Dame i gospodo narodni poslanici, ekstremističke organizacije, ovo je šema kako se finansiraju ekstremističke organizacije. Ovo je šema na koji način država, a da joj to nije namera, preko političkih organizacija, koje dobijaju sredstva iz budžeta, posredno finansira i ekstremističke organizacije.

Radi se o Bošku Obradoviću i organizaciji Dveri, nasledniku Dimitrija Ljotića i njegove politike. Dimitrije Ljotić je rekao, njegov slogan je bio „Ne trebaju nam glasači, trebaju nam borci“. Upravo njegovim stopama ide Boško ljotić žutić. Njega su ovde posećivali Ivan Pernar, unuk čoveka koji je pitao u Skupštini Kraljevine Jugoslavije - pošto je srpska krv? On je ovde ugostio bugarsku organizaciju ATAKA, koja želi određene srpske teritorije da pripoji Bugarskoj, veoma ekstremna organizacija. Od njih je izučio zanat i danas, zajedno sa Đilasom, Jeremićem i drugim pripadnicima saveza lopuža, prevaranata i varajića, ima sam ekstremističke organizacije. To su razbojničke ekstremističke organizacije, na slučaju Gorana Vesića, mogli ste videti i terorističke.

Dakle, to sam vas upozoravao ranije, i sada vas ponovo upozoravam da je krajnje vreme da se osnuje anketni odbor i pomogne Tužilaštvu, da se procesuira Boško Obradović i svi njemu slični, koji vitlaju vešalima, donose kamenje, čupaju mikrofone, nasrću na predsednika Skupštine, nose vešala, prete streljanjem, prete silovanjem itd.

Ako to nisu ekstremističke organizacije, ja onda ne znam šta su. Ovde način na koji se finansira ekstremistička organizacija Dveri, odnosno ono što je ostalo ekstremno od toga, ovde je i gospođa Manić, žena ovog Manića, koga Boško Obradović tereti da zloupotrebljava menice. Nije mu smetao kada je ispumpao 30 miliona dinara, od čega je Boško Obradović, kupio stan na Dedinju, naveo ga na svog prijatelja, a onda sklopio ugovor i Skupština mu plaća, da li je tako gospodine Martinoviću, 35 hiljada dinara mesečno, za stan koji je bukvalno pokrao iz budžeta, kupivši ga na svog prijatelja.

Ovde je cela šema kako se finansira i kako pere novac, ta ekstremistička organizacija, koja se zove Dveri, čiji je šef, ovih dana najavio, ni manje, ni više, nego šamaranje predsednika republike. Šta radi Zagorka Dolovac i Tužilaštvo, ostaje na njima, a na nama je da formiramo anketni odbor. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 131, od ukupno prisutnih 144 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do nezakonitog oduzimanja dozvole za rad Akcionarskog društva za osiguranje „Takovo“, Kragujevac, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. jula 2017. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković, želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: niko nije pristupio glasanju.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o Vladi, koji je podneo Narodnoj skupštini 25. jula 2016. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković, želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: niko nije pristupio glasanju.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenice i okolnosti vezanih za proglašenje lažne države Kosovo, uticaja koje na to imalo mišljenje Međunarodnog suda pravde, povodom toga odgovornosti bivšeg ministra inostranih poslova Vuka Jeremića, koji je podneo Narodnoj skupštini 27. marta 2018. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dvoje, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 140, od ukupno prisutna 143 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: niko nije pristupio glasanju.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika republike, koji je podneo Narodnoj skupštini 1. novembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: niko nije pristupio glasanju.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podneo Narodnoj skupštini 12. januara 2017. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: niko nije pristupio glasanju.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o radu, koji je podneo Narodnoj skupštini 9. decembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: niko nije pristupio glasanju.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Tatjana Macura, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja zakonitosti donacija SNS za kampanju za predsedničke izbore 2017. godine, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. decembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Tatjana Macura želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dvoje, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 142 od ukupno prisutna 144 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Aleksandar Stevanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Aleksandar Stevanović i Saša Radulović, 8. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Aleksandar Stevanović želi reč? (Da.)
Izvolite kolega Stevanoviću.

U poslednja dva dana imali smo prilike u medijima čuti priču o hrabroj baki Stevki, koja se odbranila potencijalnih razbojnika tako što je uzela sekiru i izašla na vrata svoje kuće u selu u okolini Merdara.

Da je baka Stevka u veoma objektivnoj okolnosti kada joj država Srbija ni na koji način nije mogla pomoći da odbrani svoj posed, tu istu sekiru upotrebila, danas baka Stevka ne bi bila junakinja novina, ne bi bila hrabra žena koja je odbranila svoju kuću, nego bi bila žena koja bi bila pod krivičnom istragom zato što je branila svoju kuću od višestruko snažnijih, brojnijih ljudi koji su hteli da joj otmu imovinu i verovatno njoj učine nažao. Svako ko odbrani svoju kuću od razbojnika je heroj, jednak heroj kao neko ko sa oružjem odbrani našu otadžbinu u slučaju napada spolja, jednak heroj kao policajac koji odbrani bilo koju imovinu od bilo kog razbojnika.

Ako je Srbija pravna država, ako je Srbija država slobode i država u kojoj je ljudski život svetinja, heroji ne treba da se muče, heroji ne trebaju da se zlostavljaju. Heroji trebaju da dobiju orden, eventualno podršku psihologa da prebrode strašnu stvar, kao što je npr. ubistvo ili povređivanje razbojnika u vlastitoj kući.

Predlog Stranke moderne Srbije je da se, kada je reč o granicama nužne samoodbrane, smatra da je svako lišavanje života i nanošenje telesnih povreda razbojniku koji naoružan uđe u vašu kuću, nužna samoodbrana i da se ne ulazi u procenu toga da li je primenjena sila bila jednaka sili koju je primenio razbojnik.

Svako ko misli da je u stanju u svojoj kući, da adekvatno proceni koliki je stepen sile upotrebio razbojnik koji vam se pojavio u kući, može slobodno prvi da baci kamen na ovakav predlog. Naš predlog zakona, dakle, još jedanput kažem, afirmiše neprikosnovenost privatne svojine, neprikosnovenost doma, neprikosnovenost zaštite života.

Takođe, shvatili smo upravo na primer u bake Stevke, da možda nismo podneli potpuno adekvatan predlog i u narednom predlogu zakona ćemo takođe imati još jednu stavku kada nužna samoodbrana se ne dokazuje, a to je i kada vam uđe grupa nenaoružanih ljudi u vašu kuću bez vašeg poziva, takođe svaka samoodbrana će se imati, smatrati nužnom. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Stevanoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 143 od ukupno prisutnih 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vladimir Đurić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Vladimir Đurić, Tatjana Macura, Aleksandar Stevanović, Ljupka Mihajlovska i Nemanja Radojević 23. septembra 2019. godine.
Da li narodni poslanik Vladimir Đurić, želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Đuriću.

Hvala, predsedavajući.

Naredna godina je izborna godina u Srbiji i ovih dana u javnosti aktuelni su razgovori između predstavnika vlasti i opozicije uz posredovanje nevladinog sektora na dogovaranju izbornih uslova, koji bi pomogli da ti izbori proteknu u što demokratskijoj i što inkluzivnijoj atmosferi i Stranka moderne Srbije aktivno učestvuje u svim tim pokušajima da se postignu što bolji uslovni za održavanje poštenih izbora.

Branša, kojoj svi mi ovde pripadamo, dakle branša političara je u javnosti na dosta lošem glasu i mnogo građana ima sumnje u poštenje i u korektnost uslova pod kojima se izbori održavaju. Čak dve trećine građana iskazuje sumnju u regularnost izbornog procesa.

Zbog toga je od izuzetne važnosti podići poverenje građana u politički sistem i mi mislimo da je sistem finansiranja političkih stranaka jedna od tema na kojima političari moraju zadobiti poljuljano poverenje kod birača. Za razliku od možda nekih drugih, mi ne mislimo da je primarna tema pitanje medijskih zakona, već da je upravo finansiranje političkih aktivnosti tema broj jedan, jer se uticaj na medije upravo vrši finansijskim kanalima i finansijskim metodama pritisaka, o čemu je svojevremeno i Savet za borbu protiv korupcije, još u vreme pokojne Verice Barać, pisao kada je analizirao finansijske pritiske političkog sistema na uređivačku politiku ključnih medija u Srbiji.

Mi smo zato predložili izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Najpre da bi javnost bila upoznata sa činjenicom da se naš politički sistem i stranke u njemu dominantno finansiraju iz javnih izvora budžetskim novcem i da je to sasvim u redu, obzirom da je takva situacija i u preko 80% zemalja OEBS-a, dakle Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, kojoj i Srbija pripada. Radi postizanja što poštenijih izbornih uslova mi smo predložili nekoliko mera.

Prava mera je preraspodela budžetskog novca u korist lokalnih nivoa izbora i lokalnih samouprava, zato što novaca koje lokalne političke organizacije dobijaju je nedovoljan čak i za elementarno preživljavanje, dok političke organizacije na nacionalnom nivou dobijaju ekstremno veliki novac za osvojene mandate, čime se politička moć centralizuje i udaljava od građana na lokalnom nivou vlasti.

Drugi predlog je da se smanje ukupna izdvajanja iz budžeta i naš predlog zakona otprilike predviđa da budžetske izdvajanja za izbore budu oko dva miliona evra manja.

Treći ključan predlog je da se izjednači količina novca koju učesnici u izbornoj utakmici smeju uneti u kampanju. Najpre da se zabrani korišćenje novca namenjenog redovnom radu u izbornoj kampanji, jer to je novac koji je osvojen za prethodni rezultat u prethodnoj izbornoj utakmici i nije fer uneti taj novac i u tekuću izbornu kampanju.

Dakle, ovo su neki osnovni predlozi. Na ovo bi dodali i predlog limitiranja ukupnih troškova izborne kampanje. Hvala.

Zahvaljujem, kolega.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - dva, protiv - niko, uzdržanih - nema, nije glasalo 142 narodna poslanika od ukupno prisutnih 144.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Bojan Torbica, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica 10. maja 2019. godine.
Da li narodni poslanik Bojan Torbica, želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Torbica.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dvadeset i četvrtog marta 1999. godine, bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i suprotno međunarodnom pravu, otpočela je agresija najveće i najjače vojne alijanse u istoriji ljudske civilizacije na jednu malu, ponosnu i suverenu zemlju. Ubijani su oni koji su branili svoja ognjišta, oni koji su branili svoje porodice i svoju slobodu.

Naše vojne i policijske snage su od 24. marta do 10. juna te 1999. godine, imale 753 poginulih, 589 vojnika i 172 policajca. Poginulo je preko 2.500, a ranjeno je oko 12.500 civila. Agresor je ubio 97 dece, od kojih je najmlađe imalo nepunih 11 meseci.

Nema grada i naselja koje NATO bombe nisu načele. Pod ruševinama su ostale čitave porodice. Tako je u Aleksincu porodica Milić stradala u jednom trenu, otac Dragomir, majka Dragica i njihova kćerka Snežana. Pod bombama je ugašen život i najmlađoj žrtvi NATO agresije jedanaestomesečne Bojane Tošović i njenog tate Božina iz Merdara kod Kuršumlije. U Novom Pazaru stradali su zajedno dvogodišnji Marko Simić i njegov tata Vladan. U Batajnici je ubijena trogodišnja Milica Rakić. U Vladičinom Hanu bomba je pogodila zagrljene maturante gimnazije, Miljana Ignjatovića i Gordanu Nikolić. Pod ruševinama porodične kuće u Ralji kod Sopota, završio se život malih Pavlovića, osmogodišnjeg Stefana i petogodišnje Dajane. Pod naletom bombi u istom času, stradao je i njihov tata Vladimir.

Mogao bih još dugo nabrajati imena nedužnih žrtava NATO zločinaca.

Najveći deo podataka sa kojim raspolažemo su utvrđeni tokom prvih godinu dana posle NATO agresije, pošto je u oktobru 2000. godine dolazi do promene vlasti u Srbiji i nova marionetska vlast ne obraća mnogo pažnje na posledice NATO agresije, ali zato prvom prilikom iz zatvora oslobađa preko 200 terorista OVK odgovornih za neke od najstrašnijih zločina nad civilnim stanovništvom i pripadnicima vojske i policije.

Svedoci smo činjenice da zbog nemara i određenih političkih zabluda, da smo propustili priliku da po završetku Prvog i Drugog svetskog rata evidentiramo sve zločine nad srpskim narodom, što otvara prostor raznim političkim revizionistima da manipulišu brojem nevinih žrtava srpskom naroda, naročito u pogledu žrtava sistema logora smrti "Jasenovac", kao i sistema logora smrti "Gospić", "Jadovno" i "Pago".

Zbog takvog našeg odnosa prema prošlim vremenima, propustili smo da tačno evidentiramo sve nedužne žrtve koje je ovaj narod položio na oltar slobode. Kako bismo to izbegli kada se radi o poginulim i ranjenim državljanima Srbije tokom zločinačke NATO agresije, bez obzira da li su bili pripadnici vojske, policije ili civili, predlažemo formiranje komisije, čiji bi zadatak bio evidentiranje svakog ranjenog ili poginulog državljanina Srbije sa preciznim opisom tragičnog događaja kako bismo formirali jedinstvenu bazu podataka i sprečili da bilo ko u budućnosti relativizuje i zloupotrebi broj žrtava koje je pretrpeo srpski narod. Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nije bilo, nije glasalo 138, ukupno - 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na Predlog za spajanje rasprave.
Narodni poslanik Maja Gojković, na osnovu člana 92. stav 2. i člana 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se obavi zajednički jedinstven pretres o: Predlogu odluke o izboru predsednika sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva; Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva; Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Da li narodni poslanik Maja Gojković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 127, protiv – niko, uzdržanih – nije bilo, nije glasalo - 17 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 126, protiv – jedan, uzdržanih – nije bilo, nije glasalo - 16 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini, u celini.
D n e v n i r e d
1. Predlog odluke o izboru predsednika sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva;
2. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva;
3. Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Branislava Goravica, Ivan Jovičić, izborni članovi Visokog saveta sudstva iz reda sudija i zamenici predsednika Visokog saveta sudstva, Aleksandar Pantić, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija i Nataša Đelić, šef Odseka za statusna pitanja sudija Visokog saveta sudstva.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika član 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine.
Saglasno članovima 192. stav 3. 201. i 202, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstven pretres o Predlogu odluke o izboru predsednika sudova, Predlog odluke o izboru sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i Predlogu odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da.)
Reč ima Branislava Goravica.
Izvolite.