Hvala kolega Rističeviću.
Sada reč ima izvestilac Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, predsednika dr Aleksandra Tomić.
Izvolite gospođo Tomić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri, kolege poslanici, juče smo imali prilike gotovo u četvoročasovnoj diskusiji da razgovaramo sa predstavnicima Fiskalnog saveta upravo o ovim temama koje su danas tačke dnevnog reda, a odnose se na rebalans budžeta u 2019. godini.

Na njihovu ocenu, koju oni inače izdaju i uz sam budžet, po toj oceni koju su izdali praktično sve ono što je izlaženje u susret građanima Srbije i rešavanje problema jednostavno ekonomski nije održivo i nije ispravno. Neopravdano je po njihovoj oceni i davanje i rešavanje problema sa švajcarskim francima, neopravdano je i davanje pet hiljada dinara kao jednokratnu naknadu penzionerima, neopravdano je povećanje plata i penzija.

Jedino što je opravdano je davanje i rešavanje pitanja naknada po sudskim sporovima i onaj deo koji se odnosi na infrastrukturu.

Poslanici vladajuće koalicije su pokušali jednostavno da obrazlože podršku ovakvom rebalansu upravo zbog toga što smo mi mnoge probleme nasledili u društvu u što ne možemo da zatvaramo oči pred građanima Srbije da oni ne postoje, kao što ne postoje ni problemi sa švajcarskim francima, pa smo dali primer i da evropske zemlje, kao što je Mađarska, su rešavale probleme štednje u švajcarskim francima, odnosno kredita takođe iz svog budžeta.

Ako su zemlje koje su mnogo razvijenije na određeni način morale da reše te probleme, mi smo sada u trenutku kada to možemo suštinski da uradimo, jer imamo suficit, rešili kao država da na neki način pomognemo tim ljudima, da ne stvaramo nove socijalne slučajeve od onih koji su jednostavno pre mnogo godina započeli svoj novi život kroz određene kredite, koje su digli u švajcarskim francima, a koje je država na određeni način forsirala.

Pitanje plata i penzija mislim da u ovom trenutku je od velikog značaja za sve nas da upravo ovaj suficit koji imamo već četvrtu godinu uzastopce podelimo sa građanima Srbije, odnosno te rezultate koje Ministarstvo finansija i koje Vlada Republike Srbije u saradnji sa predsednikom države posle teških ekonomskih reformi sprovela, te rezultate koje sada imamo smatrali smo za potrebno i podržavamo da zaista treba podeliti sa građanima Srbije.

Da li je to dobar model, da li je trebalo drugačije uraditi, o tome možemo da razgovaramo, ali očito ne postoji, sa druge strane, bilo ko ko bi razgovarao na taj način sa strane ekonomista da podržava uopšte povećanje plata i penzija i svaki put kada ste povećavali, prošle godine i pretprošle godine, mi smo uvek nailazili na te kritike.

Normalno je da je uvek bolje uložiti sve u infrastrukturu i sve u projekte, ali znate građani Srbije traže rezultate. Traže jednostavno da vide da napreduju i sa svojim mesečnim primanjima i sa svojim određenim životom kada je u pitanju potrošnja i mi mislimo da u ovom trenutku je to dobro rešenje.

Stanovište je Fiskalnog saveta da nije ekonomski održivo. Međutim, ako vi planirate jedan nacionalni investicioni plan od preko 12 milijardi dinara, to znači da imate sigurno viziju o tome da će prihodi države biti mnogo veći i da kada se spremate za takav investicioni plan od neke četiri godine, to znači da su prihodi u najavi sigurno za 2020. godinu realni, na osnovu čega u stvari mi imamo ovakav rebalans budžeta sa povećanjem plata i penzija.

Zato smo zaista vodili jednu konstruktivnu diskusiju na Odboru. Izneli smo svoja mišljenja, rezultate koje pratimo i mi kao narodni poslanici, ali i ono što prati Fiskalni savet i negde smo zaista došli do toga da ta predviđanja koja su uvek konzervativna, stroga, ne mora uvek da budu i oni su ti koji kao stručno telo treba da budu konzervativni i strogi, ali mi smo tu koji zaista treba da podržimo ono što Ministarstvo finansija sigurno dobro radi za svoje građane Srbije.

Zbog toga smo na samom Odboru podržali ovakav Predlog rebalansa budžeta sa ovim zakonskim rešenjima kada je u pitanju i PDV i kada su u pitanju i drugi porezi i Zakon i izmenama i dopunama o budžetskom sistemu, jer on upravo predviđa povećanje plata u javnom sektoru.

Zaista ono što smo imali prilike da čujemo i od vas, to je da se i u narednoj godini očekuje određeno povećanje i to koliko bude budžet omogućio. Hvala vam zaista na ovom obrazloženju koje ste dali i kroz rad ministarstva i koje ste imali na kraju krajeva i sa nama i sa vašim saradnicima koji su imali prilike na Odboru za finansije u više navrata i na sednicama van sedišta da budu prisutni i da nas pripreme za ovakvu sednicu u plenumu. Hvala.

Hvala doktore Tomić.
Pre nego što pređemo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa, želim da vas obavestim, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, da će Narodna skupština danas raditi posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Sada reč ima gospodin Dragan Marković.
Izvolite, gospodine Markoviću.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbije će podržati Predlog Zakona o budžetu i rebalans budžeta.

Šta je rebalans budžeta za obične ljude koji se ne bave finansijama? Rebalans budžeta je kada vam je veća prilivna strana od odlivne strane i kada hoćete te pare koje su od građana Srbije da vratite građanima Srbije.

Mislim da ministar Mali dobro obavlja svoj posao, imajući u vidu u kakvom ambijentu drži veoma stabilan kurs dinara, da u ovom vremenskom periodu, odnosno ove godine više investicija je bilo u Srbiji nego ranijih godina i to sve vreme dok se Srbija bori za teritoriju koju žele da nam otmu KiM, kada se neke velike ekonomske sile ljute na Srbiju zašto je Srbija napravila ekonomsku saradnju sa Kinom, da nam zameraju. To veliki broj građana Srbije ne zna, a zameraju nam zato što mi hoćemo da ekonomski Srbija ojača. Kada ojačate ekonomski onda ne mogu da rade sa vama šta žele kako što su radili ranijih godina.

Neću govoriti o pojedinačnim rejting listama, ali mogu da kažem da sve rejting liste koje ocenjuje Ministarstvo finansija, odnosno stabilnost i ekonomsku moć jedne države, na svim tim svetskim listama Srbija je napredovala i nalazi se čak iznad nekih zemalja koje su pre pet šest godina bile ekonomski moćnici za Srbiju.

Šta je najvažnije? Najvažnije je da ovaj suficit nije od prodatih fabrika i preduzeća, kakav smo mogli da vidimo ranijih godina, pre 10 godina i 12, kada su neki tadašnji premijeri prikazivali da Vlada ima veliki suficit, a taj suficit je bio od prodatih fabrika, preduzeća i tako dalje.

Prodali su ono što bi bilo najmoćnije za budžet države Srbije, fabrike duvana, cementare i te fabrike sada veoma dobro rade i posluju. Ostavili su one fabrike koje su propale, koje nemaju tržište, a te fabrike su izgubile tržište zato što su imale konkurenciju gde su tadašnji pojedinci, nešto što se proizvodi u Srbiji, uvozili u Srbiju i pravili su takve tendere gde te velike naše fabrike koje su zapošljavale po 1.000 i 2.000 radnika, nisu imale bonitet da izađu na tender.

Toga danas nema. Danas je suficit od izvornih prihoda, što je veoma važno. Znači, od izvornih prihoda, a ne od nečega što je Srbija prodala i nije više vlasnik fabrike ili preduzeća.

Vi ste imali veoma tešku godinu, jer ako pogledamo šta jedna mala šaka ljudi, mislim na opoziciju, kritikuju na ulici i skreću pažnju na neke države koje ne vole Srbiju, jedva čekaju da neko nešto kaže kako su im ugrožena prava, medijska blokada. Ako je medijska blokada, gde su danas ovde u Skupštini, da govore o budžetu i da kritikuju ministra Malog. Onda su dali sebi za pravo da blokiraju Rektorat. Gde to ima, u kojoj državi na svetu, da se blokira Rektorat i to studentkinja i jedan student predstave kako su oni "1od5 miliona". Ja sam uvek podržavao studente, ali ovog puta, oni nisu u pravu i ne može da se Rektorat bavi politikom.

Prošlo je davno vreme da se zloupotrebljavaju mladi ljudi. Za mene bi bilo logično da se ti mladi ljude bore za njihova prava, da imaju više rokova za ispite, da kažu - gde ćemo mi da radimo posle, kada završimo fakultete ili srednje škole itd.

Ja stvarno ministre želim da vam čestitam na vašem trudu i radu i u ambijentu u kojem ste radili, dali ste veoma visoki rezultat. To što radi opozicija i kritikuje sve da je crno u Srbiji, podseća me ministre na sinoćni rezultat u fudbalu Bajern - Totenhem. Bajern pobedio 7:2 i oni da kažu - znaš šta, ne valja sudija, gledao su kupili falsifikovane karte, pošto se ovi stalno žale na biračke spiskove itd. To je taj odnos u kvalitetu i kvantitetu, da se ne bavim nekom starom istorijom. Sinoć smo mogli da vidimo rezultat u Ligi šampiona kako su prošli u fudbalu, Totenhem od Bajerna.

Šta je još važno? Da minimalna zarada raste u Srbiji. Nije dovoljno, ali raste i da više nikada ne sme da pada. Ako pogledamo kontinuitet rasta budžeta i rasta suficita iz godine u godinu, onda oni koji su imali 300 i nešto evra pre samo nekoliko godina, veoma brzo će imati prosečnu platu 500 evra. Neko će reći nije to velika kupovna moć. To je ogromna kupovna moć, ako ste počeli, ne od nule, od -200 ste počeli i od -200 da povećate nešto što će biti korisno za sve građane i zaposlene.

Taj suficit i vreme, ako pogledamo 2019. i 2018. godinu, gde su te pare odlazile, gradili se auto-putevi, klinički centri, škole, vrtići, hale sportova itd. Znači, ne postoji segment, oblast ili delatnost u našem društvu, a da država nije investirala.

Kada sam kod autoputeva, može sada mnogo brže da se stigne preko Severne Makedonije do Grčke, evo imamo nekoliko novih otvorenih autoputeva, prave se još autoputevi u Srbiji. Oni koji kritikuju izgradnju autoputeva, ti nemaju pojma o životu. Ne radi se tu o tome da će neko iz Svrljiga ili iz Končareva iz mog sela, kaže - pa kada ću ja da idem tim autoputem itd. Ali, mi smo postali tranzitna zemlja, kada ste tranzitna zemlja onda se više puni budžet, onda oni koji godinama nisu prolazili kroz Srbiju kažu da ne mogu da prepoznaju Srbiju u vizuelnom izgledu i kada je u pitanju i bezbednost i na autoputu i sve ono što radi naša policija. Kada sve to sagledate to je ogroman rezultat.

Vidite ministre, ja ću sada da vam pokažem samo, da nađem, rejting gledanosti televizija u Srbiji. U ovom vremenskom periodu to se zove realno vreme, ako može kamera samo da uhvati, ne znam koja. Na primer, danas, nas, sednicu našu gleda 1,9 šera ili posto, kako god da nazovemo, to je u ovom vremenskom periodu. Najgledanija televizija sada u ovom trenutku, neću reći koja, ima 16 šerova, jedna ima 15,6, sledeća 7,3. Zašto sam ovo rekao? Ljute se, kažu - pa eto, ministri zloupotrebljavaju svoje resore, pa se mnogo slikaju, pa mnogo pričaju, pa gde će da čuju građani, nego morate da pričate ako je ovaj parlament uništen, ne zbog nas koji sedimo ovde, zbog nekih koji ne sede u ovom parlamentu, a primaju plate. Znači, niko živi ne gleda osim onog ko je vezan za krevet, ne može da ustane iz sobe, pa video Malog, Palmu ili Natašu Jovanović iz Kragujevca, pa hajde da tu kao mi nešto dobro pričamo itd. Znači, morate da objašnjavate građanima, nikada transparentnije nije bilo to što vi radite ministri, posebno predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da mu zabrane vama u izbornoj kampanji da govorite o onome što radite.

Sinoć sam gledao jednog političara, bio je predsednik Srbije, koji je priznao da je i on to radio. Ali, sada kaže da to govore neki drugi. Nije sramota prikazati ono što radite, ali je sramota da se sipa blato ispred Skupštine Grada Beograda, šaljemo ružnu sliku u svet. Nekada, ministre, ne znam da li se sećate, pre par godina kada nije bila ova vlada, poljoprivredni proizvođači su donosili mleko i sipali ispred institucija lokalnih samouprava, Vlade, Ministarstvo finansija i itd. Danas toga nema. Zašto? Ne zato što vas vole, nego zato što su veće subvencije, zato što se daje određeni procenat za nabavku poljoprivrednih mašina, zato što oni već polako znaju ko je njihov siguran kupac i šta je to što se zove cena poljoprivrednih proizvođača.

Tako da je veoma teško u okolnostima u kojima vi radite da se postigne jedan ovako visoki rezultat. Moram da kažem da rezultat u finansijama i u ekonomiji zavisi od politike, da je boravak u Americi, predsednika Aleksandra Vučića i Ivice Dačića, dao velike rezultate. To se ne vidi danas, sutra i prekosutra. Ali, oni su se sreli tamo sa ljudima koji odlučuju o celom svetu ne samo o Srbiji.

Šta je još najvažnije? Ne možemo mi da kažemo sada - ma kakva bre Nemačka, neće da povuče priznanje o nezavisnosti Kosova i Metohije, Francuska, eto gde su ti vaši prijatelji, pa znam, ali ti naši prijatelji danas u nemačkim fabrikama u Srbiji radi 60.000 ljudi, pa su na vreme plate, možda nisu kao u Nemačkoj, ali plaćaju se doprinosi, pa plaćaju struju, pa plaćaju gas, sve svoje obaveze izmiruju na vreme.

Ja sam to osetio, u Jagodinu sam doveo 12 fabrika, pet giganata od fabrika koji izvoze u celom svetu, imaju ogromno tržište i već četvrtu godinu i ja, koliko i vi, imam suficit u budžetu, znači veći je izvoz od uvoza. Dobro je svima, i državi i onim zaposlenima, itd.

Kada su bile neke fabrike u Nišu, onda su kritikovali kako se tamo stavlja Pampers, jer ne da direktor i vlasnik da se ide u toalet. To su isto radili i neki opozicionari, jer za vreme dok su oni bili, ti ljudi nisu ni išli u toalet, jer ništa nisu ni jeli, razumete, nisu imali para odakle da kupe ono što je osnovno za porodicu. Hteli su da uruše sve ono što je strana investicija u Srbiji, kako je to loše.

Država Srbija daje i domaćim investitorima subvenciju. Naravno, moraš da imaš program, mora da ti taj program bude u današnjem vremenu i da imaš viziju dve, tri godine ekonomska isplatljivost, studija izvodljivosti i kada sve to imaš, dobićeš subvenciju kao što dobijaju i druge fabrike, možda i malo veće.

Danas je najveći problem tržište. Kada imaš tržište onda i vek te fabrike, tog preduzeća, tog pojedinca biće duža i biće dobra i za radnike zaposlene u fabrici i za sva preduzeća.

Ne pijem vodu, ne treba mi, hvala. Mislim, pijem, ali ne pijem za vreme govora. Sad kad ja kažem da ne pijem vodu, građani će da kažu, on samo pije vino itd, a ja pijem koka-kolu. Pošto sam već oko toga, dovedite ministre da možemo i mi da popijemo, da ne krijemo, evo, Đole krije u fioci, mada Đole reklamira „Akva Vivu“. Koliko, Đole, imaš procenata za „Akva Vivu“? Besplatno.

Malo i da se našalimo. Znate, nije politika samo, ja kada gledam neke političare, pa se tu izbeče, pa se deru kao ranjene mečke, ej prijatelju, ne može bre povećani ton da neutrališe i da sakrije nešto što se zove pozitiva.

Tako da, ministre, ja za sebe mogu da kažem da se malo razumem u budžete i razumem se šta je to prioritet, imam neku viziju, jer vizija danas nije intuicija, vizija je iskustvo. Kada imaš viziju, moraš da sagledaš gde ti živiš na karti, koje su ti države u okruženju i kakve su ti komšije. Kada mi pogledamo da brže napredujemo od naših komšija… Pa zašto nas Hrvatska stalno napada? Oni kao članica EU imaju veoma manji, odnosno mnogo manji razvoj od nas. Sada ćemo da imamo više autoputeva od njih, nemaju rejting na listama kao što ima Srbija i stalno nam nešto spočitavaju od pre 20, 30 godina, žele da uspore naš ekonomski rast.

Naš ekonomski rast ne može da uspori ni NATO pakt, i da želi ne može, a prvo i pre svega što je Srbija pokazala i njeno rukovodstvo da ne želi da ratuje, da želimo za okruglim stolom da rešavamo pitanja, ono što je otvoreno da zatvorimo, ali da zamolim i EU i da im kažem da ta poglavlja koja smo mi otvorili, ja sam prvi bio zagovornik da se formira proevropska Vlada. Šta nama znače ta poglavlja koja smo otvorili i da neka stoje otvorena, neka su zatvorena i da smo doneli evropske zakone i dalje smo na nekoj listi, kao mi očekujemo da ćemo da uđemo 2025. godine u EU, to nam obećali neki, a oni kažu – čekajte, EU prvo mora unutar EU da doživi reforme, itd.

Zašto sam ovo rekao ministre? Zato što vi radite kao da nikada nećemo da uđemo u EU, a spremni smo da nas sutra prime u ekonomskom smislu. Da ne zavisimo od donatora, VOK-a, ovih, onih, kao što je Amerika bombardovala, glavni inicijator za bombardovanje Srbije, a onda preko VOK-e su nam mazali oči kako su oni najveći dobrotvori itd. Hvala im na tome što su nam dali, ali jednostavno to je nešto što mi nikada ne možemo da zaboravimo, tu NATO agresiju, moramo da idemo dalje, da sarađujemo sa državama.

Šta je još najbitnije? Da zemlje koje su priznale nezavisno Kosovo, članice EU, kaju se što su to uradile, jer tada je bio veliki pritisak, pa imamo Zemana, predsednika Češke koji je rekao – evo, da ja odlučujem ja bi odmah povukao priznanje o nezavisnosti Kosova i Metohije.

Do sada je 15 zemalja povuklo, jer tih 15 zemalja, minimum 12 zemalja, njihovi građani nemaju pojma gde se Srbija nalazi, ali kada im se diplomatskim putem objasni šta smo mi sve doživeli, zbog čega su nas bombardovali itd.

Sada će sve lakše da ide i veoma brzo će povući priznanje još dosta država, tako da kosovski Albanci neka čuvaju onog Srbina što na albanskom šalje političku poruku da Albanci glasaju za njega.

Znate kada će da glasaju Albanci za Srbina na Kosovu i Metohiji? Nikada. Albanci se homogenizuju, oni se namerno posvađaju da svako povuče poneki određeni broj glasova albanskih, ali kada je u pitanju teritorija Kosova i Metohije, oko toga su jedinstveni, a mi Srbi nismo zato što imamo pojedince koji žive i rade na Kosovu i Metohiji i prave spot na albanskom jeziku. Šta to znači? I to neki političari koji su propali. Za vreme dok su oni bili, pogotovo neke tamo, da ne govorim kako se zovu, sve oni znaju. Pa dobro, što to niste uradili kad ste bili? Pa koliko su ti Srbi primali para dok ste vi bili na vlasti, pa kako je bilo dok ste vi bili na vlasti tim Srbima na Kosovu i Metohiji? Danas se i gradi na Kosovu i Metohiji i pravi se i pare idu namenski. Ako se daju za zgradu, napravi se zgrada, ako se daju za put, napravi se put. Pa kritikuju i kažu – eto, pravite put prema Albaniji, ko će da ide u Albaniju? Nemaju pojma ti koji to govore.

Danas svakom vozaču kamiona je najvažnije gde će da skrati, ne znam, desetak, 15 kilometara, kako će manje da potroši goriva, da mu nešto ostane u džepu i tom vlasniku, jer transport u kalkulaciji je glavni zavisni trošak, kada pogledate koliko u kalkulaciji ima onih pozicija kada su u pitanju zavisni troškovi. Kada sve to sagledamo, ko nas kritikuje, a ko nas hvali, oni koji nas kritikuju do skora su oni pravili problem Srbiji.

Na primer, evo, Makron, mnogo je dobro govorio, ali je rekao – mora sudstvo da reši problem, medijske slobode. Pa dobro, bre, gospodine Makrone, ko su oni u žutim prslucima? Da li su to vulkanizeri kod vas što šetaju? Pa oni i kod vas šetaju, i to deset puta više na osnovu broja stanovnika u Francuskoj nego što se to u Srbiji dešava. Dobro je on govorio, dobro za uvo, lepo je i svaka mu čast, ali od istorije se ne živi. To je kao kad bi „Zvezda“ danas govorila – mi smo bili prvaci Evrope. Znači, ako ponovo ne postigneš neki visoki uspeh.

Ovo govorim u svoje ime, ne govorim u ime Vlade, nisam ni član Vlade, a za vas sam glasao, jedino za vas sam i glasao, jer je bilo individualno glasanje, i nisam pogrešio. Onaj pre vas što je bio, on nije znao gde je levo. On je bio jedan običan teoretičar i jedino što je znao, naučio je neku pesmu i sad kao neki ekspert za ekonomiju da peva u parlamentu, umesto da se suprotstavi argumentima, činjenicama, šta je to od kada je on preuzeo taj resor.

Gospodine ministre, vi imate čime da se pohvalite. Politička partija Jedinstvena Srbija će glasati za ovaj Predlog zakona i nadam se da ne iz godine u godinu, iz meseca u mesec će biti bolje za građane Srbije i da građani Srbije to osećaju, možda ne merom koju oni žele, ali nada je uvek važna i ne sme čovek da izgubi nadu u sebe, jer ima jedna pesma, peva Betula – teško meni bez mene. E sad, mogu da je protumače na više načina, ali teško građanima Srbije bez ove većine koja zna šta hoće i zna šta neće, a to što neće – da ne šteti građanima Srbije. Puno vam hvala.

Jedinstvena Srbija će glasati za predloženi zakon.

Hvala, gospodine Markoviću.
Reč ima ministar dr Siniša Mali. Izvolite.

Gospodine Markoviću, hvala puno na vašem izlaganju.
Želeo bih da se osvrnem na jednu veoma važnu stvar koju ste napomenuli, pa da i građani Srbije čuju još jedanput. Dakle, u odnosu na budžet za 2019. godinu, ovaj rebalans budžeta je zbog poreskih prihoda koji su veći za 32,9 milijardi, odnosno 3,1%, i neporeskih prihoda koji su viši za 12,7 milijardi, ili za 7,3%, u odnosu na originalan budžet. Dakle, mi imamo suficit koji je baziran na održivim prihodima, dakle, ne na jednokratnim prilivima, ili kako ste vi rekli – prodajom nekih fabrika, nego na osnovu toga što nam i potrošnja raste i takođe privredna aktivnost .
Čime to da potkrepim dalje?
Porez na dohodak povećan je u odnosu na budžetski plan za 6,6 milijardi, odnosno 10,7%. To je posledica povoljnijih kretanja na tržištu rada. Porez na dodatu vrednost je povećan za 6,1 milijardu u odnosu na iznos predviđen budžetom za 2019. godinu, što je naravno posledica bržeg rasta naše ekonomije. Prihodi od akciza su povećani u odnosu na iznos koji je bio planiran budžetom za 2019. godinu, i to za 9,8 milijardi. Prihodi od poreza na dobit povećani su za 9,3 milijarde u odnosu na iznos planiran budžetom za 2019. godinu, što ukazuje da je i profitabilnost preduzeća koja posluju u Republici Srbiji veća. I neporeski prihodi povećani su u odnosu na iznos planiran budžetom za 2019. godinu za 12,7 milijardi dinara.
Dakle, mi ovde govorimo o održivom povećanju poreskih prihoda, dakle, svih onih izvora finansiranja koji su osnovni izvori finansiranja za budžet jedne države, pa i naše. Upravo zbog toga smo i predložili da distribuiramo tako povećane prihode na povećanje plata, povećanje penzija, ali još više i mnogostruko više na nastavak ciklusa investicija kako bismo u narednom periodu imali još više poreza, još više prihoda i još više doprinosa i na takav način podstakli razvoj naše ekonomije i na održiv način omogućili rast životnog standarda građana Srbije. Hvala puno.

Hvala, ministre Mali.
Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek.
Izvolite, gospodine Pek.

Hvala.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću izneti stavove poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara za dva zakona, i to Zakon o budžetskom sistemu i Zakon o budžetu, ili tzv. rebalansu.

Prvo ću početi sa Zakonom o budžetskom sistemu.

U samom zakonu u članu 2. važećeg zakona vrši se dopuna definicije evidencionog računa. Ova definicija nije bila stavljena u važećem zakonu, a sada je stavljena i ova definicija evidencionog računa koji se otvara u okviru sistema izvršenja budžeta lokalnih vlasti.

Druga je novina – dato je ovlašćenje ministru finansija da kod dospeća obveznica Republike Srbije emitovanih na međunarodnom finansijskom tržištu daje instrukcije za konverziju dinara u valute. To je isto novina.

Onda se precizira procedura donošenja same finansijske strategije. Do sada je tako bilo da je ova finansijska strategija došla u ovaj plenum, a sad prvo ide na odbor Narodne skupštine, i to na Odbor za finansije, tamo se razmatra i posle se usvaja ovde u ovom domu.

Produženi su rokovi, i to na 2021. godinu. Produžen je rok za primenu odredaba ovog zakona, Zakona o budžetskom sistemu, do 2021. godine koji se odnosi na programske budžete, i to na programske budžete zdravstvenih ustanova i apotekarskih ustanova. Isto je pomeren rok do 2021. godine za uvođenje rodno odgovornog budžetiranja za sve korisnike budžetskih sredstava na svim nivoima vlasti. Znači, kod ova dva mesta je produžen rok za 2021. godinu.

Jedna od najbitnijih promena je, što je i ministar izneo, povećanje plata u javnom sektoru i ovo povećanje plata od 8 do 15% je razmak, u proseku je to 9,6%, i odnosi se na novembarsku platu, koja se isplaćuje u decembru.

Naveo bih taksativno koja su povećanja. Za radnike MUP-a, BIA i Ministarstva odbrane je 9% povećano. Za radnike Ustavnog suda, sudova, tužilaštva i Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija isto 9%. U visokoškolskim ustanovama radnici osnovnog i srednjeg obrazovanja i ustanova učeničkog standarda i studentskog standarda za 9%. Istraživačima za 10%. Radnicima ustanova kulture za 10%. Radnicima predškolskih ustanova za 9%. Za radnike ustanova socijalne zaštite, osim zdravstvenih radnika, za 9%. Kod ostalih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije za 8%. Za korisnike sredstava budžeta lokalnih vlasti za 8%. Za radnike organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, osim Fonda za socijalno osiguranje vojnih obveznika za 8%. Radnicima zdravstvenih ustanova, lekarima za 10%, medicinskim sestrama za 15%, a ostalom nemedicinskom osoblju za 8%.

Što se tiče još značajnih promena u ovom zakonu, još jedna važna promena što ovde nije naglašena - produžen je rok još za godinu dana, znači za decembar 2020. godine, zabrana zapošljavanja kod korisnika javnih sredstava.

Još jedna značajna promena u ovom zakonu je da se predlaže brisanje posebnog fiskalnog pravila koje se odnosi na indeksaciju penzija. S obzirom na to da 2020. godine penzije će se usklađivati na način propisan zakonom kojim se uređuje penzijsko-invalidsko osiguranje.

Sad bih prešao na drugi zakon, Zakon o budžetu i tzv. rebalansu. Ovde, kao što je i gospodin ministar već istakao da pričamo o pozitivnom rebalansu budžeta. Planirani prihodi su bili 1.246 milijardi dinara. Sa ovim rebalansom je ovaj iznos revidiran na više i to za 3,7%, ako pričamo u dinarima, to je, kao što je gospodin ministar rekao, 46,6 milijardi dinara. Znači, otprilike 50 milijardi dinara je povećana prihodovna strana našeg budžeta.

Ako gledamo samu strukturu ovih prihoda, poreski prihodi iznose 1.092 milijarde dinara. To je ukupno oko 84,5% prihoda. Ne poreski prihodi su 185 milijardi dinara, što je 14,3% od ukupnih prihoda, a ostalo čine donacije u iznosu od 14,8 milijardi dinara, što je 1,1% od ukupnih prihoda.

Treba da kažem da je naš budžet uravnotežen. Rashodi su pod kontrolom. To je jedna tendencija koja u poslednjih četiri godine karakteriše naš finansijski sistem i naš budžet. To je za pohvalu svakako. Mi mislimo da ovaj trend treba i dalje da održimo.

Ovim rebalansom trošimo samo ono što smo zaradili i ništa više. To je isto novi trend u našim finansijskim planovima, do sad prethodno što je bilo nije nažalost tako ispalo. Znači, trošimo ono što smo zaradili i ovo je oko 50 milijardi dinara, a sa ovih 50 milijardi dinara povećao rashodovanu stranu našeg budžeta.

Trinaest milijardi dinara povećao je infrastrukturne projekte u okviru ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture. Rast infrastrukturnih ulaganja je za pohvalu. Savremena i moderna infrastruktura je osnovni stub našeg privrednog razvoja. Dobri putevi savremena, moderna železnička pruga, železnička infrastruktura će povući nove investitore i otvaraće se nova radna mesta.

Ovim rebalansom je u Ministarstvu građevine i saobraćaja kod nekih stavki je smanjen rashod, a kod nekih stavki je povećan.

Smanjen je rashod, i to mislimo da je pozitivno kod projekta mađarsko- srpske železnice, jer vidi se da će do kraja godine ovaj planirani iznos za ovaj deo posla neće se izvršiti, pa mislimo da ne treba da tamo stoje pare, nek se premeštaju u druge svrhe gde se to može iskoristiti.

Rebalansom je isto predviđeno povećanje sredstava za izvođenje dela radova u izgradnji autoputa E-75, to je deonica graničnog prelaza „Kelebija“ – petlja „Subotica Jug“ u iznosu od 330 miliona dinara.

Povećan je obim sredstava na realizaciji izgradnje autoputa E – 673, deonica Obrenovac – Ljig. Za izgradnju autoputa E – 761, deonice Pojate –Preljina. I, za izgradnju autoputa, kao što je i gospodin ministar rekao, Beograd – Sarajevo.

Dodatnih 10 milijardi dinara je dodato za nabavku opreme u sektoru bezbednosti. Dodatnih devet milijardi dinara je dato za rešavanje problema kredita u švajcarskim francima na osnovu zakona što smo doneli u aprilu ove godine, Zakona o konverziji kredita švajcarskim francima, mislimo da je to dobra stvar. Oko devet milijardi dinara je dato za jednokratnu pomoć penzionerima u iznosu od 5.000,00 dinara. Dodatnih devet milijardi dinara je dato za kamate koje se isplate prevremeno od otplate starih kredita, mislim da je i to isto za pohvalu.

Svakako, treba da se rešimo onih kredita koji su uzeti za velike kamate sa nedovoljnim ili sa ne baš najboljim uslovima i to moramo da zatvorimo, te kreditne linije, što pre tim bolje. Mislimo da je to pozitivno u ovom rebalansu.

Na kraju, dodatnih dve milijarde dinara je predviđeno za povećanja plata u javnom sektoru, kao što sam i pre detaljno izneo, ko, gde, koliko će imati povećanja plata.

Nažalost, došli smo u takvu situaciju da stručna radna snaga odlazi iz javnog sektora u privatni sektor, ali mogu i da kažem, nažalost, ne samo u privatni sektor je ovaj odliv nego je i odliv i inostranstvo.

Znači, momentalno imamo tržište rada kao jedno međunarodno tržište rada, bar se to odnosi na sever Vojvodine. Mladi stručnjaci nam odlaze i došli smo do toga da ne samo mladi, nego i srednja generacija stručnjaka odlazi u inostranstvo.

Već godinama se odlaže uvođenje platnih razreda u javni sektor. Možda bi to bio neki princip ili nekakav pozitivan efekat, možda bi doneo kod odliva radne snage iz javnog sektora u privatni sektor.

U neku ruku to smo i videli i ovaj princip je možda ustanovljen kod povećanja plata u zdravstvenim ustanovama. Znači, lekari dobijaju 10%, medicinske sestre 15%, ostalo osoblje 8%. To je u neku ruku princip platnih razreda.

Na kraju bi rekao da poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će glasati za ove zakone u danu za glasanje. Hvala.

Hvala, gospodine Pek.
Sada reč ima gospodin Ivan Bauer. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicama, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa SDPS podržaće sve zakone koji se nalaze na dnevnom redu sednice.

Ja ću svoj fokus staviti na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2019. godinu, odnosno na rebalans budžeta.

Kada se govori o rebalansu budžeta, on se najčešće posmatra kroz prizmu nečeg negativnog jer je u prošlosti rebalans bio sinonim za loše projektovanje budžeta, odnosno za manje ostvarenje prihoda od onoga što je očekivano, odnosno projektovano u budžetu ili za prekomerno trošenje budžetskih sredstava, a najčešće za oba.

Ovog puta, kao što je to uobičajeno, ovo nije iznuđena mera, već je ovo mera koja je posledica povećanja prihoda koje želimo što pre da stavimo u produktivnu funkciju. Radi se o značajnim sredstvima.

Kao što ste rekli, ministre, na kraju avgusta meseca imali smo budžetski suficit otprilike 46,5 milijardi dinara, što je za 60 milijardi više od onoga što je projektovano. Ovakav suficit i suficit u poslednjim godinama je posledica vođenja odgovorne fiskalne politike u poslednjih sedam godina, a rekao bih najpre od 2014. godine na ovamo.

Da se podsetimo, mi smo 2014. godine, kada je Aleksandar Vučić postao premijer, imali javni dug koji je bio preko 70% BDP. On je 2008. godine imao jednu konstantnu trajektoriju rasta. Od 2008. do 2012. godine je duplirana, a nakon 2012. godine je nastavila da raste po inerciji jer su se povećavala izdvajanja za kamate, s obzirom da su uzimani jako skupi krediti. Ta trajektorija je ozbiljnim fiskalnim merama, odnosno merama fiskalne konsolidacije zaustavljena, odnosno njena putanja je preokrenuta i mi danas imamo rezultat da nam je javni dug jednak 51,9% BDP, što je u okvirima mastrihta i ima dalju tendenciju smanjenja, odnosno kreće se, tj. konvergira prema onim vrednostima koje su propisane Zakonom o budžetskom sistemu.

Jedan od razloga zašto smo imali tako visok stepen odnosno procenat javnog duga u odnosu na BDP jesu i visoki budžetski deficiti koje smo beležili sve do 2012. godine, što je kulminiralo budžetskim deficitom od gotovo 7% u 2012. godini. Mi smo to sada preokrenuli, poslednjih nekoliko godina imamo suficit u budžetu. Imali bismo ga naravno i ove godine da nismo odlučili da taj višak sredstava iskoristimo na neki najproduktivniji mogući način.

Nezaposlenost, kao što ste rekli, 2012. i 2013. godine bila je 25,9%, a mi smo to promenili zahvaljujući merama zapošljavanja, zahvaljujući snažnom investiranju, koje je posledica podsticaja i zahvaljujući smanjenju sive zone i mi danas u drugom kvartalu 2019. godine imamo stopu nezaposlenosti od 10,3%.

Vi ste najavili da će sledeće godine ta stopa pasti ispod 10%, a ja sam malo analizirao trendove u poslednjih pet godina koji kažu da je najniža stopa nezaposlenosti u trećem, odnosno u ovom kvartalu i usudiću se da budem veći optimista od vas i da očekujem da već u sledećem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku zabeležimo jednocifrenu stopu nezaposlenosti. Ja se ne sećam kada je to zabeleženo.

Inflacija u 2012. godini bila je 12,2%. Sada je prema podacima NBS međugodišnja stopa inflacije 1,3%. Imamo stabilan kurs dinara. Imamo rastuće devizne rezerve i da ne nabrajam dalje, a ima još što šta da se nabroji. Dakle radi se o vrlo respektabilnim rezultatima koji nam daju za pravo da razmišljamo o ozbiljnom relaksiranju fiskalne politike. Sada, neko bi mogao da postavi pitanje, doduše, čini mi se neopravdano, zašto je bilo važno ići na rebalans budžeta kada smo mogli da sačekamo mesec i po dana da stigne Predlog budžeta za 2020. godinu i da onda ta sredstva opredelimo u budžetu za 2020. godinu, ali zašto nije dobro da bude tako, mislim da će najjasnije odgovore i najpreciznije dati jedna mala analiza koja pokazuje na koji način trošimo sredstva koja smo u 2019. godini uštedeli.

Na prvom mestu ih trošimo na kapitalne investicije, što će svakako povećati rast BDP već u 2019. godini. Zatim ih trošimo na povećanje rashoda po osnovu otplate loših kredita, odnosno skupih kredita, što utiče na smanjenje javnog duga, ali utiče i na smanjenje izdvajanja za kamate u narednim godinama, čime u narednim godinama otvaramo prostor za produktivno iskorišćenje viška sredstava koje ćemo na taj način ostvariti. Imamo jednokratnu pomoć penzionerima, povećanje plata. To doprinosi rastu agregatne tražnje, odnosno ponovo rastu BDP u ovoj godini. Na kraju, rešavamo pitanje koje traje već godinama, a to je pitanje kredita u švajcarskim francima i alociramo dodatna sredstva za finansijsku podršku porodicama sa decom, što su mere koje mogu, kao i svaka druga mera da se ekonomski kvantifikuju, ali ja ih ne bih kvantifikovao ekonomski jer mislim da je suština ovih mera pokazivanje socijalne odgovornosti države, a mi kao socijaldemokrate takve mere podržavamo.

Dakle, mogli smo da sačekamo 2020. godinu, pa da ovaj višak sredstava tada iskoristimo, ali tada bismo izgubili najmanje dva i po meseca, jer ćemo ovo da usvojimo za nekih desetak dana, a budžet za 2020. godinu važi od 1. januara.

Da ne govorimo o tome da infrastrukturni projekti, ako bi za njih alocirali sredstva tek u sledećem budžetu, oni bi praktično … izgubili bismo šest meseci, jer mi možemo sada da ih nastavimo, a onako bismo morali da sačekamo da prođe zima jer se zimi ne radi, pa da tek počnemo od proleća. Dakle, gubitak vremena je veliki. Samim tim, opravdanost budžeta je više nego jasna.

Hteo bih da se osvrnem i sa nekoliko reči i mojih nekih razmišljanja vezano za određene kritike koje su se pojavile u javnosti, odnosno mišljenja pojedinih ekonomista koji smatraju da je mera jednokratne pomoći penzionerima neopravdana i da su povećanje plata i penzija prevelika. Naravno, ja se ne slažem sa ovim iz mnogo razloga. Prvo bih hteo da naglasim da je pozicija kritičara u odnosu na poziciju donosioca odluka dramatično različita. Daleko je „komfornije“ u svojoj kancelariji vršiti neka makroekonomska razmatranja mera koje neko predlaže, praviti nekakve ekonomske modele koji mogu a ne moraju da budu stoprocentno tačni, a potpuno je drugačija pozicija nekoga ko ima odgovornost.

Podsetimo se da je 2014. godine, odnosno pred izbore 2014. godine tadašnji kandidat za premijera tražio podršku od građana za mere fiskalne konsolidacije koje će pogoditi te građane. Tu podršku je dobio i te mere je sproveo. Dakle, odgovornost sadašnjeg predsednika, a tadašnjeg premijera Vučića, odgovornost Vlade sadašnje i odgovornost nas narodnih poslanika je velika, jer najveći teret fiskalne konsolidacije su podneli upravo građani. Ti građani imaju nekakva očekivanja. Oni očekuju neko svetlo na kraju tunela koje smo mi obećali. Oni očekuju boljitak za sebe i to našu poziciju daleko složenijom od pozicije za koju mogu da kažem da je udobna u kojoj ti kritikuješ iz drugog plana.

Nije lako pogledati u oči ljudima kojima si nešto obećao i reći – znate, ono što smo vam rekli da će životni standard porasti, to je bila bajka, mi smo se malo šalili, nemojte da nam zamerite. Dakle, ovde se ne radi samo o preuzetoj obavezi, radi se i o preuzetoj moralnoj obavezi da se odužimo građanima koji su bili trpeljivi i strpljivi svih ovih godina.

Ako govorimo o ekonomskom aspektu ovih mera, ja ne mogu da se složim ni da postoji ekonomsko utemeljenje za ove mere, jer oni koji nas kritikuju za ove mere najčešće nas kritikuju i da imamo nedovoljan rast BDP, odnosno da postoji prostor za veći rast BDP. Evo, kako da mi ostvarimo veći rast BDP u zadatim objektivnim globalnim uslovima, da se razumemo, i kakve to veze ima sa povećanjem plata, a ima?

Da bismo odgovorili na to pitanje, pogledajmo koji su to generatori rasta bruto domaćeg proizvoda - investicije, državna, odnosno javna potrošnja, neto izvoz i privatna, odnosno lična potrošnja.

Investicije u 2019. godini su ostvarene u prvih osam meseci u vrednosti od 2,4 milijarde evra. Dakle, za 43% više nego u prvih osam meseci 2018. godine, što predstavlja izvanredan rezultat, naročito s obzirom na to kad uzmemo u razmatranje činjenicu da je najveći izvor naših stranih direktnih investicija EU, koja se nalazi na pragu recesije. I budimo sigurni da investitori iz EU barem dva puta razmisle u takvim uslovima da li će da investiraju, a posebno da li će da investiraju u zemlju koja nije članica EU.

Ovako snažan rast investicija ima mnogobrojne pozitivne efekte, od porasta zapošljavanja, odnosno smanjenja stope nezaposlenosti, do porasta potrošnje, do porasta izvoza, jer se ovde najčešće radi o izvozno orijentisanim kompanijama. Dakle, snažan rast investicija znači ubrzani rast BDP.

Mi u ovom rebalansu budžeta predlažemo 20 milijardi dinara više za kapitalne investicije države. Ministar je najavio da će u narednoj godini nivo kapitalnih investicija države dostići 4,4%. Dakle, time, povećanjem nivoa kapitalnih investicija, odnosno njihovog učešća u BDP, mi ubrzavamo rast BDP, kako u ovoj godini, tako i u narednim godinama.

Kada je reč o neto izvozu, tu ove godine beležimo nešto lošiji rezultat, odnosno imamo rast negativnog salda, kada je u pitanju spoljno-trgovinski bilans i bilans tekućeg računa, koji su doduše u potpunosti pokriveni stranim direktnim investicijama. To je posledica, s jedne strane, snažnijeg uvoza repromaterijala, investicionih dobara, što će, očekuje se i verujem da će tako i biti, rezultovati budućim rastom izvoza, čime ćemo kompenzovati taj rast uvoza, a s druge strane mnogobrojnim međunarodnim faktorima na koje mi ne možemo ni na koji način da utičemo. Na primer, smanjenje rasta, odnosno usporavanje rasta u evro-zoni. I to što je po nas još gore, vođeno smanjenjem privatne potrošnje. Dakle, ono što nas zanima. Privatna potrošnja pada u EU. I što je još gore od svega toga, najveći pad BDP, vođen smanjenjem lične potrošnje, imaju naša dva glavna spoljno-trgovinska partnera u EU, a to su Nemačka i Italija.

Kada uzmemo u obzir činjenicu da je dve trećine naše spoljno-trgovinske razmene sa EU, jasno je da ovi uslovi, vrlo nepovoljni uslovi, na koje mi nemamo uticaja, su se negativno odrazili na naš izvoz, odnosno usporili su njegov rast.

Nadalje, imali smo jedan šok na koji nismo mogli da utičemo, a to je jedna potpuno iracionalna odluka privremenih vlasti u Prištini da uvedu takse koje su praktično isto što i zabrana izvoza naših proizvoda na tržište Kosova i Metohije, suprotno svim mogućim međunarodnim sporazumima, što se, naravno, negativno odrazilo na naš izvoz, jer je on drastično smanjen zbog toga.

Imamo rast cena nafte na svetskom tržištu, što je opet suprotno projekcijama MMF, koji je za ovu godinu predvideo da će cene nafte pasti za otprilike nekih 4%, a desilo se suprotno od toga. Kad na to dodamo povećanu domaću tražnju za našim glavnim uvoznim proizvodima, a to su nafta i naftni derivati, jasno je da je vrednost uvoza u prva dva kvartala porastao.

Dakle, mi imamo veliki broj međunarodnih faktora na koje ne možemo ni na koji način da utičemo, koji su smanjili, odnosno usporili rast našeg izvoza, a samim tim i uticali negativno na nas, našeg BDP. Kako to da kompenzujemo?

Jedan od načina jeste da stimulišemo domaće tržište, domaću proizvodnju, da na taj način povećamo potrošnju, odnosno da povećamo BDP. I tu sada dolazimo do poente, da ovo povećanje plata i penzija nema samo moralnu i socijalnu komponentu, nego ima, naprotiv, i ekonomsku komponentu, jer to povećanje plata i penzija treba da se preslika na povećanje potrošnje, odnosno na povećanje BDP.

Da ostavimo sada po strani na jedan trenutak ekonomsku logiku i da se okrenemo zdravoj logici. Šta kaže zdrava logika? Srbija nije bogata zemlja i naši građani nisu bogati kao, na primer, Amerikanci. Ništa pežorativno, da se razumemo. Dakle, nije za očekivati da će ovaj višak sredstava u svojim prihodima od nekih 5% koliko se očekuje da će biti povećanje penzija do 15% koliko su povećane plate medicinskim sestrama, dakle, nije za očekivati da će oni ta sredstva da iskoriste tako što će da uzmu kredite, pa će da kupuju kola, jahte ili neke, kako se to modernim jezikom kaže - gedžete, odnosno skupe uvozne proizvode. Oni koji to kupuju, njih ova rasprava i njih generalno povećanje plata i penzija apsolutno ne zanima. To zanima obične građane, a njih vrlo zanima ta tema i oni, verujem, sada gledaju ovu raspravu. I oni, sasvim sam siguran, da će taj višak sredstava u svojim prihodima koji će ostvariti na osnovu povećanja plata i penzija, će iskoristiti da se pripreme za zimu, da spreme zimnicu, da kupe ogrev i da kupe zimsku odeću.

Kada sam ja poslednji put proveravao, sve od nabrojanog se proizvodilo u Srbiji. Prema tome, povećanje plata i penzija mora da se preslika na povećanje potrošnje, odnosno na povećanje proizvodnje, odnosno na povećanje BDP.

Naravno, ekonomska logika i zdrava logika nisu uvek baš potpuno identične. Ekonomska logika je nekad mnogo surovija od zdrave logike, ali mislim da bez obzira na to ne postoji nijedan opravdan razlog da mi odustanemo od ovih mera, kojima zasluženo, ponoviću još jednom - zasluženo, povećavamo plate zaposlenima i povećavamo, odnosno za sada dajemo jednokratnu pomoć ali od 1. januara ćemo povećati penzije najstarijim građanima u Republici Srbiji.

Dakle, još jedanput, SDPS će podržati sve predložene zakone, a ja vam svima zahvaljujem na pažnji.