Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 81 narodni poslanik.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, tako da imamo kvorum i mogućnost da nastavimo rad Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine?

Reč ima narodni poslanik gospodin Aleksandar Šešelj.

Izvolite, gospodine Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svetlu ovog otklona koji pokušava da se napravi u Srbiji između bivše vlasti DS i vlasti SNS, koja je evo već sedam godina u Srbiji, najviše se nekako stavlja akcenat na period pljačkaških privatizacija, kada je Srbija opustošena, kada su naša velika preduzeća prodavana budzašto i ispod svake vrednosti. Videli smo da je i Savet za borbu protiv korupcije obeležio 24 sporne privatizacije. Pa smo imali slučajeve da se „Železara“ vraća, nakon što je sve što je moglo da se istopi tamo, istopljeno za jedan dolar.

Dakle, pokušava se da se napravi diskontinuitet između te dve stranke na vlasti, a onda smo nedavno imali priliku da vidimo, i nije prvi primer, da je IMR iz Rakovice prodat za milijardu i 100 miliona dinara. Procenjena vrednost 2,9 milijardi.

Sad, voleo bih da čujem objašnjenje od gospođe Ane Brnabić kako se to razlikuje od prodaje šećerana za dinar, kako se to razlikuje od privatizacije „Železare Smederevo“ i od svega ostalog što smo imali prilike da vidimo za vreme vlasti DS? Pa, to je sve isto, čak možda i ta šećerana i danas radi kao šećerana. A, šta će biti sa zemljištem, sa imovinom IMR iz Rakovice? Dakle, nekada industrijski gigant koji je zapošljavao sedam hiljada ljudi, više od 77 hiljada kvadratnih metara u centralnom delu Rakovice, neće više biti fabrika, sutra će da bude šoping centar, sutra će da bude neki Lidl, kao što je Lidl na prostoru bivšeg IMT-a na Tošinom bunaru, kao što umesto „Zmaja“ sada imamo šoping centar u delu opštine Zemun koja se i danas naziva Zmaj. Dakle, imaćemo neke parkinge, imaćemo šoping centre i to je to.

Prodaje se centralno zemljište u jednoj od najvećih opština da bi se pravili sutra šoping molovi i stanovi.

Da li je to zlatno doba u kojem mi živimo? Da li to pokazuje naša prosečna plata, suficit u budžetu i sve ostale stvari, da mi sada nemamo šta da radimo sa našom industrijom, nemamo uopšte potrebe da ulažemo u to da se ljudi zapošljavaju, sad nam fale šoping centri? Onda je vlast u Srbiji u stanju da proda nešto za 1,8 milijardi dinara ispod procenjene cene. Kako se to razlikuje od režima DS?

S druge strane, imamo jedan auto-put koji je nedavno izgrađen i pušten u saobraćaj, „Miloš Veliki“, koji je gradila jedan velika kineska kompanija. Videli smo da je to ponos Srbije, 10 sati uživo prenos otvaranja tog puta, spektakl. Naravno, svaka čast, i treba da postoji taj auto-put, olakšava mnogo građanima Šumadije i centralne Srbije i njihov život. A, onda vidimo „Moravski koridor“, da ti Kinezi uopšte nisu tako dobri, da to nije tako kvalitetna firma, i umesto njihovih 500 miliona evra, Vlada Srbije će da angažuje američki „Behtel“ za 800 miliona evra.

Kako je kineska firma dobra za „Miloš Veliki“, a nije za Moravski koridor, auto-put Preljina-Pojate? Ne, nego je to ono što smo već imali priliku da vidimo, a to je da između vlasti DS i SNS apsolutno nema nikakve razlike, jer i dalje se dešavaju te stvari i ta pljačka, u ovom slučaju 300 miliona evra.

Da li će neko za to da odgovara? Da li će već jednom da se to stanje promeni? I da li će jedan takav ministar, kao što je Zorana Mihajlović, koji očigledne dilove ima sa američkom ambasadom, da više bude smenjena, a onda da vidimo i da istražimo šta se to još desilo u tom ministarstvu, o čemu bi se trebalo voditi računa, i gde je sve zakon prekršen i gde su sve pare pokradene?

Hvala, gospodine Šešelj.
Da li se još neko javlja za reč od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa?
Izvolite, gospođo Miladinović.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, današnje izlaganje i poslaničko pitanje posvetiću organizaciji UN i njenom značaju kako za Srbiju, tako i za sve države članice UN.

Naime, 24. oktobar smatra se danom osnivanja UN, kada je 1945. godine svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti ratifikovalo ovu povelju. Ujedinjene nacije kao univerzalna međunarodna organizacija predstavljaju globalno udruženje vlada država članica koje sarađuju na polju međunarodnog prava, ekonomskog razvoja i socijalne jednakosti.

Danas ova najvažnija organizacija broji 193 države članice, koje ulažu zajedničke napore u cilju ostvarivanja kolektivne i globalne bezbednosti.

Važno je napomenuti da je još SFRJ bila jedna od osnivača UN i tu istu povelju potpisala 1945. godine, a Republika Srbija je od 2000. godine, odnosno od novembra 2000. godine članica UN.

Dajemo veliki doprinos aktivnostima UN kroz aktivno učešće u radu različitih tela i specijalizovanih organizacija, odnosno agencija UN. Takođe, aktivno učestvujemo i u radu Generalne skupštine i njenih komiteta.

Prioriteti Srbije u UN jesu očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti, borba protiv terorizma, zaštita nacionalnih interesa u kontekstu razmatranja pitanja Kosova i Metohije, zaštita ljudskih prava i pitanje klimatskih promena.

Posebnu pažnju posvetila bih naporima i posvećenosti Republike Srbije u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja i globalne razvojne Agende 2030, koju je usvojila Generalna skupština UN kao nastavak sprovođenja milenijumskih ciljeva.

Ciljevi održivog razvoja poznati kao globalni ciljevi predstavljaju univerzalno delovanje u ostvarivanju 17 postavljenih ciljeva. Kao što sam već rekla, ovih 17 ciljeva održivog razvoja zasnivaju se na milenijumskim ciljevima, ali sadrže i nove prioritetne oblasti, kao što su klimatske promene, ekonomske nejednakosti, inovacije, održiva potrošnja, ostvarivanje globalnog mira i pravde.

Važno je reći da je ovih 17 ciljeva međusobno povezano, jer uspeh u realizaciji jednog leži u ostvarivanju i prevazilaženju izazova svih ostalih.

Postizanje ciljeva održivog razvoja i realizacija Agende 2030 – Partnerstvo vlada, civilnog društva, privatnog sektora, građana, kako bi se obezbedilo održivo poboljšanje života i odgovorilo na globalne izazove u celini.

Kada je Srbija u pitanju, pohvalila bih uspostavljanje međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende 2030, kojom predsedava ministarka prof. dr Slavica Đukić Dejanović.

S tim u vezi, želela bih da postavim i nekoliko pitanja Vladi Republike Srbije i premijerki Ani Brnabić – kako ocenjuje poziciju Republike Srbije u kontekstu implementacije ciljeva održivog razvoja i koja strateška dokumenta su usvojena na Vladi, kao i koja nacionalna sektorska dokumenta će biti doneta u narednom periodu u cilju dostizanja globalno postavljenih ciljeva? Hvala.

Hvala.
Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, vama je svakako poznato da svaka naša pevačica, pa i nisko rangirana pevaljka, kad ode u neku evropsku zemlju da nastupa u bilo kojoj kafani, mora da taj nastup prijavi, mora da plati porez. Ako nije rezident te zemlje, mora da plati porez i tamo i ovde.

Zato moje pitanje poreskoj upravi je sledeće – da li N1 televizija, „Nova S“ i televizija pod nazivom „Sport klub“, a ima ih više, ima ih desetak, da li imaju poreski broj, PIB? Ako nemaju poreski broj, moje pitanje vezano za poresku upravu i Ministarstvo finansija – kako onda oni plaćaju radnu snagu, kako plaćaju dobavljačima, kako plaćaju uopšte bilo koju poresku obavezu Republici Srbiji kad nemaju PIB, tj. poreski broj, preko koga se evidentira njihova poreska obaveza? Kako njihovi dobavljači uopšte mogu da koriste prethodni porez ukoliko oni nemaju PIB?

Dakle, radi se o jednoj divljoj televiziji, piratskoj, koja godinama u Republici Srbiji ne plaća ništa, a u međuvremenu se pojavila i televizija „Nova S“, a njihovim stopama idu i sport klubovi, koji emituju reklame, emituju na reklamnom tržištu reklame za preko 20 miliona evra godišnje i pri tome izbegavaju da plaćaju bilo kakav porez, što se vidi, i poreska uprava to treba da utvrdi iz nedostatka PIB-a, poreskog broja, preko koga se evidentira plaćanje tih obaveza.

Dakle, samim tim, možemo da utvrdimo da su to nelegalne, ne registrovane, prekogranične televizije, strane televizije, koje imaju nameru da kreiraju medijski pejzaž i da utiču na političke prilike u Republici Srbiji.

Oni su čak u prethodnim izborima učestvovali u političkom marketingu. Zamislite da mi osnujemo neku televiziju u Srbiji i u Albaniji zakupimo studio i u Skoplju i počnemo da emitujemo program protiv vladajućih struktura u Tirani, u Skoplju i govorimo mi smo prekogranična televizija, mi smo tamo fiktivno registrovani u Luksemburgu ili u Srbiji i mi nemamo nikakve obaveze prema vama i možemo da se mešamo u političke prilike u Albaniji i Makedoniji, odnosno to se sada zove Severna Makedonija. Kako će se sutra zvati, ja to tačno ne mogu znati, ali sam siguran da vam ne bi dozvolili da imamo svoje televizijske kanale, divlje piratske koji se mešaju u političke prilike u Albaniji i Makedoniji, u bilo kojoj drugoj zemlji.

Zato je moje pitanje za Vladu, Ministarstvo kulture i informisanja dodatno – šta će učiniti da spreče da lažne, prekogranične, strane televizije emituju predizborni politički marketing i politički program kojim utiču direktno na rezultate izbora? To se zove krađa glasova, samo što gospođa Marinika ne zna, jer i ona učestvuje u krađi glasova, tako što su birači, kad su je birali i glasali za izbornu listu Lige socijaldemokrata Vojvodine, onda je ona tih 15.000 glasova uzela, neovlašćeno od tih birača i prenela kod Dragana Đilasa, pre toga kod Jankovića, Živkovića itd, preselila mimo izborne volje tih birača 15.000 glasova. Dakle, to se zove krađa glasova, tako što strane televizije kreiraju političke prilike, utiču u izbornoj kampanji na rezultat izbora, time što emituju program iako su te stanice ne registrovane u Republici Srbiji i nemaju poreski broj.

Takođe, za MUP pitanje – šta će preduzeti protiv Jugoslava Ćosića, organizatora demonstracija od 16.ovog meseca pred Vladom Srbije, gde je skupio 150 ljudi, da se kobajagi protestvuje protiv medijskih nesloboda, nekih pritisaka zato što je neko na letku napisao da je njegova televizija luksemburška, što je on sam priznao? Dakle, Zakon o javnom okupljanju kaže da se javni skup morao prijaviti pet dana ranije. Ukoliko on to nije učinio, pitanje za MUP – šta će preduzeti protiv Jugoslava Ćosića i ostalih organizatora zbog organizovanja ne prijavljenog javnog skupa, što je kažnjivo po Zakonu o javnom okupljanju? Hvala.

Hvala.
Sada reč ima prof. dr Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, pitanje postavljam MUP i Ministarstvu pravde, odnosno tužilaštvu, šta će preduzeti povodom gnusne izmišljotine vezane za ministra unutrašnjih poslova, gospodina Nebojše Stefanovića?

Iz časa u čas, iz dana u dan, svedoci smo kontinuiranih brutalnih medijskih napada na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, njegovu porodicu i njegove roditelje i njegove najbliže saradnike. Ti brutalni medijski napadi delo su sprege mafijaških, tajkunskih, kriminalnih, politikanskih grupa iz naše zemlje i inostranstva. Cilj im je oslabiti pregovaračku poziciju Aleksandra Vučića u momentu kada on pokušava da pronađe trajno, kompromisno, pravedno i mirno rešenje za našu južnu srpsku pokrajinu KiM.

Ovaj put, poštovani građani, pojačali su intenzitet medijskih napada na najbližeg saradnika Aleksandra Vučića, ministra unutrašnjih poslova, gospodina Stefanovića i njegova oca Branka. Pristalice Saveza za Srbiju, na čelu sa Draganom Đilasom, u narodu znanog kao Điki mafija, su lažirali prilog ruske televizije „Raša tudej“ u pokušaju da optuže ministra Nebojšu Stefanovića i njegovog oca Branka da sarađuju sa džihadistima. Cilj im je bio, širenjem ove brutalne montaže, da ubede javnost da Republika Srbija naoružava pripadnike terorističke organizacije ISIS u Jemenu. Snimak sa udarnim naslovom „Otac i sin naoružavaju džihadiste“, koji je navodno emitovan na pomenutoj ruskoj TV stanici je trebao da dovede u zabludu gledaoce da su srpski ministar policije Nebojša Stefanović i njegov otac Branko povezani sa švercom oružja, jer su njihove fotografije bukvalno montirane na originalni prilog kao i lažni titl na srpskom jeziku koji ovu gnusnu izmišljotinu potkrepljuje.

Ne samo to, poštovani građani, ta njihova montaža je navodila na zaključak da je ruska državna televizija optužila Republiku Srbiju da je naoružavala teroriste i poručila srpskim vlastima da neće dugo opstati. Kada je objavljeni materijal, koji je „Raša tudej“ zaista emitovala, videlo se da u njemu nema ni reči o ministru Nebojši Stefanoviću, niti o njegovom ocu Branku, niti o Republici Srbiji.

Poštovani građani Republike Srbije, vidite kako su ovi iz Saveza za Srbiju proturali lažne vesti i prepakovali video materijal i u njega ubacili sliku našeg ministra policije Stefanovića i njegovog oca i tako doveli u zabludu građane Republike Srbije, i to tačno kada predsednik Vlade Ruske Federacije, gospodin Medvedev, posećuje našu zemlju i potpisujemo veoma važne sporazume za Republiku Srbiju.

Ovo ovima iz Saveza za Srbiju nije prvi put, tako su i ranije činili svaki put kada naš predsednik Republike Vučić ima veoma važne susrete sa svetskim državnicima. Tako je jedan od lidera Saveza za Srbiju Vuk Jeremić, u narodu znani kao član međunarodne grupe bandita i lopova i prevaranata, u autorskom tekstu u „Vašington postu“ na najgrublji način izvređao Aleksandra Vučića i državu Srbiju pred sami njegov susret sa potpredsednikom SAD, sa gospodinom Pensom i tako zabio nož u leđa Republici Srbiji.

Isti Vuk Jeremić, član međunarodne grupe lopova i prevaranata, je 17. jula 2018. godine, kada je predsednik Republike Aleksandar Vučić imao susret sa predsednikom Francuske, gospodinom Makronom, u autorskom tekstu u pariskom „Le mondu“ optužio državu Srbiju i predsednika Vučića za širenje stabilokratije na Balkanu.

Poštovani građani Republike Srbije, ovakvih montaža i gnusnih laži, izmišljotina, kao što je ova, biće sve češće u budućnosti, pogotovo kada se budu intenzivirali razgovori o Kosovu i Metohiji.

Dobro je, poštovani građani, što ste ih pročitali. Svi oni su bačeni u političku prošlost iz koje se najverovatnije neće nikada ni vratiti.

Na kraju dozvolite da citiram još jednom uvaženog Svetislava Basaru koji za njih rekao 21.05. gospodnje 2019. godine – to je samoupravna interesna zajednica muljatora i lopuža, završen citat. U pravu je, jer je ova lažna montaža pokazuje da su zaista takvi. Neka im je Bogu u pomoći.

Hvala, profesore Atlagiću.
Sada reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite, gospodine Vukadinoviću.

Zahvaljujem.

Posle nekoliko ovih termina, kada sam govorio o aktuelnim, neposredno aktuelnim stvarima, sada imamo jednu o kojoj sam govorio već ovde više puta i za koju sam se nadao da će biti skinuta sa dnevnog reda, ako ništa drugo ono makar nakon posete ruskog premijera Medvedeva, kao i svega onoga što se dešavalo sa našim evrointegracijama i u svetu, odnosno u Evropi poslednjih nedelja.

Nažalost nije tako. Reč je, naravno o Kosovu i Metohiji i reč je po ko zna koji put o neprimerenim izjavama naših najviših državnih čelnika u vezi sa tim najvažnijim nacionalnim i državnim pitanjem.

Pitanje inače ide na adresu predsednika Vlade, Ministarstva spoljnih poslova i Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Tiče se poslednje izjave predsednika države bečkom „Standardu“ koji je prenet u našim medijima, a ja ga, radi preciznosti ili sigurnosti da nije reč o nekom nesporazumu ili pogrešnom citiranju ili možda zlonamernom citiranju i navođenju, čega takođe ima, kada je reč o našim medijima bez obzira na kojoj su strani, za koju stranu, poziciju ili opoziciju navijaju, dakle toga ima i zato sam ga preuzeo direktno sa sajta SNS, mada su i mediji objavili potpuno istu formulaciju.

Dakle, na sajtu SNS, stoji izjava, odnosno prepričani intervju predsednika Republike bečkom „Standardu“ u izvedbi, odnosno u interpretaciji naše državne agencije, ili ne znam kako da nazovem, „Tanjug“, tj. njegovom današnjem statusu, gde se kaže – Aleksandar Vučić nema priznanja Kosova u aktuelnim granicama. To je pre dva dana, a skinuo sam noćas, dakle noćas je preuzeto sa portala SNS.

U tvitu koji prati ovu vest, odnosno ovaj intervju stoji da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić isključio mogućnost da Beograd prizna Kosovo u aktuelnim granicama. To je ta stara formulacija, ta stara fraza. Recimo, ne možemo priznati Kosovo u sadašnjim granicama.

Pretpostavljam da je ideja toga, pošto sam u početku mislio da je to nesporazum ili neka omaška ili gaf, verovatno je ideja toga da se ide u pravcu, odnosno podržava ovaj projekat razgraničenja koji je i nejasan i problematičan i neustavan, a i sam predsednik Republike je više puta govorio da čak ni to nam niko ne nudi ili da barem niko ne nudi zvanično, a očigledno je nekih razgovora bilo.

Dakle, to je samo po sebi dosta problematično, ne dosta, nego strašno problematična stvar. Nećemo priznati Kosovo u postojećim granicama, indirektno kažete da postoji mogućnost da ga priznate.

Nažalost, sledi i dodatak u ovom intervju, odnosno u ovoj vesti, kako je prenosi, kažem, čak, pored svih ostalih, i portal SNS, i dodao je, kaže se, odnosno citiram – gde je malo verovatno, pazite ovo, da će Beograd uopšte priznati Kosovo.

Na pitanje – da li će Srbija ikada priznati Kosovo kao ravnopravnu članicu međunarodne zajednice, Vučić je odgovorio da je to za Srbe teško pitanje, ne samo za predsednika Republike, predsednika Vlade, Vladu ili državne službenike Srbije, već i za bilo kog građanina, ali kažem – pre svega za državne funkcionere i to ne bi smelo da bude teško pitanje, niti bi odgovor mogao da bude – da je to teško pitanje.

Naravno da je ovo teško realno, ali ako vi u startu, ako vaši najviši državni službenici govore o tome kako oni neće priznati Kosovo osim ako, ukoliko, eventualno itd. vi time, kao što sam govorio više puta, i javnost to mora da čuje, da shvati, siguran sam da javnost i razume, nego onaj koji ima priliku da čuje ovakve stvari, time snižavate svoje inače ne sjajne pozicije i akcije u tim razgovorima ili pregovorima oko Kosova i Metohije. Kao u biznisu, kao u trgovini, kao bilo gde, kada pođete od toga – ja neću, osim ako itd. i još unapred se pravdaš, pominješ promenu svog Ustava, teškoća je da se on promeni, to deluje kao vajkanje i deluje kao neka vrsta pripreme javnosti, domaće javnosti za takvu jednu neustavnu i nepametnu trgovinu koju, kao što sami kažemo, čak niko i ne nudi.

Sa tim u vezi, time bih završio, napominjem da i prilikom poslednje posete premijera Rusije, ruskog predsednika Vlade, Medvedeva, kao i danas, jutros ambasador Rusije u Srbiji pominje Rezoluciju 1244 i kaže da je ona jedini međunarodni okvir za rešavanje problema Kosova i Metohije, ali naši državni funkcioneri to izgleda zaboravljaju, odnosno izgleda čim odu Rusi ili čim se završi sastanak sa ruskim kolegama, oni prosto previde tu činjenicu i u ovom intervjuu, dugom intervjuu naravno da se nigde ne pominje Rezolucija 1244.

Dakle, izgleda samo kada nas Rusi podsete, onda se toga setimo, a kad Rusi odu mi ponovo nastavimo po starom. Hvala.