Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.10.2019.

5. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, ja upućujem pitanje premijeru Ani Brnabić.

Zašto je Vlada Srbije pristala da bude partner u pregovorima između vladajućih stranaka i jednog dela opozicionih stranaka od koje su neke van parlamentarne uz posedovanje predstavnika OEBS-a, a zanemarena je najveća opoziciona stranka u parlamentu SRS?

Zvali su i mene ovi predstavnici OEBS-a, pa nisam hteo na taj sastanak. Pa su mi onda zakazivali termini od 45 minuta i naravno čekali uzalud. Ja sa strancima neću da razgovaram o unutrašnjim problemima Srbije, a mi imamo problema koji se tiču izbornog procesa. Trebali bi da ih raspravimo.

Ne mogu se Vladinim uputstvima, ni uputstvima RIK menjati izborni uslovi. To može da se radi samo zakonom, a mi bi trebali onda da okupimo sve parlamentarne stranke, pa da vidimo šta je to najnegativnije u našoj izbornoj praksi.

Kao prvo, Ustavni sud je prekršio Ustav i zakon. U Ustavu stoji da narodni poslanik može svoj mandat da poveri političkoj stranci kojoj pripada. To stoji u Ustavu. Ustavni sud je to ukinuo. Mi živimo u protivustavnom stanju.

Ustavni sud ukida ustavnu odredbu i to nikoga nije zabrinulo. To je bilo doduše još pre desetak godina, je li Vjerice, ti pamtiš dugo ovde. Dakle, prvo to mora da se ukloni, da se ispravno tumači i primeni Ustav.

Drugo, koji su to naši problemi. Medijsko predstavljanje stranaka, stranke moraju biti ravnopravne, pogotovo u elektronskim medijima, i sa nacionalnom frekvencijom i sa regionalnom i sa lokalnom. Ne može to biti privilegija samo stranaka koje imaju najviše novca, a mi smo u situaciji da ogromna količina novca odlazi na televizijske spotove, mnogo više nego na sve ostale vidove kampanje zajedno.

Drugo, moralo bi pod hitno da se zabrani podmićivanje građana. Stranke u predizbornoj kampanji mogu da dele letke, nalepnice, novine, knjige i ostali materijal grafičke obrade. Ali, kod nas se stranke nadmeću koja će više brašna, ulja, šećera, sirćeta, pa i frižidera podeliti građanima.

Gospodine Marinkoviću, jeste to pomalo smešno, ali to govori o shvatanju demokratije. Dakle, nije važna izborna volja građana, naroda, nego to hoće li on biti zadovoljan predizbornim paketom. To mora da se ukine, to mora da se zabrani. Delite van izborne kampanje kad ste toliki humanisti i šećer i brašno i ulje i sve što treba građanima. Ne morate ništa da delite, samo stalno pomalo dižite penzije i plate onim najugroženijim, a ne u predizbornoj kampanji, pa neki su i frižidere delili, neki su delili veš mašine. Šta je još bilo Nataša? Neki su naočare delili i to neke, i smederevce u Aranđelovcu, jel tako? I naočare i to one skuplje, ne ove obične kakve ja nosim, nego one „Ray Ban“, koliko to košta? Ja bih kupio 15 naočara za jedne takve.

To je ono o čemu treba da razgovaramo ozbiljno, da stavimo na tapet i kažemo to je problem. Problem je što se na kosovskim biračkim mestima ne broje glasački listići odmah na licu mesta, nego se nose u centralnu Srbiju pa usput negde prenoće, kobajagi uz stražu, pa se tek sutradan prebrojavaju.

Znamo mi nas, nema poverenja tako paušalno nikome. Ima razvijenih demokratija u svetu kod kojih stranke ne moraju da imaju kontrolore na biračkim mestima, sve rade državni činovnici i u njih se ima poverenja, retko nešto pronevere, ukradu. Daleko smo mi od toga, mi za 100 godina to nećemo postići. Zato su nam kontrolori najvažniji. Ali, ko da nam obučava kontrolore? Stranke same, a ne da pustimo kontrolore da ih neko drugi obučava i na taj način vrbuje.