Dame i gospodo narodni poslanici, evo, danas raspravljamo o rebalansu budžeta za ovu godinu. Pomalo neuobičajeno, s obzirom da kažete da je budžet u suficitu, da imate viška novca, da se radi rebalans mesec i po dana pre usvajanja budžeta za narednu godinu. Ali, nama je jasno šta je motiv i zbog čega je, šta je suština, zapravo, ovog rebalansa koja se ogleda, pre svega, kroz Zakon o budžetskom sistemu.

Radi se o tome da vi zapravo ovaj budžet donosite u predizborne svrhe. Ovo jeste predizborni budžet, zato što su posledice onoga što je predviđeno ovim budžetom, odnosno, pre svega, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu je upravo to.

Mi smo, gospodine Mali, kada je donošen Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju vama tvrdili da je nedopustivo da vi kao Vlada Republike Srbije preuzimate tu odgovornost i obavezu da određujete povećanje penzija i da to mora da bude, da način povećanja, odnosno usklađivanja penzija mora biti regulisan zakonom. Vi niste hteli ni da čujete za te naše primedbe i posledica toga je da u ovoj godini nema povećanja penzija.

To što ćete vi da date po 5.000 dinara penzionerima, još, prosto neverovatno, kako vređate te ljude, pogotovo te stotine hiljada sa malim penzijama kad pričate o tome šta će da uradi, ne znam, ogrev, ne znam slavu, ne znam šta će sve da uradi da za 5.000 dinara. Boga mi, kao da je 5.000 evra.

Dakle, stav SRS, i mi ćemo vam ga ponoviti i sada… Da, napomenuli ste, prvo samo ovo da vam kažem, vi ste danas pominjali da će se penzije usklađivati po švajcarskom modelu. Ne znam da li sam ja nešto propustila, ne znam kada su bile izmene zakona i kad je to usvojeno. Vi ceo dan, ministre Mali, govorite da će se od 1. januara primenjivati švajcarski model. Otkud znate, jel vidite da vas ovi vaši bojkotuju, nema ih u sali? Možda neće hteti da glasaju za izmene zakona koje planirate. Onda gledam već, neke novine napisale, kaže – u Skupštini presečeno, švajcarski način, švajcarski model obračuna penzija. Prosto neverovatno.

Dakle, narod treba da zna, ne postoji u ovom momentu, danas, ne postoji model kako se penzije usklađuju. Taj model u državi Srbiji ne postoji, da li će postojati videćemo. Kao što prosečna plata u Srbiji nije 500 evra, da li će biti, videćemo. Govorimo o stanju koje je danas. Stanje danas nije ni blizu onoga što vi govorite. Sve je to lepo što vi pokušavate da predstavite od onoga što je dobro, pomaka nekog ima, nije da nema. Gradnja puteva dobra stvar, naravno da jeste. Ali, ja sam kada ste govorili gospodine Mali, u jednom momentu kada ste završili neku od rasprava sa nekim od poslanika, ja sam vas odavde pitala – hajte sad, kada ćete malo o stanju u Srbiji.

Znate, možete vi da pričate šta god hoćete i poslanici većine, ali ne možete vi ubediti 105 hiljada penzionera čija je penzija oko deset hiljada dinara da ste vi njima nešto dobro uradili. Niste. Ni tih pet hiljada dinara ih neće spasiti. Čak ako ste se odlučili za tih pet hiljada dinara, zamislite vi koji je to apsurd, najniža penzija u Srbiji je ova koja nije poljoprivredna, 14 hiljada dinara, najviša 132 hiljade dinara. Vi dajete pet hiljada dinara pomoći onom sa 132 i ovom sa 14 hiljada dinara. To je zaista ruganje.

Kaže jedna koleginica da je populistička priča i da je potpuno nerealno i da ne bi bilo dobro da su se procentualno povećale penzije, jer bi onda ovaj sa najmanjom penzijom dobio 1.500 dinara povećanje, a ovaj sa najvećom 10.000, 12.000 dinara. To govori danas neko ko će kada budemo usvajali budžet za narednu godinu govoriti suprotno od toga, jer vi kažete, ako je verovati, da ćete za narednu godinu predvideti upravo takav način povećanja penzija.

Ako iskreno hoćete da pomognete ovom narodu i da pokažete da Srbija ima tih nekih zarađenih para, onda napravite potpunu rekonstrukciju penzionog sistema. Gospodine ministre, najniža penzija i najniža plata ne može biti manja od 37.000 dinara. Vaša statistika je rekla da je to minimalna cena potrošačke korpe. Kako može živeti neko, neka porodica ako nema novca za tu minimalnu cenu potrošačke korpe.

Vi ste prošle godine pričali kako ste dostigli magičnu cifru od 27.000 hiljada, jer je za prošlu, odnosno za ovu godinu minimalna zarada bila 27.022 dinara, a ove godine ste, opet kažete, preskočili magičnu cifru od 30.000 jer će sada minimalac biti 30.022 dinara. Ne znam kakvo je to preskakanje prepona, kakve su to magične cifre. Dakle, postoji ta magična cifra koja mora biti u vrednosti od 37.000 dinara koliko je minimalna potrošačka korpa.

Nijedna penzija u Srbiji ne sme biti manja od 37.000 dinara, jer svako ko ima manju penziju ne može da preživi. Penzioneri su na prosjačkom štapu. Gospodine Siniša Mali, najniža penzija je sedam i po puta manja od najviše. To je strašno. To je strašno, povećavajte najniže penzije. Uradite da najniža penzija bude 37.000 dinara. Sve ostale penzije treba da dobijaju manji procenat da bi na kraju najveća penzija u odnosu na najnižu bila možda tri puta, ne više od toga. A ne ovo što danas imam, što je zaista strašno.

Prosečna penzija je 23.335 dinara. Prosečna penzija se izračunava i na osnovu ove od 132.000 dinara, gospodine ministre. Dakle, te priče o tim prosecima kao što pričate da će prosečna plata biti 500 evra, ali kažem, kada bude, najpre skočite pa recite hop. Ali, kad bude i ako bude tih 500 evra, ko ima tu zaradu. Pola miliona ljudi u Srbiji radi za minimalac. Prosečna plata se izračunava na osnovu raznih parametara, pa i na osnovu, recimo, zarada javnih izvršitelja, koji mesečno zarade više od 100.000 evra. I njihova plata ide u ovaj prosek.

Razgovarala sam ovih dana sa zaista odličnim ekonomistima, i priznatim, ali ne želim da im ovde zloupotrebljavam ime, ovako su mi rekli gospodine ministre – kažite ministru Siniši Malom, neka nam omogući sve podatke koje mi tražimo, a ne da nam se daje na kašičicu i ono što hoće država da da, neka nam daju sve podatke pa ćemo mi pravom naučnom metodologijom izračunati prosečnu platu i prosečnu penziju, i procenat nezaposlenosti. Kažu, verujte iznenađenje bi bilo neverovatno, zato što pravi podaci, kada bi se na osnovu pravih podataka ovo izračunalo ne bi bilo ni blizu onoga što država pokušava da nam predstavi.

Kad je u pitanju povećanje plata u javnom sektoru, već dva puta su te plate povećavane, vi nama nijednom niste objasnili koji su kriterijumi vas opredelili da se nekom plata poveća pet, nekom sedam, nekom devet, nekom 15%. To ste radili već dva puta, krajnje je vreme, ili da izađete sa konkretnim pokazateljima, jer, evo, mi smo u amandmanu predložili da svima bude 10% povećana plata. Onda smo posle razmišljali kud ne napisa smo 12% koliko ste povećali putarinu. Iste kriterijum koje ste imali da utvrdite da povećate putarinu za 12% isto to uradite i za povećanje plate.

I, zašto smo rekli da je ovo predizborni rebalans? Vi opet u Zakonu o budžetskom sistemu, u izmenama i dopunama, gospodine ministre, niste predvideli da se skida zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Šta to znači u realnom životu? Znači, nastavlja da funkcioniše Srbija na određeno vreme. Znači, u izbornoj kampanje će se angažovati svi koji rade na određeno vreme uz obećanje da će čim prođu izbori biti zaposleni na neodređeno vreme i svi će kao i na prošlim izborima morati da donesu slikan glasački listić i još određen broj glasačkih listića i koliko im bude naloženo da moraju da donesu.

Dakle, verujte nemate sa čim da se hvalite, ni kroz ovaj rebalans, ni ne generalno kroz sve to. Kad ovo kažem, mislim pre svega na svakodnevni život naroda, ljudi u Srbiji. Nećemo da kažemo da ne gradite puteve. Gradite, pozdravljamo, ali da narod živi bolje, ministre, ne živi, poskupeo je hleb, poskupelo je svinjsko meso, poskupelo je juneće meso, malo je već poskupela struja, gorivo, poskupele su cigarete, poskupela su alkoholna pića. Svašta je poskupelo, verujte i ovo koliko ste vi predvideli povećanje, teško da će moći nešto promeniti u strukturi potrošnje, jer otprilike sve ono što se do sada kupovalo za ove pare bez ovog povećanja, to isto, a možda i malo više će se kupovati kada to povećanje dođe na red zato što zaista nije stanje ni sjajno ni bajno. U Srbiji se u materijalnom smislu jako loše živi. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Tanja Tomašević Damjanović. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije predviđeno je da se do kraja godine potroši sav višak sredstava koji je tokom 2019. godine ostvaren u budžetu. U državnoj kasi i na kraju avgusta imali smo suficit od 46,4 milijardi dinara više nego što je planirano.

Treći godinu za redom imamo suficit u budžetu i nijedne godine do sada nismo imali rebalans. Ovo je sada tzv. pozitivni rebalans budžeta kako bi građanima mogle da se isplate uvećane plate. Najveće povećanje zarada očekuje zaposlene u zdravstvu, medicinskim sestrama plate će biti veće 15%, lekarima 10%, 10% povećanje osetiće zaposleni u sektorima nauke i kulture, 9% povećanje će imati zaposleni u prosveti, sudije i tužioci, kao i zaposleni u sudovima i tužilaštvima, ustanovama socijalne zaštite i pripadnici službi bezbednosti, bezbednosnih snaga. Osam posto povećanje dobiće zaposleni u državnoj upravi.

Ovim rebalansom budžeta ova Vlada i ova vlast žele da nešto vrate građanima Republike Srbije. U ovom se izgleda koliko je ova vlast i ova Vlada drugačija i koliko se odgovorno ponaša prema budžetu. Naravno sve ovo ne bi bilo moguće bez discipline koju je Vlada zadržala i bez svakako boljih rezultata privrede, samim tim i prihoda za budžet Republike Srbije, a što je rezultat teških mera fiskalne konsolidacije koje su pokrenute 2014. godine kada je predsednik Vlade bio Aleksandar Vučić.

Rebalansom budžeta obezbediće se dodatnih 16,8 milijardi za infrastrukturne projekte, a ulaganja države u infrastrukturu dovode sve veći broj investitora u našu zemlju, što za naše građane znači više radnih mesta.

Privredni rast udružen sa povoljnim investicionim ambijentom, novootvoreni i prošireni proizvodni kapaciteti i mere aktivne politike zapošljavanja i samozapošljavanja uticali su pozitivno na tržište radne snage koja od 2014. godine beleži smanjivanje stope nezaposlenosti.

Ovim rebalansom su takođe obezbeđena sredstva za rešavanje problema građana koji su zaduženi u švajcarskim francima, kao i dodatna sredstva za naplatu štete elementarnih nepogoda za obnovu objekata javne namene.

Ovaj rebalans pokazuje da se prilikom njegove izrade Vlada rukovodila interesima građana, javnim interesom vodeći računa da na ni na koji način ne bude ugrožena fiskalna stabilnost.

Danas se plate i penzije razlikuju od nekog prethodnog perioda, perioda vladavine DS, povećavaju na zdravim osnovama i javni dug se ne povećava. U tome se vidi uspeh jedne vlasti, ali predstavnicima bivšeg režima i to smeta. Smeta im sve što je dobro za Srbiju.

Srpskoj naprednoj strancu, predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i ovoj Vladi građani su uvek na prvom mestu i u fokusu svih aktivnosti koje se sprovode. Ove zakone donosimo radi dobrobiti građana Republike Srbije i poslanička grupa SNS će ih u danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Gospodine ministre, kada je usvajan budžet za ovu tekuću 2019. godinu, mi smo vam rekli da ste taj budžet usvojili sa kompromitujućim pojedinim ministrima u Vladi koji su trebali kao kofer da lete, a evo dočekasmo i rebalans budžeta sa tim istim ministrima koji bahato troše novac građana Republike Srbije.

Srpska radikalna stranka je nizom konferencija za novinare našim javnim istupanjima, naročito sa Skupštinske govornice isticala da novac za projekte koje zagovaraju, pre svega Zorana Mihajlović i drugi ministri u Vladi su pare građana Srbije koji oni teškom mukom, mnogi od njih izdvajaju kroz plaćanje poreza i svega onoga što ide u državnu kasu.

I, sad ste vi danas ovde došli sa ovim rebalansom budžeta da pokušate da kod građana Srbije, naročito kod penzionera sa ovom jednokratnom pomoći od 5.000 dinara i rastom plata zaposlenih u pojedinim sektorima širite optimizam. Da bi neko bio optimista u Srbiji mora da bude svestan toga kolika su njegova primanja, a kolike su cene i šta on može da uradi sa svojom platom.

Malopre je rekla koleginica da je potrošačka korpa 37.000 dinara, i u skladu sa tim minimalac koji planirate da povećate treba da bude toliki, ali ne zaboravite to je prosečna potrošačka korpa. U Novom Sadu je, recimo, jel tako gospodine Mirčiću, skoro 40.000 dinara, i u Beogradu je preko 40.000 hiljada i u mnogim drugim gradovima. Onda, vi hoćete da zamažete oči građanima Srbije fantastičnim rezultatima koje ste postigli praveći paralelu šta su radili ovi žuti lopovi pre vas.

Gospodine Mali, kada ste vi pred onima koji vas prate, a to su MMF pre svega, i druge finansijske institucije rekli da će u narednih pet godina BDP u Srbiji da ima rast u periodu od 2019. do 2023. godine, i kontinuirano da beleži visoke stope rasta pa da će čak ukupno kumulativno da se poveća za 21,7%.

To stvarno zvuči neverovatno u situaciji u kojoj imate tako jak uvoznički lobi, ogromne investicije, preko tri milijarde evra do sada za strane kompanije koje su profitabilne u smislu da oni proizvode proizvode koji ne zahtevaju visoku tehnologiju, a Srbija, zamislite taj paradoks usvaja pre mesec dana Zakon o naučnim istraživanjima o patentima o visokom tehnološkom razvoju, a vi u Srbiju dovodite kompanije koje isto tako mogu da se pokupe brzo i da odu, koje traže nisko kvalifikovanu radnu snagu koju minimalno i bedno plaćaju za isti posao koji se u tim kompanijama višestruko plaća u inostranstvu gde je njihovo sedište. To je jedan aspekt.

Drugi aspekt je taj, kako se niste gospodine Mali, vi i Aleksandar Vučić i drugi ministri iz Vlade i premijer zapitali zašto domaći investitori ne žele toliko, odnosno preduzetnici i vlasnici kompanija da ulažu u Srbiju? Njihova ulaganja su u BDP ukupno 7 do 8%, a u Srbiji sa takvom strukturom kapitala preduzetnici i oni koji imaju kapital treba da ulažu 18% u ovom trenutku. Oni imaju strah.

Lako je vama. Vi ovim strancima obećate, evo vam subvencije. Prosek je šest hiljada evra za svako radno mesto pa do deset hiljada. Raznim drugim dajete olakšice, kao što ste „Fijatu“ dali u nedogled, preko milijardu i 500 miliona evra, a domaći preduzetnici i privrednici moraju da razmisle dobro. Oni imaju veliki teret na svojim plećima jer oni znaju da nezaposlenost nije takva kakve je vi prikazujete.

Rekao je kolega Mirčić, prijave se na jedan dan kao zaposleni, a posle toga šta je sa tim ljudima, ali još je drugo empirijsko istraživanje. Preko 300.000 najmanje građana Srbije nije na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Ti ljudi za vas ne postoje. Oni nemaju posao. Što nisu?

Dolazim iz grada gde ima na hiljade takvih ljudi, koji su ostali bez posla u pljačkaškoj Dinkićevoj, Vlahovićevoj, mafijaša Đinđića i ostalih u privatizaciji. Oni više nemaju volje da se prijavljuju na biro rada, kako se to kolokvijalno kaže. Kaže – šta ću ja tamo? Ko će mene u tim godinama da pozove za bilo koji posao? Moja fabrika je propala. Oni koji su došli biraju mlađe da rade i to na određeno vreme i to u tri smene, a za veoma male plate.

Nemojte onda, molim vas, da na takav način nešto što je pokazatelj da je drugačije, i napravile ste pomake u odnosu na ove prethodnike da prikazujete kao fatamorganu i da teče med i mleko i da je to nešto idealno.

Pošto je ograničeno vreme za ovu raspravu, a imaćemo i amandmane, pored ovoga zašto je bojazan kod naših domaćih, eto tako da ih nazovem, industrijalaca, je i drugi aspekt. Oni Srbiju vide kao zemlju gde je temeljna socijalna nesigurnost, i to je tačno.

Ne možete da kažete za ove ljude koji rade u ovim kompanijama stranim, koji su dobili ovde izuzetne subvencije da su sigurni i da su stabilni. Evo ja, u zgradi u kojoj stanujem imam bračne parove, oni imaju i po dvoje i troje dece. Jedna porodica je takva da dvoje njih radi u Milanovićevom, sada „Simensu“, njegovoj. Ne smeju ljudi da uzimaju kredite, ne smeju da se zadužuju. Oni koji rade u „Fijatu“, ne pada im napamet, jer oni ne mogu ni da kupe stan, ni auto, ni nešto da pruže sigurnije svojoj deci. Oni ne znaju kada će da dobiju otkaz, jer već imaju iskustvo onih koji su pre dve godine otpušteni, jer su oni rekli da je to višak radne snage.

Strukturne promene budžeta su bile potrebne, gospodine Mali, da sve ono na šta vam ukazujemo i ne samo vama, nego od 2016. godine, ovde u parlamentu da je nepotrebno da se finansira, preusmerite tamo gde su najpotrebnija davanja. Normalno je da ćete da dođete sada ovde kad je stvoren ovaj ovakav višak. Vi ste danas rekli kolegi Mirčiću – da, to je sve od poreza, povećan je PDV. Nemojte da pričate jer tu ima i poreza za koncesije, za aerodrom „Nikola Tesla“ i drugih jednokratnih naknada koje ste ubrali u budžet, a koje sada na ovakav način…

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Evo, završavam, kolega Arsiću. Na kraju, imaćemo amandmane, a i ove druge finansijske zakone gde ćemo moći da svemu o tome govorimo argumentovano.

Dakle, narod u Srbiji ne živi dobro. Mnogo, mnogo godina treba da prođe, a pre svega da se podigne naš domaći industrijski sektor, poljoprivreda, mnogo veća ulaganja u turizam, u sve ono što može da vrati na uloženi jedan dinar tri puta da bi narod imao bolje plate i bolji život.

Reč ima narodni poslanik Studenka Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani građani Srbije, današnji rebalans budžeta je jasan i nedvosmislen dokaz rasta i razvoja naše zemlje.

Ovo je prvi rebalans koji radimo zbog suficita, odnosno viška para u budžetu. Viška para ima 46,6 milijardi dinara.

Ova fiskalna relaksacija je upravo ono za šta smo radili unazad nekoliko godina. Da se razumemo, mi trošenjem ovog viška novca ne remetimo, niti dovodimo u pitanje finansijsku stabilnost. Finansije ostaju stabilne, a višak novca ulažemo u javnu i investicionu potrošnju, što praktično znači povećavamo zarade u javnom sektoru od 8% do 15%, isplatićemo penzionerima po 5.000 pomoći, pomoći ćemo zaduženim građanima u švajcarskim francima, gradićemo put Pojate – Preljina i ono što je vrlo važno za Srbiju koja je, moram da napomenem, vojno neutralna, zato i ulažemo u našu vojsku i našu policiju.

Znate, za neke generacije među kojima je i moja generacija, ovo jeste istorijski uspeh. Ova zemlja je u krizi najmanje 40 godina unazad i skoro ceo svoj život smo proveli u ekonomski urušenoj Srbiji i imamo pravo da kao građani ove zemlje saznamo šta znači ekonomska stabilnost države u kojoj živimo. Evo, došao je i taj dan.

Iako je po mišljenju Fiskalnog saveta ovaj višak novca mogao biti produktivniji utrošen, oni pod tim smatraju da bude uložen u nešto što bi se državi kasnije vratilo, umesto povećanje zarada, ja smatram da je upravo na najbolji mogući način raspodeljen, jer se mora napraviti mali predah, da tako kažem, u ovoj borbi u kojoj učestvuju svi građani Srbije. Potrebno je da oporavak Srbije kao građani osetimo kroz povećanje sopstvenih budžeta.

Država Srbija beleži povećanje javnih prihoda, a da pri tom nije povećavala poreske obaveze, beleži rapidno smanjenje javnog duga, privredni rast, prepolovljenu nezaposlenost koja nikada nije bila niža i iznosi 10% i beleži stabilnu inflaciju. Da ne zaboravimo permanentan priliv stranih, direktnih investicija, po čemu je Srbija na prvom mestu u Evropi.

Ova zemlja se otvara. Stvorila je uslove i mogućnosti za kvalitetno poslovanje, za zapošljavanje. Najviše je poboljšan položaj kod populacije mladih i žena koji su najosetljivija kategorija pri zapošljavanju. Najveći izvoz je u IT sektoru. Beleži porast od čak 30%, a to su mladi ljudi koji su zadržani u Srbiji i žive i rade od svog znanja u sopstvenoj zemlji.

Takođe, raste i obim spoljnotrgovinske razmene. Neko će reći povećan je uvoz, ali neće reći da se uvoze mašine i oprema, koja su direktna posledica novih investicija i da će te iste firme povećati izvoz u narednom periodu. Takođe vam neće reći da se uvoze automobili i energenti, što je ništa drugo do povećanje životnog standarda naših građana.

Još jedna negativan doprinos kretanju ukupne industrije dala je prehrambena industrija usled prohibicionih mera Prištine, ali se zato oporavlja prerađivačka delatnost, a izvesno je i da će poljoprivredna proizvodnja dostići izrazito visok nivo generisane bruto dodate vrednosti, iako je zbog vremenskih nepogoda bio očekivan blago negativan uticaj.

Niz ekonomskih mera koje je preduzela ova Vlada će tek dati rezultate. Ja zbog vremena neću stići da ih sve pomenem, ali po meni najbolja stvar koju je Aleksandar Vučić svojom politikom uspeo da reši vezana je za kredite iz prošlosti. Skupe kredite koje su neodgovorne vlasti podizali zamenio je pet puta jeftinijim kreditima, što znači kamatu od 7,25%, zamenio je kamatom od 1,61% i to je istorijski minimum po kome se Srbija zadužuje. Zatim, poresko rasterećenje rada stvara povoljni privredni ambijent određenim promenama kod poreza na dobit i kroz jedinstveno zakonsko uređenje ovih prihoda.

Takođe, ukidanjem doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca, smanjuje se poresko opterećenje neto plate na 63% na 62%, što je ukupna ušteda za privredu za oko 11,9 milijardi dinara. Zatim, smanjenje parafiskalnih nameta ukidanjem pojedinih naknada, promenjen metod obračuna amortizacije, a tu su i stimulativne mere za inovativne delatnosti koje su vrlo poželjne kao novi izvor rasta. Sve to će pojačati privredni rast, uticaće jednim delom i na smanjenje sive ekonomije, a posebno će doprineti jačanju privatnog sektora. Kao krajnji korisnici svih ovih benefita su građani Srbije čiji će životni standard rasti iz godine u godinu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Sonja Vlahović. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege i koleginice, danas diskutujemo o rebalansu budžeta. Znamo da su najteže mere iza nas. Odgovornom ekonomskom politikom i merama fiskalne konsolidacije došli smo do toga da povećavamo penzije i plate, smanjen je javni dug. O inflaciji više ne govorimo, nije tema zato što je ona sada 1,5%. Dinar jača i umesto deficita i dugova, razmišljamo o unapređenju života naših građana.

Nećemo zaboraviti kako je bilo. Težak je bio put od 2013. godine. Moramo da znamo gde smo sada i gde ćemo biti. Danas raspravljamo o prihodima, o suficitu, kako da potrošimo. Isplanirali smo i potrošićemo novac sa građanima Srbije.

Rebalansom budžeta predviđeno je da do kraja godine potrošimo sav višak sredstava koji je tokom 2019. godine ostvaren u budžetu. Rebalansom planiramo da najviši deo novca uložimo, naravno, u kapitalne investicije. Daćemo i penzionerima tu jednokratnu pomoć od 5.000 dinara, vratićemo kredite, pomoći ćemo našim građanima, kojih ima oko 18.000, koji su podigli kredite u švajcarskim francima. Uložićemo u vojsku i policiju i, kao što sam i rekla, za investiranje u putnu infrastrukturu. Najbitnije je navesti Pojate-Preljina autoput, izgradnja tog autoputa.

Naravno da ćemo povećati i plate u proseku od 8% do 15%. Danas kada povećavamo standard, kao što sam rekla, želimo da građani bolje i kvalitetnije žive. Danas dok pričamo i diskutujemo ponosna sam što sam poslanica SNS.

Uvaženi ministre, vas, Vladu Republike Srbije, a i samog našeg predsednika Aleksandra Vučića su kritikovali. Prosto, ovih dana smo čuli diskusije o samom rebalansu budžeta, o tome, o kritikama, ali ste im odgovarali i uvek ćete odgovarati uspehom i rezultatima.

Postoji jedna narodna poslovica – sve će vam se oprostiti, samo uspeh neće. U danu za glasanje naravno da ću glasati za sve predloge zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Olivera Ognjanović. Izvolite.