Zahvaljujem.

Imam pitanje za Vladu Republike Srbije i za Kancelariju za Kosov i Metohiju u vezi jedne teme koja se ovde više puta pominjala i onda bila demantovana, ali, kažem, želim pismeni odgovor i izjašnjenje MUP-a, kao i Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Radi se o jednoj Odluci, odnosno Zaključku Vlade iz decembra 2012. godine. Dakle, već je bila ova aktuelna vlast, SNS, mada je premijer bio Ivica Dačić, bar formalno, kojim se prihvata informacija o razgovorima predsednika Vlade sa predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i predsednikom privremenih institucija Kosova i Metohije Hašimom Tačijem, a reč je o otvaranju integrisanog upravljanja, odnosno administrativnih prelaza na Jarinju i Merdaru, kao i administrativnih prelaza Brnjak i Končulj.

Radi se o tome da je ovde i ovoj Skupštini i u javnosti više puta bilo reči o tome ko je uspostavio granice na Jarinju, ko je administrativnu liniju proglasio i faktički učinio granicom, pa se u tom pogledu prebacivala odgovornost, odnosno loptica sa jedne na drugu stranu.

Ovaj Zaključak iz decembra 2012. godine, znači Zaključak Vlade Srbije 2012. godine nedvosmisleno, pogotovo sa ovim tačkama 4, 5. i 6. ukazuje na to da je realizacija u svakom slučaju izvršena za mandata ove SNS-ovske, odnosno SPS-ovske vlasti.

Da li je reč o sporazumima koji su bili, načelno, ali parafirani samo za vreme prethodne, čuveni Borkovi sporazumi, i to sam spreman da prihvatim, ali jedno je parafiranje sporazuma, drugo je njihova implementacija. Iz ovoga se vidi da je implementacija sporazuma, znači ovo integrisano upravljanje granicom, odnosno prelazima, a koji faktički funkcionišu kao granicu, izvršena za mandata ove vlasti. Ako su ti sporazumi bili loši, zašto ih nisu poništili? Zašto ih nisu barem primenili na prihvatljiviji način?

Dakle, tražim izjašnjenje Kancelarija i MUP, odnosno Vlade po ovom pitanju i pismeni odgovor.

Moje drugo pitanje je relativno kratko i ide na adresu, naravno, predsednika Vlade, ali konkretno ministra bez portfelja Nenada Popovića i ministra energetike Antića, jer se tiče jedne potencijalno važne i delikatne teme, odnosno jednog od sporazuma koji je potpisan prilikom posete premijera Rusije Dmitrija Medvedeva, a to je da će Rusija i Srbija zajedno graditi centar za nuklearnu nauku, tehnologije i inovacije u Srbiji.

Pominje se čak da je vrednost tog centra i tog projekta oko 300 miliona evra. Od strane Ruske Federacije taj sporazum je potpisao generalni direktor Rosa Toma, Rosa Toma Aleksej Lihačov. Pominje se šta je cilj - da se uspostavi najmoderniji centar za istraživanje, razvoja nuklearnih tehnologija u mirnodopske svrhe u oblasti medicine, poljoprivrede, industrije i razvoja materijala.

Cena toga koja je pominjana i koja se vrti i neke špekulacije u štampi tim povodom ukazuju na mogućnost da je to, zapravo, uvod, da je ovaj sporazum, nuklearni, izgradnja jednog mini reaktora, ali ipak nuklearnog reaktora. Može da bude uvod u izgradnju atomskih centrala u Srbiji.

Ja čak neću apriori da kažem da je to loše, ali je nešto što ne bi smelo na mala vrata da se uvodi, pogotovo što je, čini mi se, istekao moratorijum na zabranu izgradnje nuklearnih elektrana u ovoj zemlji i mislim da je neophodno da sada čitavo društvo i javnost, stručno i otvoreno prodiskutuje o tome, a ne da se ovako na mala vrata uvodi nešto što potencijalno dalekosežno menja i energetsku, a rekao bih i stratešku politiku ove zemlje i od interesa je za sve građane.

Pošto imam još 20 sekundi, samo sam hteo da to, dakle, naglasim. Podržavam sporazume, neka nikakve dileme, kao i ostale sporazume koji su uspostavljeni i potpisani sa Ruskom Federacijom. Nadam se da neće ostati mrtvo slovo na papiru, ali zahtevam i insistiram na više transparentnosti i javnosti, pogotovo oko ovako važne i osetljive teme kao što je potencijalna izgradnja nuklearnog reaktora i nuklearnih elektrana. Hvala.