Zahvaljujem, ministre.
Pravo na repliku, narodni poslanik Miladin Ševarlić. Izvolite.

Hvala lepo.

Mislim da bi najbolje bilo da na sajtu Narodne skupštine ili Ministarstva poljoprivrede ili Ministarstva finansija objavite tabelu za sve godine od 2004. godine pa ovamo, koliko su iznosili ukupni poreski prihodi, koliko su iznosila sredstva agrarnog budžeta, odnosno sredstva za podsticaj u poljoprivredi i ruralnom razvoju i koliko su iznosili ukupni prihodi budžeta za te godine, pošto imamo sada i završne račune, zaključno sa 2018. godinom i onda je lako ustanoviti procente.

Drugo, bilo bi dobro da vidimo koliko ima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava po godinama, ukupno, koliko od toga imaju prijavljenu proizvodnju biljnu, koliko voćarsku, koliko stočarsku i da vidimo gde su nestala ta gazdinstva silna i zašto.

Ja ću, imate moju studiju koja je objavljena 2015. godine povodom Međunarodne godine poljoprivrednog zemljišta od strane FAO i možete da pročitate tačne cifre o gubitku zemljišta i u periodu 1960. do 2012. godine. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite, kolega Rističeviću.
Kolega Jovanoviću, vi želite takođe repliku na izlaganje profesora Ševarlića, ali pre toga Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Martinoviću, vi znate da je najmlađi Titov odbornik izabran na listi koja je vezana za DSS, čiji je predsednik nekada bio Vojislav Koštunica koji je bio predsednik Vlade u dva navrata.

Godine 2006. nesumnjivo je ta stranka vladala Srbijom. Godine 2005. je izdvojila 145 miliona evra za subvencije. Godine 2006. 136 miliona i gospodin u narodnoj nošnji ćuti. Sada se izdvaja 350 miliona evra. Koliko je to puta više? Tri puta više. Tri puta više u odnosu na 2005. i 2006. godinu.

Tačno je da poljoprivredno zemljište izdavano u zakup nije obrađivano državno, da bi se uzelo 100 evra po hektaru. Mi smo to raskinuli. Tačno je da su zbrisane zadruge, gospodine Martinoviću, nestale su. Sa nestankom zadruga u opasnost su došla iz sela. Više taj kapital kad tajkuni uzmu zadrugu oni kupe pevačici gaćice, silikone, stoku rasteraju, pokolju, uzmu jednog traktoristu. Pa ne, bila je aukcija, što se smejete? Bila je aukcija. Jedan tajkun iz njihovog vremena, švercer šećera itd, koji je došao do 30.000 – 40.000 hektara zemlje u ono vreme kada je on kritikovao žestoko kao, Bože moj.

Dakle, sada obučeš narodnu nošnju i postaneš kritičar. Dakle, u to vreme taj kapital više nije reinvestiran oko sela. Zadruga je uvek finansirala KUD, kupovala nošnje itd, fudbalski klub lokalni, lokalne potrebe društva itd, vatrogasce, sve i svašta su zadruge finansirale u selu. Radili ljudi na stočarstvu bilo zaposleno 100 ljudi, 50 ljudi, itd. E, kada dođe tajkun on uzme jedan „Džon Dir“ veliki, uzme jednog traktoristu i više nema prihoda koji otpadaju u blizini sela.

Znači, demografski ljudi se sele sa sela i demografski su uticali negativno na državu Srbiju, gde se stanovništvo zbog toga nije ravnomerno raspoređivalo i ravnomerno se država razvijala.

Šta se dalje desilo? Izvršen je „kravocid“, 200.000 krava je poklano. Nije bilo nikakvih podsticaja, bili im podsticaji za nepostojeće hektare, ne obrađene, ali nije bilo podsticaja recimo za stočarstvo, voćarstvo. Šta mi sve finansiramo? Recimo, svaka krava 25.000 dinara, svaka krava, tele 25.000 dinara, svaki tovljenik bik 15.000 dinara, svaka krmača 7.000 dinara, svaka ovca 7.000 dinara, svaka koza 7.000 dinara, svaki tovljenik 1.500 dinara, svako jagnje 1.500 dinara itd.

U njihovo vreme se subvencionisala samo biljna proizvodnja tzv. paori, koji su dizali revoluciju zato što stočarima dajemo određene povoljnosti. I onda naša biljna proizvodnja, bez stočarstva, koristila je za prerađivačku industriju i stočarstvo drugih zemalja, i sada zamislite koliko bi mi trebali da budemo naivni da subvencionišemo biljnu proizvodnju koju će koristiti druge države. To je bila njihova poljoprivredna politika i odande ćemo uvoziti meso sumnjivog kvaliteta.

Pošto smo mi rešili da čuvamo ostatak stočarstva, nismo napravili veliki napredak uprkos tome što smo uložili za zadnje tri godine milijardu evra u poljoprivredu, ali nismo izgubili stočni fond i poljoprivrednu proizvodnju što su oni učinili i cilj nam je da biljna proizvodnja, kao u Danskoj, se koristi za našu stoku, za naše stočarstvo da ga zanovimo i da time podignemo preradu mleka, mesa, jaja, voća i povrća, da intenziviramo poljoprivrednu proizvodnju i da podignemo prerađivačku industriju, odakle će biti više novca za poljoprivredu zato što ćemo imati iz industriju odakle da ga uzmemo, a prerađivačka industrija će imati korist jer će imati jeftiniju sirovinu i biti konkurentna ovde i napolju. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Kolega Jovanović, vi ste želeli repliku na izlaganje profesora Ševarlića koliko sam shvatio. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pa, moje razmišljanje je bilo da li da se javim po Poslovniku ili za repliku, imajući u vidu da je narodni poslanik Ševarlić ovu raspravu odveo daleko od teme o kojoj raspravljamo zbog toga što je otvorio pitanja koja nemaju apsolutno nikakvih dodirnih tačaka sa predlogom zakona o kojem se raspravlja.

Međutim, s obzirom da su iznete brojne, mogu slobodno da kažem, neistine onda je veoma važno da i poslanički klub SPS zauzme stav. Kada se već pominju tabele na koje ukazuje gospodin Ševarlić, onda bi, uvaženi ministre sa saradnicima, trebalo formirati tabele koliko je zemljoradničkih zadruga otišlo u stečaj u periodu od 2002. do 2012. godine.

Koliko je zemljoradničkih zadruga bilo u jednom kriminalnom postupku privatizacije? Zašto? Zbog toga što se privatizacija sprovodila po još kriminalnijem Zakonu o privatizaciji koji je donet 2001/2002. godine sa izmenama i dopunama koje su bile do 2012. godine.

Bilo bi zanimljivo, eventualno, ustrojiti i tabele kako je došlo do devastiranja poljoprivrede na teritoriji cele Republike Srbije, a naročito u Vojvodini, kako su bukvalno uništavana poljoprivredna gazdinstva i kako su poljoprivredni proizvođači dovođeni na nivo prosjačkog štapa. Upravo u tom vremenskom periodu.

Nekako nas uvek podsete ovakve izjave koje su pod teretom amnezije, očigledno amnezije, šta se to radilo u periodu od 2002. godine pa nadalje, da bi mi mogli i morali da se podsetimo svih onih promašaja, propusta i kriminalnog delovanja koje je poljoprivredu Republike Srbije dovelo do toga do čega je dovelo, da bi tek od 2012. i 2014. godine počela revitalizacija zemljoradničkih zadruga i na neki način osnaživanje poljoprivrednih proizvođača. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Hvala.

Žao mi je što je diskusija otišla u drugom pravcu, ali najpre da kažem da sam ja ponosan što sam bio odbornik Kulturnog veća Skupštine grada Beograda i mislim da je to društveno celishodnije nego učestvovati u rijaliti programu. Ako nije, spreman sam da trpim osudu.

Drugo, kada se radi u zadrugama, u tom periodu nestalo je 40% zadruga prosečno u Srbiji, ali u pojedinim regionima čak i preko 70% zadruga. To imate upravo u strategiji razvoja zemljoradničkog zadrugarstva Republike Srbije, koja je objavljena, kao i rezultatima istraživanja, kao i tim kojim sam ja rukovodio, objavio je u posebnoj publikaciji kao rezultat istraživanja na bazi anketnog istraživanja, „infild“ kako se to kaže, za 118 zadruga koje su ušle u uzorak za istraživanje.

To je prvo egzaktno istraživanje na terenu koje je obavljeno od 1975. godine pa do danas. Ja nisam sreo još ni jedno egzaktno istraživanje u tom periodu do danas. Hvala.

Zahvaljujem, profesore Ševarliću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite, kolega Martinoviću.

Zaboravio sam da kažem, pošto je profesor Ševarlić spominjao PKB. Dakle, naveo sam cifre egzaktne koliko je PKB poslovao sa gubitkom u vreme kada je Dragan Đilas bio gradonačelnik Beograda i kada je preuzeo PKB pod gradsku ingerenciju i 2010, 2011, 2012. i 2013. godine. Ono što sam zaboravio da kažem i ono što sam hteo i da podsetim profesora Ševarlića, vi se profesore Ševarliću sigurno sećate da je Dragan Đilas, tajno doduše, snimio spot u PKB 2017. godine. To su mu omogućili izvesni Rajko Mandić i predsednik samostalnog sindikata PKB, Milisav Đorđević.

Oni su bili prisutni zajedno sa Draganom Đilasom kada je snimao predizborni spot u PKB-u, ali pre početka radnog vremena, na jednoj od farmi PKB-a koja se, ako se ne varam, naziva Partizanski prelaz. To je ono što bi građani Srbije takođe trebali da znaju.

Dakle, u figurativnom smislu te reči, zločinac se vratio na mesto zločina. Čovek koji je totalno upropastio PKB se vratio u PKB 2017. godine da bi tamo snimio predizborni spot i da bi on, koji inače realno sa poljoprivredom nikakve veze nema, pošto se čovek celog svog radnog veka bavio preprodajom sekundi na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i obogatio se na tome, u iznosima koji su nezamislivi za građane Srbije, dakle, on se 2017. godine, doduše tajno, vratio u PKB i tamo snimao spot.

Ovo što je govorio gospodin Marijan Rističević, to je potpuno tačno.

Dakle, u vreme kada su vaši koalicioni partneri bili na vlasti, mi smo totalno devastirali naš stočni fond. Mi smo radili sve suprotno od onoga što su radile razvijene evropske zemlje. Marijan je sad spomenuo Holandiju.

Kada smo Dragan Todorović i ja 2009. i 2010. godine išli u posetu Vojislavu Šešelju u Hag, znači, od Amsterdama do Haga putujete međugradskom železnicom i sa jedne i sa druge strane železnice možete da vidite beskrajna stada onih crno belih krava kako pasu. Ja sam se tad pitao, kao laik za poljoprivredu, kako je moguće da se tako nešto ne dešava u Srbiji?

(Milorad Mirčić: Jel ti Todor objasnio?)

Ne. Objasnili su mi kasnije ljudi koji se u poljoprivredu mnogo više razumeju i od Todora i od mene, gospodine Mirčiću. Evo, o čemu se radi.

Dakle, neko je smišljeno, ne neko, nego oni koji su upravljali tada Ministarstvom poljoprivrede, oni su svesno uništavali naš stočni fond i svesno doveli Srbiju u situaciju da bude uvoznik tog nekvalitetnog mesa o kome vi stalno govorite.

Dakle, subvencije su davane tajkunima za biljnu proizvodnju i mi smo izvozili praktično sirove proizvode, poput kukuruza, poput šećerne repe, poput pšenice, itd, a uvozili svinjsko meso, goveđe meso, pileće meso, vrlo sumnjivog kvaliteta.

Dakle, oni koji su se deklarativno zalagali za poljoprivrednu politiku istu onakvu kakva se vodi u EU, radili su sve suprotno od toga. Nisu radili kao što rade Holanđani, kao što rade Danci. Ako se Holanđani i Danci ne stide da im pored autoputeva, pored železnica pasu krave, zašto mi Srbi toga da se stidimo? A, oni su rekli – ne, nama ne trebaju ni krave, ni svinje, ne treba nam ništa od toga, mi ćemo da dajemo subvencije, ali samo našim odabranim tajkunima, koji će onda da izvoze sirove proizvode, žitarice i da se praktično samo oni na tome bogate.

To su dubinski, suštinski razlozi zašto je, između ostalog, srpska poljoprivreda doživela debakl i zašto ne možemo još uvek da budemo u punoj meri konkurentni sa državama sa kojima bi objektivno to mogli da budemo. Srbija bi objektivno, pa sama Vojvodina, evo, da uzmemo samo Vojvodinu, mogla bi da bude konkurentna sa Holandijom, mogla bi da bude konkurentna sa Danskom. Imamo kvalitetnije zemljište, imamo bolju klimu, imamo ljude koji se razumeju u poljoprivrednu proizvodnju, imamo vredne i marljive seljake.

Nemoguće je za kratko vreme ispraviti sve one propuste, i to ne propuste nenamerne, nego to je bio organizovani napad na srpsku poljoprivredu, koji su činjeni u godinama dosovske vladavine. Nemojte da mislite da su oni to radili slučajno. To vi veoma dobro znate. Vi ste sa njima izlazili na izbore. Znate vi zašto su oni uništavali naš stočni fond. I onda se vi u 2019. godini onako filozofski zamislite i pitate – a, zašto Srbija uvozi svinjsko meso, a zašto uvozimo goveđe meso itd? Pa, ubili su nam stočni fond. Ubili su nam, ne postoji. Mi ga sad praktično dižemo iz pepela. Ali, znate, gospodine Ševarliću, krava ne može pet puta u toku godine da se oteli. Dakle, mi ne možemo za godinu ili dve da povratimo stočni fond koji su upropastili svi oni koji su vladali Srbijom 12 godina.