijom je upravo došla do takvog rezultata. Znači, ono što je Aleksandar Vučić uradio zajedno sa ministrom spoljnih poslova, gospodinom Ivicom Dačićem je rezultiralo da strani investitori imaju više hrabrosti da investiraju u Srbiju. Naravno, sve te investicije, više je nebitno da li sa subvencijama ili bez subvencija, dale su odlične rezultate.

Znači, ovo je jedan ozbiljan, kvalitativan pomak u odnosu na sve ranije godine. Ja ću se potruditi da spomenem svih šest mera koje su danas ovde, koje dominiraju u ovom vašem rebalansu.

Prva mera je devet milijardi za rešavanje problema kredita u švajcarskim francima i ja, kao i većina mojih kolega, pošto sam ovde tri mandata u Skupštini, imao sam priliku da više puta po različitim temama i kada je gospođa guverner Narodne banke bila ovde u Skupštini i kada ste vi bili u Skupštini i neke vaše kolege kada su ranije bile ovde pre vas, svaki put smo spomenuli nekako taj problem, ali se nikako nije dolazilo do tog rešenja.

Siguran sam, kao i sada, možda ovo nije najidealnije rešenje, ali je rešenje koje je spasilo i uticalo na 16.000 porodica. Sad, neko kaže da li ste to trebali da radite, kome ste izašli u susret itd, izašli ste građanima Republike Srbije u susret, da li iz nekog neznanja, ne mogu da kažem naivnosti, možda nedovoljnog interesovanja države da u tom trenutku svim tim ljudima objasni da to nije pametan potez. Znači, neka vlast u nekom trenutku se nije bavila tim problemom koji se možda u startu nije ni predstavljao ovako velikim kakav je bio zadnjih godina, doveo je u problem 16.000 porodica.

Sada kaže neko – zašto reagujete? Pa, ako imamo situaciju da imamo elementarne nepogode na jednom delu naše teritorije, sigurno je da će Vlada da se uključi i da će svim raspoloživim sredstvima određenom broju ljudi koje je zadesila ta neka elementarna nepogoda da izađe u susret. Ako uzmemo u obzir da je ovde bilo 16.000 porodica i da ništa veća sredstva nisu potrošena nego na, recimo, rešavanje problema pored jedne velike elementarne nepogode, to ste isto uradili i vi. Ja zato čestitam i vama, čestitam ministrima u Vladi, Aleksandru Vučiću pošto je, sećamo se tih dana, on uzeo i lično učešće upravo u rešavanju jednog ovog velikog problema za tih 16.000 ljudi. Znači, ono što je najpoštenije, a to se upravo desilo sada, je da su građani oni koji troše budžet.

Dragan Marković Palma ima različite metode kako tamo gde ima svoju apsolutnu vlast upravo izlazi građanima u susret da mogu da troše budžet. To ste sada ovom prilikom uradili i vi.

Druga mera je devet milijardi za isplatu jednokratne pomoći penzionerima. Kolege su već pričale o tome. Činjenica je da su penzioneri sigurno podneli najveći teret ovih reformi i ono što uspevate, a to nije prvi put, evo da kroz te jednokratne pomoći polako iznalazite način i rešenje da im se to što su uspeli da odvoje i da pomognu stabilizaciji našeg budžeta, vratite. Ono što je još bolje od toga što ste rekli, da prime ovu jednokratnu pomoć je to što ste danas izjavili da će ponovo usledi povećanje penzija. Jedinstvena Srbija svakako to podržava.

To je treća mera, deset milijardi za nabavku dodatne opreme u sektoru bezbednosti. Specifična je situacija u kojoj se mi nalazimo, specifična je teritorija na kojoj se nalazimo, vreme i okruženje. Ja bih najsrećniji bio da ne moramo da trošimo deset milijardi na vojsku, na policiju, na sektor bezbednosti, da za taj novac možemo da kupimo traktore, kombajne i na kraju, krajeva da se bavimo poljoprivredom i privredom. Činjenica je upravo da zbog tog nekog našeg odnosa prema zemljama u okruženju, našeg odnosa prema velikim silama gde nismo hteli da se stavimo ni na jednu stranu, poštujemo sve, ali ne želimo da izgubimo prijatelje samo zato što bi se svrstali na jednu stranu. Mi moramo da ulažemo u sektor bezbednosti. To je ono što nam daje neku sigurnost.

Kada pričam o sektoru bezbednosti ono što je najinteresantnija, možda danas nije tome dovoljno pažnje poklonjeno, da ste uspeli da napravite ovakve rezultate, da napravite ovakav suficit bez obzira na to što nam je Kosovo gorući problem. Zemlje u okruženju koje su bile slične našim ekonomijama i koje su bile bolje od nas, u jednom trenutku ostale iza naših leđa kada su u pitanju merljivi rezultati i fiskalne politike i uopšte rada Ministarstva finansija. Činjenica je da je jedan takav problem, kako ja verujem, a vidim da se danas i moje kolege slažu, postaje sve manji zato što je sve veći broj zemalja koje ne daju priznanje i povlače priznanje tzv. nezavisnom Kosovu. Uz sve te terete, znamo kakve su nam namete uveli, kakve su carine postavljali uspeli ste da napravite odlične rezultate.

Četvrta mera je 13 milijardi dodatnih investicija za izgradnju puta Pojate-Preljina. To je opet činjenica. Nikada se više nije gradilo u Srbiji, nikada se više nije ulagalo u infrastrukturu nego što se to radi u ova zadnja dva mandata. Svakako sve ovo što se gradi to ostaje nekim generacijama koje dolaze iza nas. To Srbiju svrstava u jednu tranzicionu zemlju gde je svakako na svim tim putevima jeftinije i bezbednije prevoziti svoju robu. Zato se verovatno i budžetu već vidi veći priliv upravo po tom delu tranzita i investicija koje smo imali u isti.

Sedam milijardi dodatnih sredstava su kamate usled prevremene otplate kredita. Ovo je logičan sled stvari. Svaki put kada se desi da imamo neki suficit u budžetu, logično je da će jedan domaćinskim poslovanjem upravo na ovakav način da se preraspodeli.

Šesta mera su dve milijarde dinara za povećanje plata u državnom sektoru. Vrlo često svi pričamo i kritikujemo kako nam odlaze kvalitetni kadrovi. Činjenica je da u javnom sektoru plate nisu velike. Postoje neki izuzeci koje mi ovde kritikujemo. To su određene agencije, ali generalno javna preduzeća moraju da zadrže stručne ljude, ljude koji su školovani, koji znaju kako da se nose sa određenim problemima. Zato je ovo jedna od dobrih mera.

Pošto mi kažu da se vreme bliži kraju, zamoliću samo još jednu stvar. Pošto je kolega Mijatović malopre rekao, zamolio da taj budžet dođe na vreme, a znajući kako vi radite, ne sumnjam, znam da će on da dođe na vreme, ali možda nije kasno da se samo jedna stvar popravi. To je da u novom budžetu pripremite, povećate sredstva koja se tiču demografije. Mislim da koliko god u to ulažemo nije dovoljno. Trebamo malo da kopiramo Mađarsku, trebamo malo da vidimo kako to rade neke zemlje u okruženju koji imaju isti problem kao i mi.

Evo ja ću samo da vas zamolim da u ime poslaničke grupe JS, da ne bi to morali da radimo kroz amandmane, nađete način da se i taj deo poveća. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem kolega Vujiću.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre evo već danima unazad imamo raznih komentara na Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu. Ima i onih pozitivnih, ali čini mi se da u najvećoj meri preovlađuju oni koji su negativni.

Ono što je zajedničko za sve te koji imaju negativne komentare prema tome kako će novac da se potroši do kraja 2019. godine, a videćete imaće najnegativnije komentare kako će novac da se troši 2020. godine. Ja nikoga od njih ne mogu da pronađem da je dao jedan jedini savet, tada premijeru Republike Srbije, a sada predsedniku Aleksandru Vučiću kako da Srbija ima dovoljno novca da finansira svoje obaveze i uz to još da podiže životni standard kako zaposlenima u državnoj upravi, tako i penzionerima.

Znači, niko od tih kritičara nije rekao kako da se novac zaradi. Ali su sada jako pametni kada treba novac da se troši. I daće vam na desetine predloga koje su suprotnosti sa onim što predlaže Vlada Republike Srbije, a čak kad biste bili u situaciju i u mogućnosti da prihvatimo njihove predloge i tada bi bili protiv i to protiv samih sebe, jer moraju nešto da kritikuju, moraju da kažu kako Aleksandar Vučić kao premijer nije bio uspešan, kao predsednik Republike Srbije da ne vodi dobro zemlju i da bi oni to radili mnogo bolje nego što to on radi.

E sad, bilo je raznih komentara. Znate, najlepša priča je kada vi možete jedan deo ekonomije ili ekonomskih subjekata ili deo populacije, koji je inače nepopularan u Srbiji da optužite da su oni krivi za sve. Pa smo imali ovde kolege poslanike koji su banke optuživali za sve, evo sada imamo kolege poslanike koji optužuju i uvoznike za sve. Evo, uvoznici su najveći krivci što se u Srbiji živi ne onako kako bi smo mi to želeli i eto, mi radimo u interesu uvozničkog lobija na štetu građana Republike Srbije, pa se tu čak i uvoznički lobi upleo u monetarnu politiku ili politiku Centralne banke Republike Srbije.

Evo, to je recimo jedna od kritika ovde koja je bila izrečena.

Međutim, gospodine ministre, nije to jedini, da kažem, jedino takvo iskustvo. Ima tu, to je bio samo jedan od sledbenika onih čuvenih potpisa vezano za vašu doktorsku disertaciju. Evo šta kažu na sajtu „doktori.org“, inače profesori istraživači sa višegodišnjim iskustvom i rezultatima u naučnom i pedagoškom radu, osećamo profesionalnu i moralnu obavezu da iskažemo svoje mišljenje i utvrdimo eventualne plagijate u doktorskoj disertaciji itd. Nakon tri i po godine čekanja na odluku nadležnih, smatramo da je to naša dužnost, navodi se u zahtevu, objavljenom na tom sajtu, a jedan od potpisnika je i profesorka Ekonomskog fakulteta, Danica Popović. Eto. Ona je jedna od potpisnica.

Gospodine ministre, da znam da nisu u pravu i možete biti mirni, da pogledamo jedan od naučnih radova spomenute profesorke, evo samo jedan i njenih sledbenika ovde među narodnim poslanicima. Evo ovako, kaže se predviđa se neka kriza u evro zoni, moguće-nemoguće, nećemo o tome da raspravljamo. Šta može da uradi Srbija? Kaže profesorka Danica ima jedan lek oproban i delotvoran, a zove se depresijacija ili da građani Srbije znaju, to se zove štampanje dinara, ništa drugo.

Kaže, dve stvari bi smo postigli štampanjem dinara, tj. smanjenjem vrednosti dinara. Najpre, to bi bila jedinstvena prilika da svi izvoznici u Srbiji dobiju isti povlašćeni tretman.

Onda u svojoj mržnji valjda prema politici Aleksandra Vučića i vas kao ministra, kaže – Kako? Evo ovako, dok je evro postajao sve jeftiniji, evo već prva neistina i prva laž, evro nije postajao jeftiniji. Evro ima isti onaj prosek koji je imao 2012. godine, ništa nije jeftiniji, nego 2012. godine kada je došlo do promene režima.

Bilo je oscilacija, ali mogu da kažem da dok su bile te oscilacije dinara, nije bilo inflacije. Kako su to onda uvoznici trpali ekstra profit sebi u džep. Znate, oni su nepopularni.

Najlakše je optužiti uvoznike - eto, oni otimaju građanima novac. I u toj svojoj jako stručnoj i jako naučnom radu, kažu da nisu pojeftinili proizvodi, doduše, došli smo do zaključka da nisu ni poskupeli, uvoznici su tu razliku uredno stavljali u džep - samo ne znam koju - a nama za uspomenu ostavili rastući spoljnotrgovinski deficit.

Evo, danas je evro koliko jeste, negde oko 118 dinara. Sa jučerašnjim danom Narodna banka Srbije je uvećala svoje devizne rezerve za dve milijarde i 100 miliona evra. Ako postoji toliki spoljnotrgovinski deficit koji nije pokriven iz realnih izvora, kako to onda Narodna banka uvećava devizne rezerve? To neka mi objasni cenjena profesorka koja se usuđuje da piše ovakve gluposti kao naučni radnik.

Ima još jedna stvar tu, a to je da sad postaje jasno kako je Vlada Mirka Cvetkovića slušala 2008. godine. Evo, 2008. godine bila je svetska ekonomska kriza. Republika Srbija od kraja 2008. godine počinje sa štampanjem novca i to traje sve do maja meseca 2012. godine. Kurs dinara prema evru sa 78 dinara skače na 119,80. Je li nam je to pomoglo da prevaziđemo krizu? Ja mislim da smo izgubili 400 hiljada radnih mesta zbog toga. Ja mislim da smo svoju privredu uveli u recesiju, to je onih 2,7% o kojima ste govorili, minus u BDP. To je gubitak životnog standarda za četiri godine od preko 50%. To je inflacija. I sada znamo bar koga je Mirko Cvetković slušao dok je vodio Republiku Srbiju kao predsednik Vlade, i kada je štampao novac, navodno da će da pomogne ekonomiju Srbije a doveo je do prosjačkog štapa i potpuno razorio. E, takvi su protiv vas, gospodine ministre. Dok su takvi, nemojte da se brinete, ne mogu vam ništa.

Idemo dalje. Jedan od čuvenih kritičara i samoprozvanih ekonomskih stručnjaka, glavni i odgovorni urednik NIN-a, gospodin Milan Ćulibrk, kaže u poslednjem broju NIN-a da je grad Beograd na rekonstrukciju Trga republike koji, po njemu, iznosi jedan i po hektar, ne znam, nisam ga merio, pretpostavljam da je podatak tačan, potrošio 10 miliona evra ili 6.666 evra po kvadratnom metru. Tako kaže ekspert, koji ne zna da jedan hektar ima 100 ari, da jedan ar ima 100 kvadrata i da jedan hektar ima 10.000 kvadratnih metara. E, to gospodin Ćulibrk nije znao. I onda on sebe proglašava za ekonomskog stručnjaka.

Ili možda, iznosim kao pretpostavku, da je on koristio digitron, ali iz vremena bivšeg režima, znači, Tadića, Đilasa, Pajtića i svih ostalih i taj digitron je uvek kao konačnu vrednost sve množio sa deset puta, jedanput za izvođače radova, a devet puta za njih, pa je zato napravio tu grešku. Trebalo je da počne da koristi prave i ispravne računske mašine.

Ali, vidite li kolika je to mržnja koja izbija prema svemu što urade i Aleksandar Vučić i njegovi saradnici, tu i vas ubrajam, šta god da urade mora da bude neispravno. Kako god da urade, ne valja. Dakle, 666 evra je, zaista, ali on to množi, pa spominje Beograd na vodi i neću da mu reklamiram ja njegove gluposti.

To su samozvani stručnjaci, profesori kojima je politika postala iznad nauke, koji predaju na beogradskom univerzitetu i to je žalosno, ali imamo i nosioce određenih javnih ovlašćenja koji isto sebi dozvoljavaju određene negativne komentare. Evo, i ovde u Skupštini je bilo polemike već jednom, vraćamo se na njihov izveštaj koji je dostavljen ovde Odboru za finansije a kasnije i svim narodnim poslanicima, pa moram da podsetim da je gospodin Pavle Petrović za Biznis forum na Kopaoniku 2018. godine, znači, pre nekih 18 meseci, objavio kao naučni rad - Snažan rast zaposlenosti uz spor rast proizvodnje nije se ni desio. Evo, to napiše predsednik Fiskalnog saveta, pre samo 18 meseci.

Ja ću, gospodine ministre, da vam pročitam jedan deo njihovog mišljenja na Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona za 2019. godinu. Znači, tvrde da rast zaposlenosti u Republici Srbiji se nije ni desio. A sad kaže, u Glavi 2 - Izvršenje Zakona o budžetu za 2019. godinu, taj isti Pavle Pavlović, povoljnija makroekonomska kretanja na tržištu rada osnovni su razlog za bolju naplatu poreskih prihoda u 2019. godini. Znači, sam je sada napisao da je do rasta zaposlenosti došlo. E, sad, to je ono kad sam vam rekao, čak i da uradite kako oni traže, biće sami protiv sebe i tada nećete da valjate. Šta god da uradite, nećete da valjate.

Dolazimo do tog čuvenog izveštaja i svih kritika koje su upućene na predlog Vlade o izmenama budžeta za 2019. godinu. Pa je bilo, recimo, priče oko toga kako više treba ulagati u infrastrukturu nego u povećanje plata i penzija u javnom sektoru. A kad smo postavili pitanje na Odboru za finansije - pa, dobro, evo, recimo da ste sve u pravu, samo odgovorite utiče li taj rast plata i zarada u javnom sektoru i rast penzija na povećanje domaće potrošnje, veće uposlenosti domaće privrede i samim tim većih budžetskih prihoda? Znate šta je bio odgovor? Pa, utiče, ali to nije dovoljno. Zaboravljaju jednu drugu stvar - država ne postoji zbog Fiskalnog saveta. Država ne postoji ni zbog Danice Popović, država ne postoji ni zbog Milana Ćulibrka, država postoji zbog njenih građana. I država je ta koja treba da brine o svojim građanima, a ne o naučnim radovima samoprozvanih ekonomskih stručnjaka koji su zaslepljeni politikom i mržnjom. Oni ne mogu biti od koristi.

Republika Srbija u poslednjih pet godina, od te čuvene 2014. godine, od kad je predsednik Vlade bio Aleksandar Vučić do danas, napravila je više kilometara auto-puteva nego ikada što je u Srbiji bilo napravljeno. I sad će neko da kaže i da kritikuje kako smo više trebali da ulažemo u auto-puteve i da ne trebamo da povećavamo plate i u javnom sektoru, zato što, eto, javni sektor je štetočinski, po njima, to ne treba da postoji. Takva su njihova shvatanja.

E, sad, možda bi ta njihova ekonomska logika imala smisla da naš narod nije bio pustošen od strane bivšeg režima, da je prosečna plata u Srbiji 700, 800 evra, prosečna penzija 400, 450 evra, pa bi to imalo nekog smisla, ali nije, nažalost, nije.

Dok mi čekamo te prve rezultate njihovih stelt auto-puteva, šta će da radi taj narod? Šta će da rade ti građani? Na to nemaju odgovora. Nisu imali odgovora ni do 2012. godine, ali se vraćamo na priču, ali sad znaju kad ima zarađen novac kako da ga troše, a nisu znali kako da ga zarade dok su bili na vlasti.

Mislim da jednom ovakvom politikom, koju sprovodi Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, tačno imamo balansiran stav između investicija i podizanje životnog standarda građana Republike Srbije iz javne potrošnje. Tačno se pronašla mera i to je jako važno.

Da se vratim malo na ta makroekonomska kretanja na tržištu rada, kako kaže predsednik Fiskalnog saveta. Sadašnja stopa nezaposlenosti je negde oko 10%, i to je već jedna granica kada počinje toliko dugo čekana utakmica za radnu snagu.

Ako ne bismo počeli i državu da posmatramo kao nekog kome treba određena radna snaga, pogotovo u Ministarstvu odbrane i Ministarstvu unutrašnjih poslova, nećemo do nje ni doći. Jedan od razloga jeste i uvećanje zarada.

Još nešto, i realni sektor mora da prati taj trend. Kako se sa jedne strane otvaraju mogućnosti, tako i druga strana, a to je realni sektor, mora da otvara svoje mogućnosti i da kroz bolje uslove rada i bolju zaradu dolazi do radnika, a posao države jeste da stvori makroekonomsku situaciju kroz infrastrukturu, a vraćamo se sad na autoputeve, da ih nikad nije bilo napravljeno više nego sada, i pruge koje su rekonstruisane više nego ikada do sada. Znači, na taj način da stvori uslove da se ekonomija razvija. Sad bi oni hteli ili – ili, kako im kad odgovara, jer umesto naukom, bave se politikom. Kažem, to je najveći problem. Politiku nek ostave nama, političarima.

Isto tako je bilo i priče oko toga da li treba ulagati u odbranu, da li treba toliko ulagati? To je novac koji se jednom da i od koga privreda nema koristi. Najveći deo opreme koju policija i vojska kupuje, ne možda najveći, ali jedan dobar deo jeste iz domaće, namenske industrije. Povećavamo konkurentnost svoje privrede, povećavamo konkurentnost svoje industrije, povećavamo njene izvozne kapacitete, ali to nekima smeta. Sve im smeta.

Verujte, ministre, da ste ih 100% poslušali, oni bi opet našli zamerku, jer jedini cilj im je da ocrne rezultate koje ima Vlade, da ocrne rezultate koje ima Aleksandar Vučić, da to predstave kao negativno građanima Srbije, da pokušaju ponovo da ih prevare, kao što su ih prevarili 5. oktobra 2000. godine, ponovo dođu na vlast, ponovo štampaju novac i ponovo 400.000 ljudi ostane bez posla. Mislim da to više nije moguće.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Arsiću.

Reč ima narodni poslanik Dejan Radenković.

Izvolite, kolega Radenkoviću.