Dame i gospodo narodni poslanici, ako je kurs evra 2012. godine, kada je neko u narodnoj nošnji dobijao parice za isti dan tri tranše 60 hiljada evra, vi imate to gospodine predsedavajući, pa vas pitam, ako su seljaci zakinuti sada kada se izdvaja 43 milijarde i 711 miliona za podsticaje, koliko su onda bili 2012. godine zakinuti kada je isti kurs evra bio, u državi živeo veći broj stanovnika, a subvencije u poljoprivredi bile 19 milijardi? Onda nisu bili zakinuti, zato što su stizale pare sa Stare planine iz kredita Svetske banke, namenjenih Staroj planini za konsultantske usluge zadrugarstvo, sad su zakinuti.

Govori o PKB-u, a ja ću govoriti o zadrugarstvu koje je on predavao. Ajde nađite jednu izjavu gde je on osudio bivši režim zbog prodaje zadruga i zadružne imovine. U Vojvodini je nestalo 180 hiljada hektara zadružne imovine, stotine zadruga su ugašene, desetine i stotine zadruga je ugašeno, bez i jedne izjave osude tog postupka stranke bivšeg režima.

Danas se zadruge zanavljaju, osnivaju se ponovo. Država je izdvojila 600 i nešto miliona dinara ove godine za osnivanje novih zadruga, ali neko ko je predavao zadrugarstvo to ne beleži u agrarni budžet, to za njega nije agrarni budžet. Za njega je samo Ministarstvo poljoprivrede, za njega je to agrarni budžet ili tačnije rečeno, za njega su samo suvi podsticaji agrarni budžet, sve što prati agrar za njega nije agrarni budžet.

Zaboravio je, recimo, interventni otkup poljoprivrednih proizvoda od 500 miliona dinara, koji je takođe otišao za agrar, ali se setio 24 miliona koliko fali u suvom razdelu Ministarstva poljoprivrede da to bude tačno onih 5%. Agrarni budžet sa svim ovim stavkama je prešao 5%.

Kada je u pitanju PKB, ja nisam video izjavu čoveka u narodnoj nošnji, koji u gradu pati za selom, da ne bi patio na selu, nisam video izjavu osude privatizacije poljoprivrednih kombinata u Srbiji. Do 2012. godine prodati su svi kombinati, zadruge na teritoriji Vojvodine, sa 300.000 hektara za 50 miliona evra i zemljište i imovina itd, za 50 miliona evra, PKB je prodat sa stočarstvom za 120 miliona evra, dva i po puta skuplje od celokupnog društvenog kapitala po pitanju zemljišta kombinata itd. Ono mu je bilo u redu, a ovo nije u redu.

Još nešto, to zemljište PKB-a neće da ode nigde, plaćeno je vlasništvo, promenjena je samo vlasnička struktura, znači imovinsko stanje. Zemljište ostaje u Beogradu, kupljena je nova mehanizacija, firma koja je registrovana je takođe srpska firma. Znači, promenjeno je samo, nije vlasnik, Martinovi recimo, već je vlasnik Rističević, ali PKB nije naš naravno, ali PKB ostaje u vlasništvu srpske firme, jer firma koja je to kupila se registrovala u Srbiji.

Šta reći još za čoveka koji obuče narodnu nošnju i na odboru kaže – ja idem da slavim Vidovdan. Koji srpski domaćin može da slavi Vidovdan? Vidovdan možemo samo da obeležimo sa tugom i setom, ali ne možemo da ga slavimo i to dovoljno kada neko slavi u narodnoj nošnji Vidovdan, onda znate koliko je to stvarno srpski domaćin. Hvala.

Zahvaljujem.
Kolega Martinoviću, pomenuti ste tokom izlaganja profesora Ševarlića.
Želite repliku? Izvolite.

Sve na temu PKB-a, profesore Ševarliću, možete da pitate Dragana Đilasa. Dragan Đilas je, kao što vam je veoma dobro poznato, najveći prijatelj Boška Obradovića, sa kojim ste do juče sedeli u istoj poslaničkoj grupi.

Kako je to izgledalo u vreme Dragana Đilasa, ja mislim da to vi vrlo dobro znate. Ali, da bi građani Srbije znali, dakle, kada je Dragan Đilas, kao gradonačelnik Grada Beograda, upravljao PKB-om tako je dobro upravljao da je u 2010. godini PKB zabeležio gubitak od skoro 36 miliona evra, znači govorimo u milionima evra, 2011. godine zabeležio je gubitak od nešto više od 18 miliona evra, u 2012. godini više od devet miliona evra, a u 2013. godini, to je ako se ne varam poslednja godina Đilasove vladavine Beogradom, zabeležio je gubitak od skoro 11 miliona evra.

Tako da, zašto je PKB ovako prošao u vreme Đilasove vladavine i šta su radili sa PKB Dragan Đilas, Mišković i njihovi poslovni partneri, to lepo pitajte Dragana Đilasa. To možete i da pitate Boška Obradovića, oni su postali sad nerazdvojni. To je sad alternativa koja se navodno nudi građanima Srbije kao neko spasonosno rešenje za navodno katastrofalnu vladavinu SNS. Naravno, građani će da ocene da li smo mi baš toliko katastrofalni, a da li je taj Dragan Đilas baš toliko spasonosno rešenje, ali o tom potom.

Što se tiče jedne druge teme o kojoj vi stalno govorite, o procentu izdvajanja za poljoprivrednike. Vidite, profesore Ševarliću, poslanici SNS svakoga dana, ali bukvalno svakoga dana, razgovaraju sa građanima Srbije. Nekada to činimo ovde u zgradi Narodne skupštine, nekada to čine narodni poslanici u svojim opštinama i gradovima. Ja sam juče ovde u zgradi Narodne skupštine, razgovarao sa jednim poljoprivrednim proizvođačem iz Batajnice.

(Aleksandar Šešelj: „Knez Petrol“.)

Šta ste rekli, „Knez Petrol“? Nije „Knez Petrol“.

Dakle, razgovarao sam sa čovekom iz Batajnice, koji je inače došao iz Benkovca. Znači, čovek je proteran u „Oluji“ 1995. godine, tako da Aleksandre, nije u pitanju „Knez Petrol“, Srđan Knežević nije proteran iz Benkovca.

Čovek mi je juče lepo rekao, nikada se nije desilo u Srbiji, ovo što se sada dešava, da kada kupite novi traktor država vam vrati polovinu novca. Nikada se nije dešavalo u Srbiji, a čovek se bavi poljoprivredom otkako je proteran iz Benkovca, znači od 1995. godine pa do danas, bavi se i ratarstvom i stočarstvom, kaže da se nikad nije desilo da kupite novi plug i da vam država vrati polovinu novca za taj plug. Nikada se nije desilo da kupite novi kombajn, a država vam vrati polovinu novca za taj kombajn.

To priča običan čovek koji nije član SNS, i vi sada kažete - ali država izdvaja manje novca. Ne, nikada se više nije izdvajalo za poljoprivredu i nikada se više nije izdvajalo za obnovu poljoprivredne mehanizacije. To podaci vrlo jasno govore.

U vreme vladavine ovih vaših prijatelja, pa, setite se ko je mogao da kupi novi traktor, sem Miškovića, sem Živkovića, sem Miodraga Kostića, ja mislim da nije bilo nijednog seljaka u Srbiji koji je mogao da kupi novi traktor. Danas seljaci mogu da kupe nove traktore, nove sejalice, nove plugove, nove kombajne, itd, i da znaju da će im država refundirati polovinu sredstava od novca koji daju. Putujete, valjda, Srbijom, isto kao i ja, jel vidite li da u svakom delu Srbije, ne samo u Vojvodini, u Pomoravlju, u zapadnoj Srbiji, pa jer, vidite li koliko ima novih traktora po njivama, i to traktora najsavremenijih svetskih proizvođača? Do pre sedam, osam godina, ko je mogao da poseduje traktor ili kombajn kao što je Džon Dir, osim ovih velikih kapitalista koji su se obogatili na grbači naroda, običan seljak to sebi nije mogao da priušti.

Danas svaki bolje stojeći domaćin može sebi da priušti najkvalitetniju poljoprivrednu mehanizaciju, zato što zna da mu država u tome pomaže. To vi vrlo dobro znate.

U vreme vladavine vašeg prijatelja od Milosavljevića, Dušana Petrovića, i svih ostalih, Saše Dragina, to jednostavno nije bilo moguće. Danas je to i te kako moguće. A, da li je moguće da za godinu ili dve godine ispravimo sve one propuste koji su se dešavali u poljoprivredi od 2000. godine? Naravno da nije. Ali da Srbija krupnim koracima ide napred, kada je u pitanju obnova naše poljoprivredne proizvodnje, i to u svim oblastima, kada je u pitanju ratarstvo, i stočarstvo, i obnova mehanizacije itd, to običan čovek vidi.

Možete vi sada da se trudite koliko hoćete da nipodaštavate politiku Vlade Republike Srbije Ministarstvo poljoprivrede i Aleksandra Vučića, ali građani Srbije vrlo dobro znaju, gospodin Marjan Rističević raspolaže egzaktnim podacima na tu temu, koliko je situacija u poljoprivredi, koliko je situacija za individualnog poljoprivrednog proizvođača bolja, nego što je bilo u vreme kada su Srbijom vladali ljudi sa kojima ste vi zajedno izlazili na izbore.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić. Izvolite.

Hvala lepo.

Nisam osporavao da se povećava agrarni budžet, samo sam tvrdio i pri toj tvrdnji ostajem, što je izuzimajući 2004. godinu, kada je bio 4,94%, bilo karakteristično i za prethodni režim, a i za ovaj režim, to je da nije obezbeđeno minimalnih 5% ukupnih poreskih prihoda.

Drugo, gospodine Martinoviću, nisam bio tu kada ste menjali Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i kada ste umesto 5% za podsticaje u poljoprivredi ruralnom razvoju, izmenili odredbu tog zakona i napisali za budžet Ministarstva.

Prema tome, suma o kojoj se govori 43 milijarde, ili nije bitno koliko je to po rebalansu, to nije suma za podsticaje, to je ukupan razdeo 23 ili 24 kako u kojim godinama je prikazivan, i to se odnosi za Ministarstvo poljoprivrede u celini.

Ja ne osporavam da Ministarstvu moraju da se obezbede troškovi za poslovanje Ministarstva i za plate i za materijalne troškove i za sve ostalo, ali to nigde ni u jednoj državi u svetu nisu podsticaji poljoprivredi i ruralnom razvoju. Kad to izuzmete onda vidite da nedostaje 11 milijarde za poljoprivredu, da bi poljoprivreda dobila minimalnih 5%.

O tome ćemo više govoriti kada bude predlog Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, jer po prvi put ove godine imamo priliku da vidimo sve završne račune i onog režima i ovog režima. Napraviću vam pregled tačan po godinama i onog režima i ovog režima koliko je zakidano.

Pa, ću vam napraviti tačan pregled po godinama i onog režima i ovog režima koliko je zakidano.

Što se tiče mojih stavova vezanih za privatizaciju poljoprivrednih kombinata i za stanje u zadrugarstvu, to je zaista izlišno govoriti. Ukucajte samo ime i prezime na internetu i imate toliko radova iz različitih godina da je neverovatno, uključujući i period pre 2012. godine, svakako.

Drugo, nije tačno da je samo 100 i nešto hiljada hektara izuzeto iz zadruga, zadruge su oštećene za ukupno prema stanju 1960. godine, pa do 2012. godine, to je period između dva potpuna popisa poljoprivrede, jer između toga nijedan potpisani potpis poljoprivrede nismo imali 52 godine, mnogo veći broj hektara.

Ja sam radio u vreme vašeg režima, vi ste mi finansirali posredstvo EU, tu studiju i ta studija je objavljena 2015. godine, nosi naziv "Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji", pa pogledajte podatke. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Ševarliću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Pravo na repliku.
Izvolite, kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada obučete nošnju i slavite Vidovdan, naši seljaci koji voze traktore bi rekli, ovaj je pomešao vodu i ulje. Dakle, karike, motor produva, pa da vam to objasnim.

Rekao je malopre da je razdeo Ministarstva poljoprivrede 43 milijarde. Pazite, bivši profesor u narodnoj nošnji, član Odbora za poljoprivredu, koji je birajući da li da se pojavi na odboru u Staroj planini među seljacima ili u Moskvi, izabrao Moskvu, jer bolje je u Moskvi patiti za selom, nego na Staroj planini pokazati tu svoju bol.

Evo, ovde, da ga obavestim, da je razdeo poljoprivreda 54 milijarde i 614 miliona, a on je malopre tvrdio da je to 43 milijarde i 711, evo ga ovde, razdeo poljoprivreda 54.614.663.000, evo, malopre je tvrdio. Zamislite člana Odbora za poljoprivredu koji ne zna koliki je razdeo Ministarstva poljoprivrede, a direktna plaćanja i subvencije, znači ono što dobiju zemljoradnici na ruke su 43 milijarde i 711 miliona, plus 640 miliona za zadrugarstvo, plus 500 miliona za interventni otkup i plus 100 miliona, koje se iz kredita Abu Dabi daje za poljoprivredne sisteme za navodnjavanje.

Sada mi vi recite da li sam ja upravu kada to tvrdim? Da li je bilo neke osude, recimo najmlađi Titov odbornik u Beogradu, koji je tada živeo u Čačku, zamislite kad govori o zadrugama. Godine 1974. komunisti su podržavili sve zadruge. Ja da sam bio član te partije iscepao bih knjižicu i rekao - ja se odričem najmlađeg Titovog odbornika i Tita i Krcuna i svih redom.

Međutim, samo on se nije odrekao komunizma. On se komunizma odrekao tek kada je komunizam propao. Dakle, nije osudio nestanak zadruga. Moram da ga obavestim da smo mi 1989. godine, pritisli Antu Marković i doneli Zakon o zadrugarstvu da vratimo zadruge iz kombinata. On u tome nije učestvovao, on je predavao zadrugarstvo u trenucima kada su zadruge listom nestajale. Neka mi neko pokaže njegovu sliku pre 2012. godine, u narodnoj nošnji i izjavu gde on osuđuje poljoprivrednu politiku Saše Dragina, Petrovića i tako dalje i ja ću da mu se javno izvinim. Takve izjave nema.

Dakle, imate projekat, konsultantski projekat o stočarstvu na Staroj planini bez stočarstva, gde se uzme 63.000 evra i dao sam vam te dokumente da ne bi više osporavao. Tri puta sam ih ovde javno pokazivao za oživljavanje stočarstva na Staroj planini. I kada dođe vreme da dođete na Staru planinu kao član Odbora, vi to odbijete, vi koji u narodnoj nošnji slavite Vidovdan, vi odbijete da dođete među seljake i kažete im gde se dele pare za stočarstvo na Staroj planini, već odete u Moskvu, pomešate cifre, ne pomešate, već ne znate koliki je razdeo Ministarstva poljoprivrede, a pri tom ste član odbora i bivši profesor. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Profesor Ševarlić ima očigledan problem sa procentima, odnosno on tim procentima manipuliše na sličan način kao što je sa onim famoznim procentom od 7% za budžet Vojvodine, kojim su manipulisali ljudi poput Bojana Pajtića, Nenada Čanka, Aleksandre Jerkov i koji su iz godine u godinu optuživali centralnu vlast u Beogradu kako navodno ne izdvaja 7% za budžet AP Vojvodine, pri čemu su potpuno prenebregavali obim budžetskih prihoda i rashoda kako budžeta Republike Srbije, tako i budžeta AP Vojvodine.

Kada govorite o procentima, profesore Ševarliću, onda morate da vodite računa o tome koliki je budžet, koliki je obim budžetskih prihoda danas, koliki je obim budžetskih prihoda bio u 2018. godini, u 2017. godini, to su sve godine u kojima mi beležimo budžetski suficit, a koliki je bio obim budžetskih prihoda u vreme kada su ljudi sa kojima ste vi izašli na izbore, koliko je tada iznosio budžet Republike Srbije. Dakle, 5% od budžetskih cifara iz vremena Dušana Petrovića nije ni izbliza 5% budžetskih cifara koje imate danas. To vam je Marijan Rističević izrazio u apsolutnim brojevima.

Na stranu to što je, po meni, pomalo i žalosno i tragično da vi kao nekadašnji profesor univerziteta i kao član Odbora za poljoprivredu ne znate koliki je razdeo u budžetu Republike Srbije za Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva. Ali, na stranu to, nije neophodno da znate baš svaku cifru iz budžeta, ali ono što morate da znate to je da država Srbija danas izdvaja mnogo više novca, dakle, govorim u apsolutnim brojevima, nego u vreme kada su na vlasti bili oni sa kojima ste vi izlazili na izbore.

(Marijan Rističević: To je 130%)

Evo, kaže mi Marijan Rističević da je to 130% više ako ćete i u procentima. Dakle, 130% više država Srbija danas izdvaja za poljoprivredu, nego u vreme Dušana Petrovića, Saše Dragina, Milosavljevića, Dragana Đilasa i svih ostalih koji su nam upropastili poljoprivrednu proizvodnju i ne samo poljoprivredu, nego celokupnu srpsku privredu, celokupnu srpsku industriju. Mi ni dan danas ne možemo da se vratimo, pored svih napora koje ulaže Vlada Republike Srbije i predsednik republike, pored svih direktnih investicija, i domaćih i stranih, pored stotine hiljada novih radnih mesta, pored stotine otvorenih novih fabrika, ne možemo da se vratimo na nivo iz 1989. godine.

To vam govori o razmerama pljačke koja se desila u Srbiji od 2000. godine do 2012. godine. Ono malo ekonomske supstance koje je ostalo u Srbiji tokom devedesetih godina, a to su bile teške godine za Srbiju i za srpski narod uopšte, to su bile godine ratova, sankcija, bombardovanja i tako dalje, ali i to i to malo ekonomske supstance koja je ostala u vreme vladavine Slobodana Miloševića, to su ovi vaši rasuli, pokrali, stavili sebi u džepove i zbog toga je srpske poljoprivreda danas u teškom stanju.

Bolje je nego što je bilo, ali je i dalje stanje teško. U tome se slažemo, ali i to teško stanje ne može da se prevaziđe za godinu ili dve. Nama će trebati još dosta godina da postanemo u punoj meri konkurentni sa državama koje ste vi pominjali, sa državama iz EU, ali već sada smo mnogo konkurentniji na evropskom i na svetskom tržištu od skoro svih država u regionu, od skoro svih država u regionu zapadnog Balkana. To dovoljno govori koliko su i predsednik republike Aleksandar Vučić, odnosno Aleksandar Vučić i kao predsednik Vlade i ova aktuelna Vlada uradili za poboljšanje stanja u srpskoj poljoprivredi.

Dakle, kada govorite o procentima, profesore Ševarliću, samo nemojte sebi da dozvolite da upadnete u istu logičku grešku u koju su upadali Pajtić, Čanak i Aleksandra Jerkov i uvek poredite brojeve izražene u procentima sa apsolutnim brojevima. Ovi apsolutni brojevi vam mnogo više govore od tih vaših procenata.

Oni su se sakrivali iza tih 7%. Njima je 7% bio smokvin list. To bi trebalo da se prisete građani Srbije, posebno građani koji žive na teritoriji AP Vojvodine. Smokvin list je bio 7% da bi se sakrila pljačka građana Vojvodine u režiji Bojana Pajtića, u režiji onog njegovog pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj, koji su davali gotov novac njihovim podobnim preduzetnicima, a ovi im vraćali u mrtvačkim sanducima, u sifonima za vodu itd.

Dakle, ti procenti su bili smokvin list za pljačku, a mi vam sada iznosimo apsolutne brojeve koji vam vrlo jasno predočavaju koliki napredak je postigla Srbija u vreme vladavine SNS.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević. Izvolite.