Mislim na ovo vreme po Poslovniku.
Izvinjavam se.
Reč ima narodni poslanik Branimir Rančić.
Izvolite kolega.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz ministarstva, poštovani narodni poslanici, važeći Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda, kao što znamo, usvojen je 2009. godine angažovanjem nacionalnih eksperata i eksperata u EU. Imao je za cilj da obezbedi visok nivo zaštite zdravlja i bezbednost potrošača, uzimajući u obzir proizvode koji se koriste za lične potrebe, kao i proizvode za obavljanje profesionalnih delatnosti. S toga je zakonom propisana obaveza stavljanja na tržište isključivo bezbednih proizvoda i zabrana proizvodnje, uvoz i stavljanje na tržište obmanjujućih proizvoda, kao i njihov izvoz.

S obzirom, da ovaj zakon ima značajnu ulogu u ispunjavanju preuzetih obaveza i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i Poglavlja broj 12 neophodno je da izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda definišemo bitne pojmove, kriterijume za ocenu usaglašenosti, obavezu proizvođača i distributera, razmenu informacija i obaveze informisanja javnosti o opasnim proizvodima, nadležnostima i ovlašćenjima organa za nadzor u ovoj oblasti.

Tako na primer ovih dana iz medija saznajemo da postoji razlika u kvalitetu proizvoda „Perutnine Ptuj“ za slovenačko i naše srpsko tržište. Zato je i cilj ovog zakona da se smanji mogućnost nastupanja štetnih posledica po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika, kao i njihove imovine.

Da podsetim cenjene narodne poslanike, da je predsednik Aleksandar Vučić, u svom ekspozeu, kao premijer, a kasnije i kandidat za predsednika Vlade gospođa Brnabić, u kontinuitetu istakla tri strateška cilja poljoprivrede.

Jedan od ciljeva odnosi se na usklađivanje sa zajedničkom agrarnom politikom EU. Citiram – uspostavićemo i razviti nezavisne laboratorije i sisteme za kontrolu kvaliteta i zdravstvene bezbednosti hrane. Takođe, uspostavićemo sisteme sledivosti gde se proizvodnja hrane kontroliše od momenta proizvodnje do momenta potrošnje, a da se pri tom ne ugrozi održivost u smislu očuvanja i unapređenja životne sredine.

Program sigurnosti hrane, Hazard Analysis Critical Control Point  ili analiza rizika i kritičke tačke, kontrolne tačke, tzv. HACCP, razvijen je skoro pre 30 godina za potrebe astronauta i to isključivo radi sprečavanja opasnosti razvoja bolesti od strane prehrambenih proizvoda.

Evropska unija je uvrstila u svoje direktive u Zakon o bezbednosti hrane, pri čemu je jasno navedeno da su subjekti u poslovanju hranom dužni da uspostave sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka.

Prema najkraćoj definiciji HACCP obuhvata niz postupaka za kontrolu procesa i osetljivih tačaka u lancu proizvodnje hrane sa krajnjim ciljem da potrošač koristi prehrambene proizvode u stanju i na način koji je bezbedan za njegovo zdravlje.

Dakle, ovaj sistem je priznat kao međunarodni standard za proizvodnju bezbednosti hrane jer čini sistem principa metodologija kojima se obezbeđuje proizvodnja zdravstveno ispravne hrane.

Prema tome, ishrana je nesumnjivo jedan od najvažnijih spoljnih činilaca koji uslovljavaju dobro ili loše zdravlje i utiču na radnu sposobnost i dužinu ljudskog života. Pod pojmom životnih namirnica podrazumeva se sve što se upotrebljava za hranu i piće u prerađenom ili neprerađenom stanju. Prema Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima UN jasno se navodi da svako ima pravo na standard života koji obezbeđuje zdravlje i blagostanje njegovo i njegove porodice, uključujući tu i hranu.

Bezbednost hrane postaje jedna od osnovnih preokupacija savremenog čoveka. „Folov agencija“ UN za ishranu i poljoprivredu ustanovljena 1945. godine procenjuje da će 2050. godine u svetu živeti oko 10 milijardi ljudi, te će se problem ishrane zaoštriti.

Bolesti koje su izazvane hranom imaju mnogo široki spektar nego što se to isprva čini i mogu da nanesu ogromnu štetu ljudskom organizmu. Radi obezbeđivanja kvaliteta proizvoda propisani su određeni standardi u smislu standardizacije zdravstvene ispravnost i kvaliteta proizvoda na tržištu i to propisi koji regulišu zdravstvenu ispravnost namirnica, propisi koji regulišu veterinarsko-sanitarni nadzor nad namirnicama animalnog porekla i propisi koji regulišu kvalitet proizvoda.

Stručnjaci koji se bave ocenom zdravstvene ispravnosti proizvoda smatraju da je pojam apsolutno zdrav i nekontaminiranog proizvoda nerealan. Ne postoji tzv. pojam nultog rizika od kontaminenata u proizvodima. Zato je tendencija da se postojeći rizici svedu na najmanju moguću meru kroz sistem analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka, o čemu sam govorio, ovo je sistem upravljanja u kome se bezbednost proizvoda razmatra kroz analizu i kontrolu bioloških, hemijskih i fizičkih agenasa.

Na kraju mogu da zaključim rečima premijera gospođe Brnabić, koja je decidirano rekla – nema kompromisa kada je reč o bezbednosti proizvoda, odnosno hrane.

Još samo minuti da odgovorim prethodnom govorniku. Pošto je govorio o štetnosti koka kole, morao je da bude krajnje jasan koja je zamena za to piće. Nudim mu recent, jedan narodni napitak koji može da koristi. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović.

Izvolite koleginice.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, želim da istaknem da u eri modernih tehnologija, brzog protoka robe i novca, zaključenja ugovora na daljinu, saradnje, trgovine i generalno brzog načina privređivanja naša zemlja će prilagoditi svoje propise kako bi na što bolji i jednostavniji način obezbedila uslove privrednicima da uspešno sarađuju.

Preterano i nepotrebno administriranje koje je u većini zemalja samo relikt prošlosti mora da bude ili ukinuto ili svedeno na najmanju moguću meru kako bi se stvorili što jednostavniji uslovi poslovanja i mi to upravo činimo ovim izmenama i dopunama zakona.

Imajući u vidu da je činjenica da je evropsko zakonodavstvo, ali i zakonodavstvo zemalja u okruženju rasterećeno brojnih formalnosti i administrativnih postupaka i mi u skladu sa tim prilagođavamo zakon.

Predložene izmene i dopune Zakona upravo imaju za cilj da otklone uočene nedostatke u prethodnom periodu koji su otežavali poslovanje privrednih subjekata, kako bismo još više privukli strane investitore i olakšali njihovo poslovanje u ovoj oblasti. Upravo je glavni cilj izmena Zakona o uvozu i izvozu robe dvostruke namene rasterećenje privrednih subjekata od troškova koje su do sada podnosili. Takođe, ovim izmenama i dopunama Zakona se stvaraju povoljnosti i atraktivnosti stranih ulaganja u ovoj oblasti.

Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, ponoviću neke stvari koje su iznele moje kolege iz poslaničke grupe SNS, a to je da je važeći Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda donet 2009. godine u procesu preuzimanja odredbi dva propisa EU, Direktive o opštoj bezbednosti proizvoda i Direktive o tzv. opasnim imitacijama, sa ciljem da se obezbedi visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda.

Iz tih razloga Predlog zakona je rađen sa veoma velikom pažnjom i pre svega sa posvećenošću iznalaženja načina da se ostvari najveći mogući stepen harmonizacije sa navedenim propisima EU u meri u kojoj su ovi propisi primenjivi pre pristupanja naše zemlje EU.

Zakonom se uređuje opšta bezbednost proizvoda koji su stavljeni na tržište, kriterijumi za ocenjivanje usaglašenosti proizvoda sa opštim zahtevom za bezbednost, obaveze proizvođača i distributera, uslovi i način informisanja i razmene informacija u vezi sa rizicima koje proizvod predstavlja po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika, posledicama koje mogu izazvati rizici, merama koje su preduzete i koje se preduzimaju da bi se ti proizvodi povukli sa tržišta i opozvali od strane potrošača, kao i vršenje nadzora.

Kada govorimo o nadzoru, značajna uloga carinskog organa i saradnja između Uprave carina i organa za nadzor tržišta utvrđuje se ovim zakonom, precizno se navode postupci, ovlašćenja i mere nadležnih organa u zavisnosti od razloga za preduzimanje mere.

Zakonom je propisana obaveza stavljanja na tržište isključivo bezbednih proizvoda i zabrana proizvodnje uvoza i stavljanja na tržište obmanjujućih proizvoda.

Zakon daje osnov za postizanje napretka u oblasti veće bezbednosti proizvoda i funkcionisanja tržišnog nadzora u Republici Srbiji, tako da ćemo u danu za glasanje mi iz SNS, poslanici, podržati ove predloge zakona koji su na današnjem dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, pred nama su izmene i dopune Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda koje znače dodatnu harmonizaciju našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom i dobrom praksom EU.

Regulativa o sigurnosti proizvoda osigurava da se samo bezbedni proizvodi prodaju na tržištu. Trgovci i proizvođači bi trebalo da prodaju samo one proizvode koji su bezbedni i da o potencijalnim rizicima obaveste potrošače. Oni isto tako moraju da omoguće da se može pratiti bilo koji opasan proizvod prisutan na tržištu i da isti može biti uklonjen ako predstavlja opasnost po potrošače.

Otvoreno srpsko tržište za globalne proizvode nameće i obavezu odgovornoj vlasti da tržište i potrošače zaštiti na jedan način koji predstavlja viši nivo zaštite, odnosno bezbednosti proizvoda posebno u pogledu definicije obmanjujućih proizvoda gde se pojašnjava koje rizike nose sa sobom obmanjujući proizvodi koji nisu hrana, ali svojim izgledom podsećaju na hranu i mogu biti opasni za potrošače, a naročito za decu.

Pored ranije propisanog da je obaveza proizvođača da na tržište stavlja samo bezbedne proizvode, ovim dopunama i izmenama zakona uvodi se pojašnjenje kada se proizvodi smatraju bezbednim.

Primena principa dobre prakse kod opoziva proizvoda, sa ovim zakonom postaje šira, pa je namera potpuno jasna, a to je da privredni subjekti koji proizvode, prodaju na tržištu EU imaju isti način postupanja i na srpskom tržištu, kada je u pitanju dobra praksa povlačenja nebezbednog proizvoda u inicijativi samog proizvođača.

Ovo stavlja u isti rang potrošače u našoj zemlji sa potrošačima istih proizvoda u zemljama EU. Zakon stvara ambijent da se privredni subjekti tretiraju na isti način, naše potrošače sa potrošačima EU. Posebno je važan princip javnosti koji se uvodi, jer se informacije koje se odnose na bezbednost svojstava proizvoda moraju objaviti, ako to zahtevaju okolnosti da bi se zaštitilo zdravlje i bezbednost potrošača.

Ovde se posebno ističe da je zdravlje i bezbednost potrošača najvažnija i da je ispred poslovne tajne. Javnosti će posebno biti dostupne informacije o identifikaciji proizvoda, postojećim rizicima i preuzetim merama u slučajevima kada je to predviđeno.

U pogledu delovanja državnih organa ovim zakonom se određuje nadležnost tržišne inspekcije za opštu bezbednost svih proizvoda, što je po meni neophodno, da bi se zaokružila kontrolna komponenta, uz nadležnost sanitarne inspekcije kod obmanjujućih proizvoda.

Ističem jedan mehanizam koji ukazuje na potencijalno viši stepen saradnje državnih organa i privrednih subjekata, a to je i novina u ovom zakonu koju će nadležni državni organi promovisati i podsticati delovanje proizvođača i distributera na dobrovoljnoj osnovi, uključujući, gde je to moguće, donošenje pravila o dobroj praksi.

Proizvođači i distributeri koji nastupaju na tržištu u skladu sa dobrim poslovnim običajima prvi imaju saznanja o eventualnim nedostacima proizvoda koji umanjuju ili potpuno ukidaju bezbednost tog proizvoda, pa je logično da upravo oni prvi reaguju i proizvode povuku sa tržišta, pre nego što nastane šteta po zdravlje potrošača.

Obaveza je nadležnog državnog organa da periodično sprovode program nadzora prema kategorijama proizvoda ili rizika. Nadležni organi primaju u razmatranje pritužbe i druge podneske potrošača i drugih zainteresovanih strana u vezi sa bezbednošću proizvoda. Još je važnija novina da državni organi obaveštavaju potrošače i druge zainteresovane strane o merama i postupcima koji su preduzeti.

Na kraju, ovim zakonom se propisuje zabrana proizvodnje, uvoza, izvoza i prometa obmanjujućih proizvoda, koji svojim obmanjujućim izgledom ugrožavaju zdravlje i bezbednost građana, posebno dece koja mogu ovakav proizvod pomešati sa prehrambenih proizvodom, što može dovesti do vrlo teških posledica po zdravlje, čak i života dece.

Opšta bezbednost proizvoda koja se uređuje ovim zakonom predstavlja važan segment pravnog okvira u oblasti zaštite potrošača, po najvišim danas poznatim standardima. Ovim zakonom se stvara ambijent za postizanje visokog nivoa zaštite zdravlja i bezbednost potrošača i u isto vreme ovaj zakon predstavlja podsticaj za stvaranje još povoljnijeg poslovnog okruženja u našoj zemlji. Naravno, u danu za glasanje podržaću predlog ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milan Ljubić.

Izvolite kolega.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda treba da obezbedi visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača.

Zakonom je propisano da na tržištu mogu da se stavljaju samo bezbedni proizvodi. Zabranjena je proizvodnja, uvoz i stavljanje na tržište obmanjujućih proizvoda. Suština je zaštita potrošača i standardizacija u oblasti unutrašnjeg tržišta .

Ovim zakonom usklađujemo se sa primenom propisa, pravila, konkurencije i zaštite potrošača, sa efektom da se na tržištu pojavljuju samo bezbedni proizvodi i da se postigne visok nivo zaštite zdravlja i bezbednost proizvoda. Uređuju se kriterijumi koji definišu bezbednost proizvoda. Sve to na principima saradnje i komunikacije, uz mogućnost preduzimanja mera od strane privrednih subjekata.

U svom radu nadležni organ primenjuje adekvatne mere, srazmerne riziku po zdravlje i bezbednost potrošača.

Istovremeno, Zakon doprinosi povećanju svesti privrednih subjekata o njihovim obavezama i informisanosti potrošača o njihovim pravima i načinu ostvarenja tih prava, uz mogućnost preduzimanja mera na osnovu principa predostrožnosti.

Sistem sa softverom i bazom podataka pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija za brzo obaveštavanje i razmenu informacija o opasnim proizvodima, preko sektora tržište inspekcije predstavlja mehanizme za nadzor tržišta.

Sistem u Republici Srbiji služi za razmenu informacija između nadležnih organa, kao i za komunikaciju sa privrednim subjektima, sa ciljem povlačenja ili opoziva proizvoda. Suština je definisanje i primena kriterijuma za bezbednost proizvoda, kao i uspostavljanje nadzora na tržištu. Sve ovo će dovesti do daljeg unapređenja tržišne ekonomije, a potrošačima omogućiti veći izbor proizvoda, u skladu sa propisanim kriterijumima.

Predlog zakona doprinosi razvoju ekonomije, izgradnji moderne strukture trgovine, kao i uspostavljanju mehanizama koji omogućavaju zaštitu potrošača i drugih korisnika proizvoda. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda. Zašto baš o tome? Zato što je na našem tržištu do pre osam-devet godina bila opšta anarhija. Mogli ste da zateknete po prodavnicama nešto što nema atest, bilo je otrovne garderobe, cipela, hrane, da ne pričam. Sad je bolje, ali ne idealno. Trudimo se da zaista presečemo te ilegalne puteve, i što se tiče garderobe, cipela, mesa i svega i zaista je mnogo bolje, ali nije idealno. Idemo od početka.

Izvor - "Blic". Setimo se samo kako je bilo 2018. godine, kad je uhapšena grupa koja je uvezla 31 tonu pokvarenog mesa iz Brazila. Zamislite, 31 tona, to je 31 hiljada kilograma, to bi se potrovalo 100 hiljada ljudi. U akciji koju je vodilo Tužilaštvo za organizovani kriminal zaplenjeno je oko 36 tona mesa i mesnih prerađevina, bez dokaza o poreklu i uhapšeno je pet osoba osumnjičenih da su kao članovi organizovane kriminalne grupe učestvovali u nabavci ovog mesa. Postoje osnovane sumnje da je ta organizovana kriminalna grupa nabavljala meso i mesne prerađevine bez dokaza o poreklu, radi dalje prodaje kupcima za gotov novac.

Ja se samo pitam koja je to vrsta ljudi? Zamislite vi da sopstvenom narodu, da ljudima Republike Srbije uvaljujete pokvareno meso! To nisu ljudi, to su neljudi, to su beskrupule. Da li im padne napamet da može da premine neko dete? To su očajne infekcije, to su trovanja. Strašno. Ja mislim da te ljude treba da procesuiramo i ne da ih kažnjavamo, pošto ćemo da kažnjavamo sa po 50 do 500 hiljada, ali, to je jako malo, nego treba da budu u zatvoru dok ne istrunu.

Kako se sumnja, nabavljeno meso je iz AP Kosovo i Metohija više puta dopremano do preduzeća AMT "Trgo-trans 08", gde je pripremano za dalju prodaju. Kriminalna grupa je obezbeđivala nesmetan transport mesa do preduzeća "Pavlović", Pavlović je inače iz Ćuprije, tako što su vozači javljali o kretanju policije na putu od Užica do Ćuprije. Užas, ljudi moji, organizovani kriminal. Kako ih samo nije sramota? Gde je tu ljudskost? Ja to ne razumem.

Veterinarska inspekcija je utvrdila da meso zbog isteka roka trajanja nije za upotrebu, pa je zato uništeno. Bogu hvala. Na određenim pakovanjima uočene su deklaracije objekata iz Brazila, od kojih su neka pakovanja još uvek bila u roku trajanja, a u nekima je istekao rok i više od šest meseci - saopšteno je tada iz Uprave za veterinu.

Najviše mesa u Srbiju se uvozi, zarad građanstva, iz članica EU i manje količine iz CEFTA, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije. U 2017. godini u Srbiju je uvezeno ukupno 130 pošiljaka ili 681,8 tona rashlađenog ili zamrznutog goveđeg mesa, itd, da ne nabrajam čega još. To je u redu. To je meso koje je kontrolisano. To je meso sa sertifikatima, da ne nastane panika u Republici Srbiji.

Ovo o čemu govorim je sporadično. Dešava se zato što su labave granice, naročito oko Crne Gore. Tamo postoji uvek mafija. Jer, lako je doći do Republike Srbije zahvaljujući lošim ljudima. Generalno, meso u Srbiji i ostalo je ispravno.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, Goran Papović, rekao je da bi bilo dobro da se informacije o otkrivenim firmama koje se bave švercom mesa objavljuju javno. Ja sam za to, gospodo. Često ostajemo uskraćeni za te podatke i javnu osudu nesavesnih trgovaca, a predmeti poput ovog završe na sudu i u postupcima koji dugo traju. To je sada mnogo kraći postupak, jer smo prosto umreženi i, sećate se, pre par dana kad smo govorili o sudijama, u prošloj godini je rešeno preko milion i po predmeta. Tako se radi.

Kad smo kod ovih ilegalnih ili poluilegalnih ili nelegalnih klanica i svega ostalog što se tiče loše trgovine, došlo je do zatvaranja čitavih klanica koje su trgovale pokvarenim mesom pre nekoliko godina. Ulazak krijumčarenog mesa u našu zemlju je posledica tzv. mekih granica sa Crnom Gorom i Kosovom. Bilo - ne ponovilo se. Uvek neko pokušava da na lak način dođe do para i ja se nadam da toga više biti neće.

Samo nekoliko rečenica zaista o zakonu, jer ovo je, mislim, čak i mnogo važnije. Čitav dan pričamo o zakonu i mislim da će naša inspekcija i nadzor da budu mnogo rigorozniji.

Donošenje ovog zakona je neophodno, jer smo mi kandidat zemlja pristupnica EU i kao takva trebalo bi da direktive EU prenesemo u sopstveno zakonodavstvo. Direktiva kao akta, da neko ne misli da mi to moramo. Ne, trebalo bi. Oni, ljudi, imaju uređenu državu i kod njih je za ovako nešto sto godina zatvora. Nadam se da će biti i kod nas.

Donošenje ovog zakona zasnovano je na nacionalnom programu usklađivanja sa pravnim tekovinama EU i obavezama usklađivanja primena propisa, pravila konkurencije i zaštita potrošača, preuzetih Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, sa očekivanim efektom da se na tržište stavljaju samo bezbedni proizvodi i da se postigne visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača.

Ovaj zakon podržava primenu tehničkog zakonodavstva dobrovoljnih standarda u cilju daljeg unapređenja tržišne ekonomije, koja pruža veće šanse privrednicima, a potrošačima veću mogućnost izbora proizvoda, što je dobro.

Predlog zakona doprinosi i razvoju ekonomije i izgradnji moderne trgovine uključivanja Republike Srbije u tokove na jedinstvenom tržištu EU, što je dobro.

Opšta bezbednost proizvoda koja se uređuje ovim zakonom predstavlja važan segment pravnog okvira u oblasti zaštite potrošača.

Zakon treba da bude podsticajan za stvaranje povoljnog poslovnog okruženja. Zakon treba da doprinese povećanju svesti privrednih subjekata o njihovim obavezama i informisanost potrošača o njihovim pravima u oblasti opšte bezbednosti proizvoda.

Ovim zakonom se precizira nadležnost iz delokruga tržišne inspekcije u okviru ministarstva nadležnog za poslove trgovine.

Kad smo kod inspekcija, ovde su i kazne. Novčanom kaznom od 50 hiljada do 500 hiljada dinara kazniće se prekršaj ili svako fizičko lice ili proizvođač. Što se mene tiče, ja bih te kazne jako pooštrila. Neka kazna bude 500 hiljada do pet miliona. Mislim da će onda ovakva fela ljudi, ovih zlih ljudi koji truju Republiku Srbiju, da se drastično smanji. Šta je 50 hiljada dinara? Pa, to je 400 evra. Briga njega ako uveze 36 tona. Nema on tu ljudskost, nema on tu potrebu da zaštiti, nego da otruje.

Novčanom kaznom od 50 do 500 hiljada dinara, takođe, kazniće se za prekršaj fizičko lice ili distributer ako uveze, izveze ili stavi na tržište obmanjujući proizvod. To mu dođe na isto. Što se mene tiče, kazne bi trebale biti mnogo veće. Zahvaljujem na pažnji.