Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Slavica Živković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, poštovane kolege narodni poslanici, ja ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, posebno o čl. 7. i 8. ovog Predloga zakona, koji se tiču standarda i kriterijuma za ocenjivanje usaglašenosti proizvoda.

Pozivanje na standarde se sve više posmatra kao sastavni deo dobre regulatorne prakse i dobrog državnog upravljanja. Zajedničke karakteristike dobrog kreiranja javne politike i dobre prakse u standardizaciji obuhvataju otvorenost, transparentnost, efektivnost, globalnu primenjivost, konsenzus i stručna mišljenja, pri čemu je ključni kriterijum za obe strane taj što politika, tj. standardi, odgovaraju na verifikovane potrebe.

Zahtevi harmonizovanih standarda koji su podrška primeni ovog zakona tiču se prvenstveno bezbednosti i metoda ispitivanja proizvoda koji su u našoj svakodnevnoj upotrebi.

Usklađenost proizvoda sa opštim zahtevima za bezbednost takođe se ocenjuje i prema srpskim standardima, nezavisno od osnove za njihovo donošenje i standardima drugih država, koji se donose u okruženju, koje ima više zainteresovanih strana, čime se obezbeđuje zastupljenost širokog spektra tehničkog gledišta, uključujući i ona koja se odnose na društvene i ekonomske interese.

Na takav način, razvijen standard nudi isti nivo zaštite potrošača, bilo da se primenjuju u razvijenoj ekonomiji ili ekonomiji u razvoju.

Pored toga, okvir dobrovoljne standardizacije omogućava učesnicima na tržištu da vode računa o standardu, što je za zakonodavca olakšica, jer na takav način održavani standardi za učesnike na tržištu predstavljaju prihvatljiva tehnološka rešenja.

Proizvođači mogu koristiti harmonizovane standarde koji se nalaze na listi koju obavljuje ministar nadležan za poslove standardizacije, kako bi dokazali da su njihovi proizvodi u skladu sa suštinskim zahtevima zakona. Ova lista formira se na osnovu liste harmonizovanih standarda koje objavljuje Evropska komisija.

Proizvođači koji koriste harmonizovane standarde imaju obavezu da proveravaju listu, jer u zavisnosti od vremena kada se nađe određen harmonizovan standard ili se ažurira na listi, proizvođač mora da ponovo ispita svoj proizvod, da ga uskladi sa novim zahtevima, da ažurira svoju dokumentaciju i da na takav način ispravno postupa, u skladu sa zakonom koji definiše stavljanje na tržište proizvoda koji je proizveden po harmonizovanom standardu.

Od 1. decembra 2018. godine reference harmonizovanih standarda objavljuju se i povlače iz "Službenog lista" EU na osnovu odluke komisije. Ona je pravno obavezujući akt EU koji se direktno primenjuje u svim državama članicama EU i njihov cilj je da se osigura ujednačeno sprovođenje evropskog zakonodavstva.

Cilj ovih mera je integracija tržišta država članica i osiguravanje slobodnog kretanja robe na približno isti način koji se odvija u okviru teritorije jedne države. Uklanjanje prepreka postiže se ujednačavanjem nacionalnih propisa i tehničkih zahteva za proizvode, posebno na onim područjima gde je utvrđeno da postoji veći rizik za potrošača. Time se ujedno osigurava jednak nivo zaštite javnog zdravlja potrošača i životne sredine na celokupnom unutrašnjem evropskom tržištu.

Na proizvode koji nisu obuhvaćeni evropskim zakonodavstvom primenjuje se načelo uzajamnog priznavanja, odnosno proizvodi koji su zakonito proizvedeni i stavljeni na tržište u jednoj državi članici mogu se slobodno plasirati na celom području unije. U suštini, poglavlja o slobodnom kretanju roba čine tehnički propisi koji regulišu infrastrukturu kvaliteta.

Ovi propisi se odnose na sve proizvode, odnosno na ono što se zove harmonizovano područje, a koje se zasniva na direktivama novog ili globalnog pristupa, u kojima se navode opšti, odnosno bitni zahtevi za proizvode i njihovo označavanje pre stavljanje na tržište.

Zbog toga EU očekuje od država kandidata da usklade zakonodavstvo u ovom poglavlju, najkasnije do dana pristupanja. Evropsko zakonodavstvo u ovoj oblasti se prenosi u potpunosti u domaće kroz transponovanje brojnih direktiva starog i novog pristupa.

Što se tiče neharmonizovanih proizvoda, nacionalni propisi koji regulišu njihovo stavljanje na tržište različiti su u različitim zemljama. Obično propisuju strožije uslove za stavljanje na tržište. Međutim, harmonizovano područje to ne podržava i Evropska komisija u tim slučajevima stavlja određene primedbe, koji zahtevaju da i nacionalni propisi budu usklađeni sa harmonizovanim standardima.

Završetkom pregovora u oblasti slobodnog protoka roba biće obezbeđena potpuna usklađenost domaćih proizvoda sa evropskim zakonodavstvom koje se odnosi na proizvode.

Postizanjem potpune usklađenosti domaćih propisima sa propisima EU obezbediće se poštovanje principa slobodnog kretanja robe. Ovaj princip znači da trgovina proizvodima iz jednog dela EU u bilo kojem drugom mora da se sprovodi bez ograničenja. Shodno tome i srpski proizvodi će se kretati na evropskom tržištu bez prepreka.

Sertifikate izdate u Srbiji priznavaće sve države članice, čime će se srpski proizvodi imati slobodan pristup evropskom tržištu, a srpski proizvođači će izbeći sprovođenje ponovnih ispitivanja prilikom plasiranja proizvoda na evropsko tržište, što će uticati i na smanjenje troškova.

Zašto smatram da je harmonizovano područje izuzetno važno i da su harmonizovani standardi za Srbiju jako bitni? Upravo zbog ovog problema, kada govorimo o duplom ispitivanju i trošku koji ima srpska privreda kada određeni proizvod stavlja na evropsko tržište.

Nacionalni propisi i ispitivanja u nacionalnim laboratorijama nisu dovoljni da biste proizvod stavljali na evropsko tržište i stoga je potrebno uraditi dodatna, tj. dupla ispitivanja za stavljanje proizvoda na evropsko tržište.

Stoga smatramo da i ovaj zakon i svi koji se donose u pravcu harmonizacije i domaćih propisa u skladu sa propisima jedinstvenog imaju veliki značaj za srpsku privredu, prvenstveno kada govorimo o troškovima koji su izuzetno značajni za fabrike koje su izvozno orjentisane. Smatram da je to veoma bitno naglasiti i imati u vidu. Mi ovde obično govorimo o propisima EU, govorimo o jedinstvenom tržištu. Ono je evropsko tržište i govorimo o uslovima koji tu postoje.

Sve ovo što govorimo danas vezano za ovaj zakon jesu izuzetno važni parametri koji će našu privredu učiniti konkurentniju u Evropi, našim proizvođačima pružiti mogućnost da lakše izvezu svoj proizvod i da na lakši način usaglase svoje zakonodavstvo i svoje proizvode. Stoga će poslanici SDP u danu za glasanje podržati i ovaj zakon i ostale zakone koji se nalaze na dnevnom redu ovog zasedanja.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Desanka Repac.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gosti, drage kolege i poštovani građani Srbije, danas ću nešto da kažem o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda.

Postoji čitava niz različitih zahteva koje treba ispuniti u pogledu bezbednosti proizvoda zavisno od vrste proizvoda, namere, ciljne grupe kojoj su namenjeni, sredine u kojoj će da se proizvod koristi i države u kojoj će proizvod da se ponudi na tržište.

Važeći zakon u Republici Srbije iz 2009. godine donet je sa ciljem da obezbedi visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda.

Danas ćemo govoriti o izmenama i dopunama ovog zakona. Zakonom je propisana obaveza da na tržište stavimo isključivo bezbedne proizvode i zabranimo proizvodnju, uvoz i stavljanje na tržište obmanjujućih proizvoda i njihov izvoz.

Sledeća dopuna je usklađenost ili usaglašenost propisa sa određenim propisima EU. Ovaj Predlog zakona menja pojam proizvoda. Do sada se odnosio na finalne proizvode, a sada obuhvata sve, i one koji nisu finalni, jer bez njih se finalni ne mogu koristiti. To su, recimo, baterije koje se korite u tehnici ili u nekim igračkama. U primeni ovog zakona neće se objavljivati informacije koje predstavljaju poslovnu tajnu. Izuzetak čine nadležni organi koji efikasno prate i nadzor u tržištu.

Sledeća dopuna je redovno informisanje Evropske komisije, koja reguliše razmenu informacija između proizvođača i distributera i terminološko usklađivanje pojmova sa Evropskom komisijom. Znači, Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda doprinosi pojašnjenje bitnih pojmova o bezbednosti proizvoda, kriterijuma za ocenu usaglašenosti, obaveza proizvođača i distributera, razmena informacija, obavezno informisanje javnosti i opasnim proizvodima, nadležnostima i ovlašćenjima organa za nadzor u ovoj oblasti.

Ima puno nepoštovanja i kršenja zakona. Primera radi, za dva meseca od novembra 2007. do januara 2008. godine, iz prodaje je povučeno 510 hiljada komada igračaka koje su vredne 23,5 miliona dinara. Ovo dovoljno govori o srpskom tržištu tadašnjem i o kontroli kupovine igračaka svojoj deci.

Kada je reč o tehničkoj robi, za proteklih par godina 1.800 žalbi je upućeno Nacionalnoj organizaciji potrošača na tehničke uređaje i automobile. Republičko tržišnoj inspekciji je na stotine žalbi stiglo, uglavnom koje se odnose na uvezene tehničke uređaje i automobile.

Što se tiče prehrambenih proizvoda, imamo brojne slučajeve zapaljivanja neispravnog tzv. brazilskog, pilećeg, ćurećeg, goveđeg mesa koje je prošvercovano sa KiM, odakle stižu tone neproverene robe, prodaje se na pijačnim tezgama i na ulicama. Nažalost, i danas kod nas se prodaju neke magnetne i druge igračke koje su zabranjene u EU.

Nadzor u pogledu bezbednosti proizvoda sprovode inspekcije. Prvo imamo Ministarstvo trgovine, znači tržišnog inspektora, drugo imamo Ministarstvo zdravlja, sanitarni inspektor. To su inspekcijski nadzori. Po zakonu, nadležni carinski organ neće dozvoliti uvoz proizvoda koji nisu usaglašeni sa zahtevima bezbednosti proizvoda.

Imperativ zakona, što je jako značajno, je poštovanje zakona i inspekcijske kontrole, preduzimanje odgovarajućih mera. Cilj zakona je da se smanji mogućnost nastupanja štetnih posledica po zdravlje i bezbednost potrošača i njihove imovine. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15.00 sati.
(Posle pauze)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici nastavljamo sa daljim radom.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite kolega.

Zahvaljujem predsedavajući.

Proizvodi dvostruke namene, baš lepo. Obmanjujući proizvod. To me posebno, onako, inspirisalo. Proizvodi dvostruke namene.

Najbogatiji ljudi u Srbiji nisu Mišković i ostali tajkuni, MK, najbogatiji ljudi u Srbiji su Šolak, Đilas, Dragan sekunda, mister sekund, sekunda. Zamislite, kad postanete najbogatiji u Srbiji, kad prihodujete 619 miliona evra, a nemate proizvod. Da li je to obmanjujući proizvod, trgovac reklamama, na medijima koji nisu njegovi, na državnom, na javnom, servisu, da li je to obmanjujući proizvod?

Zamislite državu u kojoj Dragan Đilas napada za strogo poverljive tajne po pitanju proizvodnje oružja, raketa, druge vrste naoružanja postanu javne. Zamislite. Đilasova ekipa traži da pitanje proizvodnje i trgovine oružja bude transparentno, odnosno da ne postoji ona oznaka poverljivosti, da to može da se proda bugarskim novinarkama, ko je kome, da državne tajne postanu javne. Ali, kad su u pitanju ugovori, tako gospodine Bujoševiću, kad su u pitanju ugovori Dajrakt medija sa RTS, javnim servisom. Javni servis finansiraju svi građana koji biraju ovu Narodnu skupštinu.

Ako smo mi obavezni da javno radimo, valjda je obavezan i javni servis. Ali, gle čuda, poslovna tajna je sadržina ugovora između RTS i Dajrakt medija, o prenosu košarkaških utakmica, recimo. To je poslovna tajna i kad neko zatraži javni podatak, šta radi javni servis, onda Dragan Bujošević odgovara mojoj malenkosti, narodnom poslaniku, da je sadržina ugovora između njega i Dragana Đilasa tajna. E, sada da su njih dvojica kao privatna lica potpisala… ja bih verovao da imaju pravo na tu neku vrstu tajnosti, ali s obzirom da jedan predstavlja javni servis u obavezi je da narodnom parlamentu, Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima saopšti te podatke.

Koja je to vrsta obmane, koja je to vrsta proizvoda dvostruke namene? Trgovina sekundama, tuđim sekundama, reklamni prostor u RTS, ja sam Dragan Đilas, koristim državne resurse, državnu pretplatu, koristim sve ono što se finansira RTS, držim male plate zaposlenima, ja kao Bujošević, ali za Đilasa mora da ima. Mora tih 619. Bogatstvo vam je kao morska voda, što ga više piju sve su žedniji. Tako i Dragan Đilas, bez obzira na 619 miliona trebaju mu ugovori sa žutim Bujketom, i, onda žuti Bujke drži niske plate svojim zaposlenima, ali zato zanavlja, obnavlja, zaliva bogatstvo Dragan Đilasa.

To bogatstvo, da se izrazim Đinđićevim rečima, je korov. Bujke predstavlja RTS, on zaliva taj korov, umesto da reklamni prostor koristi da ovim kamermanima, montažerima i zaposlenima u RTS digne plate, on podiže i uvećava bogatstvo Dragana Đilasa, a tu je i Šolak.

Probaću da vam kažem koliko otprilike idu transferi i veza između Dajretk medija, koja je vezana za Đilasa i gospodina Šolaka i njegovih firmi „Junajted medija“ i SBB.

Evo, recimo transfera – 28.231.685,00; 3.005.000,00; 144.757.000,00; 153.630.990,00 dinara, 85.848.508,00 dinara; 153.680.670,00 dinara; 75.600.875,00 dinara; 3.671.710,00 dinara. Sve ukupno – 643 miliona u dinarima, ali imamo i dalje. Nisu samo dinari. To su proizvodi dvostruke namene.

Imamo i evriće. Recimo, prilivi Dajrakt medije od „Junajted medije“, Šolakove, znači, prilivi Dragana Đilasa od Šolaka, isključivo iz pretplate SBB, pa idemo redom: 22.550,00 evra, 255.000,00 evra, 344.000,00 evra, 255.000, 171.500,00 evra, 261.000,00 evra, 166.500,00 evra, 171.500,00 evra, 1.019.000,00 ulazimo u 2017. izbornu, 401.500,00 dinara, ulazimo polako u proteste, 790.000, uvećava se suma koju Šolak uplaćuje Đilasu i onda, 5.209.805,00 dinara, koja „Junajted medija“ Šolakova uplaćuje Đilasovoj Dajrakt mediji.

Dakle, to su proizvodi posebne namene, to su proizvodi koji su obmanjujući, to su proizvodi dvostruke namene, jedna namena da se obogati Šolak, druga namera je da se obogati Đilas. E, sada, ta ista ekipa nama zamera što brže ne rešavamo sve probleme koji su nam ostavili oni. Ja moram svima da kažem da smo mi u obavezi da ovo sankcionišemo, i njihov „N1“, „Nova S“ televizije, Đilasove, Šolakove, Lažne prekogranične kanale i da sprečimo ispumpavanje novca, jer se tim novcem finansiraju antidržavne delatnosti, dok „N1“ i „Nova S“ u potparoli antidržavne politike i biznisa Šolak, Đilas, dotle ovim novcem se finansiraju protesti u Beogradu, koji postaje sve radikalnije.

Ne radi se više samo o ekstremističkim organizacijama, već o ekstremnim razbojničkim terorističkim grupama. Mi smo u obavezi da branimo državu. Važnije je braniti državu, izgrađivati je, nego njome vladati. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali nikada se nećemo saglasiti sa predstavnicima vlasti u načinu donošenja zakona. Za nas je apsolutno neprihvatljivo da se ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije donose zakoni po nalozima EU. Danas imamo dva takva zakona i danas ste nam ovde napisali koje su to direktive koje morate da poštujete, da su vam to naložili da morate tako da radite itd. Mi mislimo da je to veoma štetno, pre svega zbog činjenice što SRS se protivi ulasku Srbije u EU, a i vi sami vidite da od ulaska u EU teško da će biti išta, bez obzira koliko vi bili ovako smerni, fini, poslušni. Jednostavno, EU nema nameru da se šiti i onda pokušavaju da nas svrstaju u nekakav Balkan, u neku novu Jugoslaviju itd, što je, takođe, jednako štetno, kao što bi bio štetan i ulazak Srbije u EU.

Jedna od osnovnih primedbi na ovaj Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda jeste što vi ovde govorite o proizvodima koji su usklađeni sa proizvodima iz zemalja EU. Ne razumemo zašto je bio problem da se napiše da ovim zakonom određeni proizvodi poštuju srpske standarde koji mogu biti usklađeni sa onim što je pozitivno kada su u pitanju standardi pojedinih zemalja EU?

Nemamo mi ništa protiv toga da se usklađujemo sa nečim što je pozitivno, sa nečim što je opšte dobro itd, ali po svaku cenu srljati po nalozima i direktivama EU, to nije dobro, pre svega, za građane Srbije.

Opšta bezbednost proizvoda, bez obzira i na zakon koji postoji i na ove izmene zakona, to je nešto što je daleko od stvarnih standarda, odnosno od realnih i potrebnih standarda u Srbiji.

Mi malo, malo, pa imamo problem sa uvozom otrovne bebi hrane, pa onda uvozom otrovnih igračaka, pa onda sumnjivog građevinskog materijala i ništa se ne dešava. Dva dana novine pišu o tome, niti se zna ko je odgovoran. Znate, ne može biti odgovoran čak i ako se zna ko je uvezao te igračke otrovne. Ne može on biti odgovoran. On je mogao samo da pokuša tako nešto da uradi, a državni nadležni organi su mogli i morali to da spreče, pa onda da taj neko odgovara zbog pokušaja trovanja dece u Srbiji, a ne da se ustanovi… Kaže, to je tamo neka firma, ispitaćemo, videćemo, dva dana ministri eventualno odgovaraju na pitanja šta se tu desilo, sve će to nadležni organi, a nadležni organi kao da ih nema.

Koliko smo govorili o građevinskom materijalu koji se ugrađuje u koridore, recimo, koji su vaš ponos? Opet naglašavam, da ne bude – vi srpski radikali ste protiv gradnje puteva i koridora, ne nismo. Naprotiv, to je nešto što je zaista mnogo potrebno i svaki kilometar, svaki metar urađenog puta je nešto što treba da raduje svakog građanina Srbije, ali nam je neverovatno da se posle onako pompeznog otvaranja Koridora kod Grdelice, tri dana posle toga pojave pukotine. Onda nama predstavnici vlasti objašnjavaju, javnosti na konferencijama za medije, kaže – nismo pretrpeli nikakvu štetu, to je sanirano. Ne radi se o tome da li je sanirano ili nije. Ne, nego će ostaviti rupe. Naravno da će biti sanirano. Ali, kako je smelo da se desi i da li će nekada neko da nam objasni kako je došlo do toga, ko je odgovoran.Neće, naravno, nikada niko. Neće i ne može kada mi gradimo… Vi gradite koridore gde je garantni rok za autoput dve godine. Pa sada je garantni rok za veš mašine pet godina. To je zaista nešto što je neverovatno što pokušavate i sve to pokrijete vašim evropskim zakonima i vi ste uradili sve što je trebalo da se uradi. Vi ste doneli zakon, a kakva vajda od zakona? Nikakva i to vas baš briga.

E sada da biste vi bolje razumeli zbog čega mi ovo govorimo i na čemu mi zasnivamo ove svoje stavove. Pre svega, na programu SRS i sada ću vam pročitati jednu tačku ovog programa i deo druge tačke. Tačka 46) našeg programa odnosi se na pravo stranaca i kaže: „Opšta prava i slobode su ona prava koja su u podjednakoj meri dostupna strancima, kao i domaćim državljanima“.

Da li je ovo u Srbiji ovako? Nije, zato što su stranci u povlašćenom položaju, zato što stranci dobijaju pare, subvencije, pare iz budžeta, a naši ljudi to ne dobijaju ili dobijaju tamo neki izabrani da bi moglo i to da se pokaže na televiziji. Mi se protivimo tome, a danas smo mi ovde čuli od kolega iz vlasti tako hvalospeve kako se industrijalizuje ponovo Srbija, kako se otvaraju nova radna mesta, kako ne znam ni ja ko je sve tu došao, ko će da dođe itd, pa evo mi malo da podsetimo javnost Srbije na neka obećanja koja bi možda imala malo ozbiljnijeg efekta od ovoga što do sada imamo, ali od tih obećanja nema ništa.

Šta je bilo sa „Tenisom“? To je bilo obećanje Aleksandra Vučića kada se ovde predstavljao za predsednika Vlade. Do dana današnjeg tu ništa nije urađeno. Tada smo slušali ministra i nedavno smo slušali ministra poljoprivrede koji kaže da je „Tenis“ trebao da nauči srpske seljake kako se tove svinje, kako se hrane svinje. To je, prosto, nešto neverovatno.

Šta bi sa fabrikom čipova? Zašto se setismo fabrike čipova? Godine 2013. kada je Ivica Dačić bio predsednik Vlade, Vučić je bio prvi potpredsednik, samo da vas podsetimo samo za jedan deo ministara iz tog vremena iz te Vlade. Ministri su bili Verica Kalanović iz G17, bio je Velja Ilić, bio je Saša Radulović, bio je Mlađan Dinkić, bila je Suzana Grubješić, isto G17, bio je Sulejman Ugljanin. Bili su i još neki ljudi, ali ovi su ovako karakteristični. Te 2013. godine Mlađan Dinkić je izašao onako sa jednom velikom informacijom i kaže – dobili smo 400 miliona dolara od Razvojnog fonda Abu Dabija i 400 miliona investicija od „Al Dahre“. To je bilo u martu 2013. godine. Rekao je da je to 800 miliona za poljoprivredu i da će konačno naši poljoprivrednici naučiti da se bave poljoprivredom. Uvreda za uvreda. Tada je Dinkić rekao i da je baš tada, u martu 2013. godine, on započeo razgovore o fabrici čipova, a posle smo na konferencijama za novinare čuli da se taj ko je preuzeo dalje te razgovore, ali od fabrike čipova nema ništa, ali jeste ostalo to da je Dinkić ostavio vezu sa „Al Dahrom“, koja je navodno trebala to da radi.

Vi stalno pokušavate, kada vam neko pomene Dinkića kao vašeg partnera, da kažete da to nije tako, ali mi volimo tako ponekad da vas na to podsetimo.

Šta je bilo sa „Mercedesom“? Da li ste zaboravili? Narod nije zaboravio kada se na „Ikarbusov“ autobus lepio onaj znak „Mercedesa“. Gde je sada taj „Mercedes“? Gde je „Folksvagen“?

Zaboravili ste, da ste obećavali „Mercedes“, pa pre nekoliko meseci ste pisali „Folcvagen“ će doći u Zemun, u „Ikarbus“. Da se gura sa „Mercedesom“, valjda, šta?

Šta je bilo sa kompanijom „SIS“ u Priboju? Obećanje-ludom radovanje, ništa ni od toga nije bilo. Gde nam je ta fabrika avionskih delova? I to je valjda trebalo da se radi u Srbiji? Ništa od toga. Ništa od toga, ali vi zato donosite Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, odnosno menjate postojeći zakon. Zbog čega? Zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

I vi nama sada ovde pričate koliko je taj sporazum dobar, a mi svi znamo koliko srpski seljak trpi zbog tog sporazuma, koliko su naši poljoprivredni proizvodi na nižoj ceni, zato što se uvoze poljoprivredni proizvodi iz belog sveta, iz tih zemalja koji su članovi EU, bez carina. I opet, ko dobija subvencije? Dobijaju stranci.

Ovde smo čuli, ako neko kupi kombajn, dobi će pola od države. Pa, i da je tako, hajde nađite koji su to seljaci koji mogu kupiti kombajn? Koji su to seljaci koji mogu kupiti traktor? Koji su to seljaci koji mogu promeniti gume na traktoru? Vi nikako da se spustite malo u narod, da živite malo život našeg čoveka, našeg seljaka, uopšte čoveka u Srbiji.

Vi ste sve to lepo zamislili, ali od realizacije, evo kroz ovih nekoliko primera smo vam pokazali, od realizacije nema ništa. I obećah da ću da, kada je u pitanju ulaganje stranog kapitala, da podsetim pre svega javnost kao je to predviđeno programom SRS, jedan deo ću pročitati, zapravo dva stava, to je tačka 62. Programa: „Srpski radikali smatraju da je subvencionisanje stranih firmi nedopustivo i da na dug rok nanosi nesagledivu štetu domaćoj ekonomiji i industriji. Umesto kreiranja fiktivne zaposlenosti, u svrhu propagande, daleko bi opravdanije bilo podeliti subvencije građanima naše zemlje, koji su ostali bez posla i pomoći im da pokrenu preduzetničke aktivnosti“.

Zašto, gospodo, ovo ne radite? Zašto na ovaj način ne pomažete ljudima u Srbiji?

Dalje, u našem Programu stoji: „Poslovanje stranih fabrika na teritoriji naše zemlje dovodi do veštačkog rasta stavki uvoza i izvoza i fiktivnog povećanja trgovinskog salda sa EU. Kompanije uvoze delove koje koriste u proizvodnji, a izvoz gotovih proizvoda tretira se kao domaći izvoz i ako to suštinski nije“.

Ovo vam je primer „Fijata“. Vi stalno pokušavate da kažete da je „Fijat“ naš proizvod, a što se tiče „Fijata“ i eventualnog izvoza „Fijata“, Srbija je samo tranzitna zemlja, kao i neka druga kroz koju prolazi ako se izvozi negde dalje od Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Studenka Kovačević.
Izvolite, koleginice.