Hvala, dr Bauer.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.
(Vjerica Radeta: A mi?)

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.

Ne bih se ljutio ni da ste koleginici Vjerici dali reč, ali, nismo vam zamerili i nemojte shvatiti ozbiljno.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici ministarstva, malo čas je gospodin Marković napravio jednu digresiju, pre nego što započnem priču o onome što jeste tema današnjeg dnevnog reda, ali započeo je jednu priču o kojoj smo govorili i tokom jučerašnjeg dana ovde u parlamentu.

Mi želimo samo jednu poruku jasnu da vam pošaljemo kao poslanički klub, da nastavite odgovorno, ozbiljno i posvećeno da radite svoj posao. A, ono što se dešava na Rektoratu i što se dešavalo na Rektoratu, tu se postavlja pitanje jel to akademsko ili političko pitanje? Jer, ministre, koliko je nama poznato, biraju poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a poslanike biraju građani, a ti koji su blokirali taj Rektorat su građani. Oni su predstavnici neke političke opcije.

Mi smatramo da su oni promašili i mesto i vreme. Nisu oni trebali da blokiraju Rektorat. Oni su trebali da blokiraju prostorije svojih političkih opcija, jer oni su krivi, njihovi politički lideri su krivi zašto su toliko nesposobni i ne mogu da predstave alternativu vladajućoj koaliciji u ovom trenutku u Srbiji i ne mogu čak ni da politički prežive, pa se hvataju za floskulu bojkota.

Sve je to, gospodine ministre, već viđeno, i protesti i bojkot i tužakanje države u inostranstvu i u kratkoročnom smislu, čak ni u kratkoročnom smislu to ne može da im donese političke poene. Ali, loše je to što u trenutku kada se rešavaju ključna pitanja od izuzetne važnosti za nacionalne i državne interese Srbije, šalje se jedna loša slika javnosti iz Srbije. Štete interesima građana Srbije.

Vratiću se, a vi, naravno, nastavite da obavljate samo odgovorno, ozbiljno i posvećeno, kao i do sada, posao za koji ste preuzeli odgovornost i dolazite u Skupštinu uvek sa ovakvim rezultatima.

Kada je reč konkretno o rebalansu budžeta o kojem danas ovde govorimo, potpuno je jasno da je Srbija na dobrom putu i da su vidljivi i prepoznatljivi pozitivni trendovi, da je vidljiv i prepoznatljiv napredak, boljitak u svakom sektoru, u svakoj sferi društva, ali ono što je suštinski jako važno - boljitak koji je zasnovan na zdravim osnovama.

Dakle, važno je sada da sačuvamo ona teško stečena dostignuća iz oblasti ekonomije i finansija i da posao, proces koji je započet, reformski kurs Vlade Republike Srbije, čiji su temelji postavljeni 2014. godine usvajanjem budžeta za 2014. godinu, privedemo kraju.

Zapravo, najvažnije je da na pravi način sačuvamo teško stečena fiskalna dostignuća, i to je ono što se čini i radi predloženim rebalansom budžeta, da na pravi način koristimo benefite iz toga u budućnosti i to je, takođe, nešto što se čini i radi predloženim rebalansom budžeta i da prihvatimo sve inicijative i podsticaje koji vode ka rastu i razvoju. To je, takođe, nešto što je između ostalog sadržano u rebalansu budžeta o kojem danas govorimo, jer Srbija mora da ostane na putu koji je upravo trasiran 2014. godine. Kao i uvek, samo tri ključne reči mogu biti sinonim takve ekonomske i finansijske politike, a to su reforme, rast i razvoj.

Mi danas govorimo o rebalansu budžeta, ne zato što imamo povećanje rashoda, o tome su maločas kolege govorile, već zato što imamo povećanje prihoda i to povećanje prihoda koje je daleko veće od očekivanog.

Dakle, važno je sada da imamo, pri tome, naravno, vodi se računa o interesima građana, o javnim interesima i vodi se računa na koji način sačuvati teško stečena fiskalna dostignuća. Zadržati fiskalnu disciplinu, unapređeni su uslovi poslovanja, to je nešto o čemu ste govorili, pojačan i ojačan privredni rast i privredni razvoj i to je nešto što donosi prihode u budžetu Republike Srbije.

Dakle, u ovom trenutku racionalno, odgovorno i ozbiljno se raspolaže, domaćinski se raspolaže sa onim što se zaradilo. Šta je ovde za nas suštinski najvažnije? Dakle, rashodi neće ugroziti stabilnost Srbije. Imamo u kontinuitetu pad javnog duga BDP, vi ste o tome govorili tokom uvodnog izlaganja. Rekli ste 52% je u ovom trenutku učešće javnog duga u BDP, što je veoma dobro. Mislim da smo kroz reformske procese trajno rešili dva pitanja, a to je trajno smanjenje javnog duga u BDP i trajno smanjenje deficita.

Imamo stabilnu i sigurnu stopu inflacije i imamo siguran kurs dinara. To je ono što je suštinski u ovom trenutku za nas najvažnije kada govorimo o rebalansu budžeta. Javne finansije su, dakle, po prvi put sigurne i stabilne i mi smo se danas sastali da sa optimizmom kroz postignute rezultate gledamo u budućnost.

Naravno da podržavamo i pozdravljamo nameru da ovaj pozitivan rebalans jednim delom bude usmeren na ono što jeste interes građana, na poboljšanje životnog standarda i interese građana, jer prošlo se kroz jedan jako težak vremenski period, a da drugi deo bude usmeren u ono što je, takođe, podjednako važno, a to je infrastrukturni projekti. Jer mi, znate, smatramo da nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja, a kroz infrastrukturne projekte i kapitalne investicije nastavićemo da rešavamo uspešno ono pitanje o kojem je maločas bilo reči, a to je stopa nezaposlenosti. Dakle, sa stope nezaposlenosti koja je 2013. godine bila 25,9%, danas je pala na 10,3%. Nova minimalna cena rada je daleko povećana u odnosu na 2018. godinu za 8,6%.

Kada govorimo o kapitalnim investicijama, želim da podsetim da smo mi budžetom za 2019. godinu opredelili 220 milijardi dinara za kapitalne investicije i da je to 30% više u odnosu na prethodnu godinu, u odnosu kada govorimo o budžetu za prethodnu godinu.

Samo u poslednjih pet godina, vi me ispravite ako grešim, to su neki podaci do kojih smo mi došli, samo u poslednjih pet godina otvoreno je 300 kilometara puteva, oko 200 fabrika, zaposleno 60.000 ljudi, investicije u vrednosti od 2,5 milijarde evra. Što se tiče stranih direktnih investicija, u prvih sedam meseci došlo se do cifre od 2,32 milijarde evra, što je za 43% veće u odnosu na isti period 2018. godine.

Dakle, Srbija je postala svetski lider u privlačenju stranih investicija, iako neko postavlja pitanje zašto? Pre svega, zato što Srbija u ovom trenutku ima i političku i ekonomsku stabilnost i, pre svega, što Vlada ima subvencije koje nudi potencijalnim investitorima i, pre svega, što smo mi ovde u Narodnoj skupštini na predlog Vlade Republike Srbije usvojili sistemske zakone koji omogućavaju i bržu birokratiju, izdavanje dozvola, sve ono što je neophodno za uspešno poslovanje, kada govorimo o direktnim stranim investicijama.

Dakle, mi danas imamo suficit u budžetu od 46,4 milijarde, a to je 60 milijardi bolje od onoga što je očekivano, što je zaista izvanredan rezultat. Može deo opozicije, znate, da kritički govori, jedan deo opozicije koji ni danas nije u sali, može kritički da govori o ovom budžetu, činjenice i podaci su, znate, uvek neumoljivi, a one nikako nisu, na njihovu žalost, na njihovoj strani.

Imali smo mi prilike mnogo puta, i vi se toga sećate, da razgovaramo ovde u sali, kada su bili prisutni, da razgovaramo o budžetu, o rebalansu budžeta. Izdvajam namerno ova dva zakona, ne umanjujem važnost i značaj ostalih zakona, ali budžet je život. Ako imate nerealan budžet, imate nerealan život. Imali smo mi prilike da vodimo raspravu sa predstavnicima tada tog dela opozicije i šta smo čuli? Čuli smo uvek samo kritiku zarad kritike, unapred naučene recitacije, ali nismo čuli ni jednog trenutka da li postoji neka druga alternativa, da li postoji neki drugi put kojim Srbija treba i mora da ide u narednom vremenskom periodu, a da taj put bude garant i većeg privrednog rasta i novih radnih mesta i više fabrika koje će biti otvorene u Srbiji i naravno boljeg životnog standarda.

Takve inicijative, odnosno takvog predloga ja nisam čuo ili nisam imao prilike da čujem od predstavnika tog dela opozicije, osim samo jedne stvari, a to je da su bili apsolutno protiv svega što je činila i radila vladajuća koalicija.

Ukupno, dakle, iz budžeta za Moravski koridor 120 miliona evra. Mi smatramo da je ovo izuzetno važan i značajan projekat. Opet, taj deo opozicije vidim ima nekakve kritike. Ja im predlažem, konkretno, da odu kod građana Ćićevca ili Trstenika ili Vrnjačke Banje ili Kraljeva ili da posete bilo koju opštinu u raško, rasinskog, moravičkog okruga i da pitaju građane šta misle o ovom projektu i o značaju ovog projekta.

Drugi deo, kada govorimo o infrastrukturnim projektima, auto-put "Miloš Veliki", deonica Čačak-Požega, jedna od najznačajnijih i najvažnijih, rekao bih, deonica.

Takođe, gospodine ministre, podržavamo nameru i vaš predlog da kroz povećanje prihoda jedan deo usmerite ka interesima, kao što sam malo pre rekao, građana ka poboljšanju životnog standarda građana i u potpunosti se slažemo, daleko najveće povećanje plata će biti, koliko smo mi mogli da vidimo, u medicinskom sektoru. Medicinsko osoblje i tehničari - 15%, lekari - 10%.

Mi smatramo da treba svi zajedno da se potrudimo da kroz kontinuirano povećanje plata zadržimo medicinsko osoblje u Srbiji. To treba i mora da bude naš zajednički zadatak i, naravno, nastavite kao i do sada. Milijardu evra vidim da je izdvojeno za izgradnju infrastrukturnih projekata, kada je reč o kliničko-bolničkim centrima, kada je reč o bolnicama. Naravno, to u potpunosti podržavamo.

Isto tako, naravno, ništa od ovoga ne bi bilo, kao što ste rekli u uvodnom izlaganju, da te 2014, zapravo decembra 2013. godine, kada smo usvajali budžet za 2014. godinu, nisu postavljeni temelji jednog reformskog kursa Vlade Republike Srbije. Tada to jeste bilo politički nepopularno i tada to jeste bilo teško, ali i izuzetno hrabro i odlučno. Tada je Vlada vrlo jasno stavila do znanja da nije ovde da bi stranke, koje čine vladajuću koaliciju, ubirale političke poene i rejting, već je ovde zbog građana Srbije.

Zahvaljujući tim i takvim merama, mi danas imamo zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama. Dakle, ne sistem koji je zasnovan na politikanstvu i na spisku lepih želja, na onome što, ako bi realizovali u praksi, bi vodilo ka političkom krahu i političkom bankrotu, već na sistemu koji je zasnovan na životu i na ekonomiji.

Zato danas imamo osnov za povećanje, ispravite me ako grešim, 9% plata za zaposlene u prosveti, sudije i tužioci, kao i zaposlene u sudovima i tužilaštvima, ustanovama socijalne zaštite, pripadnici bezbednosti i bezbednosnih snaga. To je sve nešto što u potpunosti ima podršku poslaničke grupe SPS.

Kada je reč o predstavnicima najstarije populacije, penzionerima, naravno da su podneli najveći teret perioda koji je iza nas. Kada neko kaže, vrlo često smo slušali pojednostavljeno sagledavanje tog dela opozicije, otimate nekome nešto, ne otimamo mi nikome ništa, iz krize se ne izlazi popularnim, već nužnim merama. Mi smo sve vreme govorili o merama koje su usmerene ka spasu srpske ekonomije i merama koje se tiču svakog građanina Srbije i budućnosti svakog građanina Srbije. Upravo, zahvaljujući tim merama, mi danas imamo mogućnost, vi ste rekli, već u decembru 5.000 dinara jednokratna pomoć za penzionere, povećanje penzija u januaru 5%. Pokušajte da bude nešto veće, ukoliko budete u mogućnosti.

Znate, kada kažu, vrlo često slušamo to, ne ovde, oni više vole te političke monologe ovde u skupštinskom holu, nego demokratsko sučeljavanje mišljenja, jer nemaju snagu u tom demokratskom sučeljavanju mišljenja, pa kada kroz taj politički monolog čujete – premalo se izdvaja za penzionere… Znate šta? Mi imamo povećanje, da li je tako, imamo povećanje plata, imamo povećanje penzija i imamo plus u državnoj kasi. Neodgovorno i neozbiljno bi bilo da imamo daleko veće povećanje, da daleko više novca i sredstava zahvatamo iz budžeta, jer evo, zaboga, izbori su tu, pa da bi održali socijalni mir, pa da bi podigli rejting političkih stranaka, mogli smo da izdvojimo daleko više sredstava i da usmerimo više ka penzionerima i ka javnom sektoru i ka medicinskom osoblju, ali to bi bilo krajnje neodgovorno i krajnje neozbiljno. Na takav način se ova Vlada Republike Srbije nikad nije i neće ponašati.

Britanski list „Fajnešel tajms“, rekli ste, po drugi put je proglasio Srbiju za svetskog lidera u privlačenju stranih investicija. Sada kad slušamo ovaj pokušaj da od Vlade naprave nekakav aferaški karakter, napade kroz afere i da Vladu predstave kao nekakav simbol korupcije, pa zar strani investitori dolaze tamo gde je prisutna korupcija? Naravno da ne. To im vrlo jasno kaže i „Fajnešel tajms“, i to vrlo jasno kaže i jedan od najvećih svetskih rejting agencija „Fič rejtings“, koja je povećala, kao što ste rekli, kreditni rejting naše zemlje, i to jeste potvrda uspešnosti reformi i dodatni impuls u domaćoj ekonomiji koja teži da postane konkurentna u svetskim okvirima.

Takođe, ono o čemu je maločas kolega govorio, u potpunosti podržavamo da jedan deo pozitivnog budžeta bude usmeren ka rešavanju problema koji naši građani imaju kada je reč o zaduženju u švajcarskim francima. Znate, to je problem koji je godinama neko gurao pod tepih i godinama ka ostavljao po strani, a gurali su ga pod tepih i ostavljali po strani upravo oni koji su uništili bankarski sistem u Srbiji, upravo oni koji su u Narodnu banku Srbije ulazili sa dugim cevima, upravo oni zbog kojih mi danas ne znamo gde su budžetske rezerve Srbije nestale od tog vremenskog perioda, to su isti oni koji su otpustili nekoliko stotina ljudi iz Narodne banke Republike Srbije, pa su ti isti ljudi morali da se vrate na posao nakon sudskog postupka i država je morala to da plati. Oni nemaju pravo da komentarišu ovo.

Na ovaj način Vlada pokazuje jedan odgovoran i ozbiljan odnos prema građanima Srbije, Vlada pokazuje da vodi aktivnu politiku, ide u susret problemima i rešava ih. Naravno, podržavamo i ovaj deo koji se tiče izdvajanja sredstava za naplatu štete usled elementarnih nepogoda za obnovu objekata javne namene.

Dakle, naravno, pozdravljamo ciljeve, podržavamo ovaj rebalans, jer podržavamo ciljeve koji se žele postići rebalansom budžeta, a to je, pre svega, interes građana. Kada kažem interes građana, mislim na poboljšanje životnog standarda građana i na onaj drugi deo koji podjednako smatramo važnim, a to je ulaganje u infrastrukturu, jer, ponoviću, nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja.

Još samo jedna stvar, uvaženi ministre, jedno pitanje. Naime, mi smatramo da je, pored svega ovoga o čemu smo govorili i o čemu je već bilo reči tokom današnje rasprave, privatni sektor budućnost. Mislim da privatni sektor jeste važan za državu, jer država živi od poreza koji ubira iz dobiti preduzeća, ali privatni sektor je važan jer otvara nova radna mesta. Mislim da u narednom vremenskom periodu akcenat treba staviti na privatni sektor, na olakšice koje će biti usmerene ka privatnom sektoru, kako bi privatni sektor postao stub srpske ekonomije. Zahvaljuje.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, veliko mi je zadovoljstvo zato što razgovaramo o rebalansu budžeta koji je posledica suficita koji je nastao zbog privrednog rasta i aktivnosti, a ne zato što su uvećavane poreske obaveze poreskim obveznicima. Da se od 2012. godine do danas radilo po sistemu lako ćemo, kako ćemo i da se išlo lakšim putem i putem kojim se ne ide tako jednostavno, verovatno danas ne bismo imali priliku da govorimo o rebalansu budžeta.

Neću ponavljati ono što su moje kolege u ranijoj raspravi pominjale. Moram pomenuti par stvari sa kojima se ne slažem. Neke su verovatno lapsusi, a neke možda i suštinski različiti pogledi na budžet i funkcionisanje privrednog sistema, samim tim i poreskog sistema, uopšte.

Naime, stvarno sve molim da vode računa kada govore o trgovini, i to unutrašnjoj trgovini, sa Kosovom i Metohijom, odnosno sa privrednim subjektima na Kosovu i Metohiji, da o tome govore kao o unutrašnjoj trgovini, a ni u kom slučaju da to ne komentarišu kao bilo kakvu vrstu izvoza. Kosovo i Metohija je sastavni deo Republike Srbije koji je privremeno okupiran i ta privremena okupacija, koja traje, nas sprečava da unutrašnju trgovinu sa Kosovom odvijamo na jedan normalan način na koji se to odvija na celoj teritoriji Republike Srbije.

Molim vas da, vodeći računa o ovome, postepeno nas neko ne ubeđuje i ne dovodi do svesti i prihvatanja, ne daj Bože, nekakve činjenice u nekoj ne postojećoj budućnosti da Kosovo i Metohija ne bude sastavni deo Republike Srbije i da ono što se prodaje tamo bude zaista tretirano kao izvoz.

Molim vas da vodimo računa o svakoj rečenici kada je ovo u pitanju. Sebe sam uhvatio u nekim situacijama, u ranijim diskusijama, da i ja napravim lapsus i molim kolege da kada se i meni to desi da me podsete, jer jednostavno posledica onoga što neki mediji u Srbiji stalno polako ćuškaju nam u svest, nije dobra i moramo protiv toga da se borimo i da vodimo računa.

Podsetiću uvaženog ministra i mene zanima - da li je u ovom rebalansu budžeta predviđen prostor za povećanje plata sudija prekršajnih sudova? Znači, ne da se postojeće plate uvećaju za nekakav procenat, već da se plate sudija za prekršaje izjednače sa platama sudija ostalih sudova, o čemu smo pričali kada je usvajan budžet za 2019. godinu i zanima me da li je to, u ovom trenutku, kroz ovaj rebalans se otvara kao mogućnost za ozbiljno razmišljanje?

Ponovo ću podsetiti, bile su reči premijerke ovde kada smo razgovarali o svemu tome, na stavove ministarke Nele Kuburović i svih ostalih gde zaista ne vidim više zbog čega se plate tim ljudima nisu izjednačile sa platama ostalih sudija kada smo im već dali prava, ustanovili obaveze. Jedino pravo koje njima nismo izjednačili jeste da budu izjednačeni sa svojim materijalnim pravima kao i sudije svih ostalih sudova, njihove kolege. Ne bih o tome govorio više. To je jednostavno pitanje koje mene ovako dobrano zanima.

Ono što želim da kažem jeste da trenutno je jako važna i ova poreska reforma koja se dešava. Molim vas da posebno obratite pažnju, čini mi se da ta reforma dolazi u jednu fazu koja je onako jedna klackalica u usponu kvaliteta budućeg rada Poreske uprave. Naime, ukoliko se već ovog trenutka ne bude ozbiljno vodilo računa o obuci budućih kadrova, o pripremi budućih kadrova koji će raditi u Poreskoj upravi, onda se bojim da ćemo stvoriti nešto što ne želimo, a to je da za nekih godinu, tri ili pet Poreska uprava postane nešto što neće podsticati dalji razvoj privrednog rasta.

Znači, ono što treba kroz tu dodatnu obuku budućeg mlađeg kadra, u koje treba ulagati, jeste stvaranje navika za budućim ozbiljnim radom, koji treba da sankcioniše bitne događaje, nove sitne stvari i poreska disciplina postanu nešto što je uobičajeno i normalno, da imaju apsolutno razumevanje za potrebe poslovanja, da budu fleksibilni i praktično da postanu partneri poreskim obveznicima u obostranom interesu.

Moram da kažem da mi se jedan detalj ove reforme nije svideo, a to je centralizacija koja je ovakva kakva jeste. Znate, mi se svi trudimo da pričamo o decentralizaciji i generalno pod decentralizacijom ne mogu da tretiram to što su ogromni delovi Poreske uprave, koja je bila u Obrenovcu, služila privrednicima koji posluju na toj teritoriji, izmeštena na Čukarici.

Možda to jesu kompleksi male sredine i prihvatam da to može da bude tako, ali ako pričamo o decentralizaciji, obzirom da postoje uslovi za rad i u Obrenovcu i u Lazarevcu i u Barajevu, verujte mi da bi decentralizacija Poreske uprave bila daleko pravičnija da se taj centar izmesti uz Lazarevac i verujem da Obrenovčanima bi bilo jednostavnije da putuju Lazarevac i rešavaju svoje probleme kada je u pitanju odnos sa poreskom administracijom i svim ostalom, nego da dolaze za Beograd.

Možda bi gospodi iz Beograda bilo malo teže da putuju za Lazarevac za ono za šta je nužna direktna komunikacija između poreskih službenika i obveznika, ali mislim da to bilo apsolutno pošteno i pravično. Nisam siguran da je tu baš dobro odmereno šta je šteta a šta je korist, jer bojim se da to ne dovede do zagušenja u radu i jednostavno iznudi povećanje finansijske nediscipline u odnosu na već postignuti nivo za koji moram da kažem da je zaista zadovoljavajući rast te discipline koji je postojao u ovom nekom dosadašnjem periodu.

Danas, to je sasvim u redu, zbog trenutnih potreba koje postoje i verujem da Ministarstvo finansija nije moglo da vodi računa o tome, je potrebno u nekim trenucima sat i po vremena da se od Obrenovca stigne do Čukarice, a zamislite nekom preduzetniku iz Drena koji još ima 35 kilometara da dođe do samog Obrenovca.

Nisam siguran da je zbog pet ili deset plata u administraciji bilo dobro izmeštati sedišta iz Obrenovca, Lazarevca, Barajeva i ostalih, ja to zovem, prigradskih opština na Čukaricu.

Možda je tema za neko buduće razmišljanje da Poreska uprava, pa makar i samo formalno, bude samostalan organ. Zašto? Zato što u ovoj situaciji danas koja jeste nužna i koja pokazuje dobre rezultate, a to je da je Poreska uprava isključivo u okviru Ministarstva finansija, gde Ministarstvo finansija čak propisuje određene poreske instrumente i odlučuje u drugom stepenu po tim istim instrumentima, zarad efikasnosti uspostavljanja poreske discipline jeste korisna.

Ako govorimo o nekim budućim vremenima, uz pripremu kadra koji će daleko efikasnije raditi, bolje se snalaziti, biti u partnerskom odnosu sa onima sa kojima treba da posluje, onda mislim da bi bilo dobro da se te dve funkcije u jednom trenutku i razdvoje jer bi onaj ko donosi odluku o instrumentima, koje treba sprovoditi kroz poreske postupke, morao mnogo više da vodi računa kakav će oni efekat da proizvedu.

Sve ovo govorim iz jednog prostog razloga. Zato što u ovom trenutku kroz rebalans smo mi sredstva koja su iz suficita prvenstveno usmerili na uvećanje plata, zarada i onoga što zanima građane.

Iskreno se nadam i sa pravom očekujem da ćemo mi i priliko rasprave o budžetu za 2020. godinu u nekim budućim vremenima takođe imati pred sobom sliku mogućeg suficita i tu treba razmisliti i o tome koliko iz tog suficita treba dodatno relaksirati privrednike kako bi to bio način stimulisanja njihovog boljeg i većeg angažovanja na teritoriji Republike Srbije.

Ne mislim da tu prioritet treba da imaju privatnici. Apsolutno ne vidim nikakvog razloga za bilo kakvo razgraničavanje između državnih i privatnih subjekata. Tržišna utakmica, ako se već neko zalaže za tržišnu utakmicu, onda treba da bude potpuno ravnopravna za sve učesnike koji su tu, pa ko bolje posluje, bolje će i proći.

Ima nekih stvari koje će ovakav pristup za neka buduća vremena promeniti jer to je mantra o sivoj ekonomiji. Znate, stalno slušamo siva ekonomija, siva ekonomija, siva ekonomija. Da li je neko adekvatno uopšte izmerio kolika je količina sive ekonomije i koliko ona stvarno utiče na budžet Republike Srbije? Ta licitacija, bilo je 30%, pa je sada 25% ili 28%, stvarno ne znam ko je kako izmerio. Da li je to mereno telefonskim anketama, pa to slušamo preko N1 televizije ovde da bismo urušavali državno-pravni sistem Republike Srbije? Onda stvarno to ne mogu da prihvatim kao nekakvu ozbiljnu činjenicu i ozbiljan podatak.

Znate, 30%, 15%, pa i 5% sive ekonomije. To su fabrike, to su postrojenja, to su ustanove, to je takva količina novca. Jednostavno, samo prostom matematikom kada to stavite u odnos sa budžetom Republike Srbije shvatite da tu postoje u nekim segmentima ozbiljna preterivanja. Da li ta preterivanja treba da zaštite nešto što bi mogli da budu novi ozbiljni izvori prihoda budžeta Republike Srbije?

Naime, očigledno je, gospodine ministre, da će ili vaše ministarstvo razrešiti pitanje jesu li poreski obveznici u Republici Srbiji N1, Nova Sport i ove prekogranične nazovi televizije ili to očigledno neće ustanoviti niko drugi.

Zašto? Ogromna sredstva izlaze iz Republike Srbije neoporezovana. Ja sam lično došao do potpunog ubeđenja da oni rade potpuno nezakonito. Govorili smo o tome i na prošloj sednici kada je ovde bila Republička Vlada, mislim da apsolutno treba da se uspostavi jedna dobra koordinacija u svemu tome, REM ili nije sposoban ili nema alate sa kojima ovaj posao treba da dovrši. Delimično uz pomoć REM-a, delimično uz upornost mnogih uvaženih kolega poslanika ovde, dobronamernih ljudi u Republici Srbiji, mi smo došli do saznanja da se program koji se emituje na N1 televiziji definitivno i konačno ne emituje ni u Luksemburgu, ni u Sloveniji i ovde ono što oni provlače i rade nije reemitovanje, nego je emitovanje.

Nemam potrebe da vas podsećam da Zakon o poreskom postupku kaže - tamo gde se utvrdi da postoje simulovani posao, a ovo jeste čista simulacija navodnog reemitovanja programa, da bi se izbeglo plaćanje poreza i dažbina Republici Srbiji, primenjuju se stope kao kod disimulovanog posla. Da pojednostavim, ono što plaćaju uredno registrovane televizije u Republici Srbiji na ime poreskih obaveza, kada je u pitanju porez od prodaje reklama, na zaradi i sve ostalo što sledi, mora i treba da plati N1 televizija.

Ja vas ovde javno molim da pošaljete najobjektivnije, najsposobnije i najobučenije ljude, koji rade u Poreskoj upravi u kontrolu ovih televizija. Neka utvrde činjenično stanje i sa tim jednostavno da jednu epizodu zatvorimo.

Proračuni, ja moram da kažem da sam laik i meni to zvuči kao ogromna cifra, ali neke kolege koje kažu da se u to bolje razumeju nego ja, tvrde da na taj način, bar jedno 500 miliona evra godišnje ne završi u budžetu Republike Srbije.

Da li je 500, da li je 100, neke je jedan jedini dinar, previše je. U krajnjem slučaju, dajte da raščistimo tu situaciju, mi imamo ovde deo dokaza koji se sastoji od izjava nadležnih emitera iz Luksemburga, kao odgovore na naša poslanička pitanja, ne moja, ali kažem naša, jer su mnoge kolege postavljala ta pitanja, odgovore iz Republike Slovenije. Uostalom pravo da vam kažem, imamo i lična saznanja, jer sam zvao neke svoje prijatelje koji su u Sloveniji, pa sam pitao na Preobraženje 19. avgusta - da li ste me gledali u ovom direktnom prenosu na N1 televiziji? Kažu - to kod nas nema, ne postoji mogućnost da se gleda.

Znači, osnovane sumnje postoje da je u pitanju čista zloupotreba na koju REM ili ne može ili neće da reaguje. Prema tome, kao advokat apsolutno znam da u ovakvim situacijama finansijska policija, poreska policija, ta vrsta kontrole, treba da ode, utvrdi da li su oni poreski obveznici ili nisu, da li poštuju zakon Republike Srbije ili ne i ako postoji sumnja, završe svoj deo posla, a ako ima sumnje da sam ja upravu ili dokaze da sam upravu i moje kolege, onda će o tome obavestiti nadležno tužilaštvo, koje će preduzeti gonjenje.

Mislim da je krajnje vreme da ovo zaista na jedan pravi način privedemo kraju. Znate, N1 televizija, SBB i drugi nisu onaj ulični prodavac koji živi od toga da li je prodao neku polovnu robu, pa je utajio neki sitan porez, pa treba da izazove emocije kod nas, oni jednostavno ugrožavaju normalno funkcionisanje svih televizija, koje su uredno registrovane i imaju odobrenje za rad u Republici Srbiji.

Ja sam apsolutno ubeđen u to i zaista ne bih dalje, bojim se da ću prekoračiti, onaj deo koji je deo poslaničke priče i poslaničkog odnosa prema svemu tome, ali jednostavno i mi ovde, kao i vi imamo obavezu da štitimo one koji posluju zakonito, koji posluju legalno.

Možda je zato neko došao u situaciju da zatvori svoju televiziju, da prestane da drži neku mrežu i ostalo. Jednostavno ovo je način da mi sa ovim izađemo na zdravu granu, da konačno utvrdimo činjenice tačnim onakvim kakve jesu i da kažemo jedan posao smo priveli kraju, kako god, važno je da utvrdimo istinu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Osvrnuo bih se na dve teme koje ste pomenuli u vašem obraćanju. Najpre, oko relaksacije opterećenja na zarade, dakle, relaksacije celokupne privrede naše zemlje. Mi smo već prošle godine poslali ozbiljan signal da smo spremni da se bavimo time. Ako se sećate, mi smo ukidanjem pojedinih doprinosa na teret poslodavca upravo smanjili opterećenje na zarade sa 63 na 62%. Već ove godine smo najavili nova smanjenja opterećenja na zarade. Idemo na 62% od 1. januara naredne godine i to je tema o kojoj ćemo diskutovati kada budemo diskutovali o budžetu za 2020. godinu, ali apsolutno čvrsto opterećenje naše zemlje i ove Vlade da idemo u rasterećenje privrede na način na koji ćemo opterećenje na zarade smanjivati iz godine u godinu. Time činite celo naše tržište atraktivnijim i konkurentnijim i podstičete poslodavce i da zapošljavaju više i naravno i da podižu plate.
Po pitanju reforme Poreske uprave, tema je veoma dugačka. Nije nimalo jednostavna. Reforma Poreske uprave mora da prati reformu celokupne državne administracije, naravno celokupne naše zemlje. Ovaj deo o kome ste vi govorili, dakle, domaći zadatak koji je Poreska uprava imala pred sobom u dogovoru sa MMF je da se broj filijala smanji sa 178 na 37. Ogroman posao su uradili u vreme. Želim da čestitam svim zaposlenima u Poreskoj upravi, jer su stvarno veliki posao uradili na pravi način.
Inače, ja sam tu njihovu kancelariju na Čukaricu lično obišao. Ono što je veoma važno i toj je poruka i za građane Srbije i za privrednike, dakle, nije više ni važno gde je fizički locirana filijala Poreske uprave, najveći broj usluga, na kraju, skoro sve usluge možete da obavite elektronski. Dakle, digitalizacija je ono na čemu moramo da insistiramo. Nema potrebe da se ulazi u samu filijalu Poreske uprave i to je jedan napredak i progres koji moramo da iskoristimo na pravi način.
Ovo je tek početak reformi Poreske uprave. Dakle, dve stvari i dve velike aktivnosti nas čekaju u nerodnom periodu. Jedno je uvođenje e-faktura. O tome ćemo govoriti sutra, kada budemo pričali o novom zakonu o računovodstvu. Dakle, do određenog datuma u celoj privredi će biti neophodno da se uvedu tzv. elektronske fakture. Dakle, plaćanja će ići mnogo brže, mnogo efikasnije. To je i preduslov za sistemsko rešenje povraćaja PDV kao osnovnog zahteva privrede, pri čemu moram da napomenem da povraćaj PDV ide u poslednjih par meseci, obzirom na promene koje smo implementirali u Poreskoj upravi, mnogo brže i efikasnije nego do sada i o tome svedoče svi privrednici sa kojima sam razgovarao.
Dakle, uvođenje e-fakture je veoma važna promena. Kada se i jedna i ulazna i izlazna faktura na pravi način podudaraju, to će biti automatski povraćaj PDV. Dakle, u istom danu. To je ono što rade sve veće i sve razvijenije ekonomije od nas i to ćemo da uradimo i mi.
Drugi aspekt toga, uz naravno jačanje kadrova, jačanje same infrastrukture Poreske uprave i ta fiskalizacija koja nas očekuje naredne godine, gde ćemo kroz uvođenje i novih fiskalnih kasa imati kontinuiranu non-stop u realnom vremenu kontrolu poreskih obveznika i na takav način dodatno smanjiti i sivu ekonomiju i naravno poboljšati naplatu poreskih prihoda.
Dakle, ovo o čemu ste vi govorili samo je prvi korak u jednoj velikoj reformi Poreske uprave i mi očekujemo da ćemo do 2023. godine u potpunosti izvršiti reformu Poreske uprave i da će na pravi način ona biti institucija i faktor koji će dodatno podstaći razvoj naše ekonomije i učiniti našu ekonomiju još atraktivnijom i konkurentnijom. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Aleksandar Stevanović.
Izvolite.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre finansija sa saradnicima, dame i gospodo, ja ću početi ovu analizu rebalansa sa nekim stvarima koje mi u poslaničkoj grupi SMS smatramo da su stvari koje manje-više nailaze na saglasnost svakoga ko je iole ekonomski normalan i uračunljiv. Smatramo da je to verovatno i većina ljudi u Republici Srbiji, a i većina političkih partija.

Neke stvari su nesporne, a to su da je stabilnost odlična stvar za jednu zemlju, da je uravnoteženost budžeta odlična stvar za jednu zemlju. To je ono što mi imamo već neko vreme u Republici Srbiji, to su stvari koje, kako bih rekao, predstavljaju osnov za izgradnju jedne kuće.

U temelje kuće se takođe uzidavaju stvari kao što su dobar kreditni rejting. Nama kreditni rejting raste, to treba priznati, niska stopa inflacije što je znak da se novac ne smatra nikako drugačije nego kao potencijalni izvor štete, ako se sa njim loše rukovodi i da je najbolji novac koji nije inflatoran.

Tokovi ka budžetu i iz budžeta su stabilni. Na tim temeljima se može napraviti kuća koja će biti srednje veličine, kuća koja će biti jako lepa, a može se napraviti i trošna kuća.

Mi danas nismo zemlja koja raspravlja o tome da li smo u riziku da bankrotiramo, to je davna prošlost i to se nadam se više neće nikada desiti. Nemamo u javnosti ideje koje su čisto ekonomsko ludilo, a i pristojni ljudi ne raspravljaju o budžetu na način koji ne postoji u nekim zemljama koje su razvijene i koje godinama imaju solidne performanse.

Sada bi naredni korak trebao da bude da kažemo da ćemo mi iz poslaničke grupe SMS podržati te stvari i budžet, odnosno njegov rebalans u ovom slučaju. Međutim, kako bih rekao, kada se bavite politikom, kada se bavite ekonomijom ili svejedno kada odete da igrate na primer odbojku ili košarku ispred vaše zgrade sa prijateljima ili gde god želite da igrate, u osnovi možemo imati dva pristupa.

Jedan pristup je da imamo velika očekivanja i on najčešće vodi u velika razočarenja i vrlo je ljudski, svi mislimo da možemo mnogo bolje. Drugi pristup koji je jako konzervativan kaže, hajde da budemo zadovoljni sa onim što smo postigli. I pored nespornih postignuća sa kojima sam ja atipično za opozicionu partiju počeo izlaganje, pošto je naša praksa obično bila da napadnete sve što možete, onde gde ja vidim problem je to što mislim da ovim budžetom nismo bili dovoljno ambiciozni da podstaknemo rast.

Podsticanje rasta jeste utakmica koju ćemo voditi u godinama i decenijama koja slede. Kako podstaći što veći rast u Republici Srbiji? Jedan od izlagača je takođe i govorio, jedan uvaženi kolega o tome, hajde dajte predloge za rast. Deo izlaganja će biti o tome.

Još jedna stvar koju bih istakao pre nego što uđem u još neke stvari bitne za ovo izlaganje je da se nekada često protura teza da je jako dobro što država ima suficit. Naravno da je dobro da imamo uravnotežene finansije. Međutim, ključno pitanje jedne fiskalne politike koja se u teoriji zove – Laferova kriva, je šta je optimalni nivo oporezivanja u jednoj državi, odnosno ako oporezujete previše, a ljudi će hteti to da izbegnu, ako oporezujete premalo možda možete uzeti malo i više i platiti neke stvari koje jesu osnovne funkcije države, a da istovremeno ne ugrozite podsticaje za ekonomsku aktivnost.

Tu mi imamo određenih skepsa da je možda ta Laferova kriva, odnosno nivo oporezivanja podignut malo naviše. Ne kod poreza na dobit naravno, koji je vrlo kompetetivan, nego kod poreza na plate i doprinosa.

Ali, da se vratimo na osnov onoga što mi vidimo kako suštinski problem i šta treba tretirati? Ako bismo govorili zašto nema bržeg rasta mogli bi da gledamo u nekoliko polja ekonomske politike. Mogli bih da gledamo na primer vladavinu prava. Bolja vladavina prava u Srbiji zasigurno bi podstakla sigurnost, dugoročno planiranje, kompanije koje su jako osetljive na to pitanje da dođu u Srbiju.

Međutim, avaj, anglosaksonske zemlje su gradile vladavinu prava stotinama godina, neke evropske zemlje su gradile decenijama, a mi to gradimo mnogo kraće. Da li smo mogli bolje? Sigurno smo mogli. Ali, ono što je izvesno i da se maksimalno potrudimo u godinama koje slede, mi nećemo imati vladavinu prava kakva postoji na primer u skandinavskim zemljama, Ujedinjenom Kraljevstvu. Tu možemo rast podstaći neznatno svake godine, ali ne možemo napraviti kvantne skokove.

Šta još može podstaći rast? Recimo brže u integracije. Pristup Srbije jednom velikom evropskom tržištu pod dobrim pravnim poretkom sigurno će privući investicije. Tu možemo raditi brže i tu možemo raditi dosta stvari. Možemo raditi dosta toga i na nekim tehnikalijama, odnosno strukturnim stvarima. Tu smo radili lepe stvari, kao što je reč o digitalizaciji, ukidanju parafiskalnih nameta jednoj državi koja malo više razmišlja o nekim tehničkim pitanjima privrede. Tu ima prostora da se radi i da se radi i u budućnosti, to isto podstiče rast.

Međutim, polje gde još nismo dovoljno radili, a možemo raditi prilično toga kada smo došli na neke stope rasta koje su solidne, jeste smanjenje poreza, odnosno nameta na plate. To je pitanje koje jeste ključno i mi smo, gledajući ovaj rebalans, sa jednom dozom žaljenja konstatovali da to nije bila tema ovog rebalansa. Jedan od najvećih problema koji je posledica toga što imamo prekomerno opterećenje, barem tako privrednici kažu, na plate u Srbiji, jeste da imamo relativno niske domaće investicije, ne strane direktne investicije koje su na odličnom nivou i to takođe treba istaći, bilo bi bolje da nisu stigle zbog subvencija, nego zbog fantastičnog poslovnog okruženja, ali i to je verovatno proces koji traje, i da treba naći odgovore – a šta to sprečava domaće firme da više investiraju? To jeste suštinska bitka kada govorimo o stopama rasta.

Sad, za one koji to znaju, na jednom nivou koji se odnosi na nekoga ko se bavi biznisom, na ljude koji jesu vičniji u ekonomiji, postoje ljudi koji kažu – pa zašto je bitno to tri, četiri, pet posto, šta vam to tačno znači, zašto ste zapeli da pričate o tome da li je tri, tri i po posto? Šta to znači? Ja danas imam platu, ne znam, 400 evra, a vi se svađate da li ću naredne godine, tj. raspravljate, sada je malo drugačije, da li ću imati 412 ili 420 evra, šta je razlika? Evo, zamislimo da nastavimo po putanji od 3% svake godine da rastemo. Lako se može desiti, iako je sada bolje da to bude putanja, jer ima godina koje su i lošije. Ako rastemo tri posto, negde oko 2043. godine plata u Srbiji će biti 1.000 evra. U tom momentu, recimo, ja ću imati 68 godina, ministar će ući uveliko u osmu deceniju života. Ako rastemo po pet posto godišnje, što bi se moglo postići malo otresitijim radom na ovome što sam pomenuo, mi stižemo do plate od 1.000 evra 2034. godine. Tu ću ja imati 57 godina, ministar će ući u sedmu deceniju. Pozivam ga zato što će on odgovoriti, pa je simpatično to pomenuti.

Ako budemo maksimalno dobri i posvećeni, možda možemo postići više, jer smo siromašna zemlja koja nije iskoristila mnoge šanse. Ako bi rasli po šest posto, 2031. godine plata je 1.000 evra, e pa tu smo još uvek u solidnoj snazi. Šta je tu bitno reći? Ako bismo imali dobar rast koji se ne bi tako brzo ispucao, jer siromašna smo zemlja, možemo jako dugo rasti brzo ako smo hrabri, ako shvatamo međunarodno okruženje, ako sečemo rashod i pravimo efikasnu državu, dug je to proces i imaće da se izvlače dobre performanse.

Moglo bi se desiti, recimo, da već oko 2045. ili 2050. godine, jesu to kasne već godine za većinu nas, za neke bi bile fenomenalne, dođemo do toga da imamo umesto 1.000 i nešto evra platu u Srbiji - 2.000. To vam je zalog za budućnost i zato je bitno govoriti o tih 1-1,5% svake godine i učiniti sve da se te stvari dese. To može jedino izvući jak privatni sektor, to ne mogu izvući javne investicije, iako su one izuzetno korisne, ali suštinski, dugoročno održivi rast može samo izvući privatni sektor, privatne firme na slobodnom tržištu, u jednoj kapitalističkoj Srbiji koja zna gde se uputila. To je razlog zašto smatramo da budžet mora imati jednu izuzetno jaku borbu za rast. Ako smatram šta može biti pogrešno, iako ja to ne primećujem kao generalnu tendenciju, to je izlazak sa konceptima da jačanje efektivne tražnje putem državne potrošnje ima dobre efekte na rast. Prilično su minorni u odnosu na podsticanje ponude, odnosno podsticanje stvaranja kompetitivnih firmi.

Kada je reč o rebalansu, imamo određene zamerke. Mi smatramo da ljudi koji su pali, da im treba pružiti mogućnost da se podignu, ljudima koji su u problemu treba pružiti jedan mekan amortizer, da shvate da žive u humanom društvu. Pet hiljada dinara za penzionere ima takvu svrhu za neke, za neke nema uopšte. Imate neke koje nećete ni primetiti, jer nisu u sistemu, staračka domaćinstva na selima, oni neće dobiti ništa.

Takođe je tačno da je naš sistem tako postavljen da možete dobiti tužbu ako svi penzioneri ne dobiju po 5.000, ako kažete - dobiće ti, ti i ti, ako kažete da je pomoć za penzionere. Ali, ako ćemo se baviti socijalnom politikom, kao siromašna zemlja, bilo bi dobro da ona gađa one koji zaista nemaju, pa makar oni bili neglasači, neorganizovani politički, nevidljivi u medijima, ako zaista želimo pravu socijalnu zemlju, uz maksimalnu tržišnu efikasnost, naravno.

Kada je reč o platama, istina je, mnogi ljudi u javnom sektoru rade jako mnogo i nisu dobro plaćeni. Ne mislim tu na javna preduzeća, ali mislim baš na državnu upravu u užem smislu. Ali, kao kada je kriza izbila, u svoj svojoj ružnoći, pa je trebalo brzo reagovati i tu su postojala neslaganja kako se to tačno radi i da je vrlo verovatno uzimanje sekire za sečenje rashoda bio dobar pristup kada treba reagovati brzo, ovde mi se čini da smo uzeli lopatu da vratimo te pare nazad i da bi bilo mnogo bolje da smo radili na platnim razredima i razmislili koga zaista želimo stimulisati. Dobro je što su prepoznate neke profesije koje su bukvalno u odumiranju u javnom sektoru, jer pobegoše nam sve medicinske sestre, ali je pitanje koga tačno želimo motivisati. Imate mnogo ljudi u javnom sektoru koji rade, koji su kvalitetni i rade to za smešne pare. Imate mnogo onih koji su u javnom sektoru i svaki dan ne rade ništa za prevelike pare, i to je činjenica, i zato nam trebaju platni razredi, a ne da vraćamo neke stvari lopatom.

Stoga je jedan generalni zaključak da kada budemo raspravljali o svakom budžetu, to je rasprava o borbi za rast, za strukturne reforme, za smanjenje poreskih opterećenja, za državu koja je servis privatnog sektora, za državu koja stvara privredu, koja može da bude privreda Srbije, koja je, kako da kažem, zaista motor na Balkanu, ne jednako dobra kao neke ili je prva do najboljeg, nego zaista nesporno najbolja. To je ona stvar, imamo velike ambicije, umesto da imamo zadovoljstvo postignutim i da nikada nećemo uopšte doći u poziciju da raspravljamo o tome da li je budžet stabilan ili ne.

Takođe, mala digresija, sasvim je u redu što imamo mali deficit. Mali deficit i senjoraža kod emisije novaca, to su vam jedina dva perpetum mobila koja postoje u svetu. Tako da, mali deficit sam po sebi, nakon što se prođe program stabilizacije, nije problem i do 0,5%, to vam je, ono što se kaže, stimulans iz ničega. Ako BDP raste mnogo brže, to nije nikakav problem, bukvalno dobijate dodatni rast.

Zašto mi u SMS ističemo ove stvari u vreme kada imamo vrlo dobre rezultate, nisu još uvek odlični? Pa zbog toga što smo mi mala zemlja zavisna od konjukture, imamo mnogo sektora koji su zavisni od sezonskih faktora. Imamo neke velike sisteme koje nismo takli dovoljno i kada tu ne uradite posao na pravi način može cela privreda da ispašta. Konjuktura se može promeniti i mi možemo doživeti godine kada Evropa, recimo, ode u minus, da se mi primaknemo nuli. Nećemo otići u negativne stope, to sam siguran.

Može se desiti, koliko god sada pametno da radimo i menjamo strukturu kreditnog zaduženja refinansirajući skupe kredite jeftinim, da ako ne uradimo dovoljno na razvoju kredita, kreditnog rejtinga, da jednog dana dođemo u poziciju da jeftine kredite refinansiramo skupljim. Može se desiti i da izgradimo lošu privrednu strukturu zemlje, ako zaboravimo privatni sektor, pa da onda postanemo ranjivi na neke srednjoročne promene. Može se desiti da zaboravimo izgraditi infrastrukturu ekonomije znanja u privatnom sektoru i da se onda pojave izazovi šta da radimo u slučajevima kada sadašnji model gde smo se dominantno oslanjali na jeftinu radnu snagu, a to je bio jedan problem mnoštva ljudi koje niko nije hteo da zaposli, budemo morali tražiti grane gde imamo mnogo veću dodatnu vrednost i mnogo veće plate. To su oblaci koji se mogu javiti i o njima treba misliti u dobrim godinama maksimalno moguće.

Sve u svemu, mi bi kao konačan zaključak istakli da budžeti u Srbiji u budućim godinama moraju više biti usmereni na smanjenje poreskih nameta, na domaće firme, domaća preduzeća, pogotovo mala i srednja, na preduzeća koja imaju visoku dodatu vrednost domaću u Srbiji, jer imate preduzeća koja imaju visok proizvod, ali nije visoka dodata vrednost u Srbiji. Jer ta preduzeća neće otići iz Srbije, jer su domaća, ona mnogo slabije žele da odu. Recimo, ako se pojavi jednog dana, na primer, u Jermeniji neki protržišan predsednik ili ako neka afrička zemlja odjedanput postane fenomenalna ili latinoamerička, te firme neće iznositi ni kapital ni profit, jer jednostavno za takve stvari treba imati mnogo znanja i biti veliki igrač, kao što može svaka multinacional kada uradi.

To su razlozi zbog kojih svaka buduća rasprava i svaka buduća projekcija budžeta treba da budu dominantno borba za rast, borba za razvoj, borba za konkurentnost, a ono što se podrazumeva, da treba da bude jedna tema o kojoj pristojni ekonomisti, pristojni poslanici, ministri manje-više i ne razgovaraju, jer to je nešto što se podrazumeva u uređenoj zemlji, a to je budžet koji ne ide u minus, zemlja čija se zaduženost ne povećava, osim u godinama krize i jedan fiskalni sistem koji je garant toga da je država servis građana. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospodin Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Gospodine Stefanoviću, najpre drago mi je što ste sami doneli zaključak da je stabilnost naših javnih finansija u potpunosti uspostavljena, da su o tome i agencije koje nam rade kreditni rejting dale svoju potvrdu i da su nam tokovi, kako iz budžeta, tako i u budžet, da citiram ono što ste vi rekli, stabilni. Mislim da je to veoma važno da svi građani razumeju, da su nam se teme u poslednjih par godina po pitanju naših javnih finansija u potpunosti promenile.
Godine 2012, 2013, pričali smo o javnom dugu, visokom javnom dugu, o ogromnom deficitu, pričali smo o niskim ili negativnim stopama rasta, o tome da nemamo novca ni za plate, ni za penzije, da nemamo ni domaćih, a ni stranih direktnih investicija. Danas su nam teme potpuno drugačije.
Dakle, danas govorimo o suficitu u budžetu. Prošle godine stopa rasta naše ekonomije 4,3%, najviša u poslednjih 10 godina. Govorim o tome da smo u potpunosti stabilizovali naš javni dug i razmišljamo na koji način, naravno, stopa nezaposlenosti sa 25,9% 2013. godine, na 10,3% ove godine i dalje je to visoko, ali se i dalje borimo za svakog novog zaposlenog.
Dakle, hoćemo da nam već u narednih par meseci stopa nezaposlenosti bude ispod 10%, što se otkad se ta statistika vodi. Gledao sam 2006. godine u Srbiji nije desilo. Još jednu istorijsku stvar možemo da uradimo veoma brzo ukoliko nastavimo sa ovim reformskim potezima koje smo započeli 2014. godine, i tu se u potpunosti slažem sa vama i vašim komentarima.
Ono što je važno napomenuti je taj rast o kome ste vi govorili. Dakle, s obzirom na završetak fiskalne konsolidacije u proteklih par godina, ono što jeste naš najveći izazov i sa čime se najviše borimo to je kako da stope rasta naše ekonomije budu ne 4,3% ili 3,5% ove godine, nego da budu i pet, i šest, 7%.
Vi tu imate par elemenata koji su veoma važni za građane Srbije da razumeju na kraju mislim da se vi u to razumete.
Dakle, prvo rast vašeg BDP i rast vaše privrede određuje i rast potrošnje upravo zbog toga jedan deo suficita koji smo ostvarili i usmeravamo ka povećanju plata o povećanju penzija, jer smatramo da će taj deo povećanja lične potrošnje, naravno uz podizanje kvaliteta, odnosno standarda građana Srbije značajno doprineti rastu našeg BDP.
S druge strane, ako pogledate drugi element našeg rebalansa budžeta, dakle, 26 milijardi dinara mi izdvajamo dodatnih upravo za ulaganje u nove autoputeve, u Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima u druge regionalne puteve i lokalne puteve što rade Putevi Srbije, jer upravo će ta ulaganja u tzv. u te javne investicije dodatno doprineti rastu našeg BDP-a.
Pri tome, kao što je predsednik Vučić najavio, mi već razmišljamo i pravimo planove. Do kraja ovog meseca imaćemo i detaljan pregled na koji način ćemo uložiti preko 12 milijardi evra kroz tzv. Nacionalni investicioni program u naredne četiri godine, koji treba dodatno da stimuliše naš privredni rast.
Konačno, imate tu razliku, da kažem razliku između uvoza i izvoza, koja dodatno doprinosi rastu našeg BDP-a. Kada pogledate i poslednje pokazatelje, dakle izvoz, i pored toga što imamo veliki broj izazova pogotovo kod naših najvećih spoljno-trgovinskih partnera ovde milim na Nemačku, i na Italiju, i na usporavanje njihovih ekonomija takođe beleži zdrave stope rasti i u prvih šest meseci ove godine.
Ja mislim da je to veoma važno. Rast ne možete da ostvarite jednom merom, rast ostvarujete nizom manjih mera koje svaka ponaosob, a takođe i zajedno moraju da budu dovoljno stimulativne da vaš rast ekonomije omoguće na održiv način. Dakle, nikome se ne isplati, niti od koristi ima od toga da ekonomija raste jedne godine, pa da sedne sledeće godine, mora da bude održiv i kontinuirani rast naše ekonomije.
Upravo zbog toga, navodim još jedan element, koji ste pomenuli, smo se i opredelili prošle godine za početak rasterećenja privrede po pitanju troškova zarada, kažem, ukidanjem pojedinih doprinosa prošle godine za ovu gde smo smanjili opterećenje sa 63% na 62%. Naredne godine očekujemo dodatno rasterećenje i time ćemo se voditi iz godine u godinu kako bi upravo taj fiskalni prostor koji smo napravili, koji smo zaradili, jednim delom iskoristili i za rasterećenje zarada kako bi, i to sam već rekao, obezbedili da naša ekonomija bude i konkurentnija i atraktivnija.
Po pitanju vašeg pitanja šta sprečava domaće firme da više investiraju, ja ću vam odgovoriti da ih ne sprečava ništa. Imate par elemenata koji su veoma važni za to kada bilo koji investitori, pošto ja ne pravim razliku između stranih i domaćih, svaki investitor koji je ovde otvorio fabriku zapošljava srpske radnike, isplaćuje plate našim radnicima, na kraju krajeva, podstiče rast naše privrede, i kao što vidite, veoma smo uspešni u tome da one koje privučemo i zadržimo u našoj zemlji jer oni ostaju ovde, zadovoljni su uslovima privređivanja, radimo sa njima na tome da budu još bolji kako bi pak dalje i podigli nivo svojih izvoznih aktivnosti i zaposlili još više ljudi.
Dakle, sa jedne strane šta je važno za sva preduzeća u Srbiji? To je promena tržišnog ambijenta, povećan kreditni rejting zemlje znači i niže troškove sredstava, odnosno novca koji mogu da uzimaju i privatna i bilo koje druge firme kako bi investirali u rast svojih kapaciteta, kako bi investirali u svoju proizvodnju. To je veoma važno. U razgovoru sa velikim brojem privrednika, upravo to dobijate kao veoma važan faktor toga da oni donose odluku da investiraju sve više.
S obzirom na to da je monetarna politika stabilna, fiskalna politika predvidiva, kreditni rejting zemlje se iz meseca u mesec povećava, imate i jeftinije izvore finansiranja, to je za preduzeća veoma važno.
Drugo, tu su takođe i subvencije od strane države gde deo novca koji zaradimo vraćamo i kroz subvencije preduzećima. U našoj zemlji ja sam pre desetak dana obišao par preduzeća na teritoriji grada Beograda, sva su bila privatna. Imao sam priliku da razgovaram sa ljudima koji su bili veoma zadovoljni stimulativnim merama sa kojima ih država u poslednje vreme podržava.
Primer te jedne kompanije gde su uvezli i kupili mašinu iz Kine od deset miliona dinara koliko je koštala mašina, dva i po miliona dinara dobili su bespovratna sredstva od države Srbije kako bi tu mašinu kupili i na takav način postali apsolutni lideri u regionu u toj njihovoj oblasti poslovanja. To je samo primer kako i na koji način država može i trenutno i podržava privatnike i privrednike, generalno, kako bi ostvarili svoje ciljeva i zapošljavali veći broj ljudi. Smanjenje opterećenja zarade, to sam već rekao da radimo, idemo sa tom politikom.
Ono što je veoma važno, i sa tim ću završiti, u razgovoru sa privrednicima i svi to nekako zaboravimo, kao da je bilo pre dvadeset, trideset godina, oni kažu – vidite, ministre, mi u ovom trenutku ne razmišljamo o tim kursnim razlikama, 2011, i 2012. godine, svi su se trudili da svoje bilanse na neki način šteluju tako što bi se rešili tih kursnih razlika, jer je, podsetiću vas, 2012. godine, inflacija bila preko 11%, a od 2008. do 2012. godine, je kurs porastao sa 80 na 120. I, onda kažu – hvala vam što sada o tome ne razmišljamo i to je bio početak mog obraćanja, teme su se promenile.
Danas privrednici ne razmišljaju o kursnim razlikama zato što je kurs stabilan, ne razmišljaju o inflaciji zato što je inflacija stabilna, ne razmišljaju o drugim poremećajima koje je država u nekom prethodnom periodu njima izazivala kroz ogroman porast javnog duga, kroz smanjenje kreditnog rejtinga kroz to da je trošak kapitala, trošak njihovih izvora finansiranja bio sve veći. Pogledajte danas.
Ja sam malo pre dao i podatak da smo troškove i cenu kapitala, troškove zaduživanja naše zemlje samo za godinu dana smanjili za 4,5 na 3,4. To znači da su se i troškovi zaduživanja preduzeća u Srbiji takođe za toliko smanjili i da oni imaju više novca za investiranje i za novo zapošljavanje.
Dakle, okruženje se promenilo. Na nama je da fiskalnu politiku definišemo na pravi način da bude stimulativna. To ne možete da uradite kada imate deficit u budžetu, kada imate ogroman javni dug, kad imate visoku stopu nezaposlenosti. Mi smo te mere fiskalne konsolidacije prošli.
Ja ću slobodno reći, najteže mere su iza nas. Mi sada treba da budemo svi dovoljno pametni i sposobni da ovaj suficit u budžetu iskoristimo za povećanje plata i penzija, dakle, za podizanje kvaliteta i životnog standarda građana Srbije kako bi podstakli domaću potrošnju i za dodatne investicije, kao što radimo kroz pokretanje radova na Moravskom koridoru, Preljina – Požega i sve ostalo što je u rebalansu ovog budžeta.
Dakle, imamo ogromnu šansu. Najgore je iza nas. Po meni, najbolje tek predstoji, uz uslov da taj novac koji smo zaradili pametno iskoristimo i za podizanje plata i penzija i za pokretanje još velikog broja investicija i investicionih projekata.
Stoga i govorimo o Nacionalnom investicionom programu od preko 12 milijardi evra u naredne četiri godine, jer hoćemo da i kroz to da se reši problem kanalizacije nedostajuće, vodovodne mreže nedostajuće, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, da se rehabilituje, kao što znate, 5.000 km lokalnih i regionalnih puteva samo u naredne četiri godine. Ukupno ih imamo 10.000 u našoj zemlji. Dakle, da kroz te javne radove ili državne investicije podstaknete rast vaše ekonomije, a s druge strane učinite i kvalitet infrastrukture boljim i kvalitet života građana Srbije boljim i privučete još veći broj investitora koji bi otvorili fabrike, zapošljavali nove ljude, podizali polako plate, jer stopa nezaposlenosti od 10,3% govori u prilog tome da još par procenata i doći ćemo skoro do granice neke pune zaposlenosti ako pretpostavite da od tih 10,3 bar 5% ili 6% ljudi ne želi da radi, ima neke svoje druge izvore prihoda, onda tržište rada radi svoj posao i onda polako od prosečnih plata koje smo imali pre par godina 360 ili 350 evra, dolazite sada u decembru na 500 evra, a onda idete polako na 520, 550, 600, mnogo brže, gospodine Stevanoviću, nego što ste vi to mislili zato što će upravo shodno ovim merama koje preduzimamo naša privreda mnogo brže rasti, a rast te privrede će upravo omogućiti i brži rast plata, ono što ste vi malo pre i rekli, nadam se da ću ja to doživeti, ali mnogo ranije nego što ste vi mislili. Hvala puno.