Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.

Zahvaljujem.

Ovo vreme bih iskoristio da zamolim za par odgovora predstavnike predlagača.

Prvo pitanje glasi – da li među predloženim kandidatima ima onih koji u svom dosadašnjem radu nisu završili sudske postupke, nego su isti dospeli u fazu zastarelosti?

Drugo pitanje – da li među predloženim kandidatima za predsednike sudova ima takvih kandidata koji su bili u prethodnom periodu na mestu predsednika suda, a da je u njihovom sudu, čiji su bili predsednici, bilo takvih slučajeva, kao i šta su oni preduzeli protiv sudija koji su dozvolili da njihovi postupci zastare?

Treće pitanje se odnosi na… Povod je u stvari jučerašnja karikatura u Narodnim novinama u Nišu koja je svojevrsna poruka i za Republiku Srbiju o odnosu EU prema onima koji jesu kandidati za članstvo ili treba da dobiju taj status. Kao što vidite, karikaturista je ovde nacrtao Srbina i Srpkinju, odnosno građane Srbije u narodnoj nošnji, građana i građanku, i između stolova gde je sve rezervisano za članstvo u EU. Tim povodom vas pitam – na kakve sve probleme sudije nailaze kad treba da sude na osnovu zakona koje mi brzopotezno donosimo, po pravilu bez odgovarajuće javne rasprave ili se ona svodi samo na Koridoru 10, dakle, Novi Sad, Beograd i Niš, a bez ikakvog mišljenja i stavova nacionalnih naučno-stručnih asocijacija koje su nacionalno meritorne za oblast iz koje se donose predmetni zakoni?

Takođe, kako je moguće da sudije postupaju po ovakvim zakonima koje donosimo po uzoru na zakonodavstvo EU često ne prepisujući zakon jedne države koji bi onda mogao biti u celini kompatibilan, kako se to kaže, nego uzimajući iz istih zakona u različitim zemljama pojedine odredbe i praveći jedan pravni galimatijas u kome teško može bilo koji sudija da se snađe?

Četvrto, u većini zakona, među završnim odredbama, postoji klauzula da će se na osnovu tog zakona doneti podzakonska akta po pravilu u roku od dve godine ili eventualno minimalno godinu dana. Kako se onda zakon, koji je usklađen sa zakonodavstvom EU, može primeniti na bazi novog teksta zakona, a starih podzakonskih akata koji uopšte ne mogu da proizilaze iz odredbi pojedinih članova takvih zakona? Očekujem vaš odgovor. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite, kolega.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, meni je zadovoljstvo što danas imamo ovu tačku na dnevnom redu, jer v.d. stanje nije prirodno stanje. Mislim da je o ovome trebalo raspravljati čak i pre godinu dana, ali u nekom primerenom roku VSS je sproveo proceduru kada je u pitanju kandidovanje, raspisivanje konkursa, prikupljanje, obavljanje razgovora i dostavljanje predloga mogućih kandidata za predsednike viših i apelacionih sudova i ja to pozdravljam.

Zašto kažem da v.d. stanje nije prirodno stanje? Kolege koje su u statusu v.d. predsednika, bez obzira što imaju formalno ovlašćenja potpuno identična kao i predsednici sudova, ipak to ne primenjuju u punoj meri, punom kapacitetu, koji bi trebali da primenjuju. Ono što građani Srbije očekuju od rada predsednika sudova jeste da srpsko pravosuđe dostigne zaista jedan odgovarajući nivo koji Republika Srbija i zaslužuje.

Naravno da treba znati, kada komentarišemo o radu sudija uopšte, da predmeti sudski mogu da zastare apsolutno nezavisno od volje postupajućeg sudije iz razno raznih razloga, da u mnogim situacija ni predsednici sudova nemaju nikakvu mogućnost da nešto ozbiljnije učine da bi se sprečilo zastarevanje postupaka, ali je, naravno, populistička priča govoriti o tome kako postoji ogroman broj zastarelih predmeta. Da bi se to sprečilo treba menjati procesne zakone i, naravno, to iziskuje određeno sagledavanje u kom procesu, odnosno u kom pravcu taj proces treba da ide.

Ono što je jako važno jeste da je jedan deo posla VSS, po meni, pomalo stavio u stranu. Verovatno i opterećen ovim silnim izborima i prvim izborom i poslovima oko svega toga. Čini mi se da bi VSS trebao više pažnje da posveti o samom načinu ponašanja rada, angažovanja sudija, kako na radnom mestu, tako i van radnog mesta. Znate, ako je poslanik, poslanik je 24 časa i sudija je sudija 24 časa, javni tužilac je javni tužilac 24 časa. Ne možemo mi da zaboravimo da smo u sredinama, u bilo kojoj sredini, ljudi koji smo, kako da kažem, pod određenom paskom i koji svojim ponašanjem daju na neki način primer drugima kako to treba da rade.

Zašto ovo napominjem? Napominjem iz jednog prostog razloga, podsećajući i VSS i uvažene kolege sudije da još uvek nismo uspeli da preskočimo, nadam se da nikada nećemo preskočiti, tu stepenicu da sa kontinentalnog prava pređemo na anglosaksonsko pravo. Dokle god je kontinentalno pravo nešto što bi moralo da ostane i što postoji u zemlji Srbiji, onda smo svi mi, pa i sudije, dužni da se pridržavamo zakona ili drugih pravila koja regulišu naše ponašanje, da li na ulici, da li u sudu, da li ispred suda ili mimo radnog vremena.

Zato bi bilo dobro da se vrlo brzo krene u regulisanje statusa i ostalih funkcija. Naravno, stigao je predlog za predsednike osnovnih sudova, ali kada o ovome govorim, mislim i na predsednika Vrhovnog kasacionog suda, jer rekao sam da v.d. stanje, osim ako nije dobrano opravdano, jednostavno nije prirodno stanje.

Molim VSS da povede računa o tome da dokle god važi pravilo da bilo koji sudija za javni istup mora da traži saglasnost predsednika suda, šta god ko mislio o tome, da li je to zastarela odredba ili nije zastarela odredba, dokle god važi, mora se primenjivati. Ako nam sudije daju primer da sebi dozvoljavaju da krše neka osnovna pravila i da na to još dobiju i opravdanje od onih koji bi trebali takvo ponašanje da spreče ili da pokrenu, u krajnjem slučaju, inicijativu da se takve stvari izmene, onda jednostavno mi moramo da na to reagujemo ovako kako reagujemo.

Visoki savet sudstva može, mislim, mnogo agilnijim da učini još neke od stvari, a to je da se angažuje po pitanju, kako da kažem, pa i pritiska da se reguliše pitanje visine plata sudija koji sude u prekršajnim predmetima. To je jedna od stvari koja je ostala, a koja je, po meni, jedna bolna tačka i rana, kada je u pitanju ravnopravnost svih onih koji nose naziv sudije i imaju sudijsku funkciju.

Pošto mi vreme ističe i hoću kolegi da ostavim malo vremena, o svemu ovome, naravno, o ovim predlozima za koje mislim da su jako kvalitetni izjasnićemo se u danu za glasanje, pa ćemo na taj način imati jednu odgovarajuću ocenu koliko je VSS kvalitetno u odnosu prema Skupštini i prema građanima Srbije uradio svoj posao sa ovim predlozima. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvažene kolege, po drugi put se javljam, naravno, sa željom da na najdobronamerniji način doprinesem ne samo radu sednice ove Skupštine, kada je u pitanju jedna jako jako ozbiljna tema, a to je izbor nosilaca pravosudnih funkcija, u konkretnom slučaju predsednika sudova koji nesumnjivo nose najveći stepen odgovornosti.

Imajući u vidu da smo u ovom poslepodnevnom delu diskusije o ovoj tački dnevnog reda čuli neke komentare koji se vezuju za izbor predsednika sudova, moram da skrenem pažnju na jednu činjenicu kako bi građani Srbije uspeli da naprave razliku između odgovornosti predsednika sudova u odnosu na odgovornost sudija.

Postavljeno je pitanje zastarelosti. Da li u sudovima gde biramo predsednike postoje predmeti koji su greškama sudija došli do zastarevanja, odnosno gde je došlo do zastarevanja krivično gonjenje za učinioce krivičnih dela? Barem sam tako razumeo pitanje.

Odgovornost za samo zastarevanje ne može da snosi predsednik suda. Odgovornost za zastarevanje može da snosi sudija ukoliko je subjektivno doprineo da do zastarevanja dođe tako što je povredio načelo suđenja u razumnom roku, nepotrebno zakazivao pretrese koje je non-stop odlagao i tome slično.

Ukoliko postoje okolnosti na koje sudija objektivno nije mogao da utiče, u toj situaciji njegova odgovornost se ne može pronaći, ali ukoliko postoji, onda je odgovornost predsednika suda utoliko veća da se prema tom sudiji, kome je zastareo predmet u smislu krivičnog gonjenja ili druge vrste zastarelosti, ne mora biti samo u krivičnom smislu, onda je dužnost predsednika suda da se prema tom sudiji adekvatno postupi sa odgovarajućom merom. Da li će ta mera biti pokretanje disciplinskog postupka, odnosno inicijativa za disciplinski postupak ili nešto drugo, što je propisano pravilnikom ili zakonom, to je isključivo obaveza predsednika suda.

Zamolio bih samo da se u ovim diskusijama, uvažavajući moje poštovane kolege, vodi računa o tome da se zaštiti dostojanstvo u pravosuđu, a samim tim i dostojanstvo ove Skupštine.

Kolega Fehratović sigurno ne namerno, bez ikakvih nedobronamernih pobuda je istakao da je u novopazarskom pravosuđu predloženo nekoliko kandidata koji su nosioci, budući nosioci pravosudnih funkcija kao sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Molim samo da vodimo računa da se ne radi o novopazarskom, užičkom ili beogradskom pravosuđu. To je pravosuđe Republike Srbije i pravosudni sistem Republike Srbije čiji je sud u Novom Pazaru.

Molim vas da i zbog dostojanstva ovog doma i zbog dostojanstva sudova, a prevashodno zbog ugleda Republike Srbije vodimo računa o tome.

Meni je jako drago što se kao kandidati za nosioce pravosudnih funkcija u Novom Pazaru pojavljuju osobe koje su mlade, koje su se afirmisale, koje su pokazale svojim radom i kvalitetom svog rada na mestima na kojima su obavljale dosadašnje poslove, a to su poslovi sudijskih pomoćnika i sudijskih saradnika, da su se afirmisale i zavredele pažnju onih koji su cenili njihov rad, a ocena njihovog rada je bila, onoliko koliko je meni poznato, „naročito se ističe“.

Moj uvaženi kolega Komlenski se dotakao jedne teme koju ću ja dodatno afirmisati, a to je i položaj sudija, doduše on se fokusirao na prekršajne sudove, ja ću govoriti o sudovima generalno. Da bi na bilo koji način suzbili bilo kakav uticaj i sprečili urušavanje nezavisnosti pravosuđa, moramo imati u vidu i činjenicu materijalnog položaja sudija. Ne bih se složio u celini sa nekim diskusijama da je taj materijalni položaj nesrazmerno bolji u odnosu na položaj prosečnog građanina Republike Srbije.

Hajde da uzmemo u obzir samo jednu činjenicu koja je nesporna. Ako je prosek plate u privredi Republike Srbije 50 hiljada dinara, a plata sudije osnovnog suda nepunih 90 hiljada dinara, onda ni u kom slučaju ne možemo govoriti o materijalnom položaju sudije kao nečemu što je impozantno ili što para oči građanima Republike Srbije. Naprotiv, upravo tim nosiocima pravosudnih funkcija treba povećati plate, a zašto? Zbog toga što na taj način višestruko delujemo na sve negativne uticaje na pravosudni sistem i na mogućnost pojave korupcije i na mogućnost da određeni lobi drže pod svojim patronatom bilo šta što se vezuje za pravosuđe, kao i da na bilo koji način se urušava ugled nosioca pravosudnih funkcija.

Ono što je veoma važno je da treba istaći činjenicu da, kako sam danas započeo taj komentar, kada su u pitanju predsednici sudova da se vodi računa o poštovanju sudskih odluka. Podsetiću vas da sam danas prokomentarisao jednu činjenicu koja je vrlo vrlo ružna, a prisutna je kod nas kada su pitanju sudovi, uvažene kolege to itekako dobro znaju, da imamo odliv informacija iz sudova, da stranke znaju pre nego što im se dostave presude kakve su presude, kakve su odluke, čak znaju i kako se većalo u većima tih sudova, što je frapantno i poražavajuće, poražavajuće je za sudove i za sudije.

Da ne bih to ponavljao i da ne bi to bila papagajska priča, nije to jedino što se dešava. Dešava se još nešto mnogo gore, da se plasiraju informacije iz određenih faza postupaka pa se onda medijima dostavljaju informacije od predistražnog postupka, postupka javno-tužilačke istrage do okončanja glavnog pretresa. Da li se na taj način urušava samostalnog postupajućeg sudije ili veća? Naravno da da. Da li na taj način se dovodi u pitanje samostalnost sudije koji postupa u predmetu? Naravno da da. Da li taj sudija postaje tada pod pritiskom da donese odgovarajuću odluku? Naravno da da. Zašto? Zato što mediji eksploatišu sve ono što se vezuje za rad suda i za sam tok postupka.

Nažalost, mi socijalisti smo često puta bili izloženi raznim medijskim kampanjama, na različite načine šikanirani, na različite načine putem medija je sprovođen bukvalno profesionalni linč. Zašto? Zato što se grubo povređivala prezumpcija nevinosti i zbog toga što je neko bio osuđen i bez osude, bez pravosnažne sudske odluke.

Nedavno smo bili svedoci upravo takvog pokušaja profesionalnog linča ličnog integriteta i digniteta kada je sam vrh SPS u pitanju.

Zašto ovo govorim? Zbog toga što jedino sudsku odluku može preispitati sud i niko drugi. Ne može je preispitati ni štampa, ni televizija, pa čak ni običan građanin koji ima demokratsko pravo da komentariše, ali je ne može zloupotrebljavati, a mi smo danas svedoci grubih zloupotreba kako sudskog postupka, tako i sudskih odluka.

Mislim da je krajnje vreme da se tome stane na put. U tom smislu jedan apel i za sve nosioce javnih funkcija, Vlada Republike Srbije i Administrativni odbor Republike Srbije su vrlo jasno i decidno propisali granice u kojima se može komentarisati neka sudska odluka. Moj uvaženi kolega i prijatelj, Aleksandar Martinović itekako dobro zna gde smo otprilike postavili mere, granice, parametre na osnovu kojih se može nešto komentarisati.

Danas na ulici moje kolege advokati koji se kao advokati istovremeno bave i politikom, ali ne ovde, nego na ulici, komentarišu sudske odluke na jedan vrlo ružan način, prejudicirajući bilo kakvu presudu, bilo šta što se vezuje za sudski postupak, pa i one koji su osnovano pritvoreni kako bi se utvrdile činjenice i dokazi smatraju nevinim, neopravdano lišenim slobode itd.

Da li je to pritisak na pravosuđe? Naravno da jeste. Kako se može suprotstaviti tome? Upravo čuvajući ugled suda i poštujući sudske odluke, a istovremeno poštujući da samo sud može da preispita takvu odluku i niko drugi. Da budemo potpuno iskreni mediji će se lako dokopati bilo koga od nas, lako će bilo što se tiče za našu ličnost izvitoperiti, lako će se koristiti u najvuglarnijem smislu reči i sada ukoliko smo u nekakvom postupku nikakva oslobađajuća presuda neće zalečiti rane koje su na taj način stvorene, jer traume ostaju, bol ostaje, tragovi u duši ostaju. Ko će to da nadoknadi? Nematerijalna naknada štete. Budite sigurni da neće. Duševni bol je daleko trajniji od bilo kakve naknade štete, sa daleko težim posledicama

Bilo kom mediju danas je najjednostavnije reći, pa dobro platićemo tu nekakvu štetu, baš nas briga idemo dalje, koristićemo karakteristike te osobe u smislu njegove ličnosti, tako što ćemo ga prikazati onako kako ga prikazujemo u medijima. Da li će trpeti porodica, da li će trpeti onaj ko je obuhvaćen tom medijskom kampanjom? O tome se ne razmišlja. Sve ovo što sam rekao ide u jednom pravcu, da sprečimo da iz pravosuđa i u okviru pravosuđa doprinosimo da se ovakva jedna jako loša društvena pojava dešava. Na žalost kod nas se dešava i nismo joj stali na put, a mislim da smo dužni da to uradimo.

Na kraju ovog izlaganja, moram da ukažem na još nešto što se vezuje za rad predsednika, jer predsednik suda, iako smo, podsetiću vas, u jednom sistemskom rešenju predvideli instituciju menadžera suda, koja nikada nije zaživela. Po meni nije ni potrebno da postoji. Duboko sam uveren u to da je to jedna apsolutno suvišna funkcija, jer je predsednik suda istovremeno i sudija i organizator posla i odgovoran za rad svog suda i menadžer suda. Znači on sublimira u svojoj funkciji sve ono što se vezuje za sud u punom kapacitetu. Ako je tako, a jeste tako, onda sve ostale funkcije koje predstavljaju ništa drugo nego jednu vrstu tereta, sistemskog tereta, ne treba držati u zakonu, trebamo u tom smislu intervenisati, odnosno izmeniti zakon.

Ali, zato predsednici suda moraju da vode računa i o svojim zaposlenima, počev od službenika, odnosno državnih nameštenika, i sudijskih pomoćnika i stručnih saradnika, gde svako mora, pod jedan - obavljati svoj posao na profesionalan način, odgovorno i savesno, naravno i dostojno, a pod dva – za takav rad mora biti adekvatno nagrađen. Naravno, ovo se ne upućuje Visokom savetu sudstva, jer nem nikakvu nadležnost u tom smislu reči, ali je jedan komentar koji nije suvišan, zbog toga što smo svedoci da su plate državnih službenika i nameštenika jako male, i da ne postoji stimulans na adekvatan način kako bi oni svoj rad zaista i cenili i savesno i odgovorno obavljali, mada sam siguran da većina njih to i čini.

Predsednici sudova u tome mogu da doprinesu samo u onom delu u kome je to njihova nadležnost, doduše mala. To je da ih ravnomerno opterete poslom i da vode računa da taj posao koji oni obavljaju obavljaju savesno, odgovorno i disciplinovano.

Ponoviću samo ono što sam već istakao, a to je, ovi kandidati koji su predloženi, pošto nisam komentarisao kandidate koji su predloženi za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Očekujemo od njih da će u ovom trogodišnjem periodu uspeti da se stručno osposobe, da će nakon tri godine njihovog rada uspeti da na onom tzv. probnom testu, kako bi nastavili svoju funkciju, odnosno status nosioca pravosudne funkcije, uspešno da rade i dalje, a ne da dolazimo u situaciju da od jednog čoveka u koga smo uložili, u koga je država uložila, od koga se očekivalo da će biti dostojan nosilac pravosudne funkcije, ne bude ništa.

Dakle, na njima je odgovornost da ovo naše poverenje koje će im sutra biti ukazano našim glasovima, jer ćemo, barem mi u poslaničkoj grupi SPS glasati za ove kandidate koje ste predložili, da to poverenje opravdaju. Opravdaće ga tako što će čuvati ugled nosioca pravosudne funkcije, tako što će svoj posao odgovorno, savesno i profesionalno obavljati.

Što se tiče predsednika sudova, samo još jedno. Sve ono što ih očekuje jeste iskušenje, jeste izazov. Sve ono što sam rekao uz jedno moje iskreno izvinjenje što nisam mogao poimenično sve da obuhvatim, jer je 35 ili 36 predloga, niko mi neće zameriti zato što svi uživaju podršku. Čuli smo ovde osporavanja. Verovatno imaju razlog za osporavanje.

U tom smislu ne bih da iznosimo bilo kakav komentar, ali generalno ono što smatram da je za predsednike sudova jako važno, jako odgovorno, jeste kako će u budućem periodu pokušati da isprave ogromne probleme u pravosuđu. Kad kažem pokušati, to znači da daju svoj doprinos, da barem ovaj mali pomak koji je do sada učinjen u ozdravljenju pravosuđa bude još veći. U tom smislu ja ostajem pri onome što sam danas rekao, a to je da ćemo podržati sve vaše predloge, kako za predsednike, tako i za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Podržavamo vaš rad, podržavamo vaše napore kada birate one koje nama predlažete, jer, još jednom ću da ukažem, od vaših kvalitetnih predloga zavisi naša kvalitetna odluka, jer ako vi pogrešite u predlogu, onda ste nas doveli u situaciju da ćemo napraviti još veću grešku.

Zato vas podržavamo i verujemo da takve greške, prvo verujemo da ne postoje, a drugo, još više verujemo da ih neće ni biti u budućem periodu. Nemojte mi zameriti, pošto je danas bilo dosta komentara oko toga da li ova Skupština treba da zadrži nadležnost kada je u pitanju izbor nosilaca pravosudnih funkcija, u ime mojih drugarica i drugova, moram da istaknem stav. Možda nekad lično nisam bio istovetan sa tim stavom, odnosno na isti način razmišljao, ali ne treba dozvoliti da Skupština bude neko ko će biti van izbora nosilaca pravosudnih funkcija. Ne treba dozvoliti da uđemo u situaciju da same sudije, obzirom da imaju ogromne probleme, dok se svi ti problemi ne reše, biraju između sebe nosioce pravosudnih funkcija.

Ući ćemo u jednu opasnu zamku gde će biti mnogo više nepotizma, gde će biti mnogo više zloupotreba, gde će biti mnogo više opasnosti za pravosudni sistem, kada je u pitanju izbor nosilaca pravosudnih funkcija, jer se bojim da li će tada kvalitet biti prisutan ili neće. Dok smo mi ovde gde jesmo i dok obavljamo ovaj posao koji obavljamo, mislim da smo poslednji filter kada je u pitanju kvalitet izbora nosilaca pravosudnih funkcija.

Još jednom, naša podrška stoji vama, vašim predlozima i u danu za glasanje, glasaćemo za vaše predloge. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite.

Hvala.

Zahvaljujem kolegi Neđi na ovoj intervenciji. Meni zaista intencija nije bila da na bilo koji način skrenem pozornost, niti da pravim separaciju između jednog ili drugog tužilaštva. Međutim, intervencija je bila jer smo pre toga nekoliko puta ovde imali izbor sudija za osnovne i više sudove u Novom Pazaru koji su dolazili iz drugih gradova. Mi smo uporno govorili da ima dovoljno kvalitetnih kadrova u samom gradu Novom Pazaru, u našem pravosuđu koji mogu obavljati te funkcije.

Ovaj današnji predlog smo videli kao potvrdu upravo toga što smo govorili, a zaista je reč o kvalitetnim i sjajnim mladim ljudima koji imaju dovoljno kompetencija i u svom dosadašnjem radu su iskazali izuzetno veliki nivo profesionalizma i moralne kredibilnosti da obavljaju ovu funkciju u onoj meri u kojoj to zahtevaju zakoni i da jednostavno steknu poverenje građana.

Nažalost, nismo imali situaciju da svaki put građani imaju poverenje u sudstvo, osobito zbog određene sprege između određenih delova sudstva, tužilaštva i kriminalnih organizacija. To smo osećali na svojoj koži, posebno kada je reč o nekim osetljivim sredinama kakva je sredina Novi Pazar. Zato sam i istakao da je jako važno da su ovo upravo kadrovi koji znaju sve te senzebilnosti, sve te nijanse i mladi ljudi, pre svega, koji nisu opterećeni niti političkim, niti bilo kojim drugim teretom. Dobar izbor i, u svakom slučaju, dobio je podršku od poslanika stranke Pravda i pomirenje. Hvala.

Pravo na repliku, na izlaganje kolege Neđa.
Reč ima Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja bih samo da pojasnim još jedan deo priče koji je kolega Jovanović pomenuo, ali je, tako da kažem, ostalo u nedoumici šta je bio moj razlog za pominjanje tog problema.

Naime, slažem se ja da treba raditi na poboljšanju materijalnog statusa svih građana Republike Srbije, pod broj jedan, a samim tim i nosilaca pravosudnih funkcija. Svi mi delimo sudbinu građana Republike Srbije, srazmerno odgovornosti i obavezama koje imamo.

Ali, ono što nije učinjeno već nekoliko godina, bez ikakvog razloga, to je da sudijama koji sude prekršajnu materiju nije izjednačen status kad su u pitanju materijalna primanja sa ostalim sudijama. Znači, stvorili smo im obavezu postupanja, prestali su da budu organ uprave, postali su sudije i ne postoji nijedan jedini razlog, koliko sam ja shvatio, a shvatio sam to iz odgovora prošle godine kad smo raspravljali o budžetu, kada smo imali prilike da nam ovde bude republička Vlada, iz, moram reći, samo, doduše, informativnog razgovora sa pojedinim članovima Visokog saveta sudstva, da su svi saglasni da tim sudijama treba izjednačiti materijalni status sa ostalim sudijama. Ali, to se jednostavno ne dešava. Zašto se ne dešava, ne znam.

Ja ću sada, i to sam sam ovog trenutka odlučio, koliko danas, sutra, pripremiti zakonski predlog, ja mislim da tu ne treba više od dva ili tri člana koje ova Skupština treba da usvoji, i da je to jedan izuzetan doprinos koji bi ova Skupština trebala da da kad je u pitanju cenjenje i poštovanje Ustava Republike Srbije.

Ustav Republike Srbije nije menjan. Ja se nadam da neće ni biti promenjen onako kako se govorilo kada je u pitanju odvajanje sudstva od parlamenta i tužilaštva od parlamenta, ali, uostalom, o tom u nekom budućem vremenu. Jer, jednostavno, i dalje stojim na stanovištu da samo parlament ima mogućnost i pravo da u ime građana kao najviše neposredno birano telo nekome prenese deo vlasti građana i pravo da sudi u ime naroda. Hvala.