Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo čuli u današnjoj raspravi od strane kolega iz ostalih poslaničkih grupa pred nama su danas dva veoma značajna predloga zakona iz oblasti trgovine i to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene.
Zajedničko za oba predloga zakona jeste da su prošla javnu raspravu i da su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o predloženim izmenama i dopunama zakona. Takođe zajedničko za oba predloga zakona nakon usvajanja neće iziskivati nikakve troškove ni iz budžeta Republike Srbije, ni kod građana, ni kod privrede. Nasuprot tome, uticaće zapravo na smanjenje troškova.
Bitno je napomenuti da se predlozi zakona u funkciji usaglašavanja našeg srpskog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, odnosno predložene izmene i dopune zakona su u funkciji ispunjavanja preuzetih obaveza i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a tiče se i uređenja ekonomskih odnosa sa inostranstvom, kao i uređenja našeg domaćeg tržišta.
Kada govorimo o ekonomskim odnosima sa inostranstvom Srbija danas zaista ima sa čim da se pohvali. Čini mi se da u novijoj srpskoj istoriji Srbija nije imala bolje odnose sa inostranstvom i kada su u pitanju ekonomski odnosi sa inostranstvom kakvi su oni danas govori ogroman broj susreta našeg predsednika sa stranim zvaničnicima.
Predsednik Vučić se samo 17 puta sastao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, 17 puta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, pre pet dana je Republiku Srbiju posetio premijer Ruske Federacije Dmitrij Medvedev i tom prilikom je potpisano preko 20 sporazuma. Jedan od sporazuma se odnosio na rekonstrukciju železničke pruge Beograd-Bar, deonica od Valjeva do Vrbnice.
Zatim je Republiku Srbiju 10. septembra posetio predsednik Češke republike, Miloš Zeman, pa su Beograđani priredili veličanstven doček francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, pa se predsednik Vučić šest puta sastao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i to je veliki broj poseta.
Zašto pominjem ove posete? Zato što su one od izuzetnog ekonomskog značaja za Srbiju. Prilikom svake posete, prilikom svakog susreta naših zvaničnika sa zvaničnicima iz drugih zemalja, potpiše se ogroman broj ugovora, sporazuma, memoranduma o razumevanju koji se tiču izgradnje infrastrukture, koji se tiču izgradnje fabrike i otvaranje novih radnih mesta.
Od posete imamo indirektne koristi. Srbiju je u 2018. godini posetio ogroman broj stranih turista i postigli smo rekord u 2018. godini, u 2019. godini ne stajemo, nadmašićemo rekord iz 2018. godine i po broju stranih turista i po broju ostvarenih noćenja. Dakle, slika Srbije se značajno promenila i u regionu i u svetu.
Znate, kada vam premijer Ruske Federacije, Dmitrij Medvedev kaže da je Beograd neprepoznatljiv u odnosu na pre 10 godina, to znači da ste zaista mnogo toga učinili i za glavni grad i za celu Republiku. To znači da ste stabilizovali javne finansije, to znači da ste uspešno sproveli reforme, to znači da ste povećali životni standard svih građana u Republici Srbiji.
Svake godine se budžet Republike Srbije drastično povećava. Samo ako pogledamo budžet grada Beograda i uporedimo 2013. i 2020. godinu, u 2020. godini budžet grada Beograda biće duplo veći nego u 2013. godini. To je ogroman pomak.
Svi gradovi u Srbiji, sve opštine, sve lokalne samouprave su nešto dobro uradile i postigle za građane Srbije. Samo ako pogledamo grad Niš, grad Niš je dobio šest novih fabrika. Uskoro će biti otvoreno, odnosno u prvoj polovini novembra meseca Istočni krak Koridora 10 i to od grada Niša do granice sa Bugarskom. Dana 18. avgusta je pušten u rad auto-put „Miloš Veliki“ i to deonica od Obrenovca do Preljine u dužini od 103 kilometra. Dana 18. maja smo pustili i Južni krak Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru, što je gotovo bilo nezamislivo 2012. godine. Oni nisu izgradili ni jedan kilometar ni puta ni auto-puta.
Sa radovima i izgradnjom putne infrastrukture se nikako ne staje zato što Vlada republike Srbije zna da kada su putevi dobri, eto nama novih fabrika, eto nama novih investitora, eto nama još više stranih turista.
MMF i Svetska banka predviđaju da će Srbija u naredne tri godine biti zemlja sa najvećim privrednim rastom u ovom delu jugozapadne Evrope. MMF je ostao pri projekciji privrednog rasta od 3,5% za 2019. godinu i u prvih devet meseci želim da istaknem da je suficit republičkog budžeta 49,9 milijardi dinara, što je za 63,2 milijarde dinara više od očekivanog i planiranog. Do kraja godine, javni dug neće premašiti 51,3% BDP, a dok je 2012. godine javni dug se kretao i do 76% BDP.
S obzirom da se jedan od dva predloga zakona o kojima danas raspravljamo odnosi na izvoz i uvoz robe, želim da istaknem da smo ostvarili ogroman pomak i kada je u pitanju izvozi kada je upitanju uvoz.
Imamo rast izvoza i uvoza, a bitno je da nam izvoz brže raste od uvoza. Takođe je bitno da je uvoz 74,3% pokriven izvozom. Takođe, struktura i izvoza i uvoza nam se poboljšala. Kada je u pitanju struktura izvoza, dominiraju proizvodi, više faze prerade u odnosu na pre pet-šest godina kada su najveći procenat učešća u izvozu imali primarni proizvodi, sada su to proizvodi više faze prerade, a kada je u pitanju uvoz, Srbija danas uvozi tehnologiju i opremu. To znači da otvaramo nove fabrike i da zapošljavamo ljude.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, menja se zakon koji je usvojen 2009. godine. Kao što sam na samom početku izlaganja napomenula, Zakon se menja u cilju ispunjenja preuzetih obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Naime, naši eksperti, u saradnji sa ekspertima iz EU, predlažu izmene važećeg zakona u cilju povećanja nivoa opšte bezbednosti potrošača i korisnika određenih proizvoda. Ključna novina je zabrana proizvodnje, prometa, uvoza i izvoza obmanjujućih proizvodi koji svojim izgledom ugrožavaju bezbednost i zdravlje potrošača. Zakonom se definiše šta je obmanjujući proizvod. Obmanjujući proizvod je proizvod koji nije prehrambeni, ali svojim izgledom podseća na prehrambeni.
Izneću jedan praktičan primer. Do sada smo imali situaciju da nam školski pribor koji je koriste naša deca, recimo, gumice za brisanje olovke, prave se u obliku voćki, lizalica, pa se dešavalo da deca progutaju takve gumice i dolazilo je do gušenja. Da se to ne bi dešavalo, zakonom se precizira šta je obmanjujući proizvod i zabranjuje se da se takav proizvod nađe na tržištu. Dakle, svi proizvodi moraju biti u skladu sa srpskim standardima koji su harmonizovani sa evropskim standardima.
Zakonom je predviđena i saradnja i kontinuirana komunikacija između nadležnih organa i privrednih subjekata. Predviđeno je da nadležni organi obaveštavaju Evropsku komisiju preko RAPEKS-a. RAPEKS je inače sistem baze informacija o opasnim proizvodima. Dakle, nadležni organi su u obavezi da obaveštavaju Evropsku komisiju o svim preuzetim merama i postupcima, kada je u pitanju ukidanje mera sprečavanja stavljanja na tržište određenog proizvoda. Nadležni organi su u obavezi da obrade sve pritužbe koje su pristigle od strane potrošača od strane potrošača i drugih zainteresovanih strana u vezi sa bezbednošću proizvoda i da informišu potrošače o preuzetim merama.
Dakle, cilj Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda jeste zaštita potrošača. Predloženim izmenama i dopunama zakona definiše se nadležnost sanitarne inspekcije, a posebno nadležnost tržišne inspekcije. Dakle, zakonom je precizirana nadležnost Ministarstva zdravlja sa jedne strane i nadležnost Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
Primena predloženih izmena i dopuna u velikoj meri uticaće na sprečavanje nelojalne konkurencije i samim tim imaćemo veći priliv kako domaćih, tako i stranih investitora. Dakle, kada suzbijemo nelojalnu konkurenciju, naravno da će privredni subjekti mnogo više biti zainteresovani da ulažu i da otvaraju fabrike i da šire proizvodne pogone. Zakon će imati nemerljive efekte kako za potrošače, tako i za proizvođače određenih proizvoda i vratiće se poverenje, odnosno povećaće se poverenje u naše srpske proizvode, kada su u pitanju prehrambeni proizvodi.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, Predlog zakona ima za cilj smanjenje troškova kod privrednih subjekata koji uvoze robu dvostruke namene. Naime, zakon predviđa ukidanje obaveza pribavljanja uvoznih dozvola, čekanje na izdavanje dozvole i ukidanje obaveze plaćanja raznih taksi za izdavanje dozvole. Naglasiću da su privredni subjekti do sada čekali i do 30 dana za izdavanje dozvole za uvoz robe dvostruke namene. Inače, Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj se kontroliše uvoz robe dvostruke namene.
Zakon usklađujemo sa zapadnoevropskim zakonodavstvom, koje predviđa kontrolu izvoza robe dvostruke namene, ali ne i kontrolu uvoza robe.
Ukidanje kontrole uvoza robe omogućiće veću konkurentnost privrednih subjekata koji posluje u ovoj oblasti, ali i razvoj mikro i malih preduzeća upravo u ovoj oblasti. Inače, cilj Vlade Republike Srbije jeste da nosioci privrednog razvoja u Republici Srbiji upravo budu mala i srednja preduzeća.
Upravo predstavnici nekoliko većih stranih kompanija, kada je u pitanju sam predlog zakona, su skrenuli pažnju na sve ono sa čime su se suočavali u praksi i kakve su probleme imali dok su čekali dozvole za uvoz proizvoda dvostruke namene, dok su čekali dozvole za uvoz robe i sirovina, za proizvodnju robe dvostruke namene. Sve navedeno imalo je negativan uticaj na konkurentnost ovih proizvoda iz ove oblasti. Iz tih razloga, u cilju većeg obima proizvodnje, samim tim i izvoza robe dvostruke namene, predložene su izmene i dopune zakona koje će omogućiti veću konkurentnost proizvoda.
S obzirom da danas raspravljamo o Zakonu o robi dvostruke namene, dakle, u pitanju je roba koja može biti civilne i vojne namene i koja može pomoći u proizvodnji nuklearnog, biološkog i hemijskog oružja. Dakle, u pitanju je roba koja je usko povezana sa namenskom industrijom. U tom pogledu, želim da iskoristim priliku i da čestitam svim članovima Vlade i predsedniku Republike na svemu onom što je učinjeno kada je u pitanju naoružavanje i kada je u pitanju jačanje sistema bezbednosti naše države.
Da se razumem, Republika Srbija se ne sprema za rat, već Republika Srbija želi da sačuva svoju zemlju ako to bude potrebno.
Sve zemlje u našem okruženju se naoružavaju, i Bugarska i Mađarska i Hrvatska i Rumunija, dakle, zemlje članice EU jačaju svoj sistem bezbednosti, svaka zemlja u skladu sa svojim mogućnostima.
Ne samo da intenzivno nabavljamo opremu, vojnu opremu, letelice, već mi i brinemo o pripadnicima snaga bezbednosti, brinemo o ljudima koji rade u Vojsci, policiji, u BIA, zato što plate pripadnika snaga bezbednosti nikada nisu bile veće nego danas. Sa jedne strane, plate nikada nisu bile veće, a sa druge strane, Vlada Republike Srbije usvojila je zakon koji se tiče stambenog zbrinjavanja pripadnika snaga bezbednosti. Taj zakon s jedne strane stambeno obezbeđuje ljude koji rade najteži posao u našoj državi, a sa druge strane, predviđa da za izgradnju tih stanova budu angažovani isključivo naši domaći privredni subjekti, odnosno naša domaća građevinska industrija. Dakle, podižemo našu domaću građevinsku industriju.
Koliko brinemo o svojoj državi i o bezbednosti građana svedoči i činjenica da je upravo 12. oktobra predsednik Aleksandar Vučić postavio kamen temeljac za izgradnju fabrike namenske industrije, koja će u Kuršumliji proizvoditi i „Lazare“ i „Miloše“ i „Nore“. Dakle, reč je o fabrici koja će već u prvom kvartalu 2020. godine upošljavati 80 ljudi, a u naredne dve godine čak 300. Znate, otvoriti 300 novih radnih mesta u Kuršumliji je isto kao u Beogradu otvoriti 30.000 radnih mesta.
Kuršumlija i čitava Toplica oduvek je davala najbolje junake i predsednik Srbije i članovi Vlade su rešili na najbolji mogući način da se oduže Topličanima zato što su se prvi odazivali na poziv kada je u pitanju odbrana otadžbine. Prethodni režimi, prethodne vlasti su zaobilazili ne samo jug Srbije, nego i sever, istok, zapad, sve delove naše zemlje, dakle, ništa nisu ulagali ni u jednom regionu, ni u jednoj opštini. Dok, kada je u pitanju današnja Vlada i naša vlast, podjednako brine o svim građanima u Srbiji, podjednako brine o svim okruzima.
Kuršumliji će nakon izgradnje fabrike iz oblasti namenske industrije biti vraćeni sjaj i osmeh. Građani više neće napuštati svoja ognjišta, kao što su to činili do sada. Napuštali su svoja ognjišta ne zbog naše Vlade i Aleksandra Vučića, već zato što je prethodna vlast uništila sve ono što je moglo da se uništi. Pa, samo u Kuršumliji su zatvorili preko četiri fabrike – i modnu konfekciju „Sedmi juli“, ŠIK Kopaonik, „Metalac kompani“, sve što je moglo da se zatvori, i hotel „Žubor“ u Kuršumlijskoj banji, sve što je moglo da se zatvori, prethodna vlast je zatvorila. Naša vlast otvara nova radna mesta i rešava probleme prethodne vlasti.
Pa, zašto se Vladi Republike Srbije i predsedniku Vučiću obraćaju građani za namirenje potraživanja iz 2006, 2007, 2008. i 2009. godine? Pa zato što znaju da nam je državna kasa stabilna i znaju da će predsednik Republike, kao i članovi Vlade, da izađu građanima u susret za rešavanje njihovih problema, kao što su rešili problem kredita, odnosno rešili problem građana zaduženih u švajcarskim francima.
Takođe, još jedna odlična vest za jug Srbije jeste da će uskoro biti postavljen kamen temeljac za izgradnju auto-puta E80. To je auto-put Niš-Priština i viće postavljen kamen temeljac za izgradnju deonice Niš-Ploče. Taj auto-put proći će kroz Prokuplje, kroz Kuršumliju i uticaće na potpunu promenu slike ovog kraja na jugu Srbije, odnosno Topličkog kraja.
Članovima Vlade Republike Srbije i predsedniku Vučiću su podjednako bitni i građani koji žive u Subotici i u Kuršumliji i u Beograd, u Nišu, Kraljevu, Vranju, Pančevu, dakle, u svim delovima naše zemlje.
Pre tri dana predsednik Vučić je obišao radove na izgradnji hotela u Vranjskoj Banji, prisustvovao je otvaranju obnovljenog pozorišta "Bora Stanković" u Vranjskoj Banji. Zatim, prekjuče je potpisan ugovor za otvaranje nemačke kompanije "Brose" u Pančevu, koji će uposliti preko 1.100 ljudi, gde će prosečna neto zarada iznositi preko 1.700 evra. Od tih 1.100 ljudi nešto manje od polovine su ljudi koji su sa visokim obrazovanjem. U Novoj Pazovi dolazi MTU, vrednost investicije je 109 miliona evra. Dakle, podjednako se brine o svim opštinama, o svim okruzima i o svim građanima u Srbiji.
Dok ovi iz Saveza za Srbiju, nedostatkom političkog programa, žele da nas vrate 86 godina unazad, žele da nas vrate u 1933. godinu, tako što spaljuju knjige koje su humanitarnog karaktera, dok oni vređaju novinarke, žene koje drugačije razmišljaju od njih i nazivajući ih najgorim mogućim imenima, dok predsednika države koji se kao lav bori za interese Srbije, za koga ne postoji dan da nešto nije dobro uradio za građane u Srbiji, nazivaju izdajnikom, Srbija se svakog dana menja, gradi i razvija. Oni to ne žele da vide. Pa i ne moraju.
Oni su nam ostavili minimalnu zaradu od 16 hiljada dinara, dok će naša minimalna zarada premašiti iznos od preko 30 hiljada dinara. Oni su nam ostavili prosečnu zaradu od 320 evra, a prosečna neto zarada u Srbiji će već krajem decembra premašiti 500 evra.
Zato se iskreno nadam da će gospodin Šutanovac ispuniti svoje obećanje iz 2012. godine, inače, obećao je građanima Srbije da će, ukoliko prosečna neto zarada u Srbiji pređe 500 evra, glasati Srpsku naprednu stranku, pa se zato nadam da će u aprilu mesecu izaći na izbore, zajedno sa većinom građana u Srbiji i da će glasati Srpsku naprednu stranku. Zaista, bilo bi fer i korektno.
Svi zakoni koje predlaže Vlada Republike Srbije su za bolje sutra svih nas i zato će poslanička grupa SNS podržati i ove i sve ostale zakone koji su u skladu sa rastom životnog standarda svih građana. Hvala.