Hvala, potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, nema ništa preko noći. To znaju ljudi u Srbiji i zato veruju današnjoj većini i njenom delu koji se ponosi što ima srce na levoj strani i najviše iskustva.

Ovako sam komentarisao poslednji rebalans budžeta Republike Srbije, a prošlo je već dosta vode Dunavom i Savom, Ibrom i Drimom od tada.

Još neke delove ću pročitati, šta sam tada rekao. Rebalans budžeta je neophodan, jer je naša stvarnost drugačija od projekcije sa početka godine, a mere koje predlaže Vlada su teške, gorke, ali u ovom trenutku potrebne i predstavljaju samo deo mozaika reformi koje će promeni našu zemlju na bolje. Ako se zaustavimo samo na fascinaciji brojevima u budžetu i isticanjem da prvo moramo da rešimo javne finansije, a da u međuvremenu ne možemo načeti ostale izvore problema, nećemo nikuda stići. Međutim, svima je jasno da znamo gde želimo stići i da se mora mnogo toga promeniti.

Stigli smo gde smo naumili. Mere koje predlažemo više nisu gorke, a ostvareni rezultati odišu nadom. Više ne diskutujem o tome kako ugasiti požar, nego da li je budžet dovoljno razvojan, naklonjen rastu, socijalan ili konzervativan. Kako bilo, više ne diskutujemo da li će penzije biti redovne, država na ivici bankrota, diskutujemo o tome kako sa istim nivoom poreskih opterećenja podeliti ili investirati budžetski suficit.

Gotovo kao da smo u zelji čuda. Znate, to je zemlja bez inflacije, sa stabilnim rastom BDP, sa stabilnim javnim finansijama. To je zemlja koja ide napred, a ide i zato što shvata većinu stvari o kojima socijalisti govore godinama.

Bez neke posebne želje, da izbegnem da me neke od neprisutne političke opcije, koje nezadrživo idu na put da ih neće naći ni najveći statističari, optuže da sebe plagiram, ponoviću još neke stvari koje sam rekao kada smo poslednji put radili rebalans i rešavali probleme jedne velike fiskalne neodgovornosti koja je trajala godinama.

Bitka se vodi na mnogo frontova, a zbog bolne vidljivosti deficita, čak i iskusni ekonomisti su skloni poverovati da je on samo nešto što se ispravlja tehničkim merama, bilo da su to smanjenje rashoda ili povećanje poreza, bilo boljom naplatom ili pažljivom emisijom prava, i to je tačno samo u roku od nekoliko meseci, ali se to mora uraditi i to ne može biti popularno.

Dobro je što su svi svesni da je ovo što radimo prinudno i privremeno, iznad svega, da je ovo samo preduslov, a ne lek koji rešava sve. Mi se sada bavimo posledicama, jer od delovanja na uzorke do rezultata takvog delovanja mora da prođe vreme.

Mi smo ušli u bitku sa uzrocima problema. Doneseni su reformski zakoni, a novi tek čekaju ovaj saziv. Čeka nas pretresanje javnih preduzeća, čeka nas regulatorna reforma, čekaju nas preduzeća u restrukturiranju, čeka nas poreska reforma koja će postepeno smanjivati opterećenja, a istovremeno i smanjivati toleranciju na beg u sivu ekonomiju. Čeka nas mnogo toga i ne bežimo od toga, ali nećemo reći da to daje rezultate odmah.

Za sve treba vreme da bi dalo plodove, a nešto se mora uraditi odmah. Ne može prvo da nam bude dobro, a onda da menjamo. Moramo biti realni, situacija nije dobra na prvi pogled, a imamo razloga da verujemo da može biti bolje ako se bude hrabro i odlučno radilo na rešavanju uzroka problema.

Na tom putu ćemo, naravno, sami sebi naći prepreke, jer ako mi podbacimo, posledice će biti jako loše. Došli smo naravno na kraj jednog puta i sad smo na početku novog. Put starim, makadamskim je bio težak, a sada smo stigli na jedan lep magistralni put i gradićemo autoputeve fiskalne ekonomije. Putevi koji donose više plate, veće stope BDP, nisku nezaposlenost i, naravno, lepši život.

Da izbegnemo hvalisanje, jer je to toliko slatko, toplo, opijajuće, toliko neodgovorno, ali nema bez zrna opreza. Ušli smo u zonu malog deficita koji je bio predviđen projekcijom, a potom uveliko zamenjen suficitom deficit koji ne podiže učešće javnog duga u BDP već ga smanjuje. Koristimo staro pogonsko gorivo, dozvoljeni doping, i to je znak da smo stigli gde smo naumili i da nam je test za budućnost da li ćemo znati da koristimo ovog prijatelja rasta da nas greje, a ne da nas spali, kao pre jednu deceniju. Kreditni rejting je sve bolji i na nama je da nastavimo sa reformama.

Povećavamo plate u javnom sektoru i time se konačno ljudi, koji su podneli teret reformi, sada kada ima uslova nagrađuju za sve što su dali našoj zemlji. Ne može se kukati da nam odlaze lekari, profesori, naučnici, a istovremeno ne ulagati u njih. Možda bi bilo bolje da se sredstva usmeravaju preciznije, ali to jeste izazov za naredne godine, ide na bolje, rasprava se usmerava na to da li će biti baš dobro ili samo dobro.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od mnogih koji su i osrednje rezultate usmeravali u povećanje plata, a na infrastrukturu zaboravljali, mi nismo zaboravili javne investicije, Srbija je zemlja gde se ne mašta o infrastrukturi, već zemlja gde se gradi i za ovaj rebalans možemo da kažemo da je investicioni.

Naša jedina briga je apsorpcija, a ne manjak sredstava. Znamo da je novost da rebalans nije kresanje troškova ili novo zaduženje, a valja se naviknuti na dobro. Dobro je dobro koje nije posledica vizionarske pljačkaške privatizacije ili trošenja prihoda koje svako zna jednokratno da namakne. Mislimo da nije potrebno reći da li ćemo podržati plodove našeg rada, niti da ćemo nastaviti još bolje da radimo. Zahvaljujem se na pažnji.

Hvala gospodine Radenkoviću.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Izvolite, gospodine Miletiću.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege poslanici, građani Srbije, ja ću kao i do sada da se predstavim, to je nekom smešno ili nije, ali ja se ne krijem ja sam iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače, u Skupštini izabran sam na listi SNS Aleksandar Vučić, inače predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

U našem poslaničkom klubu gde je pola socijalista, Ujedinjena seljačka stranka i Narodna seljačka stranka, mi smo uvek govorili o svim ovim stvarima koje se tiču svih nas u Skupštini sa akcentom na poljoprivredu, privredu i na sve ono što je bitno za sve naše ljude u Srbiji. Inače, uvaženi ministre, mislim ja sam i kao poslanik u prethodnom periodu glasao i za našu Vladu i glasao za vas kao ministra zato što sam imao poverenje, baš zbog toga što je naš predsednik Aleksandar Vučić predložio i našu premijerku, a naravno i sve vas, tj. ona je to predložila, ali normalno, uz njegovu saglasnost. Mislim da je to ono pravo što smo trebali da uradimo, jer period od 2014. do 2016. godine bio je period kada se stvarno stiskao kajš i bilo je dosta teško i za poljoprivredu, privredu i za penzionere. Ali, to je sada dalo rezultata i ti rezultati sada su vidljivi. Ulaganjem sada u veće penzije, veće plate za sve one ljude koji rade za potrebe naših građana, sve je to oličenje onog što mi radimo, ono što radite vi.

Inače, ministarstvo koje vi vodite zajedno sa vašim ljudima iz ministarstva, mogu da kažem da stvarno radite maksimalno onako kako treba, za potrebe svih onih, i onih malih opština iz koje ja dolazim, gde smo mi sa vama imali određene razgovore, gde ste vi sve odradili onako kako treba, i ja vam se zahvaljujem, zato što pratite svaki dinar gde se potroši. Tako i treba, to je domaćinsko poslovanje. Mislim da ću ja kao poslanik podržati i ovaj predlog ovog rebalansa i sve ovo što je govoreno i današnjeg dana i sutra, a i prekosutra, jer mislim da je to potrebno za naše ljude koji žive u Srbiji, sa posebnim akcentom na jugoistok Srbije.

Neko kaže da 5000 dinara, ta jednokratna pomoć da to nije ništa, neka dođu kod nas u te naše male sredine, u naša sela, gde čovek ima poljoprivrednu penziju, onolika kolika je, veoma je mala, da veliki broj takvih, tih 5000 dinara, za njih će to značiti da mogu da plate porez, da mogu da plate struju, da mogu da obezbede sebi elementarno ono što je potrebno za zimski period. To je stvarno velika stvar za naše penzionere. Povećanje penzije od 2020. godine, povećana plata za naše medicinare, za naše ljude koji rade u policiji, bezbednosnim službama, za sve one koji rade za potrebe naših građana. To je velika stvar. Moglo je samo ovako da se radi, na realan način, kada ima realna sredstva, kada se u Srbiji upošljavaju ljudi, kada ima sve ono što je potrebno, a povrh toga jeste ulaganje u infrastrukturu.

Siguran sam da ćemo vrlo brzo otvoriti i auto-put prema Dimitrovgradu, prema Bugarskoj, taj put je u završnoj fazi. Ovaj put prema Grčkoj je otvoren, urađen, auto-put „Miloš Veliki“, što znači, stvarno se mnogo radi što se tiče infrastrukture. Gde se radi infrastruktura, dovođenje investitora, novih privrednika i normalno, to je velika šansa, i to je jedina šansa razvoja Srbije.

Inače, ne rade se samo ti državni putevi, rade se i pruge. Evo, svedok sam da se pruga, više puta sam ponavljao, od Niša do Knjaževca, Zaječaru, ta pruga se radi punom parom, i to će biti još jedna velika stvar za naš koji živimo na istoku Srbije.

Uvaženi ministre, još jednom hvala vama što radite maksimalno korektno, dobro, za potrebe svih nas, sa posebnim akcentom kažem za male opštine, za male sredine i za jugoistok Srbije. Hvala još jednom.

Hvala, gospodine Miletiću.

Reč ima narodni poslanik Momo Čolaković.

Izvolite, gospodine Čolakoviću.

Gospodine potpredsedniče sa saradnikom, poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, potpredsednik, odnosno zamenik predsednika poslaničke grupe PUPS, gospodin Kovačević je vrlo precizno izneo stavove naše poslaničke grupe u vezi sa zakonima koji su na dnevnom redu Skupštine.

Takođe, narodna poslanica Ćorović je vrlo stručno govorila o pitanjima koja su najbitnija u programu naše partije. Opredelio sam se da ukratko govorim o jednom pitanju koje je veoma značajno, a to je pitanje penzijsko-invalidskog sistema.

Moram reći, ponoviti nešto što sam ranije rekao, da su reforme iz 2014. godine dale među najboljim rezultatima, kada je u pitanju penzijsko-invalidsko osiguranje. Samo ću podsetiti podacima na tu tvrdnju. Pre svega, saglasan sam sa ministrom Sinišom Malim u vezi sa merama koje su preduzete i rezultatima koje smo postigli, a koje je izneo u svom uvodnom izlaganju, kao sa većinom narodnih poslanika koji su do sada govorili i zbog toga nema posebne potrebe da ja ponavljam neke stvari.

Deo reformi iz oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja je sledeći. Učešće penzija u BDP sa blizu 14%, sada je 10,2%. Učešće budžeta u isplati, ne mogu da prihvatim izlaganje jednog poslanika koji je rekao da su to dotacije penzionerima. To se tako ne može govoriti, to je zarađeni novac i učešće iz budžeta sa 48% palo je danas na 27,9%. To je veliki i ogroman rezultat.

Takođe treba reći da je rad PIO fonda mnogo drugačiji nego što je bio. Neću govoriti šire o tome, ali primera radi, rešenja koja se daju su skraćena sa nekada godinama čekanja, na nekoliko meseci. Uplata doprinosa takođe je veoma značajno porasla.

U ovome je učestvovalo 1.707.592 korisnika penzija. Oni su podržali mere iz 2014. godine i danas daju doprinos tome i danas podržavaju predlagača tih mera, to je predsednik države Aleksandar Vučić.

Na Vladi je i na vama ministre da im na određeni način i na pravi način uzvratite. Moram da kažem da je to i predloženo u rebalansu budžeta za 2019. godinu, ali isto tako mislim da to treba imati u vidu i u fiskalnoj politici za 2020. godinu i za naredne godine. od 1.707.592 korisnika penzija, 443.048 prima penziju od 11.272,77 dinara ili 14.383,72 dinara, što je otprilike oko 100 ili 120 evra.

Takođe, 1.400.276 korisnika penzija prima do prosečne penzije od 26.352 dinara. Poštovani ministre, prema ovim korisnicima penzija moramo imati poseban odnos i brigu. Moram da pozdravim mere koje preduzimate u Ministarstvu finansija, i posebno Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike i u vezi sa tim da u narednim godinama taj deo korisnika penzija ima veći i bolji standard. To moram, pre svega, da povežem sa mogućnostima države.

Pošto se približava vreme isteka poslaničke grupe molim za još malo pažnje. Moram upozoriti na ovo što se desilo, gospodin Kovačević je to rekao, učešće prosečne penzije, odnosno prosečne plate je pala ispod 50%. To moramo imati u vidu, imajući sve vidu što ste vi danas ovde rekli.

I poslednje, poštovani gospodine ministre, molim vas da ovo što sam izneo i što su izneli poslanici poslaničkih grupa, imate u vidu prilikom pripreme, to je gospodin Mijatović takođe zamolio, prilikom pripreme dokumenata za fiskalnu 2020. godinu i u narednim godinama. Verujem u to da ćemo uspeti da dostignemo ovo što ste vi govorili u narednim godinama. Jednu ličnu poruku, a govoriću kasnije i u vezi sa merama koje treba da preduzimaju lokalne samouprave, treba pažljivije da pratimo govor gospodina Aleksandra Vučića, predsednika države, kada govori o korisnicima penzija. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala vama, gospodine Čolakoviću.

Sada reč ima narodna poslanica Olivera Pešić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije, odnosno rebalansom budžeta, predviđeno je da se do kraja godine potroši sav višak novčanih sredstava koji je ostvaren u državnoj kasi.

Prethodne četiri godine smo takođe imali suficit u državnoj kasi, koji se koristio da bi se smanjio enormno visok javni dug. Vlada Republike Srbije sada je imala dva izbora, da 2019. godinu završimo sa suficitom od oko 0,5% BDP i da se javni dug smanji za oko dva procentna poena i drugu soluciju, odnosno drugi izbor da se višak u državnoj kasi potroši u celosti, odnosno da se rebalansom planira prihvatljiv nivo budžetskog deficita od 0,5% BDP, kao cilj kojem smo težili kada smo pravili budžet za 2019. godinu i to je cilj koji obezbeđuje da se javni dug Republike Srbije u odnosu na BDP smanjuje za dva procentna poena na godišnjem nivou.

Vlada Republike Srbije se opredelila za pozitivan rebalans gde će se sav višak koji je ostvaren u državnoj kasi potrošiti obzirom na to da je javni dug smanjen sa od preko 78% BDP na oko 50% BDP i s obzirom na to da danas više ne postoji kriza javnih finansija. Kriza javnih finansija ne postoji, pre svega, zbog odgovorne politike koju vodi Vlada Republike Srbije, a pre svega zbog odgovorne politike koja je vođena u prethodnim godinama zahvaljujući teškim merama fiskalne konsolidacije i ekonomskim reformama koje je počela da sprovodi Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem, još od 2014. godine, a sa tim trendom se nastavilo kasnije i u Vladi Ane Brnabić.

Za građane Srbije je važno da oni znaju da javni dug opada dinamikom koju smo planirali u prethodnim godinama i da smo nekako dočekali taj trenutak da sada konačno možemo da malo popustimo kaiš što bi se reklo u narodu i da potrošimo višak koji imamo u državnoj kasi kako bismo, prosto, građanima Srbije mogli da omogućimo bolji životni standard i bolje uslove života.

Dakle, ponoviću, ovo je prvi pozitivan rebalans u istoriji Srbije, a mi ćemo u državnoj kasi na kraju 2019. godine imati 50 milijardi više nego što je to bilo planirano Zakonom o budžetu za 2019. godinu. Vlada je ovim rebalansom predložila kako da taj novac utrošimo, odnosno predložila je povećanje sledećih rashoda. Devet milijardi za isplatu jednokratne pomoći u iznosu od 5.000 dinara kao jednokratnu pomoć, jednokratni ček za sve naše penzionere, dve milijarde dinara za povećanje plata u državnom sektoru, 13 milijardi dinara za ulaganje u infrastrukturu, devet milijardi dinara za rešavanje problema kredita u švajcarskim francima, deset milijardi dinara za ulaganje u sektor bezbednosti koji se odnosi, naravno, za opremanje Vojske i policije i sedam milijardi za prevremene otplate kredita. Svakako možemo reći mi iz SNS da je ovo jedan dobar plan.

Ono što je nekako najviše bilo kritikovano danas kao neopravdano trošenje viška sredstava koje imamo u državnoj kasi jeste povećanje plata u javnom sektoru. Predlog Vlade je da najveće povećanje zarada u javnom sektoru imaju medicinske sestre 15%, lekari 10, 9% prosveta, sudije, tužioci, socijalna zaštita i sektor bezbednosti i 8% povećanja je predloženo za zaposlene u državnoj upravi.

Vlada Republike Srbije ima jasno definisanu politiku što se tiče ulaganja u zdravstvo. Mi smo i prošle godine najveće povećanje plata u javnom sektoru imali upravo za zdravstvene radnike, tako se nastavlja i ove godine. Dakle, najveće povećanje plata u javnom sektoru je za medicinske sestre i lekare. Time je Vlada Republike Srbije jasno pokazala politiku koju ima prema zdravstvenom sistemu Republike Srbije, u smislu da motiviše zdravstvene radnike da ostanu u svojoj zemlji, jer im na ovaj način Vlada Republike Srbije pokazuje da misli na njih i da ih u Srbiji očekuju bolji dani.

Kada govorimo o povećanju plata, a nekako su se danas provukli i ove jednokratne nadoknade koje planiramo da uplatimo našim penzionerima, danas su poslanici opozicije pokušali da predstave SNS i Vladu Republike Srbije da se u stvari ova povećanja plata i penzija planiraju kao jedna populistička mera Vlade Republike Srbije zbog toga što nas na proleće očekuju izbori. Da SNS vodi populističku politiku, bilo kakvu vrstu populističke politike, ona bi danas verovatno predložila da se penzionerima da ček u iznosu od, na primer, 20 hiljada dinara jednokratne pomoći ili da se plate u zdravstvu povećaju umesto za 15, za 30%. Međutim, SNS ne vodi populističku politiku, nego ona predlaže one mere koje su realne i predlaže ona povećanja plata i penzija koje neće ugroziti sve ono što smo godinama radili, odnosno koje neće ugroziti fiskalnu stabilnost.

Na kraju krajeva, Aleksandar Vučić je taj koji je 2014. godine izašao pred građane i predložio smanjenje plata i penzija i opet dobio najveću podršku građana na prethodnim izborima. Tako da smatram da je u najmanju ruku nekorektno da oni koji su bili vinovnici donošenja svih zakona u ovoj Skupštini, danas optužuju SNS da sprovodi populističke mere, jer ona to nikako ne radi, to su 2008. godine radile neke druge vlade koje su povećale penzije u iznosu za 20% pred izbore, a onda su doveli državu na ivicu bankrotstva i dovele penzionere u tu situaciju da više država nije u mogućnosti ni da im isplaćuje redovne penzije.

Dakle, rekla sam da Vlada Republike Srbije ima jasnu politiku koja se tiče povećanja penzija, tako da ovaj višak koji sada imamo u državnoj kasi smatramo da dozvoljava da se uruči ček od pet hiljada dinara kao jednokratna pomoć, jer su upravo penzioneri bili ti koji su podneli najteži teret teških mera fiskalne konsolidacije i hvala im na tome. Od 1. januara ih očekuje i povećanje penzija.

Ovim rebalansom predloženo je deset milijardi dinara da se izdvoje za opremanje vojske i policije. Iako Fiskalni savet smatra da su ova ulaganja od deset milijardi previsoka i da su prevelika ulaganja u sektor bezbednosti uopšte za 2019. godinu, a imali smo priliku da takav komentar čujemo danas i od poslanika SMS Vladimira Đurića koji je rekao – smatram da su ulaganja visoka, ali sada ćete vi na to reći da je prethodna vlast pretakala tenkove.

Srpska napredna stranka se ponosi izdvajanjem u sektor bezbednosti i naravno da ćemo reći da je prethodna vlast pretakala tenkove, a da mi sada radimo u sasvim nekom drugom pravcu.

Da zaključim rebalans će pre svega omogućiti bolji životni standard svih građana Srbije i jasno je da se prilikom rebalansa Vlada Republike Srbije vodila time da obezbedi bolje uslove života za sve građane Srbije, ali pri tome i vodila računa da na bilo koji način ne ugrozi fiskalnu stabilnost koja je postignuta u prethodnim godinama. Dakle, ovi rashodi neće ugroziti stabilnost budžeta, javni dug će nastaviti da opada planiranom dinamikom. Imamo nisku i stabilnu inflaciju i imamo stabilan kurs dinara i ovo je zajednički rezultat rada predsednika Republike Srbije, Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije, dakle timski rad.

Iskoristiću samo još minut na kraju da kažem da će višak u državnoj kasi omogućiti i bolje uslove života za sve građane Srbije, ali i za građane Leskovca i Jablaničkog okruga odakle dolazim i čije građane predstavljam, jer upravo zahvaljujući višku koji se danas nalazi u državnoj kasi mi u Leskovcu danas imamo realizaciju tri ogromna infrastrukturna projekta. Država je u mogućnosti da danas finansira prilazni put, a od Vlasotinca ka Leskovcu koji 50 godina nije rekonstruisan. Radi se put Pečenjece – Brestovac i za koji dan očekujemo da se krene sa rekonstrukcijom kompletnog Bulevara Nikole Pašića. Uštedom u budžetu omogućeno je da se u Leskovcu izgradi 20 kilometara prilaznih puteva iz svih pravaca ka gradu.

Završiću, zahvaljujem se u ime svih građana Vladi Republike Srbije na ravnomernom razvoju, na politici ravnomernog razvoja i posebno na brizi za jug Srbije. Hvala.

Hvala koleginice Pešić.

Sada reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Izvolite, gospodine Petronijeviću.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS će podržati i glasati za sva tri predložena zakona. O tome je naš stav, sud izneo ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, Dejan Radenković.

Samo ću pokušati da podsetim na neke detalje iz rebalansa koji potvrđuju uspešnost vođenja ekonomske politike od strane ove Vlade i zbog čega treba glasati za ovakav rebalans.

Jedna dobra vest pre neki dan, nekako pri kraju veoma uspešne posete predsednika Republike, ministra spoljnih poslova UN, susreta sa predstavnicima skoro 100 zemalja boreći se za Srbiju u Srbiju stiže još jedna dobra vest priznanje poboljšan je kreditni rejting Srbije na BB plus, a to govori o stanju javnih finansija a to potvrđuje da se u Srbiji javne finansije stabilne.

Želim da napomenem da pored toga i rebalans za 2019. godinu je još jedna potvrda uspešnosti sprovođenja ekonomske politike od strane ove Vlade. Šta to znači? Znači kada se sve ovo ima u vidu da je Srbija ušla u red zemalja koje su uređene, u kojoj se odgovorno vodi ekonomska politika, u kojoj se drži do svoje stabilnosti, do stabilnosti javnih finansija.

Reformski kurs i do sada sprovedene mere pokazuju da Vlada vodi uspešnu ekonomsku politiku, a potvrda tome dokaz je uspostavljena i očuvana fiskalna stabilnost, rapidno smanjenje javnog duga. Govori se o cifri od 52%. Ne znam da li ste me dobro čuli, nisam rekao 72%, rekao sam 52%. Permanentno visok priliv stranih direktnih investicija, negde preko sto, sa oko dve milijardi i trista evra. Stabilan i kontinuiran privredni rast, prepolovljena nezaposlenost do nivoa 10,3%, a ja bih još više istakao povećana zaposlenost. To još više potvrđuje, potkrepljuje značaj smanjenja ove nezaposlenosti. Niska stabilna i predvidiva inflacija. Dakle, sada imamo stabilnu i nisku inflaciju i stabilan kurs. Inflacija je negde na nivou donje granice 2,2% koliko sam ja čuo i razumeo. Želim uz podršku Vladi na vođenju ovakve ekonomske politike da dam podršku i NBS sa svojim delom aktivnosti u vezi sa tim.

Šta rebalans kaže još? Da imamo makroekonomsku stabilnost koja podrazumeva da država ima i višak, fiskalni suficit ako sam dobro razumeo cifru od 46,4 milijarde do avgusta. Da li je tako nešto? Taj višak nije posledica povećanih poreza, ali jeste i treba istaći da je delom i zbog dobre naplate poreza. Šta još rebalans kaže? Da se domaćinski ulaže u jeftinije kredite da bi se zamenili stari i skupi. Da se ulaže u infrastrukturne objekte kao daljem nosiocu dizanja rasta i razvoja u Srbiji.

Želim posebno da napomenem, s obzirom na to da se nalazimo u investicionom ciklusu koji treba da bude podstaknut investicijama ali i domaćom tražnjom, s toga rast plata i penzija koje su predviđeni, pored poboljšanja životnog standarda ne treba gledati kao trošak već kao investiranje u rast.

Rebalans pokazuje i da privatna potrošnja investicija pored izvoza ostaju nosioci rasta u 2019. godini. Vlada ostaje opredeljena poboljšanju privrednog ambijenta i obezbeđivanju visokog stopa privrednog rasta sa krajnjim ciljem smanjenja nezaposlenosti i podizanja životnog standarda stanovništva.

Uveren sam da će pri tome Vlada biti na stalnom dežurstvu, znajući da ekonomska kretanja izvode Srbiju u narednom periodu u velikoj meri zavise i od kretanja izgleda u međunarodnom ekonomskom okruženju. Za sve to o čemu sam govorio puna podrška Vladi Republike Srbije.

Odgovorno vođenje ekonomske i fiskalne politike u prethodnom periodu, finansijske mere koje su vrlo često bile nepopularne, danas daju rezultate i danas glavna priča je o rebalansu kako te rezultate na najbolji način da iskoristimo. Ono što je karakteristično što treba podržati ovu Vladu ne samo što je stvorila ovakav rezultat već i što je odlučila da predloži da se te pare koje su višak, fiskalni suficit koje su pare građana vrate građanima i to vrate kroz povećanje kapitalnih investicija koje će opet dalje unapređivati rast privredni u Srbiji kroz ukidanje kriznih mera kod penzija i plata, povećanja plata u javnom sektoru, smanjenja poreskog opterećenja rada. Ali šta je karakteristično? Sve to omogućava realizaciju i razvojnih i socijalnih ciljeva budžeta.

Treba napomenuti u prethodnom periodu je povećanje penzija i plata u javnom sektoru sprovođeno uz strog princip fiskalne održivosti, sada vođenjem ozbiljne i odgovorne politike ekonomske i fiskalne stvoren je prostor za povećanje plata u realnom sektoru posebno u onim kategorijama zaposlenih kojima je potreban dodatni stimulans.

Vlada je prepoznala interes države da se zaustavi odliv mladih i stručnih kadrova, tu mislim na lekare i medicinske tehničare, ali i na ostale stručnjake koji su potrebni državi da bi mogli da napreduju.

Naravno, veoma značajne oblasti socijalne, dečje zaštite kulture, obrazovanja, i naravno državne administracije koja mora biti stručna. Ali, šta tu treba napomenuti? Socijalna komponenta budžeta može da se realizuje zahvaljujući povećanom privrednom rastu, kako bi to rekli, na zdravim osnovama.

Ono što želim da podržim Vladu, a to je da Vlada treba da nastavi sa aktivnostima, da se uredi sistem plata u javnom sektoru kroz sistem platnih razreda.

Isto tako imam moju podršku i da to radi na ozbiljan, odgovoran način, precizno, detaljno, da dođe do pravog rešenja, koje će biti primenjivo.

Kada je još jedna podrška, kada je u pitanju odustajanje od kliznih mera kada su u pitanju penzije, ono što je karakteristično, a to je da rebalans kaže da će se penzije povećavati u skladu sa Zakonom o penzijsko invalidsko osiguranju. Jedna podrška za to. Druga, još veća podrška je za najavu Vlade da će se i taj član Zakona o penzijskom invalidskom osiguranju menjati i uvesti sistem indeksiranja penzija, pola prosečne zarade, a pola po troškovima tzv. švajcarski sistem.

Dakle, ovakva ekonomska politika i makroekonomska stabilnost, pored aktivne spoljne politike, osim ovoga o čemu sam pričao, doprinosi poboljšanje međunarodnog ugleda Srbije kao ozbiljne zemlje koja želi da uđe u svet razvijenih i pridruži se evropskoj porodici razvijenih država.

Vratiću se na početak. Pokušao sam da podsetim samo šta rebalans kaže i šta potvrđuje i dokazuje jednu uspešnu ekonomsku politiku ove Vlade. Iz tih razloga mi ćemo dati podršku i glasati za predložene zakone. Hvala.

Hvala, gospodine Petronijeviću.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Izvolite, gospodine Šaroviću.