Ja se gospodinu Neđu Jovanoviću, koga izuzetno poštujem, zahvaljujem. Naravno da smo apsolutno istih stavova. Naravno da ja nisam mislio da bilo ko u Republici Srbiji ima krivnju, osim onih koji su direktno učestvovali u ovom zločinu.

Upravo sam ovo pomenuo da bih skrenuo pažnju da se pojedinci skrivaju i da na ovaj način želimo da skinemo ljagu sa lica naše države i sa, u ovom slučaju, nedužnih ljudi, jer sigurno većina građana, odnosno verujem svi časni građani ove države, nisu podržavali i ne podržavaju takve stvari.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite, kolega.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Visokog saveta sudstva, mi želimo da vas ohrabrimo, da vas relaksiramo. Reći ćemo vam nekoliko primedbi koje stoje. Vi nemate priliku ovo što ćemo vam mi reći da čujete ili neće da vam kažu. Možda i traže neku uslugu, pa da vam se ne bi zamerali.

Kolega Neđo Jovanović reče da će neki biti sutra izabrani, možda će sutra biti izabrani svi. Za neke bi bilo dobro da budu izabrani malo sutra, ovi koji su kandidati, da li za predsednike sudova, da li za sudije koji će biti prvi put birani.

Mi danas ovde biramo 35 predsednika sudova i 22 kandidata za sudije koji se biraju prvi put. To bi trebalo da bude dan pravosuđa, dan izbora danas ovde u Narodnoj skupštini. U holu bi možda bila prigodna i neka izložba, vezana za sistem pravosuđa.

Ali, mi imamo jednu paradoksalnu situaciju. Ovde bi danas trebalo da sedi predsednik Vrhovnog kasacionog suda, koji, čini mi se, ni jednom nije bio kada se o ovim stvarima raspravlja. Trebalo bi i ministar pravde, gospođa Nela Kuburović, zato što je ona po funkciji član VSS i direktno nije odgovorna za izbor ovih kandidata za predsednike i sudija koji se prvi put biraju, ali mi zapravo želimo da ukažemo na funkcionisanje sistema pravosuđa u Srbiji.

Već duži vremenski period, možda od 2000. godine, polako počinje sa razvlašćivanjem sudova. E, vi kad odete odavde, vi morate da se borite protiv toga. Šta to znači? Pa, najpre onaj FI broj privrednim subjektima je uzet od pravosuđa, predat Agenciji za privredne registre, pa je onda posle iz knjige nepokretnosti, pa na kraju izvršni deo izvršnog postupka je oduzet od sistema pravosuđa i predat, zamislite, predat licima čiji izbor vrši ili kontrolu rada ima ministar pravde.

Znate, Francuska buržoaska revolucija, njena najveća tekovina jeste da u sistemu pravosuđa sude sudije kao nepristrasni, stručni, odgovorni, a mi imamo sada jednu situaciju da nam delove pravosudnih predmeta vode lica koja nemaju odgovornost.

Poznata je podela sistema vlasti još od Antičke Grčke. Ona je, naravno, protekom vremena modernizovala se u ono što mi kažemo tri grane vlasti – zakonodavna, izvršna i sudska. I umesto da se to što više nadograđuje, što više razvija, mi imamo veliki uticaj, on je nekad indirektan, pa se tako i ne uočava, izvršne vlasti na sistem pravosuđa.

Mi srpski radikali smatramo da je najbolji sistem za izbor sudija upravo ovde u Narodnoj skupštini i vi verovatno znate da je izbor sudija u Srbiji na znatno višem nivou nego što je to u nekim zemljama članicama EU. Znate da negde predsednici država biraju vrhovne sudije, pa čak i predsednike suda, ili predsednik vrhovnog suda ima tu mogućnost. To svakako da nije dobro.

Mi smo deo vanparničnog postupka preneli na javne beležnike ili na notare. Vi treba da se zalažete da se to vrati u okvire pravosudnog sistema u Srbiji. To je suština. To bi bila prava stvar. Da li ćemo do toga doći, ne znam.

Vidite, interesantna je izjava Dragomira Milojevića, predsednika Vrhovnog kasacionog suda, vršioca dužnosti. Sad bi to profesor Atlagić rekao, koji, drugi ili treći put, on ima onog svog prijatelja tamo Bakića ili koga već, docent treći put. On kaže, izjavio je za dnevne novine „Večernje novosti“ – zabrinjava što sudije ne veruju u pravosuđe. To je on rekao 2018. godine, kada se očekivalo da će Venecijanska komisija da ima znatno veći uticaj na sistem pravosuđa u Srbiji nego što se zapravo desilo.

Igrom slučaja sam učestvovao na tom jednom sastanku ispred SRS i član Odbora za pravosuđe. Desilo se da je to bilo u maju mesecu, vrlo nesrećna okolnost, kad je bio i dan osnivanja tog komiteta, ali zato što mu je sedište u Veneciji, Venecijanske komisije. I ja sam im to čestitao. Oni nisu imali pojma da je taj dan njihov dan, a došli su ovde da podučavaju naše sudije, naše nosioce pravosudnih funkcija. Mi kad kritikujemo određene nosioce pravosudnih funkcija, da li su to sudije, predsednici sudova, javni tužioci, nikad ne mislimo na sve, nego samo na neke.

Mi imamo izuzetne, i ovde među ovih 22 kandidata koji se prvi put biraju za sudije, ima izuzetno dobrih kandidata, koji su bili dobri studenti, dobri stručni saradnici. Ja se nadam, skoro bez dileme, da će to biti i dobre sudije.

Kada su u pitanju predsednici sudova, takođe ima dobrih, ima onih koji se prvi put biraju, ima onih koji se ponovo biraju po drugi put. Kako će tu funkciju da odrade, to ćemo videti.

Sada ima još jedna dilema kod mene, ne znam da li smo isti materijal dobili mi i koleginica Jasmina Vujić. Ona tamo ima, znam ja, šalim se, naravno, jeste to isto, ali ona zna tačno koliko su studirali, koji su proseci i ostalo. To bi, Jelena, bilo dobro da stoji ovde. Nemate vi smetnju da toga nema u ovim njihovim biografijama. Nije neophodno. Nama bi to značilo da vidimo, mada neko ko je bio uspešan student, ne mora da znači da će biti dobar, čak ni prosečan sudija, ali tačno da vidimo o čemu se tu radi i kakva je situacija.

Ovo vam je verovatno jedna greška, ali moramo i ovo da znamo. Katarina Bošković se predlaže za sudiju, odnosno za predsednika Višeg suda u Kruševcu. Ona je dama, da ne govorim koje je godište, ona će sledeće godine 1. juna da ode u penziju sa 67 godina života. Ja rekoh, onda vam nije problem izračunati kada je rođena, ali ona je javna ličnost, pa možemo to da kažemo i vi nju sada birate za predsednika suda.

Ne znam, mi nemamo neku drugu zamerku na njen rad, ali ovo niste trebali za šest meseci. Da li je to najbolje rešenje ili nije, ja ne znam, ali ovde ste napravili jedan propust, kaže, Pravni fakultet je završila 1991. godine, pa sam pomislio da je malo duže studirala, a onda pravosudni ispit položila je 1985. godine. To je kao da sam ja rođen neke godine, ali sam osnovnu školu završio pre nego što sam se rodio. To ovde stoji.

Kandidat pod rednim brojem 15. je Slađana Bojković i ona se predlaže za predsednika Višeg suda u Smederevu. Ona je imala najbolju mogućnost da postane vrlo ozbiljan kandidat za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Zbog čega? Zato što je vodila jedan sudski postupak koji je imao 87, 88, različiti su izvori, optuženih, sa negde oko 150 krivičnih dela, a 15 vrsta krivičnih dela. Ona je dala jednu izjavu… Ovaj postupak dva puta se ponavlja. Jednom ona nije kriva. On je započet 2008. godine. Ona je 2009. godine, čini mi se, prvi put izabrana za sudiju Višeg suda u Smederevu. Vrlo brzo postaje nosilac funkcije predsednika, pa se ponovo to obnavlja 2015. godine, valjda zbog opet nekih popuna ili možda nekog suda i ona kaže, onako hrabro, pomalo da kažemo i bezobrazno – pa neće zastariti sve, imaju lica koja se terete za krivična dela gde je zaprećena kazna 15 godina, odnosno 10 godina, pa relativna zastarelost za 15, apsolutna za 30 godina, ali ima tu i lica, ima studenata kojima je zaprećena kazna od nekoliko godina.

Zašto sam rekao da je imala priliku da postane najozbiljniji kandidat za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, pa da je uspešno rešila ovaj predmet, a ona nije. Prema tome, mislim da ona neće moći sa uspehom da obavi ovu funkciju i da nju ne bi trebalo birati za predsednika Višeg suda u Smederevu. Hvala.

Hvala, gospodine Periću.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, poštovana gospodo iz VSS, poštovani i uvaženi narodni poslanici, dozvolite da kažem da imamo poverenja u Komisiju VSS koja je vršila izbor sudija, vršila proveru podnetih prijava na oglas, te utvrdila blagovremenost i potpunost, kao što je konstatovano u ovom izveštaju. Normalno, obavila je razgovor sa kandidatima i dala ocenu da kandidati ispunjavaju sve kriterijume i merila za izbor sudija.

Ono što je za nas veoma bitno, a to je da je zajedničko za sve ove kandidate da ispunjavaju sve kriterijume i merila za ocenu, i to stručnost, osposobljenost i dostojnost.

Poštovani narodni poslanici, dozvolite da kažem da ipak stranka bivšeg režima nije se, dok je bila na vlasti, pozivala na ispunjavanje kriterijuma i merila, već je ona utvrdila jedan jedini osnovni kriterijum, a to je pripadnost DS, što se negativno odrazilo na celokupno pravosuđe. Dovoljno je da kažem podatak da je, prilikom dolaska za ministra pravosuđa gospodine Nikole Selakovića, zatekao pomoćnika ministra za pravosuđe koji nije imao položen pravni fakultet.

Za vreme stranke bivšeg režima sudstvo nam je, po oceni evropskih zvaničnika, bilo najgore u Evropi. To je ono što smo mi zatekli i sada u kontekstu toga trebamo gledati sve moguće, hajde da kažem, sad stvari koje se dešavaju u sudstvu, a one su daleko bolje neko u ono vreme.

Dozvolite da kažem da se sudstvo kretalo od nezapamćenih skandala, a vi se vrlo dobro sećate koji ste duže narodni poslanici, u kadriranju, proterivanje sudija, 760 po mojoj evidenciji, do neuravnoteženosti krivičnih dela.

Poštovani građani Republike Srbije i uvaženi narodni poslanici, za vreme stranke bivšeg režima neke sudije su umrle od nepravde, a neki su izvršili samoubistvo. Dovoljno je da navedem predsednika suda u Negotinu.

Oni su učinili nešto što nije niko u istoriji sudstva u svetu. Znate šta su učinili? Oni su čak izabrali mrtvog sudiju u radni odnos, Ljubišu Ristića iz Požege, proglasili ga sudijom, a čovek je bio mrtav šest meseci. Tako je Nata Mesarović, predsednica VSS, rekla da je izvršila i obavila razgovor sa svim kandidatima za sudije. Postavlja se logično pitanje – kako je razgovor obavila sa mrtvim sudijom Ljubišom Ristićem? To je dokaz da im je bilo zaista stalo do onog osnovnog kriterijuma, koji su oni izmislili, a to je pripadnost DS.

Gospoda iz bivšeg režima nisu dozvoli da se izabere u okružnom sudu sudija koja je bila među pet najboljih sudija zato što joj je muž bio advokat, a radio je i Ibarsku magistralu, kao istražni sudija, a doneo je prvostepenu presudu u slučaju Ćuruvije i branio gospodina Gorana Kneževića.

Gospoda iz bivšeg režima isforsirali su da se izabere za sudiju Sonja Brkić koja je kršila Zakon o sudijama, jer je istovremeno obavljala dužnost sudije Vrhovnog suda i predsednika RIK. Verovali ili ne, ali to su radili naši prethodnici, a sada traže izmene nekakvih uslova o izborima. Zakon o sudijama to izričito zabranjuje. Gle čuda, ona je u RIK, na taj način, protivpravno uzela u 2008. godini 2.673.000 dinara. Odbila je da vrati te pare.

Gospodo iz Saveza za Srbiju niste dozvolili da vam sudije budu dostojne, a bez tog kriterijuma ne može neko postati sudija.

U Izveštaju Evropske komisije za 2010. godinu reforma koju je sprovodila DS, vlast DS predstavlja posebnu zabrinutost, kako se kaže u Izveštaju, odnosno u knjizi „Reforma pravosuđa u Srbiji 2008. do 2012. godine“ od strane Evropske komisije, na strani 96. Evropska komisija nadalje konstatuje, citiram – proces reizbora sudija bio je netransparentan, rizikujući time i princip nezavisnosti, završen citat.

Jel čudo što su izabrali onda 760 sudija, uzeli sa ulice? Pola ih nije imalo završeno ni Pravni fakultet.

Evropska komisija dalje nastavlja, citiram – proces reizbora sudija bio je netransparentan rizikujući time i princip nezavisnosti, i na kraju Evropska komisija zaključuje, citiram – reforme koje je provela vlast, tada demokratska, odnosno sve varijante te Demokratske stranke bile su kao najgora moguća stvar, završen citat. To je zaključak Evropske komisije, objavila pored te knjige i Beogradska „Politika“ 7. jula gospodnje 2012. godine na stranici 1. i nije samo problem u sudijama. Ovakvi su svi iz Saveza za Srbiju danas koji vode, nijedan nije bolji.

Dozvolite da spomenem jednog od njih, akademika Dušana Teodorovića, koji je tobože i kandidat za budućeg predsednika Republike. On je zbog uloge koju je sjajni glumac Nenad Jezdić imao na otvaranju autoputa „Miloš Veliki“ i javnost obavestio da neće više kupovati Jezdićevu inače odličnu rakiju, zamislite. Dakle, obavestio nas je jedan ugledni list 13.10.2019. godine.

Poštovani građani, je li možete verovati nivo jednog akademika da je ovo izrekao. Je li to nivo jednog profesora univerziteta? Da li je moguće da jedan akademik se ne raduje otvaranju autoputa? Pa, to nemate u nijednoj zemlji sveta. Postoji jedna izreka kod mene u mom rodnom mestu - ono što ne dolikuje magarca ne dolikuje ni akademika.

Dozvolite, dalje da kažem da nije samo on problem. Problem su mnogi ovi iz Saveza za Srbiju. Ja ću jednog spomenuti još, a to je Boško Obradović, koga vi vrlo dobro znate, u narodu zvani kao Boško siledžija. Da samo navedem nekoliko stvari šta taj čovek radi - izvršio upad u RIK i napad na članicu RIK-a, izvršio upad u opštinu Pećince, izvršio napad na doktora Aleksandra Martinovića na sednici Administrativnog odbora, izvršio upad u Kabinet predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, izvršio upad u Policijsku stanicu u Guči, izvršio napad na novinarku „Pinka“, pokušaj upada u REM, tražio streljanje predsednika Republike, Aleksandra Vučića, i predsednice Vlade, Ane Brnabić i pokušaj upada u predsedništvo Srbije. Tražio od Vojske Srbije da izvrši državni udar. Izvršio upad u RTS-a sa testerama. Izvršio upad u Skupštinu Gornji Milanovac, čuvar ga inače najurio, izbacio ga napolje. Zapretio najnovije predsedniku Vučiću za šamar.

Šta radi tužilaštvo naše? Šta radi naše tužilaštvo? Da dalje ne govorim, ali baš kada me provocira jedan narodni poslanik Dušan Šabac, e taj Dušan Šabac, što ga vi spominjete, Petrović, zvani inače u narodu Dule kravoubicam dok je bio ministar poljoprivrede za jednu godinu naredio da se 250 hiljada krava uništi, pokolje, a ukupni fond 500 hiljada.

Marinika Tepić, zvana golubica preletačica, evo smeje se gospodin Vukadinović, pre neki dan na televiziji ona vrlo lepo govori, a inače je poznata po tome da legne u jednoj stranci, a ujutru se probudi u drugoj stranci. Da ne govorim o njenim malverzacijama kao pokrajinskog sekretara i dalje da ne spominjem.

Poštovani građani Srbije, ovih dana je gospodin Aleksandar Vučić, predsednik Republike, dobio orden Svetoga Save Prvoga reda povodom 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve. Neki su izrazili negodovanje, svoje negodovanje, izrazio je gle čuda i akademik Matija Bećković, u narodu znani, deca ga zovu - akademik pesmica. Ne treba da vas čudi, predsednika Republike ne treba da čudi što je on izrazio negodovanje, jer je taj akademik na mitingu DEPOS-a gospodnje 1993. godine rekao, citiram – da narod koji je glasao za Slobodana Miloševića ništa drugo ne zaslužuje nego da se bombarduje, završen citat. Eto vidite, poštovani građani Republike, o kakvim se ljudima radi, da ih dalje ne nabrajam.

Dolaskom za ministra pravde gospodina Nikole Selakovića situacija se drastično popravlja u sudstvu. Međutim, njen kontinuitet nastavlja i Nela Kuburović.

Poštovani narodni poslanici i uvaženi građani Republike Srbije, trebaće mnogo, mnogo vode da proteče Dunavom dok se stanje u našem pravosuđu dovede na zacrtani nivo, na onaj koji je SNS i Vlada Republike Srbije koji su zacrtali. U jedno sam siguran da ćemo sigurno, lagano, strpljivo do toga cilja zaista i doći.

Međutim, dozvolite da kažem da nisu u pitanju samo pojedini sudije, nego i advokati. Imali smo pojedinih advokata koji su antidržavno nastrojeni bili i delovali tako. Spomenuću samo jednog, a pripada bivšem sistemu DS, sada je doduše pokojni, ali dozvolite da spomenem, a to je advokat Srđa Popović. On je septembra 1993. godine, daleke, kao advokat zajedno sa piscem Mirkom Kovačem, Đorđem Sorošem, Margaret Tačer i drugim zahtevao bombardovanje sopstvene zemlje. Gle čuda, opisao je Srbiju kao anus mundi, da narodn razume, kao šupak sveta, a Srbe – Srbi su za njega ono što se nalazi u anusu, što se nalazi u šupku. Nisu bolji ni ovi ostali iz Saveza za Srbiju. Nemam vremena da o tome govorim, a ovih dana ćemo imati, jednog po jednog na red da dovedemo da se vidi o jednoj anacionalnoj grupi ljudi kojima ništa nije sveto, a najmanje otadžbina i narod.

Poštovani građani Republike Srbije, dovešćemo mi ovo pravosuđe do cilja. Zašto? Zato što je pravosuđe deo ukupnog našeg sistema, što će pridoneti modernizaciji Republike Srbije, koju sprovodi najveći broj građana Republike Srbije, Vlada Republike Srbije i najveći broj uvaženih narodnih poslanika, a motor ubrzane modernizacije Srbije je naš uvaženi predsednik Republike, Aleksandar Vučić. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite gospodine Šešelj.

Hvala gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo nedavno prilike da slušamo od gospođe Kuburović plan za ustavne promene u oblasti pravosuđa.

Dakle, na našem putu ka EU mi smo u obavezi da ispunjavamo zahteve i preporuke jedne organizacije evropskih hoštaplera, koja se zove Venecijanska komisija, a podsetiću vas da ne može da se napreduje u poglavljima sa EU ukoliko se preporuke Venecijanske komisije ne ispune do kraja.

Ta Venecijanska komisija je dala i pozitivno mišljenje na novi Zakon o verskim zajednicama u Crnoj Gori, koji je uvod u oduzimanje imovine SPC u Crnoj Gori. Imali su laička mišljenja uperena protiv srpskog naroda i aminovali su referendum u Crnoj Gori o nezavisnosti Crne Gore 2006. godine i mi smo dužni da ispunjavamo sve njihove preporuke.

Glavna primedba jeste, a što je predsednik Vrhovnog saveta sudstva više puta naglasio, politizacija pravosuđa, uticaj politike na sudije i političara na donošenje sudskih odluka.

Naravno, mi znamo kvalitet našeg pravosuđa, ne mora niko to sa strane da nam kaže, znamo da su sudije nažalost samo puki izvršioci kada je reč o velikim i važnim predmetima političke volje. To nije nešto novo što je došlo sa ovom vlašću to je takva situacija od 2000. godine. Niko na tom planu ništa nije promenio na bolje, ali postavlja se teza da politizacija pravosuđa postoji tako što Narodna skupština utiče na sudije. Kako? Tako što ih bira, one sudije koji se prvi put biraju, bira ih Narodna skupština.

Dakle, jedna nenormalna nebuloza koja valjda treba nekog da ubedi da politizacija i pritisak politike na sudije postoji zato što ih bira Narodna skupština. Ako postoji pritisak na sudije, naravno postoji, može samo da bude izvršna vlast koja vrši taj pritisak, nikako Narodna skupština.

Takva na primer, jedna nebuloza stoji u preporukama Venecijanske komisije, kao da je Narodna skupština jedan homogeni organ, kao da ne postoji tu 250 narodnih poslanika, kao da ne postoji, ne znam tačno koliko, ali nekoliko desetina političkih stranaka u ovom parlamentu i sad oni kolektivno svi utiču na sudije. Eto, tako nešto dolazi, na primer, od Venecijanske komisije.

Druga stvar, niko u Ministarstvu pravde, ni gospođa Kuburović, ni Nikola Selaković, bivši ministar, ni za vreme DS, nije se setio da vidi kakva su rešenja u uporednom pravu što se tiče izbora sudija. Na primer, najvažnija i najmoćnija zemlja EU Savezna Republika Nemačka bira sudije u parlamentu. Sudije na saveznom nivou u Saveznom parlamentu u Bundestagu, a sudije po pokrajinama u regionalnim parlamentima.

Da li neko može da zamisli iz VSS ili iz Ministarstva pravde ili bilo gde, da Venecijanska komisija dođe sad kod nemačkog saveznog ministra pravde i kaže – znate šta ovo što vi birate sudije u parlamentu to je uticaj politike na pravosuđe, vi morate da organizujete tamo neko tajno telo koje će da se sastaje po kabinetima i gde će politika totalno da bude odstranjena od izbora sudija. To ne može da se zamisli. U svim velikim pravnim sistemima tako nešto ne bi moglo da se zamisli.

Budući da Srbija, po ovom pitanju kao i po mnogim drugim, služi samo kao eksperimentalni poligon da se testiraju raznorazne izmišljotine na pokusnim kunićima, da vide kakve će to posledice da proizvede, onda je nešto dobro za Srbiju što ne postoji ni u jednoj razvijenoj, pre svega evropskoj demokratiji, a ni u jednom od najvećih pravnih sistema.

Sudije u SAD za Vrhovni sud bira predsednik Amerike, oni se imenuju doživotno, naravno, uz preporuku američke asocijacije. Dakle, ne može baš da dođe neko sa ulice, ali glavna stvar je kontrola i ravnoteža, uticaj jedne grane vlasti na drugu. To sad pokušava ovde da se ispravi, pokušava da se ta međuzavisnost potpuno isključi iz tog procesa i nama se objašnjava da je to kvalitetnije. Kvalitetnije će biti nama, a nije kvalitetnije na primer za Nemačku. U to niko ne može da poveruje. Dakle, ono što je dozvoljeno Jupiteru, to nije dozvoljeno volu. To je odnos Venecijanske komisije, ali i svih ostalih od kojim mi primamo diktate i posle ih sprovodimo u našem pravnom sistemu.

Ono što je takođe jedan veliki skandal, dame i gospodo narodni poslanici, jeste prenos nekih sudskih nadležnosti na određene grupacije ljudi, kao što su to na primer javni beležnici, i ono što je još drastičnije javni izvršitelj.

Gospođa Kuburović mrtva hladna u Skupštini Srbije kaže - javni izvršitelji postoje u pravnom sistemu zato što su se sudovi pokazali nesposobnim da mogu da rešavaju postupak izvršenja. Dakle, ministar pravde kaže sudovi su nesposobni i to je konstatacija, to je sve u redu.

Podsetiću vas u vreme uvođenja javnih izvršitelja, isto tako zbog preporuka iz inostranstva, DS je to uvela, SNS je u vreme dok su bili opozicija bila protiv toga, nastupala protiv toga, svesrdno to rešenje podržala 2015. godine, podržala izvršitelje i ranije i ove godine i govori se o tome da su sudovi nesposobni. Kakav je to način?

Dakle, prihvatanje poraza i putem linije manjeg otpora jeste postojanje javnih izvršitelja, jer umesto da se sudovi reformišu, da se još ljudi zaposli, da im se podignu plate i da onda izvršenje bude potpuno u nadležnosti sudova, gde neće moći da se stvori jedan kriminalni klan koji oduzima pre svega, najsiromašnijim slojevima društva kuće i stanove i prodaje ih na tajnim aukcijama, između sebe, na primer, sin od potpredsednika Komore izvršitelja kupi stan na Novom Beogradu, koji su pre toga neki izvršitelji zaplenili i sve ostalo, imovinske karte tih ljudi koje su sada u stotinama hiljada evra, njihova bogatstva, to ne bi bilo moguće.

Još kao jedan od argumenata, gospođa Kuburović kaže – znate, javni izvršitelji su u prvih šest meseci 2019. godine u budžet Srbije na ime PDV uplatili milijardu dinara. Dakle, 20% njihovog profita je bilo milijardu dinara i samo možemo da zaključimo da je četiri milijarde dinara ono što su za šest meseci izvršitelji zaradili u Srbiji tako što su, pre svega otimali onima kojima su najsiromašniji. U 2017. godini više od 3.000 nekretnina, najviše stanova do 50 kvadrata, dakle, stambenog prostora je oduzeto ljudima od strane javnih izvršitelja, gde niko nije bio obavešten kada se to dešava, niko nije obavešten o visini svog duga i troškovi izvršenja su mnogo skuplji nego što je osnovni dug. To je situacija trenutna u Srbiji.

Ministarstvo pravde to podržava, vladajuća većina u Skupštini to podržava, vladajuća SNS to podržava. Srpska radikalna stranka je predala više od 100.000 potpisa građana Srbije koji su prikupljeni za nepunih dva meseca, da se o ovom pitanju opet razgovara. Novi predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju gde će se ovaj problem konačno rešiti, naravno, apelujemo i da se istraži rad svih tih sudija, tj. izvršitelja, da vidimo šta su oni to radili, koliko je to bilo zakonito i da se sa jednim takvim stanjem zaista raskrsti.

Posledica svega toga, oni koji duguju najviše i dalje su dužni, i dalje se zadužuju, niko ih ne dira. Oni koji duguju najmanje, oni su najsiromašniji, oni najviše ispaštaju i to su činjenice. To ni Ministarstvo pravde više ne krije i to je naravno pozitivno, zato što je to pohvalila EU.

O stanju u našem pravosuđu treba da se brinemo mi sami, bez diktata Venecijanske komisije i da ne može da nam se desi da ministar pravde kaže tako nešto – sudovi su nesposobni. Mi onda priznajemo na taj način poraz i onda nam se dešava u Srbiji da postoji jedna takva brutalnost, bahatost i pljačka od strane javnih izvršitelja, sve pod budnim okom Ministarstva pravde, pod budnim okom vladajuće stranke i uz podršku policije. Niko ne reaguje i još posle treba da slušamo objašnjenja kako je to u stvari za nas dobro. Hvala.

Hvala gospodine Šešelj.
Reč ima Branislava Goravica.
Izvolite.

Ostala sam dužna da odgovorim na primedbu koja je data, vezano za kandidatkinju za predsednicu Višeg suda u Kruševcu, sudiju Katarinu Bošković. Pre svega, izvinjavam se ovom uvaženom domu zbog greške u godini. U materijalu je moguće da ova greška nije jedina, to je zbog obimnosti materijala. Primite naše izvinjenje. Radi se o 1981. godini, a ne o 1991. godini.
Sudija Katarina Bošković će sledeće godine navršiti 65 godina, a ne 67 kako je rečeno. Po zakonu ima prava da ostane na funkciji predsednika suda do kraja predsedničkog mandata, bez obzira što navršava uslove za penziju.
Inače, navedena sudija je bila predsednik Višeg suda u Kruševcu, u periodu od 4. juna 2014. do juna 2019. godine. Sada se nalazi na mestu vršioca funkcije predsednika tog suda. Bila je jedini kandidat za mesto predsednika tog suda.
Ispunila je sve uslove u okviru ocenjivanja rezultata njenog rada, programa rada i razgovora sa kandidatom i obzirom na činjenicu da rezultati rada tog suda i njeni lični rezultati opravdavaju to da ona bude ponovo predsednik, tek od činjenice da je bila jedini kandidat, te da bi sud u protivnom ostao bez predsednika suda, VSS je predložio ovu kandidatkinju za predsednika suda, bez obzira, dakle, na činjenicu da ona zaista ispunjava uslove za penziju sledeće godine u junu.
Ne znam da li imam prava na to, ali želim da izrazim protest povodom izjave gospodina Aleksandra Šešelja da su sudije samo puki izvršioci političkih naloga. Tako nešto nije tačno i dužna sam da reagujem.

Hvala.

Pravo na repliku i komentar ima gospodin Aleksandar Šešelj. Izvolite.