Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani građani Srbije, današnji zakoni su praktično kontinuitet stvaranja pravnog okvira za razvoj srpske privrede i dalji napredak ekonomskih prilika. Posebno je važan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene.

Izmenama ovog zakona, praktično će se rasteretiti privredni subjekti koji posluju u Republici Srbiji. U najvećoj meri su to domaći privredni subjekti koji posluju sa ovom vrstom robe, a svrstavaju se u mikro i male privredne subjekte.

Naime, do sada je prikupljanje dokumentacije, podnošenje zahteva i čekanje na samo izdavanje uvoznih dozvola trajalo negde oko 30 dana, što je svakako opterećujuće i smanjuje konkurentnost ovih preduzeća na tržištu. Ukidanjem obaveze pribavljanja uvoznih dozvola, privrednim subjektima će poslovanje biti u velikoj meri olakšano. Nesmetano će moći da posluju na međunarodnom nivou i razvijaju svoje poslovanje.

Osim za domaće privrednike, ovo je olakšavajuće i za strane investitore koji posluju u Srbiji, ali i za one koji će u budućnosti poslovati na našoj teritoriji.

Ne zaboravite da je Srbija veoma atraktivno poslovno područje, da u poslednjih nekoliko godina sve veći broj stranih kompanija otvara svoje pogone širom Srbije. Šta više, kako mi ovde otklanjamo zakonske barijere, pregovori predsednika Vučića sa prijateljima iz celog sveta rezultiraju sve boljim poslovnim poduhvatima. Pre svega, mislim na poslednji događaj kojim je dogovoren dolazak veoma uspešnih nemačkih kompanija, koje će našim radnicima isplaćivati impozantnih hiljadu i 700 evra neto prihoda u proseku.

Znači, otklanjamo tehnološku stagnaciju, nastalu usled tih administrativnih procedura, što će pojeftiniti sam proces proizvodnje, a krajnji ishod je naravno veći budžetski priliv.

Pominjala sam ranije da mnoge novootvorene kompanije uvoze mašine i sirovine koje su potrebne za obavljanje njihovih delatnosti. Neke od tih mašina i sirovina nalaze se upravo na ovom spisku robe, odnosno robe dvostruke namene. S toga je ova izmena veoma značajna za ubrzavanje procesa stvaranja finalnog proizvoda za izvoz, čime će i izvoz se značajno povećati.

Mi smo zaista došli u fazu kada se sa velikim rasterećenjem bavimo otklanjanjem manjih nedostataka, koji su uočeni u praksi, a te nedostatke u praksi ne bi smo ni bili u stanju da uočavamo da nam se zemlja nije oporavila, da nam se privreda nije značajno razvila i da Srbija nije postala zemlja stabilnosti i ekonomskog prosperiteta. Svima nam je jasno da je u to uložen veliki napor, ozbiljan rad i jasna politika, sve ono što oni koji kritikuju Vučića u stvari ne poseduju.

Ja razumem da su ljudi iz Saveza za Srbiju zaista frustrirani do te mere da im je pravljenje cirkusa jedina preostala ideja. Međutim, Srbija je sita svega što predstavlja Savez za Srbiju zato što Srbija ima graditelja, Srbija ima ujedinitelja, ima predsednika koji je jasno i nedvosmisleno dokazao da je lider koji zna kuda vodi i u kom pravcu vodi svoj narod.

Moje kolege i ja ćemo svakako podržati ove izmene zakona koje će, ponavljam, značajno doprineti upravo rasterećenju privrede i otvoriti vrata novim privrednim subjektima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Hvala, gospodine Arsiću.

Pre svega, neke neverovatne stvari. Dakle, nije mi zaista jasno da Vlada Republike Srbije i ne samo ova, nego od 2000. godine, ne može da shvati da koliko god bila uspešna u tzv. "procesu harmonizacije" tj. usklađivanja prava, unutrašnjeg prava Srbije sa evropskim zakonodavstvom neće biti bliža EU.

Pohvale kako je naša regulativa sada bolja. Dakle, da je pored izvoza robe dvostruke namene kontrolisan i uvoz robe, čime je zapravo u Republici Srbiji postojao i veći stepen kontrole od onoga koji predviđa regulativa EU koja kontroliše samo izvoz ove robe.

Dakle, to što ćemo mi da usvojimo i unapredimo naše propise u bilo kojoj oblasti, apsolutno neće približiti Srbiju članstvu u EU.

Podsetiću vas, 2008. godine je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Stupio na snagu u januaru 2009. godine, ukoliko me sećanje ne vara. Mi smo počeli jednostrano da primenjujemo, ukinuli smo sve carine, a prihod iz 2008. godine i 2014. godine razlikuje se za 534 miliona evra godišnje. Dakle, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

A da ne govorimo o tome da mi već 11 godina od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju nismo ni blizu članstva u EU i kao uslov svih uslova se pominje priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije, tj. obostrano priznanje. Dakle, da Republika Srbija potpiše pravno-obavezujući sporazum sa tzv. "Kosovom", a za uzvrat će da dobije priznanje od "republike Kosovo".

Nikakva evropska regulativa, koja bude usvojena u Srbiji, neće pomoći Srbiji na putu ka EU, a pre svega, ja mislim da bi svi trebalo da prate signale koji dolaze od najviših evropskih zvaničnika, od predsednika i zvaničnika svih, pogotovo najmoćnijih evropskih država.

Emanuel Makron je više puta naglasio da se EU neće širiti i da EU ne zna ni šta će da radi sa ovih preostalih 27 članica kada Velika Britanija napusti EU.

Tako da, svi programi, što se tiče subvencija, što se tiče povlašćenog položaja investitora koji dolaze, pre svega sa zapada u Srbiju, neće Srbiju približiti EU.

Danas smo mogli da čujemo da se predlaže novi okvir za saradnju između EU i nečega što se zove zapadni Balkan, šta god to bilo, jeste specijalne veze i specijalno partnerstvo, a to je nešto što je obećano Turskoj od strane Nemačke pre desetak godina i gde je tada već svima bilo jasno da od perspektive učlanjenja Turske u EU nema ništa.

Dakle, sada nam je već stavljeno to do znanja. Niko neće reći - Srbija nikada neće postati član EU, ali vi ispunjavajte dalje ono što mi tražimo od vas. To se neće desiti. Ali, zaista, iz postupaka bi trebalo da se vidi i da se izvuku neki zaključci o tome šta misli EU sa Srbijom.

Odnos EU prema Srbiji, što se tiče naše ekonomije, mogao je da bude vidljiv u vreme, dakle, u avgustu 2014. godine, Srbija je imala neutralan položaj između Rusije i EU u vreme trgovinskog rata, u vreme početka sankcija od strane EU Ruskoj Federaciji i naravno, to je bila prilika da se putem subvencija, putem povoljnih kredita poveća izvoz poljoprivrednih proizvoda Srbije u Rusiju.

Za nepuna 24 sata od izjave ministra u Vladi o ovoj temi stigla je direktiva iz EU, od predstavnika EU, Majkla Devenporta u Beogradu, kako, ukoliko bi Srbija nastavila sa tim, to bi bilo tumačeno kao neprijateljski akt.

Dakle, neprijateljski akt je kada mi podstičemo našu ekonomiju, a kada slepo sledimo ono što nam dolazi iz Brisela, to je onda prijateljski akt i saradnja i prijateljstvo. To je odnos EU prema Srbiji.

Mi smo danas došli u situaciju, zbog obilnih subvencija koje idu i do 10 hiljada evra po radnom mestu stranim privrednicima u Srbiji, zbog besplatnog zemljišta koje oni dobijaju i zbog svih dozvola koje dobijaju po ubrzanoj proceduri, u situaciji smo da su srpski privrednici nekonkurentni u Srbiji prema privrednicima koji dolaze iz inostranstva, a to su, pre svega, oni koji dolaze iz zapadne Evrope i SAD. To je ono što nam je donela EU. Sa druge strane, doći ćemo u jednu opasnost u koju su isto tako neke istočnoevropske zemlje.

Ukoliko mi budemo u prevelikoj zavisnosti od stranih investitora, oni će imati veliki ucenjivački potencijal prema vlasti u Srbiji, ukoliko bude jednog dana Srbija bila rešena da se probudi, da demonstrira svoju suverenost, da donese neke slobodne odluke, odluke u srpskom nacionalnom interesu, a koje nisu u skladu sa naređenjima iz Brisela.

Svi ti zapadni investitori mogu da se povuku iz Srbije, pogotovo što, zamislite, jedan investitor iz inostranstva koji dobije ovde sve besplatno, dobije 10 hiljada evra po radnom mestu, dobije zemljište, dobije sve dozvole i njegov posao počne da propada. Smanjuje mu se obim posla, manje su mu zarade, manji profit, iz koje će on zemlje da izađe i da napusti, iz one u koju je ulagao u fabrike svoj novac, investirao za budućnost na dugi rok ili tamo iz one zemlje gde je dobio sve na tacni? Pa, iz Srbije će da ode prvo.

Ono što je šansa Srbije i gde bih ja podržao maksimalno ukoliko bi se to produbilo jeste saradnja sa Evroazijskom ekonomskom unijom, jer to je budućnost. Evropska unija nije ona EU iz 1992. godine, nije više san svake evropske zemlje. Evropska unija je u procesu dezintegracije i to je sve više vidljivo u odnosu najmoćnijih zemalja EU prema zemljama istočne Evrope, bivšeg socijalističkog bloka. A Srbija može da izveze sve na tržišta Evroazijske ekonomske zajednice, pogotovo što, čuli smo i od gospodina Medvedeva nedavno, pre njegove posete Beogradu, da će uskoro biti i Iran i Indija članovi te zajednice, jedne od najmoćnijih zemalja na svetu, najvećih, sa najvećim tržištem, sa najvećim brojem stanovnika.

To je naša perspektiva i na tome treba da radimo, tamo treba da budemo usmereni, a da političke pritiske ostavimo za nekog drugog, pogotovo što je priznanje nezavisnosti Kosova uslov svih uslova. A to što neki od evropskih zemalja nisu priznale nezavisnost Kosova ništa ne garantuje, jer ukoliko pravno obavezujućim sporazumom Kosovo postane član UN, sve zemlje će ga priznati i ništa neće značiti što pet evropskih zemalja to ne priznaje. Imajte to u vidu.

Zahvaljujem.
Reč ima Radovan Jančić.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda donet je 2009. godine sa ciljem da obezbedi visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda, uzimajući u obzir proizvode koji se koriste za lične potrebe, kao i proizvode za obavljanje profesionalne delatnosti.

Zakonom se obezbeđuje da proizvodi stavljeni na tržište budu apsolutno bezbedni, ali i da se na istom tom tržištu ne mogu plasirati opasni ili obmanjujući proizvodi.

Precizno su definisane obaveze proizvođača i distributera, uslovi i načini informisanja i razmene informacija u vezi sa rizicima koje predstavlja proizvod po zdravlje i bezbednost potrošača, kao i mere nadzora tržišta, sa ciljem da se dostigne opšta bezbednost potrošača, odnosno korisnika.

U procesu dalje harmonizacije, uz isticanje, između ostalog, zaštitu potrošača, standardizaciju i opštu usaglašenost, urađen je i ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, o kojem danas raspravljamo i koji u danu za glasanje bezrezervno treba podržati.

Očekivani efekat jeste dalji korak u unapređenju poslovnog ambijenta za odgovorno trgovanje i jasnija pravila ponašanja u zaštiti potrošača, a od posebne je važnosti sprečavanje nelojalne konkurencije, što sve zajedno doprinosi razvoju naše ekonomije i izgradnji moderne strukture trgovine i brže uključivanje Republike Srbije na jedinstvenom EU i zahtevnom svetskom tržištu.

Nema važnijeg zadatka od razvoja naše ekonomije i sveukupnog razvoja naše zemlje i ništa nije važnije od opšte bezbednosti svakog građana Srbije, o kojem oni koji su do 2012. godine, u Vojvodini do 2016. godine, upravljali našom zemljom, naravno da nisu ni razmišljali.

Put razvoja i napretka, prosperiteta za njih je bio nevažan. Za njih je jedino bilo važno kako da se bogate, da pljačkaju, upropaste i unište sve što bi Srbiju učinilo zemljom u kojoj se može pristojno živeti.

Odavno je jasno da je 5. oktobar te 2000. godine, ta njihova, kako je zovu, revolucija, bila obmana naroda, a za njih vođe te revolucije, može se u duhu ovog zakona reći bili su obmanjujući i opasan proizvod za Srbiju i njene građane.

Bili su u tom nesrećnom vremenu zaista obmanjujući proizvod koji su samo svojim izgledom, oblikom, veličinom, bojom, mirisom, pakovanjem, oznakom i količinom pod definicijom obmanjujućih proizvoda samo podsećali na ljude, a da to suštinski nisu bili. Da su bili opasan proizvod, dokazalo se kakvu su, posle 12 godina njihove vladine, Srbiju ostavili SNS i njenom predsedniku Aleksandru Vučiću. Ostavili su je poniženu, pokradenu i prezaduženu, ljude bez posla, siromašne, bez nade da će ikada više ići na posao da rade i da od svog rada obezbede bolji život za sebe i svoju porodicu. Tih 12 godina ne želim da se sećam, ali ne i da ih zaboravim zato i postavljam pitanje - kako je tajkun Đilas u tom periodu vlasti DS u kojem je i sam učestvovao, pod znacima navoda, zaradio više od 600 miliona evra, a da se nije bavio rasturanjem obmanjujućih proizvoda?

Odgovor je više nego jasan. Zajedno sa liderima DOS-a, bio je opasan proizvod po bezbednost i zdravlje potrošača za sve građane Srbije. Građani su ih 2012. godine prepoznali i poklonili poverenje SNS i danas predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću. Ponovili su to od tada više puta, jer vide rezultate, jer opet idu na posao da rade i stvaraju svesti da Srbija napreduje, da je postala ponosna, samostalna i širom sveta priznata zemlja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite, kolega Mirčiću.

Slušajući ovde hvalospeve koje iznose kolege iz vladajuće koalicije, prosto čovek mora da se zapita, ako smo mi tako dobri i najbolji u regionu, kako je onda onima ostalima? Kakvi su oni kada smo mi najbolji? To je prosto logično zaključivanje. Ako je nama u Srbiji pri ovakvom standardu, ovakvom životu, stepenu zaposlenosti, a još najgore po broju onih koji napuštaju mladih ljudi, koji napuštaju Srbiju, pripala ta liderska uloga, pa šta je onda sa ostalima? Kod ostalih je katastrofa.

Suština je u sledećem. Mi ovde više puta razmatramo te zakone koje usklađujemo sa zakonskim normativima EU. Ovde je jedan od tih zakona, zakonskih predloga, a to je opšta bezbednost proizvoda. U toj opštoj bezbednosti proizvoda najveću pažnju izazivaju tzv. obmanjujući proizvodi.

Ja sada koristim priliku da se izvinim koleginici koja je govorila o jednom primeru, kada je u pitanju obmanjujući proizvod, govorila je o školskom priboru, govorila je o nečemu što je realna opasnost za decu koja koriste to sredstvo, a to je gumica za brisanje koja ima određeni miris, kako je koleginica… Ja sam potpuno drugačije razumeo i zato koristim priliku, ali dobar je primer, jer su deca najugroženija kategorija zato što ti obmanjujući proizvodi nemaju ni deklaraciju, nemaju ni upozorenje, nemaju ništa.

Oblikom podsećaju na neki prehrambeni proizvod i za decu je to izazov i nije loše da se u javnosti naglasi potencijalna opasnost da bi roditelji skrenuli pažnju, ali imamo jedan primer koji je prisutniji u Srbiji nego što je ovaj školski pribor. To je proizvod koji se zove koka kola. Koka kola je proizvod koji se puni ovde u Srbiji, neki kažu proizvodi, ali puni se i to je proizvod koji nema deklaraciju i ako ima, nema potpun sadržaj u deklaraciji, od čega je sastavljen taj napitak.

Svi već znaju da ako vam se zapuši sudopera dobra je koka kola. Ako ne možete maticu da odvrnete zato što je korozija uhvatila, dobra je koka kola. To već svi znaju. Postoje klipovi i klipovi koje javnost može da vidi. To isto piće koristi se, konzumira se od strane dece i odraslih. Zar to nije malo zabrinjavajuće? Da li je neko, gospodo, postavio pitanje i rekao – čekajte, nemoguće je da takvo svojstvo može da otpuši, konkretno navodim, sudoperu i da može da pomogne kada je u pitanju odvijanje matice. To znači da postoji neki sastav u toj tečnosti, tom napitku koji sadrži, uslovno rečeno, jednu vrstu kiselina. Te kiseline, ako nagrizaju koroziju, ako nagrizaju sve ono što se nalazi u cevima za odvod prljavštine, mora da štetno utiče i na zdravlje čoveka, ali koka kola je nešto što je simbol velike američke imperije. Ne sme u to da se dira, ne samo u Srbiji, nego generalno u većem delu zemaljske kugle ne sme da se dira, jer to je nešto po čemu se Amerika prepoznaje. Čak su išli, sećate se te reklame, da je i Mesec ofarban u crno, a belim slovima piše koka kola.

To piće koje uzimam kao primer je i dalje u upotrebi, koriste ga. Nikad zvanično nije izašao niko, ne prigovaram samo sadašnjoj, trenutnoj vlasti, nego i ranije i da kaže – čekajte, ljudi, to je neispitano, trebali bi da se u laboratorijama ispita. Na kraju krajeva, zašto bi radili taj Sizifov posao, treba na deklaraciji tog pića da stoji koji su sve sastojci. Kako to da se uradi? Nemoguće je.

Evo logike stvari. Akcionar te kompanije je bio Zoran Đinđić. Kako će on, kao predsednik Vlade posle 5. oktobra, da ide protiv svojih interesa? Šta ga boli briga da li to na ovaj ili onaj način utiče na zdravlje ljudi koji žive i konzumiraju to u Srbiji? Šta njega boli briga? Njega inače nije ništa interesovalo. On je sve svoje snage, intelektualne i druge mogućnosti, podredio tome da napravi piramidalnu organizaciju koja je imala zadatak da skuplja pare po Srbiji i da onaj ko je na vrhu piramide to koristi. Zar vam to ne izgleda poznato iz SNS i ove koalicije? Poznata je ta piramidalna organizacija, ali da se vratimo na temu.

Drugo, imamo nešto što je realna opasnost i što sve više se alarmira svetska javnost, a to su ove elektronske cigarete. Elektronske cigarete, inače, cigarete su štetne, u odnosu na ove obične cigarete su višestruko opasnije, i to već Svetska zdravstvena organizacija iznosi kao činjenicu da je veoma, veoma rizično da se koriste takva sredstva koja su još aromatizovana, pa imaju to svojstvo da čovek postaje zavisnik od mirisa, ne samo što bi rekli od ukusa, nego i od mirisa. Inače, ljudi koji su pušači na neki način su u kategorija zavisnika i teško je odreći se te navike, a ovo je višestruko veća zavisnost, ako može tako da se poredi ili da se prezentuje, zato što je ovde prisutna aroma, veštačka, koja se dodaje u te male filtere, koliko sam video, kao bivši pušač, sad se već ne razumem u to, ali znam kakva je to opasnost. To je nešto što je u Americi, u zapadno evropskim zemljama podignuto na jedan stepen opšte opasnosti, gde se upozorava da se mora sprečiti prodaja, odnosno upotreba takvih proizvoda, kao što su te elektronske aromatizovane cigarete.

U Srbiji to je bukvalno sve više i više u prodaji. Da li se neka laboratorija bavila istraživanjima? Da li je neko izašao sa nekim analizama i rekao – čekajte, da li su ovi u pravu što alarmiraju javnost ili nisu, da mi znamo?

Nisu, zato što te laboratorije, koje bi trebalo da se bave, one su u funkciji kapitala. Sve je podređeno kapitalu.

Globalizam je inače sam po sebi takav da sve podređuje interesu, odnosno kapitalu. Bitan je kapital. To što zdravlje je ili nešto drugo ugroženo, šta njih boli briga, i mi ovde raspravljamo o nekim stvarima koje su mnogo bezazlenije, nego što je ovo.

Kolega Mirčiću, isteklo vam je vreme.

Moje vreme tek dolazi gospodine Arsiću, ali hvala vam za ovo.

Mislim na ovo vreme po Poslovniku.
Izvinjavam se.
Reč ima narodni poslanik Branimir Rančić.
Izvolite kolega.