Dame i gospodo narodni poslanici, pogodila nas je, kao grom iz vedra neba jedna vest i jedna najava predsednika republike, a to je da će u buduće Srbija da insistira na osnivanju nečega što se zove balkanska unija, mali Šengen, ili Šengen za siromašne. To je ovo što je prvi put najavljeno u Novom Sadu, a videli smo i na Ohridu.
Dakle, nudi se alternativa nečemu što je do sada bio proces evrointegracija, tj. pristupanje Srbije EU, nudi se alternativa u tzv. balkanskoj uniji, pa se kao pozitivne okolnosti za Srbiju navode da ćemo mi sada moći da putujemo sa ličnim kartama u te zemlje takozvanog zapadnog Balkana, šta god to značilo, a to je jedan eufemizam za ove zemlje balkanske za koje je suđeno i predodređeno da zauvek ostanu na evropskoj periferiji, da nikada ne postanu članovi EU, ali zato da se od njihovih vlada zahteva da bezpogovorno ispunjavaju sve zahteve koje dolaze od strane EU u tim zemljama.
Onda smo videli i ograničavanje našeg potencijalnog izvoza u Rusku Federaciju, pa smo videli i komentare kada Srbija i srpska vojska treba da se naoružavaju po povoljnim uslovima oružjem i borbenim sistemima koji se proizvode u Ruskoj Federaciji, a za uzvrat mi od toga nemamo ništa, mi imamo samo večnu priču o članstvu koja traje od 2000. godine.
Čuli smo prvo 2005, to je bilo posle samita u Solunu, pa smo onda čuli 2007, pa bivši koalicioni partner ove Vlade, Mlađan Dinkić najavljivao 2012. godine da će podigne rampu na Horgošu zajedno sa građanima Srbije, pa 2020. godine, pa 2025. godine, a sada i sa podsmehom se gleda na tvrdnje nekih najviših funkcionera ove Vlade koje su bile usmerene na to da će Srbija 2025. godine biti punopravni član EU, ali zato ćemo da imamo balkansku uniju.
Dakle, nešto što treba da predstavlja nama ohrabrenje, utešnu nagradu za 19 godina uzaludnog procesa evropskih integracija, a podsetiću vas, na tom putu Srbija je morala da ispunjava tzv. obaveze saradnje sa Haškim tribunalom, da vojni i politički vrh pošalje u Hag, da se na taj način veoma ponizi, da pristane na to i na sve uslove koji su bili za sprovođenje referenduma u Crnoj Gori, gde je taj referendum posle pokraden i Crna Gora proglasila nezavisnost i sada je postala od jedne istorijske srpske države nama jedna neprijateljska država, gde su Srbi u podređenom položaju, gde se njima krše sva građanska i ljudska prava, to nam je došlo od EU, to je naša evropska tekovina.
Posle toga naravno 2008. godina – proglašenje nezavisnosti Kosova. Misija Euleksa na Kosovu koja ima za cilj kreiranje kosovskih institucija na uštrb ovoga što je bila misija UN i sve ostalo korak po korak, Borkovi sporazumi, briselski sporazumi, korak po korak ka zaokruživanju kosovske državnosti ka gubljenju suvereniteta Srbije zbog evropskih integracija.
Imali smo izjave predsednika Vučića koji je rekao čak u jednom momentu da Srbija hoće da potpiše tzv. pravno-obavezujući sporazum sa Kosovom, ali da se Srbiji garantuje članstvu u EU do 2025. godine. Toliko smo bili spremni da idemo zbog tog imaginarnog puta u EU.
Šta se desilo u međuvremenu? U međuvremenu Grčka i Bivša jugoslovenska Republika Makedonija potpisale su sporazum iz Prespe kojim je Makedoniji promenjeno ime iz Bivša jugoslovenska Republika u Severna Makedonija i to je trebalo da otvori pregovore, da otvori vrata potencijalnim pregovorima između Makedonije i EU o članstvu.
Stigla je rampa ne mesec dana posle toga i sve je to bilo uzalud. Dakle, videli smo da evropska integracija nema nikakvu perspektivu, da proširenje EU ne postoji, da ono što kažu Johanes Han, Tanja Fajon, ovaj ili onaj birokrata koji dolazi u Beograd, hvale naš napredak i hvale naše reforme zaista nema veze sa realnošću, niti ima veze sa budućnošću naših pregovora o članstvu, a kao da ne znamo da je uslov svih uslova priznavanje nezavisnosti Kosova, da nam se zauzvrat nudi da i samostalna republika Kosovo prizna Srbiju i to je sve što možemo da dobijemo od toga.
Ima još jedan, naravno, veliki problem i skandal koji se desio prošle godine na KiM kada je tzv. kosovska vlada uvela carine od 100% na robu koji dolazi iz Centralne Srbije i BiH. Sada mi pravimo balkansku uniju, pravimo mali Šengen iako imamo ugovor CEFTA koji ima neke mehanizme kojima smo mogli da se suprotstavimo tim taksama. Dakle, ništa to nismo iskoristili. Kukali smo, nije nam se svidelo što su oni stavili carine. Jeste, carine su usmerene na srpsku zajednicu koja živi na KiM. Carine su usmerene na to da se oteža opstanak srpske zajednice i srpskog naroda koji živi na KiM. Vlada Republike Srbije povodom toga nije preduzela ništa, osim što se žalila na to nekim od evropskih birokrata koji su već bili usmereni da Srbija što pre zaokruži kosovsku državnost, a sada pravimo balkansku uniju.
Koja je logika? Dobićemo to da putujemo bez pasoša. Mi u Bih i Crnu Goru možemo i sada bez pasoša. Jedan pripadnik bivšeg režima, ukoliko se ne varam, 2011. godine je potpisao sporazum kao član Vlade, prethodni gospodin ministar Ivica Dačić, da i u Makedoniju možemo od 2011. godine sa ličnom kartom. Šta smo sada dobili?
Dobili smo to da ćemo da omogućimo plasman albanskim poljoprivrednim proizvodima na srpsko tržište. Šta to znači? Posle nemačkog standarda, posle švajcarskih penzija, posle toga da smo lideri u regionu po svim ekonomskim parametrima od DUING biznis liste do liste izdavanja građevinskih dozvola do ovoga, do onoga, mi smo sada toliko jaki da treba da pomognemo i našem komšiluku da i oni malo ojačaju.
Valjda treba da gledamo šta ćemo mi da radimo sa našim poljoprivrednim proizvodima, gde ćemo da ih plasiramo, a ne da se staramo o tome šta će biti sa bilo kojom susednom državom? A imajući u vidu da je još jedan put premijer Albanije Edi Rama pozvao Srbiju da prizna nezavisnost Kosova, dakle prvo je osramotio Srbiju kada je to uradio u Beogradu, sa tim ne staje i govori o perspektivi naših među balkanskih odnosa samo kroz priznavanje Kosova od strane Srbije, a mi sada pravimo mali Šengen.
Nije bilo nikakve najave o tome. To nije bilo ni jedno od predizbornih obećanja, već samo isključivo tada kada smo videli da ne postoji perspektiva članstva Srbije u EU, e, tada smo dobili mali Šengen, Balkansku uniju i sve te integracione procese za zapadni Balkan.
Dakle, jedina strateška odluka Srbije može da bude u tom smeru odustajanje od članstva u EU, od procesa integracija i okretanje što je moguće bližoj saradnji Srbije sa Ruskom Federacijom, sa našim tradicionalnim istorijskim i najvažnijim saveznikom na međunarodnom planu, sa kojima mi imamo tu sreću da sarađujemo bez političkih uslovljavanja kroz integraciju Srbije u Evro-azijsku ekonomsku zajednicu i u ODKB.
To jedino može da predstavlja alternativu ovoj pogubnoj politici evropskih integracija, a ne Balkanske unije i mali Šengeni. Balkanska unija je još jedna šarena laža koja ne predstavlja ništa, a ne ekonomsku budućnost Srbije.
Sigurno je Srbija najdominantnija ekonomska sila u ovom našem evropskom predgrađu u regionu, a da li smo mi toliko jaki i bolji od drugih da sada treba malo i drugima mi da pomognemo. To je potpuni promašaj. Dakle, što mi pre shvatimo neke od tih činjenica biće nam bolje u budućnosti.
Mi smo imali i tu kada već pričamo o ovim sporazumima, policijskim, tj. vezanih za MUP, ima jedna stvar koja je zasluga nesumnjivo srpske Vlade, a to je da takozvano Kosovo nije postalo član Interpola.
Kosovo nije dobilo potrebnu većinu glasova za članstvo u Interpolu, mi smo to ovde slavili, obeležavali specijalan televizijski program o tom pitanju i tim povodom, hvalospevi, konferencije za štampu, šta sve ne, veliki uspeh. I jeste uspeh, ali da li ste svesni da ukoliko Srbija potpiše pravno obavezujući sporazum sa takozvanim Kosovom, koji bi Kosovu otvorio vrata članstva u UN i u Interpol i UNESKO, Kosovo bi ušlo po automatizmu, više ne bi bilo glasanja na tim skupštinama zato što su to tela pod okriljem UN.
Dakle, ukoliko mi želimo da sačuvamo naš suverenitet, teritorijalni integritet to je ono valjda što svi podržavaju, svi odgovorni u Srbiji to treba da podržavaju, ne možemo u isto vreme da idemo ka pregovorima o pravno obavezujućim sporazumom sa Kosovom. Ili jedno ili drugo, ili Kosovo koje nije u Interpolu, ili nezavisno Kosovo.
Ako, je nešto trebalo da predstavlja utešnu nagradu za Srbiju, članstvo u EU koje sada više ne postoji, da li je dovoljno važna Balkanska unija da bismo mi napravili taj korak u vezi sa Kosovom? To su zaista neozbiljne stvari koje bi trebalo naša Vlada da odbaci, a predsednik Srbije, umesto plasmana albanskog paradajza da se bavi plasmanom srpskih poljoprivrednih proizvoda.
Sporazum sa SAD, kao što znate, naravno nijedna Vlada nije pokrenula pitanje od 2000. godine, naknade štete za bombardovanje, za više od procenjenih 100 milijardi dolara materijalne štete, preko 2500 ubijenih u toj kampanji, u toj agresiji, ali se svaki put kada mi imamo neke na nivou bilateralnih sastanaka, neke susrete između naših i američkih zvaničnika, od ovih koji su najnižem nivou, kao što je Palmer, za koga smo videli da sada vedri i oblači na političkoj sceni u Srbiji, pita se da li će prozapadne partije izaći na izbore, kakve će uslove Vlada da napravi za izborni proces, do onih najvećih, kao što je predsednik Amerike ili državni sekretar Majk Pompeo, pitanje ubistva braće Bitići.
Dakle, albanski teroristi sa američkim državljanstvom koji su ubijeni nakon što su bili pušteni iz pritvora, za to je optužena Srbija i to je jedna nesavladiva prepreka u našim inače sjajnim srpsko-američkim odnosima.
Doneli smo i sporazum nedavno o nezastarevanju tog gonjena i SRS koja je podnela Ustavnom sudu predlog da se izjasni, da da mišljenje o tome, imajući u vidu da mi smatramo da to nije ustavno, ali Ustavni sud, poslovično, kao i kada je bilo pitanje briselskih sporazuma, koji su apsolutno protiv Ustava Republike Srbije, isto tako se nije oglasio, već znamo šta ćutanje Ustavnog suda znači.
Onda imamo na svu tu našu muku izjave šefa Kancelarije za KiM, Marka Đurića koji govori o budućoj prištinskoj Vladi u kojoj po najavama Aljbina Kurtija neće učestvovati Srpska lista, kao nečemu što je protivno ustavu Kosova. Dakle, funkcioner srpske Vlade se bavi poštovanjem ustava Kosova, od strane separatističke vlasti u Prištini. Eto u taj apsurd smo mi sada dovedeni, što se tog pitanja tiče.
Džabe nam je sve, džabe nam je bilo koji sporazum, bilo kakva saradnja ukoliko mi znamo krajnje namere tih zemalja koje će nas uvek na ovaj način iskorišćavati zato što smo mi i dalje zaljubljeni u EU. Ne možemo to da shvatimo.
Srpska napredna stranka koja je govorila u kampanji o Rezoluciji 1244, o zaštiti Kosova, o tome da treba već jednom da se pokrene to pitanje vraćanja srpske policije i vojske do 1000 vojnika na Kosovo, od 2012. godine o tome nema više govora, sada se govori o ustavu Kosova. Zato kroz mali Šengen mi potpisujemo to da ćemo sada moći da idemo bez pasoša u Albaniju. To je u proceduri.
Mi ne kontrolišemo već 20 godina granicu između Srbije i Albanije i od kada je EU i tzv. Međunarodna zajednica formirala republiku Kosovo, danas iz Albanije i na Kosovo potpuno postoji slobodan protok ljudi, bez ikakvih ograničavanja, a kroz mali Šengen, kroz Balkansku uniju ćemo sada da damo priliku da Albanci mogu, osim na Kosovo, da ulaze i bez pasoša u centralnu Srbiju.
Dakle, umesto da Srbija treba da insistira kroz institucije međunarodne zajednice, da se poštuje Rezolucija 1244, jedina važeća Rezolucija o Kosovu i Metohiji i Saveta bezbednosti UN, umesto toga okrenuli smo se slobodnom protoku Albanaca u centralnu Srbiju. To je nešto što zaista treba da zabrine svakog ko bi trebao da predstavlja odgovornog činovnika u Vladi i odgovornu Vladu, da se zapita da li je to baš najbolji pravac za očuvanje našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Pogotovo što imamo nešto što zaista treba da bude nesporno, a to je uspeh srpske diplomatije u ovom procesu tzv. povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova. Republika Gana je 16 zemlja koja je povukla priznanje nezavisnosti Kosova, ali se i dalje tu postavlja pitanje, ukoliko mi nastavljamo u ovom pravcu i spremni smo da zbog budućnosti i zbog čega god potpišemo taj pravno obavezujući sporazum, da li, pošto Kosovo postane član UN, šta će nam značiti to što su svih tih 16 zemlja povukle priznanje nezavisnosti, ukoliko Kosovo postane član UN, automatski će se smatrati da je svaka suverena slobodna zemlja, koja je član UN, priznala nezavisnost Kosova i priznala Republiku Kosovo kao nezavisnu državu?
Dakle, ova Vlada, politika vladajuće stranke, politika ove koalicije je kontradiktorna sama sebi i to pokazuju i ove najave o formiranju tzv. balkanske unije. To nije pravi put, pravi put je jedino saradnja sa našim prijateljskim zemljama, koje su na našu sreću ekonomski najmoćnije na svetu, sa zemljama BRIKS-a, sa Narodnom Republikom Kinom, sa Ruskom Federacijom, sa onima koji nisu usmereni da love plen po Srbiji, rasprodaju tj. gledaju Srbiju samo kao izvor jeftine radne snage, kao negde gde mogu da instaliraju svoja preduzeća po najpovoljnijim uslovima. Ekonomija Srbije od toga nema nikakve koristi, jedino integracija sa tim istočnim zemljama može nama da bude u budućnosti dobra za građane Srbije i za našu ekonomiju, a EU i evropske integracije su priča prošlosti.